Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojan Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Ovo je drugi od tri zakona koji se tiču izgradnje mini-hidroelektrana i trpanje naših predivnih planinskih reka u cevovode. Ovo se tiče Zakona o zaštiti prirode i u tom zakonu su 2009. godine, kada je donesen za vreme prethodne vlasti bila definisana prva i druga i treća zona zaštite. U tim zonama zaštite je bilo nemoguće graditi bilo kakav industrijski objekat. Nažalost, prethodna vlast je 2010. godine krenula da donosi izmene tih zakona i da redefiniše uslove, pa su onda krenuli da dopuštaju u zonama dva i tri izgradnju raznih industrijskih objekata, između ostalog, i mini-hidroelektrana.

Time su na mala vrata ostavili mogućnost da je u zonama zaštite drugoj i trećoj dozvoljena gradnja mini-hidroelektrana, čak govore i o izgradnjama betonskih baza i sličnih stvari u zonama zaštite.

Na osnovu izmena tih zakona je kasnije, za vreme ove vlasti, a ova vlast nije dirala te zakone, su, u stvari, i dobijali dozvole da grade u zaštićenim zonama prirode.

Dosta je bilo predlaže da se vratimo na originalan zakon iz 2009. godine i da zabranimo izgradnju, ne samo mini-hidroelektrana, nego bilo kakvih industrijskih objekata u zonama zaštite prirode, a to su zone jedan, dva i tri, da ne postoje uslovi koje neko može da zadovolji da bi se obezbedila takvo uništavanje prirode.

Ko god je video slike kako izgledaju naše predivne planinske reke kad se strpaju u cev, kako to uništi floru i faunu i životinjski i biljni svet u okolini te reke i u samoj reci, koja potpuno presuše, imate jedan industrijski cevovod koji ide tom trasom i kojim, praktično, reka prestaje da postoji. To je zločin prema prirodi, to je zločin prema narednim naraštajima, prema našoj deci, znači to treba da zabranimo.

Ova izmena zakona ponovo definiše da u zonama jedan, dva i tri zaštite prirode ne mogu se graditi ni mini-hidroelektrane, niti bilo koji drugi industrijski objekat.

Da ponovim još jednom, ovaj zakon je ovako nakaradno izmenila prethodna vlast 2010. godine, a onda je sadašnja vlast, u stvari, ostavila taj zakon da postoji. Narodni poslanici koji ne podržavaju ove izmene, u stvari, govore građanima Republike Srbije da ih ne interesuje zaštita naših prelepih planinskih reka.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojan Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li narodni poslanik Saša Radulović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.
Izvolite.

Za razliku od ova prva dva zakona, ovu izmenu Zakona o planiranju i izgradnji je donela sadašnja vlast i to je donela 2018. godine, gde je praktično u Zakonu o planiranju i izgradnji propisao da derivacioni cevovod za privatnog investitora predstavlja infrastrukturu.

Šta ovo znači? Ako je nešto infrastruktura, to je javni interes građana Srbije, na primer put je infrastruktura, električna mreža itd. Onda građani koji imaju parcele na lokacijama na kojima je predviđena izgradnja infrastrukture imaju obavezu da te lokacije prodaju državi, da bi država mogla da izgradi tu infrastrukturu.

Ovom izmenom zakona sadašnja vlast je omogućila privatnim investitorima da njihov privatni interes, a to je derivacioni cevovod, takođe, bude proglašen infrastrukturom, pa da mogu taj derivacioni cevovod da provlače i kroz privatne parcele, bez da pitaju vlasnike tih parcela.

Imate situaciju, o kojoj će vam posvedočiti svi ljudi sa Stare planine, na različitim lokacijama, i lično sam se uverio u to i u drugim rekama u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, čak i u Vojvodini, tako da, na ovaj način se privatni interes burazerske ekonomije, znači, ljudi koji su direktno vezani sa vlašću, proglašava javnim interesom i dozvoljava da derivacioni cevovod, koji nije u interesu ni jednog građanina Srbije, osim samog investitora i stranaka na vlasti, bude proglašen javnim interesom.

Dosta je bilo bi ovom izmenom zakona u stvari to rešio, paket od ova tri zakona koja sam danas pomenuo bi u stvari rešili problem da minihidroelektrane više ne bi mogle da budu građene, sve bi moralo biti vraćeno u prethodno stanje i naše prelepe planinske reke bi ponovo bile tu.

Dosta je bilo bojkotuje Skupštinu zbog odnosa Skupštine prema narodnim poslanicima opozicije, zbog vređanja, zbog toga što ne možemo ni jednu tačku dnevnog reda da stavimo na dnevni red Skupštine. Priznaćete, nije normalno i nijedan parlament u svetu nema situaciju da opozicija ne može ni jedan predlog da stavi na dnevni red i da on bude usvojen i da se o njemu dalje raspravlja.

Danas sam govorio o predlozima koji se tiču „Beograda na vodi“, pljačke države u tom delu, postizanju fer izbornih uslova, razlog zašto opozicija preti bojkotom izbora. Nažalost, većina nam pokazuje da nije spremna na dijalog, da čeka da im pomognu njihovi prijatelji iz EU i da im obezbede da ne dođe do bojkota. Nažalost, pokušali smo da poverujemo da se nešto promenilo. Izgleda da se nije ništa promenilo. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Već nekoliko puta predlažem ovaj predlog zakona, i kao što rekoh, u trenutku kada sam prvi put to pomenuo, to je delovalo kao relativno sporedna tema od nekog možda ideološkog značaja ili interesa i kao nešto što deluje anahrono i što ugrožava ove moderne trendove privatizacije svega i svačega i našeg puta u Evropu, odnosno vrli novi svet.

Ispostavilo se, međutim, vrlo brzo poslednjih meseci, koliko je ta tema aktuelna i koliko se možda vreme promenilo, ali se ljudi i karakteri nisu promenili. U tom smislu, ispostavilo se da ozbiljne afere se vežu za našu Namensku industriju, pogotovo kada je reč o ovim posrednicima proizvoda Namenske industrije, drugim rečima industrije naoružanja. Čak su neki od tih posrednika, tih privatnih posrednika, nedavano stavljeni pod sankcije. Dakle, uvedene su im i sankcije od strane nekih zemalja ili najmoćnije zemlje sveta. Kažem svakoga dana, svake nedelje mediji pišu i iznose detalje o sumnjivim, najblaže rečeno sumnjivim transakcijama koje su išle iz fabrika Namenske industrije preko tih posrednika prema raznim delovima sveta.

Dakle, ja sam prosto rekao i predložio za početak, a ja mislim i za kraj, da je to dobro rešenje, izbacimo posrednike iz ovog posla. Imaju dovoljno drugih oblasti, tema gde mogu da pokažu svoju trgovačku sposobnost.

Ovde nema potrebe, kad imamo proizvođače, kad imamo „Krušik“, a i ne samo „Krušik“, nego i druge fabrike koje imaju svoju komercijalu, koje imaju svoju trgovinsku službu, odnosno prodajnu mrežu, kada imamo državnog posrednika, državnog prodavca, kao što je SDPR, onda nam ne trebaju i ovi privatnici. Onda će se manje postavljati dileme ko je kome tata, brat, tetka, mama i ko, sad se tu razni pojavljuju čudni trgovci sa neobičnim sposobnostima za baš promet i prodaju naoružanja, nikada se time u životu nisu bavili.

Dakle, ovo je naizgled mali korak, ali simbolički važan da se unese red u tako važnu i, na kraju krajeva, profitabilnu i osetljivu oblast kao što je proizvodnja i promet naoružanja.

U tom smislu, rekao bih da bi to sprečilo ili barem umanjilo količinu i ovih afera i problema koje imamo sa time i u ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovo je nešto što naizgled nije tako važno, ne tiče se opstanka budžeta i finansija ove zemlje, ali jeste nešto što simbolički, pa i psihološki tiče se praktično svih građana. Radi se o zakonu koji je ova Skupština i ova skupštinska većina usvojila pre određenog vremena, kojim se, opet radi sleđenja i rekao bih malo slepog i jednostranog praćenja trendova, svetskih, barem onako kako se nama predstavljaju ti trendovi, a nije to tako svuda u svetu, nije tako ni svuda u Evropi, dakle, uvodi institucija tzv. podrazumevane, odnosno pretpostavljene saglasnosti za doniranje organa.

Dakle, svaki građanin ove zemlje je hipotetički potencijalni podrazumevani donor.

Ja sam tada rekao i moram priznati neke kolege ovde ili jedna koleginica je isto nekoliko puta elokventno obrazlagala, a i kada je bilo to na dnevnom redu još neki su kritikovali taj predlog. On je, pre svega, neustavan i on će verovatno pasti na Ustavnom sudu. Ali, mnogo gore od toga, on je nedemokratičan. On uvodi jednu instituciju koja uvodi nesigurnost, ne samo pravnu, nego i psihološku nesigurnost kod mnogih građana, zato što se onda otvara prostor za razne spekulacije. Ja ne mislim da će neko da hvata, kao u nekim crnim filmovima i scenarijima koje smo mogli da gledamo, holivudskim, da će neko da proizvodi otprilike incidente sa tragičnim ishodom, doktori smrti, da bi dobio organe.

Ne, ali prosto mislim, a i to mi činjenice pokazuju, u međuvremenu je od donošenja ovog zakona još smanjen broj donora, zato što su ljudi postali nesigurni. Umesto da se ostavi dobrovoljna saglasnost kao normalna, demokratska, prirodna mera, da se vodi kampanja, pozitivna, koja će pospešivati, promovisati ideju donorstva, ali slobodnog donorstva, slobodnog opredeljenja, a ne ovako da se ljudi stavljaju pred svršen čin u sred spekulacije šta će biti sa njima ako im se nešto dogodi, da li će porodica dati dozvolu, neće dati dozvolu i slično.

Dakle, primer mere koja je nepotrebno uvedena, izazvala uznemirenje u delu javnosti, još je neustavna, još je neetička, a da ne govorim o potencijalnim religijskim aspektima. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koji je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svima je poznato, a i u štampi piše da je, eto, baš Vuk Jeremić skinuo trgovca oružja u UN sa sankcija i sada se to prigovara nama.

Moja preporuka prethodnom govorniku koji se snažno založio protiv naše namenske industrije, moja poruka je da prestane da radi za bugarsku namensku industriju i da počne da radi za srpsku namensku industriju. On je prvi Vlah koji je počeo da radi za Bugare.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Radulović, kome se ja radujem, je ovde rekao i pričao o krađi izbora. Evo ga sad beži.

Gospodine Raduloviću, ako ste pustili bradu…