Hvala.
Reč ima Tatjana Macura.

Hvala predsedavajuća.

Moje pitanje danas ide Ministarstvu pravde. U skupštinskoj proceduri od marta meseca prošle godine, nalazi se Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji. Ovaj zakon se po drugi put nalazi u skupštinskoj proceduri od 2016. godine do danas. U oba navrata imamo problem sa tim što nisu održane adekvatne i javne rasprave kada je ovaj Predlog zakona bio u formi Nacrta zakona. Danas imamo neka saznanja da postoji interesovanje predstavnika Ministarstva pravde da se napiše novi nacrt ovog zakona i s tim u vezi bismo voleli da saznamo da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, voleli bismo da Ministarstvo pravde uputi javni poziv kako bi se zainteresovana udruženja roditelja nestale dece mogla uključiti u ovaj proces pisanja novog predloga zakona. Isto tako da mogu da se uključe različita udruženja i predstavnici civilnog društva kao i jedna velika grupa narodnih poslanika koji su i tokom poslednjeg javnog slušanja, koje je održano u Skupštini Srbije iskazali veliko interesovanje povodom ove teme.

Dakle, moje pitanje konkretno ide ministarki Kuburović. Da li je u toku priprema nacrta zakona o nestalim bebama praktično i ukoliko jeste, molimo da se organizuje kvalitetna javna rasprava po treći put. Hvala.

Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Hteo bih da podsetim i ponovim pitanje koje sam uputio i vezi sa uvozom motora iz EU sa neadekvatnim ekološkim standardima koje je bilo, koje je izazvalo pažnju i uznemirenje javnost i apelovao sam na nadležna ministarstva da Nove godine izađu ili početkom Nove godine izađu sa najavom o čemu se tu radi. Da li će biti zabranjen uvoz ili će na drugi način biti kažnjavani vlasnici automobila sa neadekvatnim motorima, sa neadekvatnim ekološkim standardima.

Ministarstvo saobraćaja je odgovorilo na moje pitanje, dakle da oni nisu nadležni i da je nadležno Ministarstvo trgovine i stoga ovo moje pitanje sada adresujem na Ministarstvo trgovine, a siguran sam da će oni morati to u dogovoru i koordinaciji sa Ministarstvom ekologije. Apelujem da se ta uredba donese što pre i zbog zbunjivanja i uznemiravanja javnosti i ljudi koji imaju automobile, a to je ogromna većina građana Srbije sa tim i takvim motorima.

Sa druge strane, da se ne dogodi kao što obično biva, da se to pomeri za posle izbora, kao što se razne druge neprijatne stvari obično pomeraju i odluke posle izbora, kada to ne može da utiče na raspoloženje građana. I akcize kada se uvode i razne druge nepopularne mere, kažem, obično bude pomereno za posle izbora. Zato bih očekivao da do nove godine ili početkom nove godine izađe jasno Vlada sa tim stavom u vezi sa uvozom ili eventualno zabranom uvoza motora sa tim standardima.

Na stranu što smatram da tu ima mnogo preterivanja i da je više nego jasno, i naučna istraživanja to potvrđuju, da daleko od toga da su automobili najveći zagađivači vazduha u Beogradu i u našim gradovima, a mnogo više su to neki drugi zagađivači, pre svega industrijski zagađivači, termoelektrane i nešto drugo.

Moje druge pitanje ide na adresu kabineta predsednika Republike i tiče se jučerašnje izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je u jednom intervjuu pomenuo i rekao da postoji autokefalna crnogorska crkva, da ona de fakto i de jure postoji još od pre proglašenja nezavisnosti Crne Gore. Verujem i želim da verujem da je u pitanju greška i omaška, ali onda treba jasno i glasno demantovati.

Dakle, ne postoji nikakva autokefalna crnogorska crkva. Postoji jedna nevladina organizacija koju, kao autokefalnu ne smatraju čak ni njeni osnivači, kamoli bi Srbija to mogla. Nijedna crkva ne priznaje, pomesna, hrišćanska i pravoslavna crkva ne priznaje, a kamoli bi smeli to da čine organi države Srbije.

Dakle, nadam se da je omaška, nadam se da je greška, ali očekujem jasan demant i da se kaže prosto, bila je nesretna formulacija, dakle, ne postoji autokefalna crnogorska crkva, niti je postojala, a verujem da neće ni postojati. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
Po hitnom postupku, Vlada je predložila da se stavi na dnevni red predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije, o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac-Lojane.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 120, protiv – niko, udržan – jedan, nije glasalo 26 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na dopune dnevnog reda.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora, radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora, radi utvrđivanja činjenica u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, održanih 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Narodni poslanik Božidar Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ovo poslednja redovna sednica 11. saziva, ja verovatno 21 put pokušavam da vam ukažem na jedan veliki problem i da svi zajedno učinimo jednu veliku stvar za borce, za ljude koji se već 81 dan nalaze prekoputa Skupštine, u Pionirskom parku, da ovaj nacrt zakona stavimo u proceduru, da ga na skupštinskoj raspravi, ako treba još i poboljšamo, ali da konačno posle 28 godina borci imaju zakon kakav zaslužuju.

Ja sam u ranijim istupanjima, apelovao vas da i obiđete borce u parku i jedan broj narodnih poslanika to je i uradio. Mogu samo da vam kažem da će borci istrajati u svom protestu i u svojim zahtevima. Ako je danas 81 dan, oni su spremni da budu tamo i 181 dan i 280 dana i da sačekaju 12. saziv Skupštine.

Vi ste verovatno mogli da vidite te ljude, od kojih je polovina invalida, neki bez nogu, bez ruku, većina ranjeni. Oni ne traže ništa posebno, traže nacionalno priznanje, a to nisu nacionalne penzije, to je jedan papir na kome piše i treba da piše, da su se oni borili za svoju otadžbinu i jedna, da kažem, bronzana spomenica branioci otadžbine 1990. i 1999. godine koja ne košta puno. Oni traže da mogu da se leče, posebno da se leče njihovi drugovi, a ima ih veliki broj, koji ne mogu ni da dođu na ovaj protest u parku.

Oni takođe traže da se preispita dosadašnja, da kažem, praksa utvrđivanja posttraumatskog sindroma, jer zakonska rešenja do sada priznaju to pravo samo do pet godina, ali takođe sa druge strane druga grupa psihologa kaže da posttraumatski sindrom može nastati čak i u onom poslednjem danu života.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.

Narodna poslanica Vjerica Radeta, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.

Narodna poslanica Vjerica Radeta, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.

Narodna poslanica Vesna Nikolić Vukajlović, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.

Narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.

Izvolite.

Pokušavamo da znaju Srbi u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori već nekoliko godina, da ovom inicijativom za izmenu Zakona o državljanstvu popravimo njihov položaj i status, zato što je Ustav iz 2006. godine, a potom i Zakon o državljanstvu iz 2007. godine dao mogućnost svakom onome ko se pisanom izjavom izjasni da prihvata državu Srbiju kao svoju maticu, stvori uslov da dobije i srpsko državljanstvo.

Postoje i drugi osnovi po kojima je državljanstvo Srbije moguće da se dobije, ali ovo je ključna stvar pre svega za Srbe u Crnoj Gori, koji su danas najugroženiji pod antisrpskom vlašću, kriminalnom vlašću Mila Đukanovića koji hoće u korenu da satre sve što je srpsko. Evo, sada je i na delu otimanje Srpske pravoslavne crkve.

Mi smatramo da je vlast potpuno indolentno pristupila ovome i da su sva obećanja koja ste dali u kampanji 2016. godine, pre svega Srbima u Crnoj Gori izneverena samom činjenicom da se niko od državnika, zvaničnika nije upitao kako da reši ovaj problem, već pokušavate na sve moguće načine da se dodvorite Milu Đukanovioću, pozivajući ga u nekakav "mali Šengen", a sa druge strane apsolutno svaki Srbin u Crnoj Gori je danas na ovaj ili na onaj način ugrožen. Ugrožena su prava školovanja srpske dece u Crnoj Gori, naš jezik, naše pismo, naša crkva kada proslavljamo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Vi na to nemo ćutite i ne pokrećete nikakvu inicijativu.

Kako je to moguće, da primate sve ove propale emisare iz EU da vam ovde diktiraju izborne uslove, a ne smete reč da kažete protiv takve tiranije Mila Đukanovića. Da li vi znate da je pre sto godina preko 90% se Srba u Crnoj Gori izjašnjavalo da su pripadnici srpskog naroda. Danas je taj broj samo trećina. Ako biste izmenili ovaj zakon, ako biste im dali da se za mesec, dva dobije državljanstvo Srbije, oni bi svi krenuli tim putem da uzmu državljanstvo Republike Srbije. To bi i te kako srušila projekat nekakve veštačke crnogorske nacije, ohrabrili biste Srbe u srpskoj Crnoj Gori da dignu glas i da znaju da će i oni i njihova deca sutra biti sigurno kao državljani Republike Srbije, koja će kao matica da se brine o njima i za njihovu budućnost.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 11, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa i predložene izmene se odnose na član 23. ovog zakona.

Predložene izmene su sa ciljnim ukidanjem pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog državljanina Republike Srbije, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja ogroman prostor za zloupotrebu i može da dovede do trgovine ljudskim organima, iako je zakonom izričito zabranjeno i tretira se ka krivično delo.

Zakonom je propisano da se organi uzimaju sa umrlog lica ukoliko se to lice pre smrti nije usmeno ili pisano usprotivilo tome i na taj način ne postoji apsolutno nikakva garancije da će takvo lice u tom momentu ikome preneti informaciju da li želi ili ne želi da bude donor.

Takođe, veoma diskutabilno je i pitanje moždane smrti kada je čovek praktično još uvek živ, jer znamo da se organi uzimaju samo sa živih lica.

Takođe, član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, čije izmene tražimo, prekršen je član 25. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može da bude izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez slobodno datog pristanka.

Takođe, članom 23. ovog zakona, prekršen je i član 23. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti ako time ne krši prava drugih.

Predložene izmene su u smeru ukidanja pretpostavljene saglasnosti za doniranje ljudskih organa u slučaju moždane smrti i mi insistiramo upravo na ukidanju te pretpostavljene saglasnosti, odnosno tražimo izmenu protivustavnog člana 23. ovog zakona, jer se zakonom ne može nametnuti nešto što je suprotno Ustavu i doniranjem organa radi presađivanja moguće je samo ukoliko je to isključivo volja donora. Donorom se ne može zvati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje.