Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Na samom početku svog izlaganja bih još jednom zamolila uvažene kolege da budemo ozbiljni i odgovorni i precizni kada govorimo i o REM-u i o medijima i o svemu onome što je naš posao u tom celom poslu i u toj celoj proceduri. Bilo bi dobro i odgovorno, pre svega, da imamo i iste standarde i iste aršine prema tom pitanju, bez obzira na to sa koje strane sedimo u ovoj sali i bez obzira na to da li smo vlast ili smo opozicija.

Važno je da građani znaju, budući da se u javnosti pojavljuje toliko polemika i zbunjujućih, često vrlo netačnih informacija o REM-u i o onome što je posao u vezi sa izborom članova tog nezavisnog tela. Samo mi dozvolite da objasnimo građanima da znaju i da im bude što jasnije.

Godine 2017. na sednici Odbora za kulturu i informisanje, koja je održana 10. januara, konstatovano je da članovima Regulatornog saveta za elektronske medije ističe mandat 5. maja. Saglasno članu 10. Zakona o elektronskim medijima. pokrenuta je procedura za izbor novih članova tog regulatornog tela. Dakle, predlagači su bili Udruženje filmskih scenskih i dramskih umetnika i Udruženje kompozitora, nadležni odbor Narodne skupštine i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Ta procedura je pokrenuta, kolega Vukadinoviću, 2017. godine. Mi smo čak došli i do toga da smo u više navrata zakazivali razgovore sa kandidatima za članstvo u tom telu iz raznih razloga. Neki su toliko banalni da je možda glupo da ih sada ovde pominjemo, a od toga da kandidati nisu mogli da usaglase svoje termine, pa da se pojave pred članovima Odbora za kulturu i informisanje itd. Dakle, precizna formulacija, tačno je da mi biramo članove REM-a, tačno je da je to bio naš posao, kao što je tačno da je procedura pokrenuta u skladu sa zakonom i na vreme. Tačno je i to da smo ovu proceduru za izbor nedostajućih članova pokrenuli na vreme i u skladu sa zakonom i da su ti zakonski rokovi ispoštovani u potpunosti. Ovog puta smo čak produžili rok za dostavljanje kompletne dokumentacije svim onim kandidatima koji to nisu učinili prvobitno.

Kao što rekoh, javnost je često zbunjena netačnim informacijama i u našem Odboru za kulturu i informisanje, čiji sam član, ali i ovde ima kolega koji, ne samo da ne poznaju zakon i procedure, nego unose jednu ozbiljnu konfuziju u javnosti o tome na koji način su se određeni kandidati uopšte prijavili u trku za članstvo u REM-u.

Tako smo čuli da jedan od kandidata, o kome danas razgovaramo, čak i ne zna da je predložen za kandidata, što je apsolutno netačno, ako se zna da kandidati moraju svojeručnim potpisom da prihvate kandidaturu za članstvo u tom telu.

Dakle, ovo je bilo jako važno da razjasnimo da bi građani znali. Dakle, svi kandidati su morali da prihvate kandidaturu pre nego što su …

(Narodni poslanik dobacuje.)

Zoran Simjanović jedan od kandidata je morao da svojeručnim potpisom potvrdi da prihvata kandidaturu. U javnosti se polemisalo o tome kako on čovek i ne zna da je predložen za kandidata, što je notorna neistina i vrlo neozbiljno i neodgovorno ponašanje kolega koji su na taj način o tome govorili i nadam se da se u vezi sa tim slažemo.

Još jedna vrlo važna stvar. Slažem se to je bio naš posao, da izaberemo nedostajuće članove REM-a. To ne znači da to telo nije bilo u mogućnosti da radi. Dakle, sa šest članova od devet, REM je mogao da donosi i one odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina i to je pošteno reći. To ne znači da mi ne treba da ih izaberemo. Naravno da ne. Ali, treba biti precizan i reći potpunu istinu onako kako je to i zakonom vrlo jasno objašnjeno. Ali je na nama ta odgovornost da stalno ukazujemo građanima na to. U vezi sa tim je možda moja lična, najveća zamerka radu REM-a. Smatram da su morali mnogo više da komuniciraju sa građanima i da objašnjavaju šta je ono što je njihova nadležnost, šta jeste, a šta nije. Onda bi mnoge stvari bile jasnije kao na prvom mestu to da REM nema mogućnost da izriče sankcije. Eto ideje da možda u nekim sledećim izmenama seta medijskih zakona, pošto nas čeka i usvajanje nove medijske strategije, a samim time ćemo morati da pristupimo i promeni medijskih zakona, pa eto ideje da možda razmislimo i proširimo ovlašćenja REM-u, pa kada budu imali mogućnost da kažnjavaju prekršioce zakona možda će onda i na drugi način biti doživljena i percipirana njihova uloga i ono što rade i u javnosti.

Kao što sam već više puta govorila ne samo u plenumu, nego i na sednicama Odbora, ponoviću to još sad, važno je da se setimo zbog onih istih aršina što pomenuh na samom početku, dakle, važno je da se setimo toga kako je tekla reforma medijske scene i sfere od 2000. godine, naročito kada govorimo o REM-u.

Dakle, ta reforma je bila izuzetno spora uz niz problema koji su pratili i izradu zakona, ali i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima i to je istina na koju moramo vrlo odgovorno da ukažemo, bez obzira na kojoj smo strani u tom trenutku bili.

Na delu je bila nespremnost da se ta medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a u potpuno interesu javnosti. Zakonodavne i izvršne vlasti takođe su bile vrlo neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije i telekomunikacije bio je pored ostalog i odraz nedostataka političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi i verujem i hvala što odobravate kolega da ćemo se i oko toga vrlo lako složiti ukoliko, naravno želimo da posao koji su nam poverili građani Srbije danas obavljamo odgovorno i ozbiljno.

Dakle, Zakon o radiodifuziji kojim je uvedeno nezavisno regulatorno telo usvojen je još 2002. godine, do 2009. godine menjan je četiri puta. Formalno i praktično je počeo sa radom tek 2005. godine nakon dve izmene, pa smo nakon toga imali još dve. Ukupno četiri.

Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru tadašnjeg REM-a, odnosno Radiodifuznoj agenciji, kako se tada zvala. Mnogo smo kasnili u tom procesu, a danas kada o tome govorimo neko ko ne poznaje tu celu situaciju rekao bi da mi taj problem ne možemo da rešimo već pet decenija unazad. Nije tačno. Popravljeni su zakoni. Data su veća i šira ovlašćenja REM-u. Tu smo svi zajedno da ih odgovorno i ozbiljno instruišemo, kontrolišemo njihov rad, što mi takođe nismo radili u dovoljnoj meri.

Vi kažete, kolega, da nećete danas aktivno da učestvujete. Učestvujete aktivno i to je dobro, kao što je dobro da o ovome razgovaramo i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje na koje u poslednje vreme su prisutni uglavnom članovi iz onih političkih partija koje čine parlamentarnu većinu.

To nije dobro. U redu je ukoliko neko neće da učestvuje, ali onda se tako i legitimiše i kaže – ja neću da učestvujem u radu, ali onda nema, kako da vam kažem, neodgovorno je onda pričati o tome šta jeste urađeno, a šta nije zato što i vi znate koliko smo razgovarali o svim ovim temama na sednicama Odbora za kulturu i informisanje i postigli saglasnost da REM mora da radi bolje, da je morao drugačije da se postavi u određenim situacijama i da je naša uloga, pored ostalog, i to da pomognemo tamo gde za to ima prostora, bilo izmenama i dopunama zakona, bilo davanjem tih širih ovlašćenja. Tako da treba biti ozbiljan kada se govori o tome jer to su danas one teme koje u javnosti stvaraju izuzetno veliku i nepotrebnu konfuziju.

Dakle, kao što rekoh rad na toj novoj zakonskom regulativi u prethodne dve decenije, deceniju i po naročito, bio je netransparentan i kontroverzan u najmanju ruku, kao uostalom i rad Regulatora za elektronske medije. Kasnilo se u svim tim mogućim procesima. Mi smo 2014. godine, kada smo doneli set tih medijskih zakona koji su po prvi put bili usklađeni u potpunosti sa regulativom zemalja EU i svih onih razvijenih demokratija kojima i mi težimo, imamo danas listu od šest kandidata, šest imena. To su dobri kandidati, ljudi od karijere, ljudi koji su vrlo priznati, uvaženi i poznati u svojim profesijama.

Treba reći to da koga god da izaberemo, mislim da ovog puta zaista nećemo pogrešiti i Nenad Zorić, Judita Popović, o Zoran Simjanoviću, Božidaru Zečeviću, Dragomiru Zupancu da ne govorim, ostale kandidate slabije poznajem, neke od njih vrlo, čak i lično jer smo radili zajedno i potičemo iz istih primarnih profesija. Tako da neću čitati, niti obrazlagati biografije kandidata. Vrlo je jasno da je reč o izuzetnim medijskim stručnjacima i ljudima od integriteta koji će zaista istinski, verujem, unaprediti rad Regulatornog tela za elektronske medije.

Podsetila bih samo još jednom, više zbog javnosti, mi bi to svakako morali da znamo, da su članovi Saveta Regulatora elektronskih medija samostalni i nezavisni u svom radu, da REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti.

U svom radu, REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa zakonom i ovlašćenjima i podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju političke, niti bilo kakve partikularne interese.

Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti, ljudska prava, a naročito da se stara o tome da se ne prikazuju, ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja u medijima.

Ovo su, drage kolege, samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a koja proističu iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, naravno, odgovaraju nama, tj. Narodnoj skupštini, i ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju, jeste potreba da se mi kao narodni poslanici i u narednom periodu mnogo više angažujemo na tome da ozbiljnije i kvalitetnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, što nam je uostalom i uloga i po zakonu, ali i prema onome za šta su nam građani dali mandat.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ponovo razgovaramo na temu izbornih uslova u širem kontekstu i ponovo podsećam, da onog momenta, ali bukvalno istog dana kada su počeli pripadnici bivšeg režima sa svojom besomučnom kampanjom u smeru nepostojanja, navodno odgovarajućih izbornih uslova, ne postojanja navodno odgovarajućih demokratskih standarda, ne postojanja navodno odgovarajućih sloboda da se ljudi izjašnjavaju u ovoj zemlji kako žele, još tada smo im rekli - uplićete se u sopstvene laži, na kraju ćete morati sve te svoje laži sami da pojedete, sami sebe u tim lažima da hvatate, ispravljate i na kraju ćete morati da živite sa tim da vam se ljudi smeju.

I, kao što smo rekli tada i pokazali na bukvalno svakom, ali bukvalno svakom aspektu izbornog procesa, nemamo nikakav problem sa tim da kao polaznu tačku, ali samo polaznu, pre nekolik godina uzmemo te zakone, koje ste vi lažovi, prevaranti iz bivšeg režima usvojili i doneli, da pod tim vašim uslovima, da ne samo organizujemo izbore, nego da svaki od njih još dodatno unapredimo, i nikakav problem sa tim nemamo, jer naravno da ćemo uvek pobeđivati zato što postoji nešto što za to kako će ljudi glasati određuje, a to nije pitanje da li će da bude po vašem članu, paragrafu ili po nečemu što ste u međuvremenu smislili da može malo da se popravi i dotera, nego imamo malo više veze sa tim kako se u Srbiji radi, kakvi se rezultati ostvaruju za državu i za narod i kakva se budućnost za ovu zemlju izgrađuje. Nisu hteli da slušaju i to se pokazalo bukvalno, kao što rekoh na svakom od segmenata izbornog procesa, svaki od njih u međuvremenu je unapređen.

Da se vratimo, na negde sredinu ovog meseca i poslednji susret, dijalog koji se odvijao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, reč je o međupartijskom dijalogu, a na temu upravo izbornih uslova u prisustvu i uz medijaciju članova Evropskog parlamenta.

Kada se završio taj sastanak, sigurno se toga naš narod dobro seća, čuli su se i odgovarajući zaključci. Šta se postiglo, dokle smo stigli i šta se očekuje za naredni period?

I, da podsetim, tog dana, ali bukvalno tog dana, Narodna skupština je već bila usvojila kompletan set zakona koje su sve redom tražili pripadnici bivšeg režima, svi oni koji su danas okupljeni oko Đilasa, Šolaka, Miškovića, njihovih Dveri, njihovih ostatka DS itd.

Kompletan set zakona o kojima trube mesecima, kažu više od godinu dana, pa da im verujemo, zbog kojeg su se popeli na glavu i Bogu i narodu da mora da se promeni nešto vezano za finansiranje političkih aktivnosti, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad Agencije za borbu protiv korupcije, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad javnih preduzeća, da se uvedu drastičnije kazne, da se uvedu strožiji rokovi, sve to mi usvojili, još tada i tog dana, a sa tog sastanka još izađe zaključak sledeći – da se očekuje formiranje nadzornog odbora, da se očekuje definisanje datuma izbora od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, i naravno u potpunosti u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima, da se očekuje izbor nedostajućih članova REM-a, Saveta REM-a do kraja ove godine.

I, pogledajte sada od jednog do drugog, od ovih pobrojanih tri ili četiri principa, koji su tada potvrđeni, mi imamo samo nove dodatne ubedljive dokaze da su lagali sve vreme i Đilas i Šolak i Mišković i ovi njihovi, da su to neki, navodno kao problemi i navodno kao sporne stvari vezano za izborni proces.

Da smo svo vreme govorili istinu, mi koji smo tvrdili ništa od toga njih suštinski ne zanima, oni samo pokušavaju izgovor za sebe da smisle zašto neće ići na izbore, a znamo neće ići na izbore, jer su svesni da podršku nikakvu nemaju.

Nadzorni odbor, pre samo nekoliko dana ova Narodna skupština izglasala. Taj odbor je formiran i formiran je nakon 20 godina. Dakle, od 2000. godine po prvi put i ovi koji su lagali da je za njih nešto kao strašno važno nisu se ni jednom udostojili da taj nadzorni odbor formiraju, a evo mi jesmo.

I ne samo to, da podsetim, od pet članova, koliko predlaže Narodna skupština za taj nadzorni odbor, tri člana, dakle, većinu od tih pet, predložile su poslaničke grupe koje pripadaju parlamentarnoj opoziciji. Toliko na temu da li se mi od nečega plašimo, da li mi od nečega strahujemo, imamo li šta da krijemo i znate već sve te gluposti koje su oni izgovarali.

U međuvremenu, potvrdio je i predsednik Republike, Aleksandar Vučić u poslednjim terminima kako to Ustav i zakon nalažu, on će obelodaniti kada se održavaju izbori 2020. godine. Dakle, biće bukvalno onoliko prostora koliko to Ustav dozvoljava maksimalno i to su tražili i kao što ste videli, nikakav problem ni sa tim nemamo, i to su dobili.

Naravno, sada im to ništa ne valja i sada im je to sve malo. Tražili su da se popuni sastav Saveta REM, nedostajućim članovima. Mi rekli – biće pre nove godine i evo pogledajte koji je datum današnji. Mi o ovome raspravljamo danas i mi ćemo na ovoj sednici, koja je u toku, o tome i da se izjasnimo. Glasaćemo.

Uzgred, budi rečeno, tražili su i da se usvoji pravilnik, da se usvoji određeno uputstvo za postupanje medija od strane REM i sve se to u međuvremenu dogodilo. Eno su javne rasprave trenutno u toku, ali kada pričamo o ovom predlogu za nedostajuće članove Saveta REM, svaki narodni poslanik ima pred sobom predlog, po dva imena od strane svakog od po zakonu ovlašćenih predlagača.

Ono što je interesantno da čuju građani Srbije, u onom delu koji predlaže nadležni odbor Narodne skupštine, dakle, to je obrazložio ovde predsednik odbora, gospodin Krlić, pre nekih sat vremena. U tom delu, nalazi se pred ovim plenumom predlog sa dva imena. Jedno od ta dva imena Narodna skupština će izabrati u danu za glasanje. Da čuju građani Srbije, predloženi su Nenad Zorić i Judita Popović. I jedan i drugi predlog dolaze od strane poslaničkih grupa parlamentarne opozicije. Za koga god da glasaju narodni poslanici će u danu za glasanje od ovo dvoje, glasati za nekih od predloga parlamentarne opozicije. Eto, ako treba još neki dokaz da ne da nemamo od čega da se plašimo, ne da nemamo za šta da brinemo i od čega da strahujemo, nego smo apsolutno sigurni da to ne može da utiče na činjenicu da je ovo demokratska zemlja, da ovde može slobodno da se glasa i da će u skladu sa nespornom voljom naroda i rezultat izborni da bude prikazan, kao što sve to znači, kao što sve to uz to posledično ide.

Dakle, nikakav problem nemamo da stavimo predlog 100% definisan od strane onoga što su imali da kažu, predlože, komentarišu, šta god hoćete, predstavnici parlamentarne opozicije.

Spojite to sa informacijom da je nadzorni odbor u većini, dakle, u tri od pet članova na isti način predložen i izglasan i biće vam potpuno jasno ko od čega ima ovde da beži ili strahuje, odnosno nema.

Što se tiče ovih ljudi, dakle, ovih Đilasovih, kojih eto, videli ste i sami imaju što šta da prigovore, ali kada dođe do konkretnih rešenja i rezultata, onda im ništa ne valja. Bilo je više nego zanimljivo pročitati njihov odgovor i njihov komentar na sve ovo što se dogodilo u Srbiji u međuvremenu, na sve ovo što će se dogoditi i na ovoj sednici.

Njihov odgovor upućen predstavnicima Evropskog parlamenta u kom, pod jedan, kukaju, plaču doslovce, zašto se uopšte čula ocena da je postignut veliki napredak. Zašto svi mi koji smo učestvovali u tom međupartijskom dijalogu izađemo sa stavom – da, dogovoreno je dosta toga, neki će reći značajno puno, neki će reći ne toliko značajno, ali svi će reći – da, progres postoji, da doveli smo do toga da imamo nekoliko stvari, važnih stvari, koje nismo imali ranije, koje nismo imali nikada, uključujući i taj nadzorni odbor i sve ovo o čemu pričamo. Ali, strašno boli ove koji su pokazali da im je jedini odnos prema bilo kakvom dijalogu u ovoj zemlji da razbijaju ulaz u Narodnu skupštinu uz povike - zapali je i zapali sve.

Zašto smo uopšte mi zaključili da je progres napravljen? Pa su brže bolje pisali Evropskom parlamentu i kažu – nije tačno, dakle, lažete vi iz Evropskog parlamenta da je napravljen bilo kakav napredak. Kažu – situacija je drastično gora u međuvremenu. Evo, kaže, na primer u medijima, verovatno misle na to da su u međuvremenu odbili tri ili četiri ili pet, bogzna više koliko, različitih udarnih termina na nacionalnim servisima za gostovanje koji su im bili ponuđeni, otvoreno odbili i rekli – ne, mi nećemo da dođemo tamo, mi nećemo u te emisije. E, toliko je strašno pogoršano stanje u medijima, što su oni počeli otvoreno da pokazuju da ih ništa od toga zapravo ne zanima, da smo pričaju u prazno.

Kažu – drastično je veći pritisak na birače. Verovatno time što mi usvojismo da su veće kazne ako se bilo ko usudi na tako nešto time što smo definisali šta je sve po zakonu neprihvatljivo sa aspekta tzv. funkcionerske kampanje, šta su resursi koji ne smeju da se zloupotrebe, sve je to sada znači mnogo veći pritisak, nego u njihovo vreme, sećate se svi kako dobro i kako lepo. Onda idu redom stavku po stavku, pa poručuju Evropskom parlamentu – Srbiji nije potrebna obuka službenika za ažuriranje biračkih spiskova itd. Šta možete nego da se od srca nasmejete na sve to? Jer, kažu oni, za njih je Sveto pismo njihovih 42 plus šest zahteva i preporuka, znate već kako to glasi. Onda vi to otvorite, i pošto oni već sad kažu Evropskom parlamentu, dakle uče ih tamo pameti – ne trebaju nama nikakve obuke za službenike, a vi otvorite tih njihovih 42 plus, bogzna koliko, pa okrenete na stranu na kojoj piše – birački spisak, u tom poglavlju pod tačkom šest šta oni zahtevaju, šta oni traže – organizovanje stalnih obuka za zaposlene u opštinskim gradskim upravama koje ažuriraju birački spisak. Dakle, oni to traže, a Evropskom parlamentu kažu – to je glupost, to nikoga ne zanima. Samo da vidite o kom je tu nivou intelektualnog rada reč.

Onda kažu Evropskom parlamentu – ne obezbeđuju se fer izbori organizacijom javnog slušanja o tome kako REM funkcioniše. Znači, šta će nama da se mi uopšte bavimo organizacijom javnog slušanja na temu kako REM funkcioniše, a onda uzmete ovo njihovo u šta se kunu, ovaj njihov 42 plus, bogzna koliko, glava REM tačka osam - u periodu do izbora Narodna skupština da organizuje javne rasprave, odnosno javna slušanja o radu REM. Znači, oni to traže, bez toga, kažu, nema slobodnih izbora, nećemo na izbore, a Evropskom parlamentu pišu – to su gluposti, ne obezbeđuju se tako fer izbori. Šta možete nego da se smejete?

Pazite sad dalje, kaže – izbor novih članova i to po proceduri kako su birani dosadašnji članovi u Savet REM ne znači ama baš ništa. Dakle, njih ne zanima ovaj posao kojim se mi bavimo danas, izbor novih članova, a ponajmanje po ovoj postojećoj proceduri. To je katastrofa i to ne znači ništa. Pa opet uzmete ovih njihovih 42 plus, koliko već hoćete, pa pod tačkom dva u istom poglavlju vidite šta oni traže, šta oni ultimativno zahtevaju – pokretanje efikasnog postupka za izbor novih članova Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure. Šta možete nego da se smejete? Hoće nove članove Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure, a ovamo Evropskom parlamentu pišu – izbor, i to po proceduri koja do sada bila primenjivana, to ne znači ama baš ništa.

Jel mislite da je kraj? Nije. Uvek ima još. Kažu – ne vide nikakvu svrhu razgovori o pojašnjavanju pravila političkog oglašavanja u izbornoj kampanji. I onda uzmete i vidite da tamo negde pod njihovom tačkom šest traže da se donese novi pravilnik, da se ograniči funkcionerska kampanja i ograniči vreme za plaćeno političko oglašavanje. Traže da se definiše i ograniči političko oglašavanje, pišu Evropskom parlamentu – kakva bre pravila političkog oglašavanja, to su sve gluposti.

Kada pogledate ove stvar, a šta možete nego da zaključite da ti ljudi sve vreme samo gluposti pričaju, samo laži tovare, samo fingiraju da njih nešto ovde zanima. Jedno traže, pa onda to isto kažu – to je glupost. Drugo traže, pa za isto to kažu Evropskom parlamentu – to nikoga ne zanima, to ničemu ne doprinosi.

Šta da kažete nego, ljudi, ako ovo nije ponašanje na nivou nezrele dece, pa nije ništa bolje od toga.

Suština njihovih zahteva verovatno se ogleda u samom zaključku tog njihovog velikog pisma. Oni traže da postanu članovi nekakve prelazne administracije. Dakle, da bi ljudi razumeli šta to znači, oni hoće da bez izbora, bez jednog jedinog glasa postanu članovi Vlade. Oni traže da postanu kao ministri. Oni traže da postanu kao direktori preduzeća, šta god to bilo i kao upravljači u lokalnim samoupravama. Dakle, da im se vlast neka da i da im to traje kako oni ovde lepo pišu najmanje devet meseci. Toliko im treba da bi postigli neku životnu sreću i onda sve može, onda je sve u redu.

Što se tiče ovoga ostalog, to može da se baci i mačku o reč okači. To su njihove želje. Njihovi ciljevi i namere, nalaze se pod rednim brojem jedan u ovim njihovim zahtevima, dakle ovo njihovo 42 plus šest, što ni oni sami ne znaju šta je i kao što vidite ništa im ne znači, pod rednim brojem jedan ima da se obaveže predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, to je pod jedan među zahtevima. Među preporukama, pod rednim brojem jedan, prvo i najvažnije, isto to, Aleksandru Vučiću da se zabrani da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način. E, tako onda možda i ima neke šanse za njih, jer oni da pobede Aleksandra Vučića na izborima, nije uopšte pitanje pod ovim ili onim uslovima, na izborima demokratskim ne mogu nikada. Uostalom, oni to i sami kažu.

Sećate se sigurno onog Jeremićevog funkcionera Gajića, on je to čovek otvoreno rekao, na sred političke tribine sniman kamerama sa pet strana, izgovorio doslovce reči – mi da pobedimo Aleksandra Vučića na izborima, ne možemo zato što u ovoj zemlji, tu je onda krenu da vređa narod, živi 60% funkcionalno nepismenih ljudi i oni su njegovi vernici i oni će za njega da glasaju.

Dakle, priznaju da ne mogu da pobede Vučića. Priznaju da će sigurno 60% ljudi da glasa u ovoj zemlji, a pride još onako dodaju, uzgred budi rečeno, da su to neki ljudi manje vredni, nepismeni, krezubi, sendvičari i zanate već šta sve, pa je to razlog zašto ne biraju njih tako lepe i pametne.

Nema to nikakve veze naravno sa bilo kakvim koalicijama. Koga god mi da izaberemo ovde, to će samo biti pokazatelj naše dobre volje, ali i potpune sigurnosti da je ovo što radimo maksimalno dobro, da je ono što smo od rezultata napravili toliko ubedljivo da će sigurno narod tome moći samo da kaže jedno značajno i ubedljivo da. Svi koji su danas raspravljali na temu – da li je neko nas na ovo naterao, da li je ovo zavera svetske vlade, iluminata ili marsovaca, samim tim što su učestvovali u ovoj proceduri, što su dali svoje predloge, oni su praktično i dali legitimitet svemu ovome i tu nema ništa loše i ništa sporno. Pohvalno je što je tako, a šta će ko ovde da kaže i kako da oceni, to je njegovo pravo i ja u to neću da se mešam dalje.

Ovi Đilasovi će da nastave da kukaju na sva usta, sve je ovo bezveze, niko od ovih kandidata im ne valja, to su sve Vučićevi poslušnici, čak i kada su sto posto članovi, odnosno predstavnici i predlozi koji dolaze od strane opozicije, ali da znaju građani Srbije, ti Đilasovi koji će da vam sole pamet ponovo, treba da se smeni sav REM, treba svi ljudi iz REM-a da budu neki novi, neki njihovi. Te lenčuge se nisu udostojile da ovoj Skupštini makar jedan čestit papir dostave sa predlogom, jel hoće da se smeni REM? Što nisu predložili? Što nisu jedan jedini papir poslali na tu temu? Evo, pogledajte sajt, pogledajte koja su akta predložena, ne danas, nego u prethodnih tri meseca, šest meseci, godinu dana. Njih je toliko bilo baš briga za sve, da se nisu udostojili makar potpise da skupe. Teško im je da dođu u ovu salu, teško im je da učestvuju u raspravi, teško im je da ovo što su sami tražili objasne narodu, teško im je da predlog jedan daju. Što nisu bar dostavili formalno na pisarnicu da traže da se smeni to što traže da se smeni?

Rekli su i predstavnici nevladinih organizacija još pre tri meseca – dobro, a što niste dali predlog nego samo pričate o tome? Mislite da se nešto promenilo u ova tri meseca? Nije ništa. Mogu da dođu ovde na blagajnu, mogu da dođu da se upišu za putne troškove, mogu da dođu da drže konferenciju za medije, pa da na najbezočniji, najbrutalniji način vređaju svoju državu, da vređaju svoj narod pričama nekim izmišljenim kako, zamislite sada, Srbija kupuje prijateljstvo drugih država, kupuje povlačenje priznanja tzv. Kosova. To im nije teško da urade, to mogu, a da dostave na pisarnicu zahtev za sve ono što pričaju po svojim medijima dan i noć, e to ne mogu, jer oni očigledno svoju platu ovde ne primaju zato da bi tako nešto uradili, nego na jednoj strani samo pričaju, na drugoj strani samo iz blagajne uzimaju.

Oni očigledno ne dobijaju stanove po Dedinju od narodnih para kao Boško Obradović, da bi to nekim konkretnim potezom zaslužili, odradili. Ne, sa jedne strane samo pričaju i vrata na Skupštini razbijaju, a sa druge strane samo uzimaju stanove na Dedinju. Oni i te putne troškove koje fingiraju uzimaju samo zato što im se tako hoće, ne mogu ni da dođu do pisarnice da daju predlogu, mogu samo da se prošetaju, upišu se da su bili, a nisu bili, i opet pare u džep stave.

Pouka za njih – REM u kompletnom sastavu nakon ove sednice, ili u bilo kakvom drugom, ne može da im pomogne oko nekoliko stvari.

Pod jedan, ne može da ubedi narod REM da su lopovi i secikese odjednom postali neki ljudi koji su se juče pojavili, koji nikakvu istoriju u ovoj zemlji nemaju, koji nisu opljačkali po 619 miliona evra kao što je bio slučaj Dragana Đilasa. To REM ne može da im uradi.

Drugo, REM ne može da učini da koliko god oni bili na televizijama, a bili su sinoć neki, od Sergeja Trifunovića, čujem biće večeras i Vuk Jeremić, sve na javnom servisu, ne može da učini da oni zvuče uverljivo.

Treće, REM ne može da učini da oni kada se nađu u duel emisija sa predstavnicima SNS iz tih duela izađu kao pobednici. Tu REM da pomogne ne može. Tu pomoći nema.

Četvrto, neka bude pretposlednje za kraj, REM ne diktira rezultate izbora, REM ne odlučuje kako će narod da glasa, nego narod glasa onako kako narod hoće, na osnovu toga što svojim očima vidi. Pa, kada vidi da su povećane plate i da su ozbiljni naši planovi da ih povećamo dalje, pa kada vidi da su povećane penzije i da su ozbiljni naši planovi da ih povećavamo dalje, pa kada vidi da ima auto-put tamo gde ga nikada nije bilo, pa kada vidi da ima fabriku u onom mestu koje je pre Aleksandra Vučića i bog zaboravio, pa kada vidi da se država razvija u svakom segmentu, na osnovu toga narod glasa, a ne na osnovu onoga što kaže ili ne kaže REM, ili ako hoćete bilo koji treći sveti Petar.

Poslednje, nema načina, i oko toga REM ne može da im pomogne, da neko narod na silu ubedi da su Đilas, Šolak i Mišković dobri i pošteni ljudi koji žele bilo šta dobro bilo kome drugom u ovoj zemlji, ili ako hoćete na ovoj planeti, sem samima sebi. Njih da izjednače sa Aleksandrom Vučićem u bilo čemu dobrom nikada neće moći niko i zbog toga REM ovde neće biti od pomoći onima koji su duboko svesni kako stvari stoje, šta god pričali, pa zbog toga na izbore neće smeti ni da izađu.

Mi ćemo, kada se i o ovome izjasnimo, imati samo još jedan dobar razlog više da kažemo - sve smo ispunili što smo rekli, a vi lažovi, nemoćni i štetočine, vi nastavite da se gušite u sopstvenim lažima, za bolje nikada bili niste. Aleksandra Vučića nikada pobedili niste, niti ćete.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, prelazimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, dobro je što smo dobili jedan od rezultata razgovora koji su vođeni pod pokroviteljstvom Saveta Evropskog parlamenta u vezi sa uslovima izbora i imamo upravo tako efikasnu i brzu reakciju promene nekoliko članova REM-a. Iako ja ne očekujem tu ništa spektakularno u pogledu nekakvih suštinskih efekata, ali jako je važno što smo imali pojavu razumevanja od strane vladajuće većine tokom tih razgovora, gde se zapravo pokazala spremnost da se prave ustupci i tamo gde postoje stvarni argumenti da se izborni uslovi poprave, ali isto tako i tamo gde ne postoje ubedljivi argumenti, ali prosto je važno popustiti i dokazati da svi zahtevi koji su se ticali predizbornih, odnosno izbornih uslova zapravo nisu uvek bili osnovani, već imaju drugačiju pozadinu, ali svakako je popustljivost u tom smislu jako dobra.

Ovo ni malo ne umanjuje značaj REM-a. Važno je da imamo što kvalitetnije ljude i verujem da će i izbor predloženih članova za dopunu REM-a sigurno donekle unaprediti ovaj kvalitet, jer promena je uvek korisna, ona uvek osveži, da određene mogućnosti da se obrati pažnja na eventualne nedostatke, ono kao kada redovno krečite kuću, onda ako ništa barem ćete pomeriti nameštaj i ispod nameštaja počistiti prašinu. Tako da, u tom pogledu mi ćemo dati podršku izboru novih članova REM-a.

Istina, postoje stvari u medijskom prostoru koje treba popravljati. Tu je pre svega javni servis nešto čemu se treba do kraja ozbiljno pristupiti, iako ne mogu da se pridružim onoj vrsti primedbi koje se čuju od strane opozicije, već primedbe koje postoje su objektivne iz ugla nacionalnih zajednica ili nacionalnih manjina, posebno sa strane naš Bošnjaka.

Ono što se desilo pre nekoliko meseci, da je Savet RTS odbio zahtev da se u program RTS uvrste emisije na bosanskom jeziku, pogotovo obrazloženje koje smo tada dobili je nešto što je katastrofalno i za mene bilo nepojmljivo da se može desiti u jednoj savremenoj državi u 21. veku ovde u Srbiji, pogotovo što imamo ustavna načela i zakonske norme koje uprkos određenim nedostacima ona osnovna prava garantuju. Ono što bi bio minimum obaveze odgovornih u RTS, kao i u svim drugim javnim ustanovama i organima, jeste da poštuju zakonske, odnosno ustavne odredbe, a da oni slušaju neke preporuke nezvaničnih tela određenih intelektualnih grupacija koje sebi daju za pravo da budu iznad državnih organa, iznad Ustava, iznad zakona, to je nešto što ne možemo da prihvatimo, niti možemo da se s time pomirimo.

Možda je REM jedno od tela koje će moći na to uticati, ali država mora imati i druge zakonske, sudske, pravosudne mehanizme da ne dopusti takvu vrstu diskriminacije, odnosno segregacije, gde će se na takav način i sa takvim obrazloženjem kazati da, eto, vi niste to zato što tamo neka grupa intelektualaca smatra tako.

S druge strane, jedan od problema RTS-a jeste što prosto na toj televiziji se odgovorni ponašaju onako kako sami hoće. Pitanje učešća političara i drugih javnih ličnosti na ovoj televiziji nije vezano previše za politike koliko za lične ukuse i naklonost urednika i voditelja određenim ljudima i animozitete prema nekim drugim.

Tako da, svakako će REM imati posla i u ovoj obnovljenoj verziji. Nadam se da će ispuniti svoje predviđene zadatke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, gospodine Arsiću.

Zanimljivi su predlozi. Odmah da vam kažem i unapred da javnost zna, za neke od tih ljudi bi svakako glasao, a za neke, da budem iskren, radije bih ruku odsekao nego da glasam za njih. Tako da, u zavisnosti ko bude predložen, tako ću se i izjašnjavati.

Ovde se postavlja jedno veoma važno krucijalno pitanje – koga uopšte u ovoj državi zanima REM i zašto je naša opozicija, odnosno naša konkurencija toliko potencirala na toj priči o REM koji je, iskreni da budemo, potpuno nebitan za građane? Još od onog momenta kada je formirana tzv. Republička radio-difuzna agencija, odnosno RRA čuveni, koja je trebala da bude nezavisna, mi smo imali jednu neverovatnu situaciju, a to je da tada nikome nije smetalo kako se taj RRA ponašao. Možemo svi da budemo svedoci da su tada pojedini mediji funkcionisali isključivo na način da li je Dragan Đilas bio dobre volje da preko svoje privatne firme omogući određenim medijima da prežive tako što će dobiti reklamu, koje su isključivo morale da idu preko njegove firme. Niko tada nije smeo da pisne ništa o tome.

Danas imamo jedan neverovatan zahtev, upravo od strane gospodina Đilasa, tj. njegovih najbližih saradnika, a tu smo imali gospodina Zelenovića, pre svega, koji je zatražio, verovali ili ne, ja sad citiram, da na osnovu političkog dogovora izaberemo nove članove REM-a, odnosno svih ovih devet, mimo zakona i kako god hoćete, smenimo, a da onda na osnovu političkog dogovora, iako se zna ko su ovlašćeni predlagači za REM, da na osnovu političkog dogovora izaberemo, očigledno, pojedine partijske ljude.

Tako bismo mi došli u jednu paradoksalnu situaciju, da bismo rekli Njegovoj svetosti patrijarhu Irineju ili Sinodu Srpske pravoslavne crkve - morate tog i tog vladiku da izaberete da bude član REM-a ili nikako drugačije neće moći da se REM izabere. Ili bismo, verovatno, otišli u društvo umetnika, filmskih radnika, itd, i rekli - morate vi tog, ili nikako drugačije, Zelenović ne da, on traži isključivo takve ljude.

Šta je poenta cele priče? Poenta cele priče oko zahteva za REM je bila u tome da se zapravo omogući nelegalno poslovanje pojedinih televizija, a to nelegalno poslovanje se odvija tako što mi imamo jednu televiziju koja se emituje u jednoj stranoj državi, a ovde bi trebalo da reemituje program. Međutim, ona ne emituje program u toj stranoj državi, a ovde nam prikazuje kako, navodno, taj program reemituje.

Da bi se legalizovao taj banditizam i da bi se legalizovalo to što radi ta televizija, a vlasnička struktura te televizije je vrlo diskutabilna i mnogi kažu da su baš pre svega pojedini udeli samog gospodina Đilasa u toj televiziji, iako se ja ograđujem, on je prodao svoju "Dajrekt mediju", mada ne znamo kome je prodao, pošto holandska vlada istražuje, imamo različitih osam destinacija gde je ključna vlasnička struktura te njegove firme bila, imamo udeo gospodina Šolaka i imamo situaciju da ta televizija ovde reemituje politički program, a da nije naša televizija. I, znate, ta televizija može bestidno da laže, može da izmišlja šta god hoće i da nema nikakvu sankciju. A zašto? Zato što ne podleže našim zakonima.

Vi ne možete da tužite tu televiziju. Probajte za izgovorenu laž na toj televiziji da ih tužite, oni će reći - mi ne podležemo zakonima Republike Srbije i mi jednostavno možemo da radimo šta hoćemo.

Isto je sa televizijskim prenosima pojedinih fudbalskih utakmica. Moramo građanima da kažemo - program od nacionalnog značaja, a tu govorimo o utakmicama, recimo, reprezentacije, nema pravo niko da prenosi do televizije koja ima nacionalnu frekvenciju. Nema pravo niko to da radi. A ovde se to omogućava jednoj televiziji koja nije ni registrovana ovde. Pitanje je da li se građani Luksemburga ili građani Slovenije, ili već gde se oni navodno emituju, mnogo baš interesuju za reprezentaciju Srbije. Postavlja se pitanje - kako oni to onda rade i zašto su oni sve to činili.

Zato je njima bio potreban REM. Zato što je REM sve ovo vreme žmurio na oba oka na taj kriminal koji se radi, a oni su želeli dodatno da dođu i da dohvate do kraja REM, ne bi li nastavili dalje sa tom besomučnom pljačkom i nanošenjem štete drugim ovde emiterima, jer zašto? Sve televizije ovde u ovoj zemlji plaćaju porez, plaćaju porez na reklame, plaćaju naknade za emitovanje programa, za proizvodnju programa, a ova televizija to ne radi i ona je u debeloj prednosti u odnosu na sve ostale emitere. I to je čist lopovluk. Oni su želeli, zato što je njihov kapital u toj celoj priči, da taj lopovluk legalizuju.

Da ne govorim o samoj kablovskoj mreži koja inače poseduje tu televiziju, što je dodatni skandal, i parama naših građana koji plaćaju kablovsku pretplatu zapravo finansiraju program te televizije, finansiraju, naravno, sve ono što ta televizija radi. To je svojevrsni skandal. REM je na oba oka žmurio i oni samo žele dalje da preuzmu taj REM do kraja, ne bi li možda dobili svih devet članova REM-a, kako bi nastavili dalje sa tim kriminalom. Tu direktno prozivam i gospodina Šolaka i gospodina Đilasa, koji su najdirektniji krivci za sve ovo.

Moram da napomenem da što se tiče samih medija, evo ja kao narodni poslanik vladajuće većine apelujem na sve medije u ovoj državi, posebno na medije sa nacionalnom frekvencijom, i to ću stalno ponavljati, da pozivaju opoziciju što više, da čak ograniče nama iz SNS da prisustvujemo, odnosno da budemo gosti na tim televizijama, osim ako opozicija ne traži duel, tada smo u obavezi da izađemo na duel. Znači, ja zahtevam to od naših urednika, govorim naših, odnosno urednika tih medija, naših televizija, zapravo, a to su sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, zahtevam da tako nešto urade, zato što je to poželjno za našu zemlju. Želim da što više opozicija gostuje, jer mislim da je to nama prednost, zato što svaki put kada gospoda iz Saveza za Srbiju izađu na televiziju, nama 5% skoči rejting. Apelujem da što više oni budu prisutni u našim medijima.

Pogledajte kako oni funkcionišu. Mi smo danas imali pismo jednog lidera, ako se to tako može nazvati, Saveza za Srbiju, gde on traži da se svi vlasnici medija obavežu pismeno da će da pozivaju opoziciju. Pazite, on želi da uređuje medije. To još nikada niste mogli da čujete od nekoga iz SNS. Zašto bi neko obavezivao bilo kog vlasnika medija šta će da radi? Uređivačka politika svakog medija je nezavisna. Ali, oni nama pokazuju kako bi oni funkcionisali da su vlast. Oni bi naređivali medijima. Oni bi naređivali novinarima šta moraju da rade. I to je zaista nešto što je nečuveno. To je Boško Obradović uradio danas.

Pazite, oni su većinu tih medija nazvali da nisu mediji. Vi nazivate televiziju "Pink" da nije medij, izbacite njihove novinare sa konferencije za štampu, izbacite novinare "Alo", izbacite novinare "Republike", odnosno "Srpskog telegrafa", "Republika" je njihov portal, izbacite ih napolje i kažete - vi niste mediji, zatim dovedete vaše pristalice da prebiju novinarke televizije "Pink" ispred te televizije. Kažete novinarki "Srpskog telegrafa", ja se izvinjavam na izrazu, da je kurva, i onda očekujete da ti mediji o vama objektivno izveštavaju.

Izvinite, ja da sam vlasnik tih medija, ako bi se neko prema mojim novinarima tako ponašao ili prema mojoj kući, ja bih svaki dan vodio kampanju protiv njih. Da ih naučim pameti da to tako ne smeš da radiš, jer to nije normalno ponašanje. Znate, i nama kada dođe N 1 televizija, ćutimo, trpimo, gutamo, ali odgovaramo, nikad nismo nikoga oterali, niti želimo da se neko zlo dogodi bilo kom novinaru te televizije. A oni ovde najavljuju kako će da šišaju te novinarke, kako će da ih prebijaju. Dolaze ispred medijskih kuća, gađaju te televizije, šaraju, da ne govorim o RTS-u koji je javni servis, gde su čak i upali unutra sa testerama, i onda vam kažu - gledajte kako oni neobjektivno izveštavaju. Pa, naravno da će o vama neobjektivno da izveštavaju kada se vi tako ponašate prema njima.

Pri tom tražite, a nema vas pedeset do šezdeset na tom protestu, da svaki put se izveštava sa tog protesta. Zašto? Znate li vi koliko ima događaja dnevno koji su mnogo značajniji za ovu zemlju i mnogo bitniji za sve građane od tih pedeset, šezdeset koji se svake subote po beogradskim ulicama šetaju i koji ruže ovaj grad. Zašto bi neko, ako nemate ništa novo na tom protestu, zašto bi uopšte sa tog protesta izveštavao? To je osnovni novinarski postulata, da vam neko traži nešto novo.

Ne znam zašto je to tako bitno da sad uvek mora da se izveštava sa njihovog protesta, ali evo, molim, ako je to čak problem, molim zaista sve televizije da izveštavaju sa tog njihovog protesta svaki put kada ga imaju zato što mislim da je veoma važno da građani saznaju kakvi su to njihovi stavovi.

U svakom slučaju, ovo što gospodin Vučić radi, a nekada mu zameram, on je preterano čovek tolerantan i mogu da kažem, previše širokogrud prema opoziciji, ja ovakve stvari iskren da budem nikada ne bih dopuštao, zato što smatram da ne može jedna manjina prilično agresivna da ovde siluje i maltretira većinu i da sve nas ovde maltretira, ali zarad mira u zemlji razumem da bi trebalo da se ovde nađe neko rešenje. Svakako je dobro što će se izabrati do kraja REM. Nisam pristalica da se izaberu ovi ljudi koji su ovde naglašeni da bi možda mogli da budu izabrani. Za neke od njih svakako neću glasati, nema nikakve šanse, ali za neka imena, vidim da su to zaista dobri ljudi i čestit ljudi, neke čak i poznajem, svakako ću im dati glas.

U svakom slučaju u danu za glasanje, dobro ću razmisliti, a građanima Srbije poručujem. Ima jedna naša narodna poslovica, neću da budem vulgaran ali ću je reći, znate – od izmeta se pita ne pravi.

Tako i ovi. Mogu njima sto REM-ova neko da da, sve televizije na ovom svetu, oni takvi kakvi su ne mogu nikada nas da pobede. Zašto? Zato što u vreme mandata gospodina Vučića se zidaju fabrike, prave putevi, ljudi se zapošljavaju i ova zemlja, ipak ekonomski ide napred.

U njihovo vreme naš društveni proizvod je bio u minusu, fabrike su zatvarane, ljudi su ostajali bez posla. To je ta ključna razlika. Ne možete od izmeta pitu da napravite. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Čudan je red gospodnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nisam predložio kandidata, ja bih već napustio Narodnu skupštinu. Dakle, predlog poslaničke grupe je bio Dragiša Kovačević. Na Odboru nije prošao, verovatno je imao previše kvalifikacija. Ja da glasam za Juditu Popović, pre ću ruku da odsečem. Pre, sigurno.

Vama moram da kažem, da zapamtite jedno, može pita da se napravi, ali ja neću da je jedem. Ne jede se, sigurno.

Drugo, ne brani se tvrđava svojom vojskom, jel? Ne brani se tuđom vojskom, a svojom treba da se brani. Ako krenemo obrnuto, da se tvrđava ne brani svojom vojskom, onda nećemo daleko stići. Nema ovde jednog trojanskog konja, ovde ima više trojanskih konja u našim redovima. Ponekad sam mislio da su obični, iako su obični ipak su iz Troje.

Što se ovih drugih članova REM-a tiče, kandidata za članove REM-a, njih ne poznajem, Juditu znam. Ono što je Sergej Trifunović obećao da će raditi po našim grobovima, ona će sa zadovoljstvom uraditi daleko više, to budite sigurno. Ja da glasam za tuđu vojsku neću, nema šanse, ma koliko to koštalo.

Kaže izreka – pametniji popuštaju. Samo da vam kažem, ne možemo mi pametniji popustiti koliko će one budale zategnuti. Oni će da prave medijski pejzaž, a već ga prave, u kome oni imaju slobodne medije i nezavisne medije tipa „N1“, koja je vlasništvo „SBB-a“.

Gotovo ne mogu da verujem da smo dopustili da, što nigde, valjda, u Evropi nema, da kablovski operater ima svoje kanale koje protiv zakona ređa na jedan i dva i oni kažu da pošto su oni vlasnici, oni na to imaju pravo. Nije tačno, članom 100. Zakona o elektronskim medijima to je sasvim drugačije regulisano. Opet je REM popustio.

Vi imate generalnog sekretara REM-a, evo su ovde odgovori koje sam ja dobio na konto prekograničnih kanala koji služe, ne samo da ruše rukovodstvo Srbije, već da ruše državu Srbiju. Ti kanali ujedno se koriste za ispiranje novca od pretplate „SBB-a“. Ti kanali su registrovani u Luksemburgu, ne emituju program, a navodno ga ovde reemituju. U stvari, tamo ne plaćaju porez, jer tamo ne emituju program, ovde ne plaćaju porez, jer tvrde da su iz Luksemburga.

Evo odgovora REM-a. Tu su generalni sekretar Milan Todorović i gospođa Rajka Galin. Ja ne znam zašto nisu uhapšeni. Nikako mi nije jasno, na sve pozive, zato što zlonamerno tumače zakon i govore da je ono što je protiv zakonito zakonito. To su izvršni direktor i generalni sekretar. Nije sve u Savetu REM-a.

Ali, ja se bojim da je, ono što sam od početka govorio, sukob sa opozicijom, delom opozicije, nije bio sukob političke prirode, to je bio sukob sa Šolakovim i Đilasovim biznisom i taj sukob traje. Meni je jasno na koju će stranu stati gospođa Judita, ne samo na medijsku, već i na političku stranu. Pravi se medijski pejzaž gde će njihove televizije biti, navodno, slobodne, imati pravo slobodno da uređuju program protiv države Srbije i njenih vitalnih nacionalnih i državnih interesa. Oni će imati tu slobodu, a ujedno će uz pomoć REM-a pokušati da ospore slobodu onih koji su za državu Srbiju i za rukovodstvo države Srbije. Znači, tražiće slobodu za sebe, da u svojoj kući slobodno uređuju svoj program, ali će tražiti da oni drugi koji ne misle kao oni nemaju tu slobodu.

Ne možete svoju slobodu praviti na neslobodi drugih i tražiti da taj drugi nema pravo na slobodu. Sloboda mora da bude jednaka za sve, ali i sloboda ima granice utvrđene Ustavom i zakonima. Zakon o prekograničnim televizijama, Konvencija koja je potvrđena i Zakon o elektronskim medijima kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se negde emituje. Oni ubacuju reklame, otimaju medijsko tržište i time ugrožavaju domaće medije. Domaćim medijima ne plaćaju bele banke za emitovanje, ali zato ovima plaćaju za reemitovanje, i to po nekoliko evra po korisniku, a u Srbiji ima 900.00 korisnika. Tako pljačkaju i ugrožavaju slobodu medija. Mali mediji će nestati, jer su im oteli reklamu, reklamno tržište, itd., ne plaćaju porez. Sve to, navodno, rade iz Luksemburga.

Nema nikakvog reemitovanja i ono što žele Šolak i Đilas uz pomoć fizičke radne snage koja bojkotuje Narodnu skupštinu i, navodno, izbore je da kroz REM ovekoveče svoj biznis i naprave medijski pejzaž i upravljaju državom Srbijom. Hvala.