Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/347-19

1. dan rada

24.12.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 22:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, molim vas da obrazlažete svoj predlog i da ne dobacujete poslanicima.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Obrazlažem predlog. Krađe na biračkim mestima u Beogradu nije bilo - kaže Saša Radulović Vuku Jeremiću, u ostatku Srbije takođe, činjenice su nekada bolne, Srpska napredna stranka izbore dobija na terenu -19. septembar 2017. godine. Ja mogu da razumem da neko ko ima pendžentirani obraz pusti bradu da ga ne poznadu, ali njegovi stavovi su ostali zapisani.
Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, to što on Vuku Jeremiću kaže da smo mi krali glasove nije tačno. Vuk Jeremić je pokrao glasove. Prvo je dao mišljenje Međunarodnom sudu pravde, što je kamen temeljac za kosovsku državu, a onda je pokrao glasove tako što je pokrao mandate u Narodnoj skupštini, a nije učestvovao na izborima.
Nismo mi Raduloviću ili kraduloviću, pokrali mandate. Glasove su pokrali oni, Đilas koji ima četiri narodna poslanika i njegov kum sa šest narodnih poslanika. Deset mandata vredi 140.000 glasova. Sad je pobegao. Trebao je da kaže – kum mi je uzeo i Đilas su mi uzeli 140.000 glasova. Trebao je to da kaže, malo maše rukama itd, da bude svima jasno.
Nismo mi krali glasove. Gotove prebrojane glasove su mu pokrali kumovi i prijatelj Đilas. On sam kaže da krađe na izborima nije bilo. Sad treba da mi kaže koji je od njih je pravi, da li onaj bez brade koji je rekao da krađe na izborima nije bilo ili onaj koji sada, kada je pustio bradu tvrdi da smo mi pokrali glasove, da smo mi promenili uslove itd. da smo mi nešto radili u biračkom spisku, iako on ovde tvrdi da je izvršio uvid u birački spisak i video da nepravilnosti nema.
(Predsednik: Potrošili ste vreme.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se radujem njegovom povratku, ali tražim… (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem poslaniče.
Stavljam vaš predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 10 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
(Marijan Rističević dobacuje.)
Poslanik Đorđe Komlenski predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Ustava Republike Srbije kaže: „Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću“.

Za sedam dana naravniće se tačno 10 godina od kada sudije koje sude prekršajnu materiju bez razloga trpe jednu nepravdu, a to je da njihove plate nisu izjednačene sa kolegama sudijama koji sude u drugim materijama. Izuzev zarada ovih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju identičan način obračuna zarade sa svojim kolegama, i činovnici, nameštenici, daktilografi, obezbeđenje i svi ostali, osim sudija koji sude prekršajnu materiju.

Sudije prekršajnih sudova, podsetiću vas, sude obimnu materiju jer sude predmete iz oblasti korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radne materije, bezbednosti saobraćaja, javnog reda i mira itd, itd, itd.

Uvažene kolege, sudije prekršajnih sudova nisu teret budžeta i da bi se ova nepravda otklonila na godišnjem nivou je dovoljno 220 miliona dinara koje ovi vredni ljudi u prekršajnim sudovima višestruko inkasiraju u budžet Republike Srbije svojim radom i angažovanjem.

Samo Prekršajni sud u Beogradu je u 2018. godini naplatom novčanih kazni u budžet Republike Srbije uneo milijardu i 222 miliona dinara. Dakle, 465 miliona na godišnjem nivou iznose zarade svih sudija Prekršajnog suda u Beogradu, svih zaposlenih i kompletan trošak rada ovog suda. Samo Prekršajni sud u Beogradu je u 2018. godini uneo gotovo 800 miliona dinara u budžet Republike Srbije.

Molim vas, a Pokret socijalista će istrajati na predlozima da se ova zaista bezrazlozna nepravda ispravi, da ovaj zakon stavimo na dnevni red i time pokažemo da jednostavno poštujemo Ustav Republike Srbije.

Još nešto, ovi ljudi nisu teret budžeta, oni nisu nevladina organizacija, oni nisu neke od nevladinih organizacija koje se hrane iz budžeta Republike Srbije, a rade protiv interesa ove države. Ovi ljudi rade isključivo u interesu Srbije.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Prekoračili ste vreme.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem predsednice.

U istoriji će zauvek ostati zapisano kako je 24. marta 1999. godine bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu ponosnu i suverenu zemlju.

Ostaće zapisano kako su bez ikakve milosti ubijani oni koji su branili svoja ognjišta, svoje porodice, svoju slobodu, oni koji su tek započeli svoje živote, koji su želeli da žive, oni koje su NATO generali nazivali kolateralnom štetom.

Tokom 78 dana agresije uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike i stambene zgrade i vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić stradala je u jednom trenu, otac Dragomir, majka Dragica i njihova ćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije jedanaestomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božine iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Simić i njegov tata Vladan, a u Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić.

Tačan broj poginulih i ranjenih, kako onih koji su branili svoju otadžbinu, tako i civila do današnjeg dana nije utvrđeno. Najveći deo podataka kojim danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godinu dana nakon NATO agresije pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast dodvoravajući se svojim stranim mentorima prestaje sa utvrđivanjem tačnog broja poginulih i ranjenih tokom NATO agresije.

Predstavnici te merionetske vlasti zaboravljaju da utvrde pravi tj. tačan broj žrtvama agresije, ali ne zaboravljaju da iz zatvora oslobode preko 200 najgorih terorista tzv. OVK odgovornih za od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima vojske i policije.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže predlog Pokreta socijalista, kako bisom doneli odluku o formiranju komisije koja bi jednom zauvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije i kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predloženim tačkama iz dnevnog reda od 1. do 6.
Da li poslanik Martinović želi reč? Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 18 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila većinom glasova ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za – 133, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 18 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije,
2. Predlog strategije odbrane Republike Srbije,
3. Predlog strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije,
4. Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije,
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o saradnji u oblasti odbrane,
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama,
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac-Lojane.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuje ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministri iz Vlade Republike Srbije i njihovi saradnici.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1, članu 190. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres tačaka od 1. do 6. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministre da li želite reč? Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, poštovani poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi.
Pred vama se danas nalazi set zakona koji su neposredno vezani za pitanje odbrane i to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, Predlog strategije i odbrane Republike Srbije, Predlog strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o saradnji u oblasti odbrane.
Pre nego što počnem sa formalnim delom obrazlaganja svih zakonskih predloga koji su preporučeni vašoj pažnji hoću da podelim sa vama jednu ličnu impresiju. Ja sam pred Narodnom skupštinom Republike Srbije imao čast da obrazlažem brojne zakone, neke od njih koji su suštinski na bolje menjali Republiku Srbiju i naš život u njoj, od Zakona o radu do promena Zakona o Vojsci, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zahvaljujući vama, vašoj upornosti, vašem strpljenju i vašem radu građani Srbije su dobijali zakone koji su na bolje menjali njihov život. Sve što vi radite, sve što ovaj visoki dom usvoji, kaže, ne usvoji, ulazi u istoriju. Neko će jednom za neke decenijama, godinama koje dolaze, pa vekovima, jer mi smo stara demokratija. Srbi imaju dugu tradiciju zborovanja, saboravanja, donošenja odluka u korist našeg naroda, razmišljati o tome šta ste vi ovde radili, šta ste usvajali ili niste usvajali.
Ponosan sam što ću danas zajedno sa ljudima iz Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije i zajedno sa svima vama postati deo jednog važnog istorijskog trenutka, trenutka u kome je Republika Srbija odlučila da definiše svoje nacionalne interese, da izađe pred građane Srbije, da izađe pred prijatelje, da izađe pred neprijatelje i da svakom kaže šta je to što će državu Srbiju i njen narod učiniti vrednom ponavljanja, šta je to što nas ugrožava, šta je to što smatramo pretnjom, šta je to što smatramo onim što je prioritet naše politike.
Zato, dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Izmene i dopune donosimo da bi preciznije i dodatno uredili određena pitanja, a time obezbedili efikasnije rukovođenje i funkcionisanje Vojske Srbije. Na taj način verujemo da ćemo očuvati i dodatno unaprediti funkcionalne i operativne sposobnosti Vojske Srbije i stvoriti uslove za bolji položaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, oficira i podoficira u službi na određeno vreme. U danima pred nama raspravljamo ćemo o svakoj tački posebno, pa ću samo u najgrubljim crtama reći šta je to što predlažemo da prihvatite kao promenu.
Ponovo se vraćaju činovi vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika prve klase, odnosno poručnika bojnog broda u rečnim jedinicama. U cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu u Vojsci Srbije, donosimo dopunu kojom se propisuje vreme provedeno u činu poručnika, kapetana i kapetana prve klase, koje je neophodno za unapređenje u neposredno viši čin.
Povećava se i starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu, za podoficire to je 40 godina, a za oficire 45 godina. Proširuje se krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu, ako poseduju odgovarajuću vojnu obuku sa oružjem i koji su stekli odgovarajuća znanja i veštine za obavljanje poslova profesionalnog vojnog lica.
Vojska Srbije kao i svaka druga institucija u našoj zemlji mora da se učini što je moguće prijemčivijoj za što širi i što veći broj ljudi, kako bismo privukli što veći broj naših građana koji žele da služe u Vojsci Srbije i mi zbog toga želimo da olakšamo uslove da oni postanu deo Vojske Srbije. Precizira se preizvođenje u početni čin podoficira, učenika srednje stručne vojne škole i učenike Mešovite vojne škole.
Mi smo skoro ugasili za vreme vlasti DOS-a srednje vojno obrazovanje. Godine 2005. su ukinute srednje stručne vojne škole. Pazite, ostavili ste vazduhoplovstvo, imate neke avione, imate neke radare, imate neki PVO, ali ste ukinuli školovanje za ljude koji će se o tim avionima, radarima i o tom PVO brinuti. To je urađeno 2005. godine. Zašto? Ostaje nam svima da razmišljamo i da razgovaramo zašto je to urađeno. Vraćeno je 2015. godine i želim da se zahvalim još jednom ministru Gašiću, jer je to prepoznao i vratio i sada, četiri godine kasnije prvi put smo dobili 19 dečaka i devojčica koji su već raspoređeni po našim aerodromima i koji se brinu o našoj tehnici. Ali, mi smo izgubili 10 godina školovanja tih dečaka i devojčica. Deset godina.
Sada pokušavamo to da nadoknadimo i nadoknađujemo kako možemo. Zašto govorim o tome? Zato što ovde predviđamo način kako da ta deca dođu do prvih podoficirskih činova i da naravno, u budućnosti organizujemo naše školovanje, upravo za podoficire. Mi nemamo školu za podoficire. Dakle, mi ih ne školujemo, mi imamo Vojnu gimnaziju i Srednju stručnu vojnu školu, nemamo školu za podoficire.
Na ovaj način, ova deca će moći da izaberu svoju karijeru u Vojsci Srbije da postanu podoficiri odmah nakon završetka školovanja, a planiramo u budućnosti da organizujemo i podoficirsku školu. Propisuju se uslovi za unapređenje oficira u neposredno viši čin i predviđa se obaveza profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji učestvuju u multinacionalnim operacijama, da ostanu u profesionalnoj vojnoj službi, propisan je vremenski period nakon povratka iz multinacionalne operacije.
Na ovaj način sprečava se eventualna mogućnost da neko ode u multinacionalnu operaciju, nešto što pripadnici Vojske Srbije vole i ne samo zato što dobijaju značajno više novčana sredstva, već i stiču važna iskustva. Mi uložimo u njihovu obuku, uložimo u njihovu opremu, pošaljemo najbolje među nama tamo i onda, kada se vrati, nekom može da padne napamet i kaže - pa, dobro, ja sam sad zaradio jednu značajnu količinu novca, za to ću uraditi nešto, napraviti, otvoriti. Manji je nama tu problem novac. Veći nam je problem što eventualno možemo da izgubimo čoveka u čije iskustvo smo investirali. Mi hoćemo čoveka koji će to iskustvo da nam vrati, da podeli sa budućim generacijama vojske.
Zbog toga radimo nešto što mislimo da je ispravno i potpuno opravdano, da se predvidi da nakon povratka iz mirovne operacije još tri puta više vremena morate da provedete u Vojsci Srbije. Ako to ne uradite, naravno, bićete penalizovani u skladu sa ugovorom koji potpisujete pre nego što odete.
Precizira se i prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog ili vanrednog stanja. Obuhvaćen je prestanak i za vreme vanrednog stanja i predviđeno da profesionalnom vojnom licu ne može prestati profesionalna vojna služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja, osim u striktno određenim slučajevima.
Ne može se desiti da profesionalno vojno lice koje je ceo radni vek obučavalo i pripremalo za izvršenje zadatka u ratnom ili vanrednom stanju, nakon proglašenja tih stanja, jednostavno podnese zahtev za prestanak vojne službe i napusti svoju vojsku. To više neće biti moguće.
Predviđa se i obrazovanje vojnih disciplinskih sudova i tužilaca pri Ministarstvu odbrane. Na ovaj način uspostavlja se potpuna nezavisnost vojno-disciplinskih organa u stručnom pogledu prilikom odlučivanja o odgovornosti profesionalnih pripadnika vojske.
Takođe, izvršene su odgovarajuće izmene kojima se vrši usklađivanje osnovica za obračun plata profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, sa metodologijom Republičkog zavoda za statistiku, onako kako zakon i nalaže.
Donosi se i Uredba koja propisuje broj dana godišnjeg odmora za navršeni staž, čime se vrši usklađivanje sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.
Meni je velika, velika čast da pred vama mogu da izlažem dva krovna dokumenta koja definišu strategiju ne samo odbrane, nego strategiju politike naše zemlje.
Republika Srbija pomno prati promenu u okruženju i prilagođava svoju bezbednost i odbrambenu politiku tim promenama, kako bi na najbolji način štitila i ostvarila svoje nacionalne i odbrambene interese - očuvanje suverenosti, teritorijalne celovitosti, vojne neutralnosti, briga o srpskom narodu van granica Srbije.
Evropske integracije i efikasna pravna država su osnovna polazišta za izradu strategijskih dokumenata. Izrada nacrta dokumenata je inicirana 2016. godine, a u septembru 2017. godine izrađene su usaglašene verzije, sa kojima smo izašli nakon dobijanja saglasnosti vrhovnog komandata Vojske Srbije, predsednika Vučića, u javnu raspravu. Upoznali smo svu zainteresovanu javnost i svako je mogao da kaže šta misli o njima.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije najviši je strateški dokument čijim se sprovođenjem štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije.
U dokumentu koji je pred vama, sagledavamo stanje u strategijskom okruženju, navode se izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, formulišu se nacionalni interesi i ciljevi, utvrđuje se politika nacionalne bezbednosti, struktura i načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti, kao i način sprovođenja strategije.
U dokumentu su po prvi put utvrđeni nacionalni interesi i uređene osnove sistema nacionalne bezbednosti.
Posebno ističem da za Republiku Srbiju nije prihvatljiva protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost teritorije koju administrativno obuhvata AP Kosovo i Metohija. Smatramo to ugrožavanjem nacionalne vrednosti i interesa naše zemlje.
Po prvi put, još jednom podvlačim, država Srbija je smogla snage i hrabrosti da izađe pred čitav svet i da kaže šta je to što je naš nacionalni interes.
Utvrđeno je sedam nacionalnih interesa - očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda gde god on da živi. Ova rečenica koju sam sada izgovorio nikada nije našla svoje mesto pod suncem u istoriji moderne srpske države. Nikada srpska država, nikada država Srbija nije rekla da je njen nacionalni interes očuvanje života Srba, bez obzira gde oni žive. Nikada. I nikada, kao u dokumentu koji je pred vama, nije rečeno da je Republika Srpska i njeno očuvanje prioritet naše spoljne politike. Nikada.
Država Srbija na ovaj način veoma jasno kaže šta je nacionalni interes i šta se mora braniti. Pre nas, kao da se niko toga nije setio. Prošla strategija je rađena 2009. godine.
Dakle, dalje - očuvanje nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu, evropske integracije, članstvo Republike Srbije u EU, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet, kao i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.
Svaki nacionalni interes ostvaruje se putem realizacije ciljeva, a za svaki cilj navode se i mere za njegovo dostizanje.
Sistem nacionalne bezbednosti definisan je kao integralna celina elemenata koju uključuju sve nadležne strukture države i društva, a čijom delatnošću se obezbeđuje zaštita i ostvarivanje nacionalnih interesa Republike Srbije.
Strategija odbrane Republike Srbije je strategijski dokument koji proizilazi iz Strategije nacionalne odbrane. Iz njega, kao krovnog dokumenta, mi definišemo, mi donosimo dokument koji usmerava razvoj normativnih, doktrinarnih i organizacionih rešenja sistema odbrane, planiranje i finansiranje odbrane i angažovanje resursa odbrane Republike Srbije. On sadrži stavove o bezbednosnom okruženju, identifikuje izazove, rizike i pretnje koje su od značaja za odbranu, utvrđuje odbrambene interese i ciljeve, strategijski koncept odbrane, strukturu i načela funkcionisanja sistema odbrane, kao i način sprovođenja Strategije.
Strategijski koncept odbrane izražava osnovne stavove o načinu angažovanja sistema odbrane, a zasniva se na modelu totalne odbrane.
Model totalne odbrane je i ranije pominjan, u prethodnim strategijama, ali se na njemu ništa nije uradilo. Mi smo rekli - uvodimo profesionalnu vojsku, ona će biti mala, dobro obučena, dobro organizovana, dobro naoružana i kada dođe do prvog udara, ona će zadržati prvi udar, a onda će doći ko? Ko? Jer, posle toga, posle ovog prvog dela i koncepta totalne odbrane u koji se nije uložio ni jedan dinar, u kojem se ništa nije radilo, nema ko da dođe.
Tragični su podaci onih koji su pozivani u rezervu. Prekinuto je sa obukom našeg stanovništva, a koncept totalne odbrane upravo kaže - svaki građanin Srbije, u skladu sa svojim mogućnostima, zdravstvenim, obrazovnim, ima pravo i obavezu da učestvuje u konceptu odbrane svoje zemlje, onako kako može. Neće svi nositi oružje, ali, i te kako ima prostora za svakoga.
Mi smo to uveli, napisali i jednostavno prestali da radimo na tome. Ništa nismo uradili na tome, ništa. Ovo je sad naš način da se ponovo brinemo o sopstvenoj bezbednosti. I to nije nešto zbog čega bilo ko treba da bude zabrinut. To je pravo i obaveza, a u čitavom svetu mnogo mirnije zemlje nego što je naša isto tako vode računa o ovakvim elementima i čine sve da njihova zemlja bude sigurna i bude bezbedna.
Dakle, u funkciji zaštite i ostvarivanja nacionalnih interesa, utvrđeno je šest odbrambenih interesa - zaštita suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu, unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz procese evropskih integracija, vojna neutralnost Republike Srbije i saradnja i partnerstvo sa državama, međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti i odbrane.
I u ovom dokumentu istaknut je stav da je za Republiku Srbiju apsolutno neprihvatljiva kosovska nezavisnost.
Ovde dolazimo do još jedne od ključnih elemenata strategija koje su pred vama - naše čvrsto opredeljenje o insistiranju na politici vojne neutralnosti. Vojna neutralnost je stav građana ove zemlje, stav Narodne skupštine, stav Vlade, stav predsednika Republike i nešto je od čega se i ovim dokumentom ojačava naša rešenost da ostanemo vojno neutralni.
Upravo zbog toga, primetićete, ako ste pažljivo čitali, da se po prvi put u ovom dokumentu, osim pominjanja naše saradnje sa NATO paktom kroz Partnerstvo za mir, što smatramo optimalnim nivoom naše saradnje, dakle isključuje članstvo, govori o našoj saradnji sa ODKB-om, dakle, Ugovorom o kolektivnoj bezbednosti. Neki ga nazivaju „Istočni NATO“. Po prvi put, nikada do sada ni jedan papir u našoj zemlji, iako je imao stavove o vojnoj neutralnosti, nije vodio i nije predlagao ovako izbalansiranu politiku - Sarađujte sa istokom, sarađujte sa zapadom. Imajte zajedničke aktivnosti i sa zapadom, ali imajte i sa istokom. Ovo je prvi put da jedan zvanični predlog, da zvanična strategija izlazi pred građane Srbije i kaže da će sarađivati i sa istokom i sa zapadom, i to vrlo jasno i precizno definiše.
Navešću primer da smo mi, dragi građani, imali od 2000. godine, pa do 2012. godine, recimo, sa Ruskom Federacijom zajedničkih aktivnosti nula. Nismo radili ništa, a reći ću vam da sada imamo 96. Dakle, vidite da postoji razlika, a da nigde nismo ugrozili načelo vojne neutralnosti, jer isto tako sarađujemo i sa zapadnim zemljama, vodeći računa, na prvom mestu, o građanima Srbije i šta su naši interesi. Ne šta su tuđi interesi, već šta su naši interesi. Vojsku Srbije sada organizuju, uređuju i vode oni koji slušaju samo glas građana Srbije i baš nikog drugog.
Pred vama, dame i gospodo, je i Predlog odluke upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Srbija je zemlja koja je u stanju da izvozi bezbednost. Srbija je zemlja koja je u stanju da pomaže tamo gde je teško, da pomaže ljudima koji pate, da na najbolji način svojom vojskom prezentuje svoju politiku, ali i svoju organizaciju, svoju sposobnost, da na najbolji način pokaže za šta je Srbija sve sposobna.
Mi smo pred vama zato što Narodna skupština donosi odluku o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i dolazimo sa promenom koja kaže da Narodna skupština kada usvoji jednom jednu od odluka o učešću u multinacionalnim mirovnim operacijama to ne mora ponovo da radi, osim ukoliko se ne promeni mandat ili ukoliko se ne promeni naziv ili sama operacija.
Dakle, ne može niko da nas uvede u bilo šta što Narodna skupština neće proučiti, pogledati i reći da li joj to odgovara ili ne odgovara. U ovom trenutku učestvujemo u devet mirovnih operacija, od toga su pet pod komandom UN, a četiri su pod komandom EU. Dakle, mirovnih, ne borbenih operacija.
Pred vama je, dame i gospodo, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o saradnji u oblasti odbrane. On je potpisan u Beogradu 11. septembra 2019. godine. Prošlo je dugo vremena, još od Savezne Republike Jugoslavije, kada je poslednji put potpisan sličan sporazum. To je tipski sporazum koji reguliše međusobne odnose, daje pravni okvir za ostvarivanje saradnje između dva ministarstva, odnosno dve vojske, naravno, na prvom mestu, to stalno ponavljam, u skladu sa interesima i potrebama Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, države Srbije. To je nešto što želimo da potpisujemo sa što više zemalja sveta. Niša vas ne košta, a obavezuje vas da radite u onome što ste potpisali, a potpisaćete ono što je u interesu vaše države. Tako da, u ostalom, zato ste vi tu, da pogledate i kažete šta mislite o tome, šta smatrate.
Iskreno se radujem i osećam se beskrajno ponosnim što zajedno sa vama učestvujem u ovom istorijskom danu, što država Srbija govori ovako jasno, govori ovako glasno, što na ovaj način govori o tome kako će se razvijati, ne samo njena vojska i njen sistem bezbednost, već kako će se razvijati njena politika, njeni stavovi po najvažnijim nacionalnim pitanjima. Radujem se argumentovanoj, ozbiljnoj raspravi i želim da na dobrobit svih građana Srbije usvojimo dokumenta koji će Srbiju učiniti još boljom i još bezbednijom. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre Vulin.
Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da je Vlada, pisanim putem, 24. decembra 2019. godine, na osnovu člana 159. Poslovnika Narodne skupštine, povukla iz procedure Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, broj 011-2898/19 od 25. novembra 2019. godine, koji je predložen da se razmatra kao 6. tačka utvrđenog dnevnog reda Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Takođe, obaveštavam vas, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Prelazimo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima gospodin Balint Pastor.
Izvolite, gospodine Pastor.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre Vulin, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ispred poslaničke grupe SVM sam imao nameru, pre svega, da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama. Taj zakon je, kao što smo od predsedavajućeg malopre čuli, povučen od strane Vlade iz skupštinske procedure. Želim da kažem da smo mi srećni zbog toga što je Vlada povukla ovaj predlog zakona. Mi smo imali razgovore prethodnih dana u vezi tog predloga zakona. Dobro je što Narodna skupština o ovome neće raspravljati, dobro je što taj zakon neće biti donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Istovremeno, pošto Narodna skupština Republike Srbije nije samo zakonodavni organ, nije samo organ koji bira i kontroliše rad Vlade, nije samo organ koji ima izborne nadležnosti, nego je pre svega predstavnički organ građana Republike Srbije, zbog toga što jeste predstavnički organ naš je posao, narodnih poslanika, da ovde predstavljamo građane i da govorimo o onim temama i o onim problemima koji tište građane Republike Srbije.

Upravo zbog toga, ja bih želeo, apropo ovog predloga zakona koji je upravo povučen, da vrlo kratko, samo u nekoliko rečenica, govorim o temi migranata i migracija u Republici Srbiji. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Komesarijatu za izbeglice, što poslednjih dana pruža podršku lokalnim samoupravama, pre svega opštini Kanjiža, koja je u najvećoj meri zahvaćena problemom ilegalnih migracija. Čelnici opštine Kanjiža su tražili pomoć od Ministarstva unutrašnjih poslova i od drugih organa Republike Srbije zbog toga što na dnevnom nivou između 250 do 400 migranata stiže u Kanjižu. U najvećoj meri su zahvaćena naseljena mesta Kanjiža, Martonoš i Horgoš. Smatraju građani da je to pretnja po njihovu bezbednost. Ljudi ponovo ne smeju decu da puštaju na ulice.

Apelujem na sve organe Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da ne dođe do situacije kakva je postojala na određenim područjima Republike Srbije 2015. godine, pre nego što je izgrađena ograda na granici između Srbije i Mađarske, ona ograda koja čuva i građane Republike Srbije, jer upravo zbog te ograde nekoliko godina je bio izuzetno smanjen priliv migranata na teritoriji Republike Srbije.

Šta se govori o migrantima u delu javnosti? Govori se o tome da su ti ljudi pobegli od rata, da su u našoj zemlji samo u prolazu i da Srbija treba da bude dobar domaćin. Slažem se da Srbija treba da bude dobar domaćin, ali domaćin ima suverenu odluku i donosi odluku o tome koga će da pusti u svoju kuću. Mi apelujemo na sve organe Republike Srbije koji imaju nadležnosti po tom pitanju da čuvaju granicu, pre svega južnu granicu Republike Srbije, da migranti ne bi nekontrolisano ulazili na teritoriju Republike Srbije i na taj način stvarali bezbednosni rizik za građane Republike Srbije.

Od pre 10 godina građani Republike Srbije putuju u zemlje EU bez viza. Do pre 10 godina svi građani Republike Srbije i pre toga građani Savezne Republike Jugoslavije trebalo je danima i noćima da stoje u redovima pred ambasadama određenih država EU. Građani se još tog vremena i te kako sećaju. Nikome od nas nije padalo na pamet da krenemo u Austriju, Nemačku, Švajcarsku ili bilo koju drugu državu Evrope bez pasoša i vize. Ako je to tako bilo, onda to tako treba da bude i danas. Nema razloga da to ne bude tako. Mi pre svega treba da štitimo interese građana Republike Srbije.

Isto tako, čuju se mišljenja o tome da su građani Republike Srbije i kaže se pre svega, citiraću to – Srbi su narod koji je gostoljubiv. Jeste, slažem se, i to je veoma pohvalno, istinito i lepo, ali ne radi se o izbeglicama u velikom broju slučajeva, nego se radi o ekonomskim migrantima.

Kada govorimo o izbeglicama, i srpski narod je imao svoje izbeglice devedesetih godina, nažalost, u velikom broju. Nakon određenih vojnih akcija „Bljeska“, „Oluje“ u Hrvatskoj ili u BiH. Ko je od tih izbeglica pokušavao da bez pasoša, bez vize ode u neku zemlju EU? Niko. Ako je to tako bilo, a tako je bilo, onda to treba da zahtevamo i od ljudi koji dolaze sa nekih drugih područja sveta.

Zbog toga želim da se zahvalim policiji, Komesarijatu za izbeglice i drugim organima Republike Srbije što u poslednje vreme pružaju podršku, i finansijsku i podršku druge vrste, onim lokalnim samoupravama koje su u najvećoj meri zahvaćene ovim problemom. Nadam se da će veoma brzo prestati situacija da autobusima „Laste“ od 250 do 400 ljudi dnevno stiže u Kanjižu i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da saniramo ovaj problem.

Dobro je, da ponovim, da je ovaj Predlog zakona o upravljanju migracijama povučen sa dnevnog reda i nadam se da se neće ponavljati scene koje smo gledali i koje smo sanirali 2015. godine i u Kanjiži, i u Subotici, i u Šidu, i u Preševu, i u Beogradu i u drugim područjima Republike Srbije.

Što se tiče ostalih predloga akata koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice zasedanja Narodne skupštine, želim da kažem da će narodni poslanici SVM glasati za predložene strategije, i za Strategiju odbrane i za Strategiju bezbednosti. Najpozitivnije je, po nama, što se u Republici Srbiji neće ponovo uvesti vojna obaveza. Dobro je što to nije predviđeno Strategijom odbrane i Strategijom nacionalne bezbednosti.

Kao što smo rekli u prethodnih nekoliko meseci kada je to bilo aktuelno i kada je stvarana atmosfera u vezi toga u javnosti, mi razumemo koncept totalne odbrane i mislim da smo prethodnih decenija mi vojvođanski Mađari i te kako uzeli udela u odbrani Republike Srbije i njenih prethodnika SFRJ, na primer, ali se protivimo vojnim vežbama, mislimo da to ne doprinosi povećanju kapaciteta odbrambenih Republike Srbije i da taj novac treba potrošiti na druge namene. Mislimo da građane na taj način ne treba dovoditi u tu poziciju da odlaze na 15 dana na vojne vežbe, jer to državi ništa novo ne donosi. Ako treba odbraniti zemlju od nekih prirodnih katastrofa, onda će se građani sigurno i te kako u velikom broju odazvati tim pozivima ili ne daj bože iz nekih drugih razloga, ali neke druge razloge ne očekujem.

Znači, da ponovim na kraju, apelujem na sve organe Republike Srbije da štitimo južnu granicu, da se borimo protiv ilegalnih migranata, da od drugih očekujemo onakvo ponašanje kako se ponašaju građani Republike Srbije i u zemlji i u inostranstvu.

Što se tiče ostalih predloga zakona i strategija, narodni poslanici SVM će ih podržati u danu za glasanje. Hvala.