Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, poštovani poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi.
Pred vama se danas nalazi set zakona koji su neposredno vezani za pitanje odbrane i to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, Predlog strategije i odbrane Republike Srbije, Predlog strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o saradnji u oblasti odbrane.
Pre nego što počnem sa formalnim delom obrazlaganja svih zakonskih predloga koji su preporučeni vašoj pažnji hoću da podelim sa vama jednu ličnu impresiju. Ja sam pred Narodnom skupštinom Republike Srbije imao čast da obrazlažem brojne zakone, neke od njih koji su suštinski na bolje menjali Republiku Srbiju i naš život u njoj, od Zakona o radu do promena Zakona o Vojsci, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zahvaljujući vama, vašoj upornosti, vašem strpljenju i vašem radu građani Srbije su dobijali zakone koji su na bolje menjali njihov život. Sve što vi radite, sve što ovaj visoki dom usvoji, kaže, ne usvoji, ulazi u istoriju. Neko će jednom za neke decenijama, godinama koje dolaze, pa vekovima, jer mi smo stara demokratija. Srbi imaju dugu tradiciju zborovanja, saboravanja, donošenja odluka u korist našeg naroda, razmišljati o tome šta ste vi ovde radili, šta ste usvajali ili niste usvajali.
Ponosan sam što ću danas zajedno sa ljudima iz Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije i zajedno sa svima vama postati deo jednog važnog istorijskog trenutka, trenutka u kome je Republika Srbija odlučila da definiše svoje nacionalne interese, da izađe pred građane Srbije, da izađe pred prijatelje, da izađe pred neprijatelje i da svakom kaže šta je to što će državu Srbiju i njen narod učiniti vrednom ponavljanja, šta je to što nas ugrožava, šta je to što smatramo pretnjom, šta je to što smatramo onim što je prioritet naše politike.
Zato, dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Izmene i dopune donosimo da bi preciznije i dodatno uredili određena pitanja, a time obezbedili efikasnije rukovođenje i funkcionisanje Vojske Srbije. Na taj način verujemo da ćemo očuvati i dodatno unaprediti funkcionalne i operativne sposobnosti Vojske Srbije i stvoriti uslove za bolji položaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, oficira i podoficira u službi na određeno vreme. U danima pred nama raspravljamo ćemo o svakoj tački posebno, pa ću samo u najgrubljim crtama reći šta je to što predlažemo da prihvatite kao promenu.
Ponovo se vraćaju činovi vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika prve klase, odnosno poručnika bojnog broda u rečnim jedinicama. U cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu u Vojsci Srbije, donosimo dopunu kojom se propisuje vreme provedeno u činu poručnika, kapetana i kapetana prve klase, koje je neophodno za unapređenje u neposredno viši čin.
Povećava se i starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu, za podoficire to je 40 godina, a za oficire 45 godina. Proširuje se krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu, ako poseduju odgovarajuću vojnu obuku sa oružjem i koji su stekli odgovarajuća znanja i veštine za obavljanje poslova profesionalnog vojnog lica.
Vojska Srbije kao i svaka druga institucija u našoj zemlji mora da se učini što je moguće prijemčivijoj za što širi i što veći broj ljudi, kako bismo privukli što veći broj naših građana koji žele da služe u Vojsci Srbije i mi zbog toga želimo da olakšamo uslove da oni postanu deo Vojske Srbije. Precizira se preizvođenje u početni čin podoficira, učenika srednje stručne vojne škole i učenike Mešovite vojne škole.
Mi smo skoro ugasili za vreme vlasti DOS-a srednje vojno obrazovanje. Godine 2005. su ukinute srednje stručne vojne škole. Pazite, ostavili ste vazduhoplovstvo, imate neke avione, imate neke radare, imate neki PVO, ali ste ukinuli školovanje za ljude koji će se o tim avionima, radarima i o tom PVO brinuti. To je urađeno 2005. godine. Zašto? Ostaje nam svima da razmišljamo i da razgovaramo zašto je to urađeno. Vraćeno je 2015. godine i želim da se zahvalim još jednom ministru Gašiću, jer je to prepoznao i vratio i sada, četiri godine kasnije prvi put smo dobili 19 dečaka i devojčica koji su već raspoređeni po našim aerodromima i koji se brinu o našoj tehnici. Ali, mi smo izgubili 10 godina školovanja tih dečaka i devojčica. Deset godina.
Sada pokušavamo to da nadoknadimo i nadoknađujemo kako možemo. Zašto govorim o tome? Zato što ovde predviđamo način kako da ta deca dođu do prvih podoficirskih činova i da naravno, u budućnosti organizujemo naše školovanje, upravo za podoficire. Mi nemamo školu za podoficire. Dakle, mi ih ne školujemo, mi imamo Vojnu gimnaziju i Srednju stručnu vojnu školu, nemamo školu za podoficire.
Na ovaj način, ova deca će moći da izaberu svoju karijeru u Vojsci Srbije da postanu podoficiri odmah nakon završetka školovanja, a planiramo u budućnosti da organizujemo i podoficirsku školu. Propisuju se uslovi za unapređenje oficira u neposredno viši čin i predviđa se obaveza profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji učestvuju u multinacionalnim operacijama, da ostanu u profesionalnoj vojnoj službi, propisan je vremenski period nakon povratka iz multinacionalne operacije.
Na ovaj način sprečava se eventualna mogućnost da neko ode u multinacionalnu operaciju, nešto što pripadnici Vojske Srbije vole i ne samo zato što dobijaju značajno više novčana sredstva, već i stiču važna iskustva. Mi uložimo u njihovu obuku, uložimo u njihovu opremu, pošaljemo najbolje među nama tamo i onda, kada se vrati, nekom može da padne napamet i kaže - pa, dobro, ja sam sad zaradio jednu značajnu količinu novca, za to ću uraditi nešto, napraviti, otvoriti. Manji je nama tu problem novac. Veći nam je problem što eventualno možemo da izgubimo čoveka u čije iskustvo smo investirali. Mi hoćemo čoveka koji će to iskustvo da nam vrati, da podeli sa budućim generacijama vojske.
Zbog toga radimo nešto što mislimo da je ispravno i potpuno opravdano, da se predvidi da nakon povratka iz mirovne operacije još tri puta više vremena morate da provedete u Vojsci Srbije. Ako to ne uradite, naravno, bićete penalizovani u skladu sa ugovorom koji potpisujete pre nego što odete.
Precizira se i prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog ili vanrednog stanja. Obuhvaćen je prestanak i za vreme vanrednog stanja i predviđeno da profesionalnom vojnom licu ne može prestati profesionalna vojna služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja, osim u striktno određenim slučajevima.
Ne može se desiti da profesionalno vojno lice koje je ceo radni vek obučavalo i pripremalo za izvršenje zadatka u ratnom ili vanrednom stanju, nakon proglašenja tih stanja, jednostavno podnese zahtev za prestanak vojne službe i napusti svoju vojsku. To više neće biti moguće.
Predviđa se i obrazovanje vojnih disciplinskih sudova i tužilaca pri Ministarstvu odbrane. Na ovaj način uspostavlja se potpuna nezavisnost vojno-disciplinskih organa u stručnom pogledu prilikom odlučivanja o odgovornosti profesionalnih pripadnika vojske.
Takođe, izvršene su odgovarajuće izmene kojima se vrši usklađivanje osnovica za obračun plata profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, sa metodologijom Republičkog zavoda za statistiku, onako kako zakon i nalaže.
Donosi se i Uredba koja propisuje broj dana godišnjeg odmora za navršeni staž, čime se vrši usklađivanje sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.
Meni je velika, velika čast da pred vama mogu da izlažem dva krovna dokumenta koja definišu strategiju ne samo odbrane, nego strategiju politike naše zemlje.
Republika Srbija pomno prati promenu u okruženju i prilagođava svoju bezbednost i odbrambenu politiku tim promenama, kako bi na najbolji način štitila i ostvarila svoje nacionalne i odbrambene interese - očuvanje suverenosti, teritorijalne celovitosti, vojne neutralnosti, briga o srpskom narodu van granica Srbije.
Evropske integracije i efikasna pravna država su osnovna polazišta za izradu strategijskih dokumenata. Izrada nacrta dokumenata je inicirana 2016. godine, a u septembru 2017. godine izrađene su usaglašene verzije, sa kojima smo izašli nakon dobijanja saglasnosti vrhovnog komandata Vojske Srbije, predsednika Vučića, u javnu raspravu. Upoznali smo svu zainteresovanu javnost i svako je mogao da kaže šta misli o njima.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije najviši je strateški dokument čijim se sprovođenjem štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije.
U dokumentu koji je pred vama, sagledavamo stanje u strategijskom okruženju, navode se izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, formulišu se nacionalni interesi i ciljevi, utvrđuje se politika nacionalne bezbednosti, struktura i načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti, kao i način sprovođenja strategije.
U dokumentu su po prvi put utvrđeni nacionalni interesi i uređene osnove sistema nacionalne bezbednosti.
Posebno ističem da za Republiku Srbiju nije prihvatljiva protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost teritorije koju administrativno obuhvata AP Kosovo i Metohija. Smatramo to ugrožavanjem nacionalne vrednosti i interesa naše zemlje.
Po prvi put, još jednom podvlačim, država Srbija je smogla snage i hrabrosti da izađe pred čitav svet i da kaže šta je to što je naš nacionalni interes.
Utvrđeno je sedam nacionalnih interesa - očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda gde god on da živi. Ova rečenica koju sam sada izgovorio nikada nije našla svoje mesto pod suncem u istoriji moderne srpske države. Nikada srpska država, nikada država Srbija nije rekla da je njen nacionalni interes očuvanje života Srba, bez obzira gde oni žive. Nikada. I nikada, kao u dokumentu koji je pred vama, nije rečeno da je Republika Srpska i njeno očuvanje prioritet naše spoljne politike. Nikada.
Država Srbija na ovaj način veoma jasno kaže šta je nacionalni interes i šta se mora braniti. Pre nas, kao da se niko toga nije setio. Prošla strategija je rađena 2009. godine.
Dakle, dalje - očuvanje nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu, evropske integracije, članstvo Republike Srbije u EU, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet, kao i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.
Svaki nacionalni interes ostvaruje se putem realizacije ciljeva, a za svaki cilj navode se i mere za njegovo dostizanje.
Sistem nacionalne bezbednosti definisan je kao integralna celina elemenata koju uključuju sve nadležne strukture države i društva, a čijom delatnošću se obezbeđuje zaštita i ostvarivanje nacionalnih interesa Republike Srbije.
Strategija odbrane Republike Srbije je strategijski dokument koji proizilazi iz Strategije nacionalne odbrane. Iz njega, kao krovnog dokumenta, mi definišemo, mi donosimo dokument koji usmerava razvoj normativnih, doktrinarnih i organizacionih rešenja sistema odbrane, planiranje i finansiranje odbrane i angažovanje resursa odbrane Republike Srbije. On sadrži stavove o bezbednosnom okruženju, identifikuje izazove, rizike i pretnje koje su od značaja za odbranu, utvrđuje odbrambene interese i ciljeve, strategijski koncept odbrane, strukturu i načela funkcionisanja sistema odbrane, kao i način sprovođenja Strategije.
Strategijski koncept odbrane izražava osnovne stavove o načinu angažovanja sistema odbrane, a zasniva se na modelu totalne odbrane.
Model totalne odbrane je i ranije pominjan, u prethodnim strategijama, ali se na njemu ništa nije uradilo. Mi smo rekli - uvodimo profesionalnu vojsku, ona će biti mala, dobro obučena, dobro organizovana, dobro naoružana i kada dođe do prvog udara, ona će zadržati prvi udar, a onda će doći ko? Ko? Jer, posle toga, posle ovog prvog dela i koncepta totalne odbrane u koji se nije uložio ni jedan dinar, u kojem se ništa nije radilo, nema ko da dođe.
Tragični su podaci onih koji su pozivani u rezervu. Prekinuto je sa obukom našeg stanovništva, a koncept totalne odbrane upravo kaže - svaki građanin Srbije, u skladu sa svojim mogućnostima, zdravstvenim, obrazovnim, ima pravo i obavezu da učestvuje u konceptu odbrane svoje zemlje, onako kako može. Neće svi nositi oružje, ali, i te kako ima prostora za svakoga.
Mi smo to uveli, napisali i jednostavno prestali da radimo na tome. Ništa nismo uradili na tome, ništa. Ovo je sad naš način da se ponovo brinemo o sopstvenoj bezbednosti. I to nije nešto zbog čega bilo ko treba da bude zabrinut. To je pravo i obaveza, a u čitavom svetu mnogo mirnije zemlje nego što je naša isto tako vode računa o ovakvim elementima i čine sve da njihova zemlja bude sigurna i bude bezbedna.
Dakle, u funkciji zaštite i ostvarivanja nacionalnih interesa, utvrđeno je šest odbrambenih interesa - zaštita suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu, unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz procese evropskih integracija, vojna neutralnost Republike Srbije i saradnja i partnerstvo sa državama, međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti i odbrane.
I u ovom dokumentu istaknut je stav da je za Republiku Srbiju apsolutno neprihvatljiva kosovska nezavisnost.
Ovde dolazimo do još jedne od ključnih elemenata strategija koje su pred vama - naše čvrsto opredeljenje o insistiranju na politici vojne neutralnosti. Vojna neutralnost je stav građana ove zemlje, stav Narodne skupštine, stav Vlade, stav predsednika Republike i nešto je od čega se i ovim dokumentom ojačava naša rešenost da ostanemo vojno neutralni.
Upravo zbog toga, primetićete, ako ste pažljivo čitali, da se po prvi put u ovom dokumentu, osim pominjanja naše saradnje sa NATO paktom kroz Partnerstvo za mir, što smatramo optimalnim nivoom naše saradnje, dakle isključuje članstvo, govori o našoj saradnji sa ODKB-om, dakle, Ugovorom o kolektivnoj bezbednosti. Neki ga nazivaju „Istočni NATO“. Po prvi put, nikada do sada ni jedan papir u našoj zemlji, iako je imao stavove o vojnoj neutralnosti, nije vodio i nije predlagao ovako izbalansiranu politiku - Sarađujte sa istokom, sarađujte sa zapadom. Imajte zajedničke aktivnosti i sa zapadom, ali imajte i sa istokom. Ovo je prvi put da jedan zvanični predlog, da zvanična strategija izlazi pred građane Srbije i kaže da će sarađivati i sa istokom i sa zapadom, i to vrlo jasno i precizno definiše.
Navešću primer da smo mi, dragi građani, imali od 2000. godine, pa do 2012. godine, recimo, sa Ruskom Federacijom zajedničkih aktivnosti nula. Nismo radili ništa, a reći ću vam da sada imamo 96. Dakle, vidite da postoji razlika, a da nigde nismo ugrozili načelo vojne neutralnosti, jer isto tako sarađujemo i sa zapadnim zemljama, vodeći računa, na prvom mestu, o građanima Srbije i šta su naši interesi. Ne šta su tuđi interesi, već šta su naši interesi. Vojsku Srbije sada organizuju, uređuju i vode oni koji slušaju samo glas građana Srbije i baš nikog drugog.
Pred vama, dame i gospodo, je i Predlog odluke upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Srbija je zemlja koja je u stanju da izvozi bezbednost. Srbija je zemlja koja je u stanju da pomaže tamo gde je teško, da pomaže ljudima koji pate, da na najbolji način svojom vojskom prezentuje svoju politiku, ali i svoju organizaciju, svoju sposobnost, da na najbolji način pokaže za šta je Srbija sve sposobna.
Mi smo pred vama zato što Narodna skupština donosi odluku o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i dolazimo sa promenom koja kaže da Narodna skupština kada usvoji jednom jednu od odluka o učešću u multinacionalnim mirovnim operacijama to ne mora ponovo da radi, osim ukoliko se ne promeni mandat ili ukoliko se ne promeni naziv ili sama operacija.
Dakle, ne može niko da nas uvede u bilo šta što Narodna skupština neće proučiti, pogledati i reći da li joj to odgovara ili ne odgovara. U ovom trenutku učestvujemo u devet mirovnih operacija, od toga su pet pod komandom UN, a četiri su pod komandom EU. Dakle, mirovnih, ne borbenih operacija.
Pred vama je, dame i gospodo, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o saradnji u oblasti odbrane. On je potpisan u Beogradu 11. septembra 2019. godine. Prošlo je dugo vremena, još od Savezne Republike Jugoslavije, kada je poslednji put potpisan sličan sporazum. To je tipski sporazum koji reguliše međusobne odnose, daje pravni okvir za ostvarivanje saradnje između dva ministarstva, odnosno dve vojske, naravno, na prvom mestu, to stalno ponavljam, u skladu sa interesima i potrebama Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, države Srbije. To je nešto što želimo da potpisujemo sa što više zemalja sveta. Niša vas ne košta, a obavezuje vas da radite u onome što ste potpisali, a potpisaćete ono što je u interesu vaše države. Tako da, u ostalom, zato ste vi tu, da pogledate i kažete šta mislite o tome, šta smatrate.
Iskreno se radujem i osećam se beskrajno ponosnim što zajedno sa vama učestvujem u ovom istorijskom danu, što država Srbija govori ovako jasno, govori ovako glasno, što na ovaj način govori o tome kako će se razvijati, ne samo njena vojska i njen sistem bezbednost, već kako će se razvijati njena politika, njeni stavovi po najvažnijim nacionalnim pitanjima. Radujem se argumentovanoj, ozbiljnoj raspravi i želim da na dobrobit svih građana Srbije usvojimo dokumenta koji će Srbiju učiniti još boljom i još bezbednijom. Hvala vam.
