Gospodine ministre, gospodo oficiri, SRS se od svog osnivanja zalaže za sveobuhvatan razvoj srpske nacionalne svesti za jačanje jedinstva države i naroda i Vojska Srbija je i te kako treba da ima veoma važnu ulogu u svemu tome.

Mi kao stranka smo i na svom primeru kroz otadžbinske ratove, dobrovoljci SRS dali na merljiv doprinos za odbranu od srpstva i srpskih zemalja i smatramo da bi i dan danas, a to je trebalo da obuhvati i ova Strategija, ta uloga dobrovoljaca trebala je da ima veoma veliki značaj, jer sama činjenica da su oni dali taj nemerljiv doprinos dovoljno govori o tome.

Ono na šta želim da stavim akcenat u svom izlaganju je opredeljenje Vlade Srbije i samim tim i predsednika Republike, kao i vas gospodine ministre da Srbija ima status vojno neutralne zemlje.

Mi srpski radikali smatramo da u ovakvim geopolitičkim okolnostima i svemu onome što nam se desilo u skorijoj prošlosti izazovima koje su pred nama i za buduće generacije, to nije dobra odluka. Najpre, zbog činjenice da niko do sada, pa ni vi, ni predsednika Republike i niko ko se oglašavao tim povodom nije mogao jasno i utemeljeno da nam objasni, a šta to zapravo stvarno znači, jer sve one okolnosti pred kojima se Srbija danas nalazi i pre svega, zbog situacije na Kosovu i Metohiji, na suverenom delu teritorije koje pod okupacijom NATO pakta već 20 godina, govori u prilog tome da to ne treba da bude takva odluka.

Brojni su vojni analitičari koji idu na ruku vama u tom svom stavu rekli da je primer nekih zemalja u svetu pokazao da je to moguće, ali i to su pogrešni primeri te zemlje koje imaju takav status, koji inače niko drugi od velikih sila i ne priznaje niti možete taj status ni da legitimišete, možete da kažete to je tako, ali jednostavno ako se dese neke ne daj Bože nepredviđene okolnosti niko neće to da vas pita, već treba da budete spremni, odnosno država i Vojska Srbije da odgovara svim izazovima.

Da li mi kao država na Balkanu koja je okružena zemljama NATO pakta, zlikovačkog NATO pakta koji nas je besomučno bombardovao, NATO pakta koji je malopre govorio i kolega o tome, a i vi ste pomenuli i te kako sprovodi tihi, meki, ali pravi hibridni rat protiv Srbije, udara na pravoslavlje preko otimanja crkava u SPC i manastira u Crnoj Gori.

Dakle, sve su to izazovi koji su pred nama, a vi kažete mi ćemo da budemo vojno neutralna država. Mi smatramo da bi za povratak potpunog suvereniteta nad teritorijom Kosova i Metohije za sprečavanje drugih akcija koje i te kako predviđaju zapadne sile na daljem rasparčavanju naše zemlje, vojni i strateški Savez sa Ruskom Federacijom bilo pravo rešenje za Srbiju.

Rusija nam je kao velika svetska i vojna sila jedini pravi i iskreni prijatelj pored Kine, naravno, kao velike i moćne države i drugih zemalja koje su ojačale, a koje nisu priznale tzv. nezavisno Kosovo, ali Rusija pre svega jer je nedvosmisleno pokazala i svojim nastupom u UN kroz vojnu saradnju koju imamo sa Ruskom Federacijom, a pre svega sila koja zna kakve pretnje sve dolaze od strane NATO pakta, da treba da postanemo članica ODKB-a, što je inicijativa SRS i da kroz stratešku vojnu saradnju jednostavno kažemo onima koji su iz NATO pakta da ne mogu tek tako da planiraju sve te aktivnosti koje planiraju ovde.

Nemojte da mislite, gospodine ministre, da sama činjenica što će Vlada Srbije da kaže i predsednik Republike da smo mi vojno neutralni da smo mi zaštićeni. Mi nismo zaštićeni i mi smatramo da još veća davanja za jačanje odbrambene moći Srbije treba da budu kroz izdvajanje iz budžeta, za jačanje profesionalne Vojske Srbije. U ovom Zakonu o vosci smo videli ste, podneli amandmane koji su tehničke ili suštinske prirode. Kako se mi od početka i pre prve profesionalizacije vojske zalažemo za njenu profesionalizaciju, mi smo predložili, čini mi se da je to član 9. u Predlogu zakona da svaka ugovorna obaveza bude na neodređeno vreme, da u budžetu Republike Srbije uvek mora da ima dovoljno sredstava za povećanje plata profesionalnih vojnika, profesionalnih oficira, za mnogo veća izdvajanja za njihovo stambeno zbrinjavanje, za rešavanje pitanja, tzv. vojnih beskućnika.

Gospodine ministre, posle raspada JNA i ratova koji su se desili kada je napadnuto srpstvo i kada smo preživeli pogrom od strane naših tradicionalnih neprijatelja, pre svega Ustaša, videlo se tačno kod vojnog kadra kako treba da se naša srpska vojska nacionalizuje i kako da se novi mladi oficiri koji sada već imaju i dobro iskustvo i znanje pripremaju za sve te nove izazove i te pretnje koje mogu da budu uslovljene u budućnosti.

Mi smo i kada je bio Predlog budžeta za 2020. godinu tražili da sva sredstva koja su data iz budžeta za nevladine organizacije, poput Sorošovih organizacija, koje naravno imaju samo drugo ime, upravo daju za jačanje vojske, policije, jer oni su nosioci svih subverzivnih aktivnosti u našoj zemlji. Upravo su oni jedna od karika i komponenti za sajber, za aktivnosti protiv naše zemlje, za sve druge aktivnosti koje će dovesti na vlast upravo one kojima nije do Vojske Srbije, koji bi sutra učlanili Srbiju u NATO pakt, ali dobro se zna kakav je većinski stav srpskog naroda.

Završiću time, da nije stav članica NATO pakta prema vojnoj neutralnosti Srbije tako baš blagonaklon. Ja sam kao član SRS u delegaciji Parlamentarne skupštine NATO i na svim zasedanjima koje imamo, da li je to prolećno ili jesenje, pored svih rezolucija koje su izrazito antisrpske mi imamo periodično izveštaj o stanju na kako oni kažu, teritoriji zapadnog Balkana. Ne da ne gledaju blagonaklono prema jačanju odbrambene moći naše zemlje već tačno i ciljano idu na to da kompromituju svaku dalju saradnju, pre svega vojnu, a i ekonomsku, političku, svaku drugu i sa Ruskom Federacijom, a i sa Kinom, jer im smeta takav kapital. Oni bi da nas porobe potpuno, da ovde samo posluju i kapital unose i iznose iz Srbije, zemlje koje su članice NATO pakta i da time oslabljenu Srbiju u nekoj budućnosti kako oni nas vide, sa otimanjem do kraja Kosova i Metohije dodatno unište, što su i pokušali 1999. godine.

Još jednom, ovo je prilika da čestitam svim hrabrim oficirima, a pre svega i pripadnicima Vojske koji su i tada odoleli svim izazovima. Dakle, mi želimo jačanje Vojske Srbije, mnogo više izdvajanja. Na žalost sada nema vremena, pa kada bude priča o amandmanima govoriću i o namenskoj industriji, a pre svega položaju fabrike namenskih proizvoda „Zastava oružje“ u Kragujevcu iz kojeg dolazim i o čemu sam takođe upućena kroz neke detalje. Hvala.

Hvala gospođo Jovanović.
Reč ima Josip Broz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima i poštovani kolege poslanici.

Danas je pred nama nekoliko zakona iz oblasti bezbednosti kojima se unapređuju zakonska rešenja, jačanja položaj i uloga Vojske Srbije. Kao najznačajnija dokumenta za nacionalnu bezbednost pred nama su i predlozi nove strategije i to Strategije odbrane i Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kao i Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica naše zemlje.

Ja ću se u ovom izlaganju osvrnuti na odbrambene strategije i odluku o upotrebi Vojske Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama. Srbija je država koja se opredelila za vojnu neutralnost. Orijentisana na rešavanje konflikata mirnim putem i na tim osnovama se zasnivaju i njeni strateški dokumenti iz oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane.

Vojna neutralnost, naravno ne znači da Srbija ne treba da sarađuje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti. Naprotiv, Srbiji je stalo ne samo zbog svog mira i svoje bezbednosti već i do regionalnog i svetskog mira, do sveta bez rata i nasilja. Zato je jedan od strateških ciljeva jeste dobra regionalna međudržavna i međunarodna saradnja.

Naša politika nesvrstanosti i miroljubive koegzistencije tokom 20. veka je temelj naše vojne neutralnosti do današnjeg dana, jer smo u to vreme blokovske podele i polarizacije sveta uspeli da svojom vojnom i spoljnopolitičkom neutralnošću obezbedimo veliki ugled u svetu koji se i dan danas, kada je Srbija samostalna država veoma ceni. To pokazuju i spoljnopolitički odnosi koje sa nesvrstanim zemljama imamo i danas, čemu doprinosi i naš ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Poštovani poslanici Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove, ali se uvek branila i iz tog proističe način planiranja i razvoja naših vojnih i odbrambenih snaga. Srpski narod je u prošlosti, a naročito tokom celog 20. veka bio zahvaćen ratnim sukobima regionalnih, ali i svetskih razmera u kojima smo se branili i podneli ogromne žrtve počev od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, sukoba u toku raspada bivše SFRJ, do NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. U svim ovim sukobima naš narod je platio visoku cenu, izgubili smo mnogo života, na žalost mnoge naše žrtve danas neki ne priznaju, umanjuju i ponižavaju. Pomenuću Jasenovac naše veliko stradalište.

Ono što je važno i da smo uvek kroz istoriju imali hrabru vojsku koja je branila narod i državu od različitih, uglavnom jačih i nadmoćnijih neprijatelja. Naše oslobodilačke bitke nije vodilo samo oružje već i moralna snaga i mudrost naših vojskovođa i hrabrost naše vojske na koju smo i danas ponosni.

Danas živimo u drugačijem svetu i drugačijim međunarodnom okruženju sa mnogo više bezbednosnih izazovih što zahteva da se i naši strateški dokumenti u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrani zemlje moraju prilagoditi prirodnom okruženju i prirodi mogućih bezbednosnih pretnji. U tom smislu i Strategija nacionalne bezbednosti koju treba da usvojimo u potpuno podržava privrženost Republike Srbije opštim civilizacijskim i moralnim vrednostima, poštovanju svoje državotvorne tradicije, vladavini prava, socijalnoj pravdi, demokratiji, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, ekonomskom napretku, kooperativnoj i svestranoj međunarodnoj saradnji u sektoru bezbednosti.

Ova strategija je najviši strateški dokument čijim sprovođenjem se u najširem smislu štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije od izazove, rizika i pretnji, bezbednosti u svim oblastima društvenog života. Njena polazišta su očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost, briga Srpskom narodu van granica Republike Srbije, evropske integracije, efikasna pravna država. Šire su o strategijama govorile moje kolege iz poslaničke grupe.

Ali ja bih se sada osvrnuo na značaj međunarodnih mirovnih misija UN i evropskim u kojima učestvuje Vojska Srbije i druge bezbednosne snage, čime se upravo potvrđuje opredeljenje Srbije za postizanje svetskog mira i bezbednosti. Na žalost danas je u svetu mnogo kriznih područja i konflikata koje države same ne mogu da reše, tako da u takvim slučajevima međunarodne mirovne misije predstavljaju centralni oblik međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konflikte, situacije među državama ili unutar država.

Mirovne misije UN imaju vojno neutralni karakter i to je osnovni preduslov za uspeh ovih misija i na delu teritorije Srbije, a to je KiM deluje misija UN, KFOR i Misija EU Euleks koja u skladu sa Rezolucijom 1224 imaju za cilj da obezbede uslove za miran i normalan život građana na KiM i da zaštite našu kulturu i prirodnu baštinu od svetskog značaja. Znamo da je mir i stabilnost na ovom području garant mira i stabilnosti ne samo na zapadnom Balkanu, već evropskom miru.

Takođe angažovanjem naših snaga u multinacionalnim operacijama doprinosi međunarodni ugled naše vojske i ostalih snaga bezbednosti. I ove godine donosimo odluku o učešću naše vojske i ostalih snaga bezbednosti u 19 međunarodnih mirovnih operacija, među kojima su operacije u Libanu, Kongu, Zapadnoj Sahari, na Mediteranu, ali i učešće u humanitarnim operacijama, kao i civilnim misijama za upravljanje krizama.

Drago mi je što mogu da glasam za ovakav jedan predlog, jer od armije koja je bila četvrta vojna sila, spali smo na nivo jednog lovačkog društva. Vreme je da ulogu armije vratimo na onaj nivo na koji ona zaslužuje i koji treba da ima u ovom društvu.

U tom smislu podržavam lično ovaj predlog zakona, a i naša poslanička grupa glasaće za ovo. Hvala.

Hvala, gospodine Broz.
Reč ima narodna poslanica Danijela Stojadinović.
Nije prisutna.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na ono što je dnevni red želim da obavestim javnost da je protekao 358

dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način šalju jasnu poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Doduše, danas su neki i bili u prepodnevnom delu zasedanja ovde, a neki od njih su i bili u skupštinskom holu, pa kao i uvek držalu su konferencije za štampu, nastavili sa iznošenjem neistina, besmislenih optužbi i izmišljotina o Aleksandru Vučiću i funkcionerima SNS.

To je već nešto što je manir i praksa tog dela opozicije koju kontroliše Dragan Đilas da svaki dan, na svakom mestu plasiraju iste potrošene, istrošene, reciklirane priče o nekakvoj povezanosti raznih ministara iz redova SNS, ali ponekad iz redova koalicionih partnera, bez ikakvog argumenta, bez ikakvog dokaza i ne dotiče ih to što se na taj način direktno nanosi velika šteta našoj vojnoj industriji. Ne dotiče ih ni to što to direktno ugrožava odbrambenu industriju, ali i odbrambenu moć Srbije. Šteta je već načinjena i ne samo „Krušiku“ već i celom Valjevu. Ali, kako da vam kažem, šta to njih briga?

Njima je jedino važno da svaki dan vrte istu priču, ne bi li to onda njihovi mediji N1, "Danas", "Vreme", NIN i svi ostali to posle plasirali, pričali o tome, pisali o tome svaki dan.

Pre neki dan su otišli i korak dalje. Počeli su sa štampanjem raznih nepotpisanih novina, raznih nepotpisanih pamfleta, nekakvih letaka. Evo, ovako to izgleda, ovo su pre neki dan delili, neke nepotpisane novine. Svi znamo da su to Đilasove novine, oni su to posle i priznali. Dakle, za vikend su njihovi aktivisti na mirjevskoj pijaci, aktivisti Saveza za Srbiju, delili ove nepotpisane novine građanima. Doduše, građani su ih oterali vrlo brzo sa pijace.

Šta je važno u ovoj priči? Važno je to što su se u svojoj brzopletosti malo zaneli, pa su priznali da zapravo oni stoje iza najprljavije kampanje u Srbiji u poslednje vreme. Dakle, imamo saopštenje Demokratske stranke Zvezdara, evo ga to saopštenje, na zvaničnom nalogu, na zvaničnom Fejsbuk nalogu, Demokratska stranka Zvezdara javno priznaje da su upravo ovo njihovi aktivisti i kaže: "Danas oko 10.15 dva odbornika SNS sa nekolicinom aktivista SNS su napali aktiviste", to je čista laž da ih je neko napao iz SNS, građani ih oterali sa pijace, "Saveza za Srbiju na mirjevskoj pijaci koji su delili novine". Dakle, ovo piše na zvaničnom Fejsbuk saopštenju Demokratske stranke Zvezdara.

Sad znamo ko se u Srbiji bavi prljavom kampanjom i ko u Srbiji finansira, štampa i deli ove nepotpisane novine, nepotpisane letke. Dakle, znamo da je u pitanju Dragan Đilas i znamo da je u pitanju cela ta tužna ekipa iz Saveza za Srbiju.

Ja imam pitanje za Dragana Đilasa - a odakle mu novac za ove novine? Odakle mu novac da štampa ovo i da posle deli? Odakle? Jel to od 619 miliona evra koje je zaradio?

(Aleksandar Šešelj: Od tih para.)

Slažem se da je od tih para.

Drugo pitanje za Dragana Đilasa - a otkuda baš da izabere onog Miljuša vašeg, da Miljuš uređuje ove novine? Kakve to kvalitete ima Miljuš da se bavi uređivanjem ovih novina?

Ali, da se vratim na ono što je tema dnevnog reda.

Gospodine ministre, želeo bih da iskoristim priliku da pohvalim dosadašnja ulaganja u Vojsku Srbije i ne mislim pri tom samo na najmodernije jurišne helikoptere Mi-35 M i na helikoptere H-145 M i Mi-17, koje smo imali prilike skoro da vidimo na prezentaciji, već i na sva ostala ulaganja u naoružanje i opremu Vojske Srbije.

To moram da kažem, ne da bismo mi napadali nekog, već isključivo kao sredstvo odvraćanja, isključivo u odbrambene svrhe, za slučaj da zemlja mora da se brani.

Jako je važno i to što se intenzivno radi na poboljšanju materijalnog položaja pripadnika Vojske Srbije i životnog standarda naših vojnika. Tu mislim i na povećanje zarada, ali i na rešavanje stambenih i svih ostalih potreba i problema koje imaju pripadnici snaga bezbednosti.

Svedoci smo i toga da se gotovo svakog meseca reši stambeni problem određenog broja pripadnika Vojske Srbije i da će se ubuduće još brže i još više rešavati i stambeni problemi i sva ostala pitanja pripadnika Vojske Srbije. U tom smislu želim da vam pružim snažnu podršku u tome. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Sada reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani oficiri Vojske Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, politika Aleksandra Vučića, Srpske napredne stranke, je politika mira, sigurnosti i bezbednosti, politika očuvanja neba, zemlje i naroda na ovom prostoru.

Vojska Republike Srbije je najznačajnija u odbrani teritorijalnog integriteta suvereniteta naše zemlje, a sem što je značajna u odbrani naše zemlje, njena važnost je i te kako značajna i sa aspekta odvraćanja eventualnog agresora.

Vojska Srbije, zahvaljujući odličnoj ekonomskoj politici koja je vođena od 2014. godine, nikada nije bila snažnija nego danas. Ulaganja u Vojsku Srbije takođe su velika. Ulaganje u poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u Vojsku Republike Srbije takođe su veća nego ikada.

Moram, pre svega, da napomenem, kao dodatni motivišući faktor i dodatno ulaganje u Vojsku Republike Srbije jeste izgradnja stanova u sedam gradova i opština u Republici Srbiji i obezbeđenje oko osam hiljada novih stanova za pripadnike Vojske Republike Srbije. Rešavanje stambenog pitanja, pored pitanja plate, svakako da jeste jedno od vrlo značajnih pitanja i naravno da će ova Vlada nastaviti sa takvom politikom, politikom izlaska u susret pripadnicima Vojske Republike Srbije.

Moram da kažem šta je bilo do 2012. godine. Do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće, pljačkaško, Đilasa, Tadića, Jeremića, Obradovića, uništilo je sve segmente društva, između ostalih i Vojsku Republike Srbije, kao vrlo značajnog stuba svake države, pa naravno i države Republike Srbije.

Moram da napomenem da su 2006. godine, u vreme kada je načelnik Generalštaba bio Zdravko Ponoš, inače bliski prijatelj Vuka Jeremića, ukinute 63. padobranska brigada i 72. specijalna brigada. One su ukinute na taj način što je njihov značaj smanjen, što su one funkcionisale kao bataljoni i što se, naravno, ogledalo i na napredovanje samih vojnika u inače ovim elitnim jedinicama.

Moram da istaknem da je 63. padobranska brigada odlikovana Ordenom za hrabrost, upravo u vreme ratnog dešavanja na području Republike Srbije, u vreme 78 dana zločinačkog napada NATO agresora na našu zemlju, kada smo imali dve i po hiljade žrtava, među kojima, nažalost, veliki broj dece i trudnica i pet puta više ranjenih.

Moram da kažem da njih nije zanimala ni vojska, ali njih nije zanimalo ni nebo Republike Srbije. Nebo Republike Srbije, odnosno vazdušni prostor Republike Srbije prvi put je relaksirao Aleksandar Vučić 2015. godine, kada se nalazio na mestu premijera.

Naravno, moram da kažem da je jedna od misija Vojske Republike Srbije svakako i učešće u vanrednim situacijama i spašavanje stanovništva u vanrednim situacijama. To žuto tajkunsko preduzeće čak je prodalo čamce koje je služilo vojsci u vanrednim situacijama i zamislite, prodali su oko 900 čamaca, a jedan čamac je koštao od deset do 15 hiljada dinara. To je sramno i sramota. Bili su, ne povratili se.

Oni su i helikoptere MI-8, koji je inače osnova za ove helikoptere MI-17 i čija je namena u stvari spasavanje stanovništva u elementarnim nepogodama rasprodalo i prodalo u inostranstvo. Njima ni vojska, ali ni oruđe, ni oprema nije ni bilo potrebno, jer oni su vojsku razoružali i vojsku ostavili i bez vojnika sa ogromnim iskustvom koji su učestvovali u ratnim dejstvima, a naravno, i bez oruđa i oružja za rad.

Naravno da nakon 2014. godine ulažu se ogromni napori. Moram da kažem da je i strateški dokument koji se sada izradio, koji se tiče Strategije odbrane Republike Srbije, koja se odnosi na bezbednost Republike Srbije, zbilja urađena na jedan krajnje profesionalan, na jedan krajnje temeljan, na jedan krajnje sveobuhvatan način. I tu bih, pre svega, istakla pitanje vojne neutralnosti.

Srbija je vojno neutralna zemlja. Srbija sama mora da vodi računa o jačanju svoje vojske, naravno, ne isključujući partnerstvo ni sa NATO-om, ni sa ODKB-om, ali,

hoću ovom prilikom da napomenem, kao ni sa svim drugim zemljama.

Hoću da napomenem jednu vojnu vežbu koja je bila u septembru mesecu 2019. godine. To je „Begej 2019“ koja se održavala u Titelu, u stvari održavala se u više mesta. Bilo je aktivnosti vojske i iz vode, iz vazduha i sa kopna. To je zbilja ostavilo jedan impresivan utisak na građane, jer građani imaju veliko poverenje u instituciju Vojske Republike Srbije. Moram da naglasim da smo tada od Narodne Republike Kine dobili donaciju u 40 različitih oruđa, odnosno mašina koje su namenjene, pre svega, za inžinjerijske jedinice.

Sada ću napomenuti da je vojska i te kako značajnu ulogu odigrala i 2014. godine u vreme poplava, iako prethodna vlast nije ostavila nikakva oruđa, u spasavanju našeg stanovništva. Takođe, moram da pohvalim inžinjerijsku jedinicu iz Kraljeva, koja je u junu mesecu, u selu Sirča, za vrlo kratko vreme postavila most, jer je jedan deo sela, to je više od 100 domaćinstava, bio odsečen od svog mesta, a i od Kraljeva. Naravno da je briga o građanima Republike Srbije u svim mogućim situacijama i te kako važna sa aspekta bezbednosti i sigurnosti.

Srpska napredna stranka u danu za glasanje, naravno, podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice.
Sada reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem značaj i da izrazim zadovoljstvo zbog formiranja 63. padobranske brigade, obzirom da sam iz Niša, i 72. brigade za specijalne operacije.

Njih je, kao što smo čuli od moje koleginice koja je malopre govorila, 2006. godine ukinuo tadašnji načelnik Generalštaba, Zdravko Ponoš, blizak saradnik Vuka Jeremića.

Ove brigade su najspremnije i najobučenije brigade za brzo reagovanje, posebno u borbi protiv terorizma i drugih oblika pretnji po bezbednost naše zemlje. One su podnele najveći teret, nažalost, u bombardovanju 1999. godine i smatram da je ispravno vratiti ih u našu armiju i zbog vojske, i zbog porodica, zbog svih onih koji su izgubili živote, i zbog onih koji su podneli težak teret tadašnjeg bombardovanja.

Veliko poštovanje uživa 63. padobranska brigada, ne samo kod Nišlija, već kod svih građana Srbije. Pripadnici 63. padobranske brigade su uvek tu kada su potrebni narodu, u svakoj situaciji, u miru i u ratu. Koliko je čast biti pripadnik 63. padobranske brigade, toliko je čast govoriti o njima i ja pozdravljam, zaista, ovakvu odluku.

Pomenula sam Vuka Jeremića na samom početku. Njegovo ime, naravno, da ne ide mnogo uz pominjanje časnih pripadnika Vojske Srbije, ali baš zato da se prisetimo nedela njegovih i njegovih saradnika.

Sada je upravo on jedan od lidera Saveza za Srbiju i vidimo da se njegov odnos nije ništa promeni ni prema vojsci, ni prema odbrani naše zemlje, ni prema državi. Neprestanim fabrikovanjem laži i afera lideri Saveza za Srbiju upravo nanose veliku štetu našoj namenskoj industriji. Naravno da govorim o „Krušiku“ i želim da govorim i o potrebi da se sada vrati ugled koji su narušili plasiranjem neistina.

Kada strancima iznesete tajne podatke iz naše namenske industrije, šta je to nego udar na našu državu? Zbog nesposobnosti da stvore stranačku infrastrukturu oni su kupovali stranke. Vuk Jeremić je kupio stranku od Miroslava Aleksića, Dragan Đilas je kupio stranku, pa je nazvao Strankom slobode i pravde. Međutim, i to je bilo uzalud zato što nisu imali podršku naroda i bez obzira na sve.

Osim mržnje prema Aleksandru Vučiću zbog njegovih uspeha, kako na stranačkom, političkom planu, tako na državnom planu, oni se vode i traženjem alibija za neizlazak na izbore, jer nemaju ni program, ni stranačku infrastrukturu, nemaju ni neke normalne ideje koje bi mogli da ponude građanima. Oni građanima mogu da ponude samo nasilje, samo strah, destrukciju i ulicu. Zbog toga izmišljaju afere, i u „Krušiku“, i sve druge, i na taj način, nažalost, nanose štetu Srbiji. Oni nemaju nikakvu korist od toga. Rekla bih im da, umesto toga, mogu da izađu na izbore, da postignu rezultat kakav god mogu da postignu i da časno izgube od SNS.

Poslaničke grupa SNS će ove predloge koji su danas pred nama podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Nije prisutan.
Sledeći je Boban Birmančević. Izvolite.