Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Zahvaljujem.

Obrazovanje je budućnost jednog naroda, jedne nacije, jedne države. Ulaganje u obrazovanje je jedna od ključnih stavki ako narod, odnosno država imaju nameru da imaju budućnost.

Nažalost, u Srbiji, cena obrazovanja je velika, odnosno obrazovanje nije besplatno kada pogledate cene udžbenika koju roditelji moraju da nabave, da ne govorim o priboru i svim ostalim stvarima koje su potrebne osnovcima i srednjoškolcima, da ne govorimo o svim ostalim troškovima koji se kaleme na to, obrazovanje je izuzetno skupo.

Mi predlažemo da svi udžbenici za sve škole, osnovne i srednje u Srbiji, budu besplatni, odnosno da budu nabavljeni iz budžeta. Sad, ovome se protivi onaj izdavač udžbenika koji je najveći u Srbiji, a to je verovali ili ne, nemačka kompanija „Klet“, koja preko Slovenije i Hrvatske praktično štampa preko 60% udžbenika u našim školama za našu decu. Ne znam da li svi građani to znaju, ali ovo je nešto što bi morali da znaju, ono što ne razumem je zašto vlast trpi ovakvo stanje.

Znači, em nam neko ko ima direktan interes za jeftinu radnu snagu u Srbiji, a to je Nemačka, za Nemačku je ovaj prostor, prostor jeftine radne snage, ceo Balkan, ne samo Srbija, nego da naša Vlada ne razume da je ovo jedana nenormalna situacija.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Sve kolonizuju negde u svetu i imaju neke interese. Nema prijatelja među velikim silama. Za zemlju kao što je Srbija i za ostale zemlje na Balkanu pitanje je – a ko kolonizuje vas i zarad kojih resursa? Glavni resurs koji Nemačka traži u Srbiji je jeftina radna snaga. Prvo naša deca, koju vuku u Nemačku, kvalifikovana radna snaga i onda nekvalifikovana radna snaga koja treba da radi u njihovim fabrikama za jeftinu radnu snagu u Srbiji. Pa su onda u tim svojim namerama, naravno, otišli korak dalje i ušli u samo obrazovanje, pa nam štampaju udžbenike u kojima našu decu uče onako kako to njima odgovara. Tako u srednjim školama na završnim godinama, gotovo u svim srednjim stručnim školama, posebno u medicinskim školama, imate već agencije koje našu decu direktno vode u Nemačku na rad. Imamo našu Nacionalnu službu za zapošljavanje koja ima programe za zapošljavanje naše dece i ljudi u Nemačkoj. Ovo je neverovatna stvar. Ni jedna suverena zemlja u svetu nije dozvolila ovakav upliv kolonizatora koji je zainteresovan za jeftinu radnu snagu na Balkanu.

Nemačka, pod plaštom EU, kolonizuje Balkan. Mi treba iz toga da izađemo. Prvi korak je da preuzmemo nazad naše udžbenike i da ih štampamo za svu decu. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ovo su četiri zakona, o prvom sam već diskutovao, a ovaj se tiče o osnovama sistema obrazovanja, odnosi se i na osnovno i na srednje i na predškolsko, tako da imamo četiri zakona koji praktično nose istu priču.

Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod, za svaku naciju, za svaku državu. Nažalost, mi smo potpuno naše obrazovanje prepustili raspadu i prepustili uticajima van zemlje. Preko 60% udžbenika u Srbiji štampa nemačka kompanija „Klet“. Ovo je neverovatno stanje. Ta nemačka kompanija „Klet“ preko svojih kompanija u Sloveniji i Hrvatskoj u stvari kontroliše tržište udžbenika u Srbiji i tamo u te udžbenike stavlja stvari koje su njima od interesa, a očigledno su kod nas provere jako slabe, odnosno niko ništa ne proverava, pa se u udžbenicima pronalaze stvari tipa da je „danak u krvi“ bio jedan od načina da deca u Srbiji napreduju u vreme dok je uziman danak u krvi.

Danas, na sreću, nemamo danak u krvi, ali imamo drugačiju politiku. Ta politika je politika odvođenja ljudi iz Srbije. Mi imamo veliko iseljavanje svake godine, veliki broj naših ljudi napušta zemlju, uglavnom idu u Nemačku. U Srbiji ostaje jeftina radna snaga i tu imamo veliki manjak radne snage, pa je izgleda politika vlasti da se taj manjak radne snage za nemačke kompanije za motanje kablova u stvari nadomesti migrantima.

Imate izjavu predsednika SNS krajem 2018. godine za „Tanjug“, gde je jasno kazao da Srbija ima veliki minus u stanovništvu, godišnje se odseljava veliki broj građana, ali nam u pomoć stižu migranti, tako da ćemo do 2028. godine, kako kaže predsednik SNS, imati nulti saldo, odnosno broj migranata koji ostaje u Srbiji će se izjednačiti sa brojem naših ljudi koji napuštaju zemlju, a onda od 2030. godine na dalje imaćemo pozitivan saldo, kako kaže predsednik SNS, odnosno biće više migranata koji ostaju nego ljudi koji napuštaju zemlju.

Ovo znači da Srbija nestaje. Malo matematike vam govori da u narednih 20 godina Srbije praktično više neće biti. Mi ćemo kao pojedinci postojati, ali ovo više neće biti naša zemlja. Ovo moramo da sprečimo i to počinje od obrazovanja. Mi treba da učinimo obrazovanje pravom deteta, da ukinemo monopol nemačke kompanije na štampanje udžbenika, da prekinemo sa programima zapošljavanja naše dece u Nemačkoj, da obezbedimo besplatne udžbenike plaćene iz budžeta za svu decu u Srbiji. Zamislite, to možemo da platimo. Da obezbedimo sve udžbenike, to vam je negde oko 0,27%, sad i manje, budžeta Republike Srbije. Ovo je nešto što je u interesu budućnosti Srbije. Ako ne uradimo neke stvari, situacija jeste dramatična, nestajemo kao zemlja i narod. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, pozdravim učenike i nastavnike osnovnih škola „Đura Jakšić“, „Branko Radičević“ i „dr Zoran Đinđić“ iz Niša, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Dobrodošli!
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ovo je treći od četiri zakona koji se tiču obrazovanja. Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod i za svaku državu. Od kvaliteta obrazovanja zavisi budućnost nacije. Nažalost, u Srbiji obrazovanje je izuzetno skupo, kompleti udžbenika su jako skupi. Napravljeno je neko tržište udžbenika koje je neshvatljivo za bilo koju uređenu demokratiju. Građani možda ne znaju, ali u svim zapadnim zemljama sveta, ali ne samo zapadnim zemljama, u Rusiji npr, u Bocvani, u mnogim zemljama na svetu svi udžbenici za svu decu su besplatni. Ne samo udžbenici, nego su besplatni, odnosno plaćen iz budžeta takođe i materijal predškolskog obrazovanja, topli obrok, sveske, olovke, znači svi troškovi obrazovanja su plaćeni za svu decu.

Nažalost, u Srbiji, umesto da se država stara o tome da olakša roditeljima i da omogući kvalitetno obrazovanje, mi imamo sistem u kome je najveći izdavač udžbenika, posebno za decu u osnovnim školama, jako je dobro što su deca ovde da čuju ovaj deo rasprave, štampa nemačka kompanija „Klet“. Potpuno je nenormalno da u jednoj suverenoj zemlji strana kompanija štampa 60% udžbenika za našu zemlju i da kontroliše toliki deo tržišta. Kada se jedan od ministara iz prethodne vlasti pobunio protiv ovoga, prebijen je jedan od državnih sekretara i on je smenjen. Nejasno je zašto bi naša vlast podržavala ovu kolonijalnu politiku Nemačke na Balkanu.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Sve svetske sile kolonizuju negde zarad nekih interesa, zarad resursa. Kolonizuju se zarad nafte, zarad rudnih bogatstava. Nemačka kolonizuje Balkan već 200 godina zarad jeftine radne snage. Prvi ulazak na to je ulazak preko tržišta, odnosno preko obrazovanja, u ovom slučaju preko udžbenika i drugih stvari koje rade. Neverovatno je da je Vlada Republike Srbije dozvolila da naša Nacionalna služba za zapošljavanje, kojoj se daje 1,5% od svake plate, to su oni doprinosi za nezaposlenost, da od tog novca pravi programe za zapošljavanje naših ljudi u Nemačkoj. Srbija se prazni, Srbija nestaje i mi to moramo da zaustavimo. Prvi korak je obrazovanje. Drugi korak je da stvorimo uslove da naši ljudi imaju dobar posao u Srbiji, a ne da privilegujemo strane kompanije i njihove interese u Srbiji.

Nažalost, izgleda da je politika Vlade da ove naše ljude koji napuštaju zemlju zameni migrantima i to je rekao eksplicitno i predsednik SNS, tako da negde od 2030. godine bude veći broj migranata koji ostaju nego ovih koji napuštaju zemlju. Srbija nestaje i to moramo da zaustavimo. Ovo je apel da promenimo ključnu stvar, a ona jeste u obrazovanju. Besplatni udžbenici za sve! Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ovaj Zakon je o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i mi predlažemo da svi vrtići za svu decu u Srbiji budu plaćeni iz budžeta. Time bi se izjednačio Beograd sa ostatkom Srbije. Ne znam da li građani znaju, u Beogradu 80% troškova vrtića plaća budžet, 20% plaćaju roditelji, veliki problem je što nema dovoljno vrtića, pa ne mogu roditelji da upišu decu u vrtiće, koji su potrebni.

Mi se zalažemo da svi vrtići, u svim delovima Srbije, ne budu pitanje koje će rešavati lokalna samouprava, nego da to budžet Republike Srbije preuzme na sebe, zato što je to strateška stvar za budućnost Srbije. Najnovija istraživanja nam govore da deca koja su u nekom uzrastu od tri, četiri, pet godina, značajno je to vreme za razvoj deteta i u to vreme već treba krenuti sa promenama. Mi se zalažemo za jedan finski model, koji bi praktično unapredio značajno obrazovanje u Srbiji, tako da se ne bubaju činjenice, nego da se uče deca kako da razmišljaju, kako da povezuju činjenice i kako da se kritički odnose prema svim informacijama koje dobijaju.

Znači, predlažemo da budžet nosi ovu stavku. Za budžet je to minorna stavka, a značilo bi veliku stvar za svu decu i za sve roditelje u Srbiji. DJB se zalaže za to da obrazovanje bude u pravom smislu te reči pravo deteta, tako da svako dete koje je državljanin Republike Srbije ima neka prava koja smo im dali zakonima.

Prvo pravo je pravo na obrazovanje i ono polazi od predškolskog uzrasta, preko osnovne škole, srednje škole, sve do univerziteta, da svako dete, bez obzira na ekonomsku snagu svog roditelja, može da dobije iste uslove. Ono se oslanja i na plaćene vrtiće, na plaćene udžbenike za osnovnu i srednju školu, na plaćen topli obrok, za plaćen prevoz, znači da deca koja moraju da idu do škole da se država postara da imaju prevoz do škole o trošku države, ne bi li obrazovanje zaista bilo pravo svakog deteta, a ne da privilegovana budu ona deca čiji roditelji imaju više novca.

Ovo je inače stanje, neko će kazati – ali to je socijalizam. Ovo nije socijalizam, ovo postoji u svim zemljama zapada, jer sve shvataju da je obrazovanje strateška stvar za svako društvo i da im valja ulagati u obrazovanje. U Srbiji se to ne dešava, nego praktično postajemo kolonija jeftine radne snage i izvozimo našu decu, evo, sada već posle srednje škole država ima sredstava i može ovo da spreči, može da napravi program koji je u interesu i države i naroda i samih roditelja, neshvatljivo je da, evo, četiri godine smo u Skupštini u ovom savezu, da država ništa ne radi, odnosno vladajuća većina nije zainteresovana za ovu temu. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Dva puta ste pročitali isto, ali dobro, to je sasvim u redu.

Kod predškolskog obrazovanja kazali smo da je jako važno da se deci, pogotovo u uzrastu od pet, šest godina, četiri čak, i to pokazuju već istraživanja u mnogim uređenim zemljama u svetu, da je to jako važan period za obrazovanje deteta, da deca koja dobiju priliku da se razviju u tom periodu imaju mnogo bolje rezultate kasnije u životu i da imaju mnogo bolje obrazovanje, samim tim i prilike u daljem životu.

To predškolsko obrazovanje je skupo za roditelje, u Beogradu još i dobijaju neku pomoć, a van Beograda zavisno od lokalne samouprave. DJB predlaže ovo pravilo da vrtići budu plaćeni za svu decu, u celoj Srbiji, da preuzme budžet Republike Srbije i da iz tog budžeta u stvari finansiramo sve vrtiće, da se izgradi dovoljan broj vrtića za svu decu, ne bi li deca u tom dobu od četiri, pet, šest godina dobila dobro obrazovanje i dobru osnovu za ostatak života.

Budžet može da plati ovo, ovo nije ogromna stavka, ovo je nešto što bi trebalo da prihvate svi narodni poslanici. Interesantno je da nikada ne razgovaramo o ovakvim stvarima, u svim mogućim situacijama diskutujemo o tome kako da privilegujemo strane investitore da otvore fabrike za jeftinu radnu snagu kod nas, a ne govorimo o našoj deci i onome što je njima potrebno da bi postigli kasnije uspehe u životu.

Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod, za svaku naciju, za svaku državu. Nažalost, država Srbija, a i ostale zemlje na Balkanu su veliki izvoznici radne snage, veliki broj naših ljudi napušta zemlju, odlaze uglavnom u Nemačku, nemački jezik je najučeniji strani jezik u Srbiji, gde dobijaju poslove jer su plaćeni ispod cene domaće radne snage, a u Srbiji, nažalost, ostaje jeftina radna snaga koja se uglavnom zapošljava u nemačkim fabrikama za motanje kablova, koje dodatno subvencionišemo sa po 10.000 evra po radnom mestu.

Ovu situaciju treba da prekinemo, treba da se okrenemo domaćoj privredi i treba da se okrenemo našoj deci, da uložimo u obrazovanje i da napravimo sistem koji je dobar za našu decu. Sistem na koji treba da se ugledamo i model na koji treba da se ugledamo je finski model. U Finskoj je obrazovanje okrenuto ka tome da kod dece razvija kritičko mišljenje, da se ne bubaju činjenice napamet, nego da deca razmišljaju i uče kako da prezentuju ta svoja razmišljanja i kako da razviju taj deo, a ne bubanje napamet. Znači, nama treba korenita promena obrazovnog sistema i ovo je prvi korak u tom pravcu. Hvala.