Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svi narodni poslanici SNS pridružuju se rečima podrške kada je reč o uspostavljanju bolje, bliže saradnje u našem regionu i, naravno, pitanje zajedničkog uređenja i graničnih prelaza koje čini da te granice budu manje važne, odnosno da se lakše prelaze, da taj čuveni protok ljudi, robe, usluga i kapitala teče bolje, svakako može da naiđe samo na podršku što se nas tiče.
Oni koji komentarišu ovaj sporazum, odnosno ovakve ideje i ovakve planove kritički i zbog toga podvlače snažno, smatraju da je jedan od segmenata tzv. „malog Šengena“, ili „mini Šengena“ kako ga još nazivaju, i ovo da se granice između Srbije, Severne Makedonije i Albanije učine nešto transparentnijim loša stvar, moraju da odgovore pre svega na dva ili tri važna pitanja. Prvo je svakako šta je loše u osnovnoj ideji da se ekonomski napreduje? Šta je loše u osnovnoj ideji da se više stvara, više stiče, da se više posla obezbeđuje, kako u Srbiji, tako i u bilo kojoj državi koja želi da učestvuje u ovakvom programu?
Pogledajte, samo da se na trenutak osvrnemo na to kako izgledaju oni prvi koraci kada su postavljeni temelji onoga što danas nazivamo EU. Tada su se našli sa dve strane Francuzi i Nemci, opterećeni teškom prošlošću, opterećeni neki bi rekli i nemogućim političkim uslovima za bilo kakvu saradnju i razumevanje, rekli – hajde da probamo mi ekonomski da sarađujemo, hajde da probamo da zajednički nešto pravimo na ekonomskom planu, pa ćemo videti kako će ići dalje. Bez obzira šta danas neko misli o tome, da li se politički slaže sa jednima ili drugima, samo se na trenutak osvrnite i pogledajte šta su uradili, kakav su korak napravili i kakav je to rezultat dalo. U ono vreme, u ondašnjoj Evropi, za koju bi svako na ulici da ga zaustavite rekao – naravno da će ponovo da ratuju jedni sa drugima, naravno da će ponovo da se uništavaju, naravno da im je istorija toliko teška da je to nemoguće izbeći. Doveli su do toga da danas tamo na tom istom prostoru, zahvaljujući toj zdravoj logici ekonomski da se sarađuje da svima bude bolje, pa će to dalje indukovati bolje razumevanje na sve moguće načine.
Napravili su prostor za koji će vam danas svi, da ih opet na ulici zaustavite, reći da je to možda najpovoljniji, najpoželjniji prostor za život. Ne da je sačuvao mir, ne da je sačuvao bezbednost, ne da se spasao rata i razaranja, nego je uspeo do te mere da se usavrši, uznapreduje da bi danas praktično svako poželo da živi pod takvim uslovima. E, to je rezultat onoga što smo danas nazvali mi iz SNS, pre svega predsednik poslaničke grupe gospodin Martinović, razmišljanje zdravom logikom, razmišljanje hladnom glavom.
Da li je nešto loše u tome što kažemo - hoćemo da investicije koje dolaze u čitav region sutra budu dvostruko veće? Naravno da nije. Da li je nešto loše, a kako bi moglo da bude loše, što kažemo - već danas više od pola tih investicija u Srbiju dolazi? Sutra ako bude dvostruko veće parče na koje mi možemo da računamo, pa srpsko će biti opet dvostruko veće nego što je danas, i opet će biti ubedljivo najbolje u svemu onome što čitav region može i da ponudi, ali i da dobije sa druge strane. Tu ničega ni lošeg ni spornog nema.
Oni koji se ne slažu sa pitanjem bilo kakvih integracija, evropskih, ili kakvih drugih, smatraju da je njihova pozicija utoliko lakša što ne moraju da objašnjavaju da ono što su postulati te saradnje, a to je opet slobodan protok ljudi, slobodan protok robe, slobodan protok usluga i slobodan protok kapitala, je u samoj srži ideje „malog Šengena“. Opet ne mogu da se spasu obaveze da objasne šta je loše u ekonomskom napretku. Primera radi, u tome da se kamioni kraće zadržavaju na graničnim prelazima. Primera radi, tako je, gospođo Malušić, podigne opšti nivo razmene sa određenim državama, nek to bude i Albanija. Šta je tu loše? Šta je tu loše da mi više izvezemo, a u isto vreme da više pogodnosti za naše ljude kao potrošače obezbedimo? Pa, i jedno i drugo je korisno za građane.
Šta je loše i šta je sporno u ideji da od tog „malog Šengena“ mi možemo da napravimo bukvalno ono za šta smo sami sposobni i sami kadri da od njega napravimo, jer to je bukvalno to. Šta će to biti, šta će to značiti sutra? Odgovor pravi glasi – baš ono što mi od njega napravimo, ništa bolje, ni gore od toga.
U ovom trenutku ono što je evidentno i što se očekivati može, od 1. januara to znači putovanje samo sa ličnim dokumentima, samo sa ličnim kartama. To takođe znači jedinstveno tržište rada, tržište rada koje okuplja 12 miliona ljudi, na kome više ne morate po tri meseca da čekate da biste dobili radnu dozvolu, nego možete za nju da aplicirate zahvaljujući dobrom softveru, modernom softveru koji je napravljen, da aplicirate onog momenta kada granicu pređete. To samo znači da ono što već postoji, a u praksi mi i te kako imamo i radnike iz Severne Makedonije i radnike iz Albanije, ali zbog ovih i ovakvih uslova postojećih većina njih, nažalost, radi u tzv. sivoj zoni, da uvedemo u legalne tokove, pa da od toga i naša država ima neki dinar više, da to bude lakše i tim ljudima, ali i prostoru na kom su oni angažovano. Da se tako regulišu i pitanja kao što su plate, ali i ne samo plate, već i pitanje bolovanja, penzijsko i invalidskog osiguranja. Dakle, sve same dobre stvari.
Ništa, apsolutno ništa tu loše nema, ali potencijalno najdragocenije i potencijalno najvažnije - šta ćete da kažete sutra onima koji se u ulozi investitora ovde pojave? Što ćete moći da im pokažete - ljudi, vidite, danas kada razgovarate sa Srbijom da ovde dođete, ovde svoju fabriku otvorite, ne morate da razmišljate više u okvirima samo tržišta koje ima sedam miliona stanovnika, nego već pričamo o 12 miliona, sa uvek otvorenim pozivom da se tome pridruže i drugi, pa da pričamo o još većem tržištu. To je ono što je najdragocenije i najbolje za sve koji u ovom projektu učestvuju danas, ili će učestvovati sutra, što ćemo svi mi imati više da ponudimo i samim ti biti atraktivniji.
Obezbediti više posla za naše ljude, naše porodice, posledično opet dalje veće plate, dalji rast ličnih dohodaka. Dakle, sve one dobre stvari koje proizilaze iz napretka u ekonomiji. Ništa, apsolutno ništa tu loše nema. Postoji samo jedna začkoljica, što bi rekli kolokvijalno - za te stvari treba hrabrosti, treba političke petlje. Oni koji je nemaju, njima je najlakše da kažu – ne, to sad Beograd hoće neku novu Jugoslaviju. Kad ste rekli Jugoslavija, rekli ste baba roga i svi će da se okrenu na stranu i ne treba objašnjavati dalje, ni šta je dobro na novim radnim mestima, ni šta je dobro investicijama, ni šta je dobro ekonomiji. Misle da su objasnili sve, a nisu objasnili ništa.
Zajedničku državu ne nudi im niko. Ako im nije jasno kakav je model u EU između Francuske i Nemačke, tek onda o čemu govore pojma nemaju, ali zajedničku državu im ne nudi niko. Nudimo zajedničku perspektivu, zajedničko tržište i zajedničko staranje o onome što bi trebalo da je opet zdrava logika za koju treba političke petlje i to je tačno. Da se kaže – mi hoćemo da vodimo računa o svojim interesima, mi hoćemo da te svoje interese zaštitimo, ekonomske ali i sve druge, mi hoćemo da se mi pitamo za svoju budućnost.
Kada kažem rekao je Aleksandar Vučić – Balkan balkanskim narodima, to to znači to i to je ona politika koja se u praksi vodi u Republici Srbiji. Kada god je rekao, a rekao je mnogo puta – mi danas svoju politiku vodimo, svoj interes štitimo, ne postoji za nas ni prva, ni druga, ni treća stolica, nego jedna jedina, a to je srpska. Isto to želimo svima koji žive u ovom komadu kontinenta što ga svi zajedno delimo i nazivamo ga regionom. Da mi vodimo računa o sebi, da svoju politiku vodimo. Nije reč ni o kakvoj utešnoj nagradi za lošu evropsku perspektivu. Ako nešto treba da se čeka, a možda treba i neka treba, to je samo razlog više da mi ubrzamo bavljenje sobom, da mi ubrzamo zaštitu svojih interesa, da mi ubrzamo organizaciju nas u regionu tako da nama bude najbolje, tako da nama bude najprofitabilnije i da najviše budućnosti sebi obezbedimo.
Dakle, to su jednostavne stvari. Neće da ih razume svako, ali kada mi pojasnite ovako, verujte, imao sam prilike to svojim očima da gledam, ne može lako da ponovi onu polumantru, to je Jugoslavija, razume da nije i razume da je teško objasniti šta je tu loše. Kada pogledate ko se nalazi na strani onih koji ove ideje kritikuju, pa bukvalno oni koji ne mogu da podnesu Aleksandra Vučića. Politički zbog toga što ne mogu da ga pobede, ili zbog toga što je reč o čoveku koji nedvosmisleno štiti interese države Srbije i srpske nacionalne interese, dakle interese narodne, gde god taj srpski narod živeo.
Kad pogledate ko se nalazi na drugoj strani, isti oni koji poput zmija sikću, već više od dve godine koliko Aleksandar Vučić govori, zajedničko tržište celog regiona jeste perspektiva celog regiona. Isti oni koji u poslednjih nekoliko meseci, a ne zbog toga što je „mali Šengen“ postao tema jer je počeo da se implementira i što je od njega počelo da se vidi u praksi nešto, nego zbog toga što su besni i kivni na sebe, jer ne mogu Vučiću da pariraju, ne biraju dan, ne biraju način, ne biraju vreme, pa ni mete, pokušavajući da mu naprave neku štetu. Dakle, koji njega politički mrze i ne samo politički, ti su vam najveći protivnici ove ideje. U praksi svakakvi će izgovarati svašta a ko će pokušati nekim delima da tu ideju omalovaži, da tu ideju sabotira.
Ja sam video dve strane. Video sam Kurtijeve aktiviste kako pokušavaju neke transparente da razvuku u sred Tirane i da na taj način omalovaže skup koji je bio posvećen ideji „malog Šengena“, zbog toga što je to ideja Aleksandra Vučića. Dakle, Kurti sa svojim aktivistima, sa jedne strane i sa druge video sam Đilasove, Šolakove i Miškovićeve medije koji su radili to isto, koji su išli tamo da provociraju da pokušaju da omalovaže, da pokušaju da začetku unište dobar rezultat zato što je to rezultat Aleksandra Vučića.
Znate šta, kad takve imate protiv sebe, pa to vam je najbolji mogući dokaz na ovom svetu da radite pravu stvar i da se na pravom putu nalazite. Dakle, dok takvi napadaju Aleksandra Vučića, nema potrebe niko u ovoj zemlji da se pita da li i on prave poteze vuče, očigledno najbolje moguće poteze vuče. Oni koji hoće da se zabrinu nad pitanjem interesa Srba u regionu i ovo je poruka, pre svega, za dveraše ove od Boška Obradovića, nemojte molim vas, vi da Aleksandra Vučića motivišete za zaštiti srpski narod u Crnoj Gori.
Prvo, bez pomoći tog Aleksandra Vučića ne bi bilo odgovarajućeg opstanka ni za naš narod u Crnoj Gori. Ko ih pomaže materijalno, ko ih pomaže finansijski, ko je omogućio da mogu institucije naše narodne tamo da funkcionišu i Matica srpska i institut i kulturni centri i nacionalno veće? Pa, sve Aleksandar Vučić, pa to govore sami Srbi iz Crne Gore, ko je u lice rekao Milu Đukanoviću, ne ko vi, po konferencijama za štampu, nego u lice i da si u pravu što pokušavaš ovo oko imovine, a nisi, nemaš pravo da poništiš ono što je sto godina garantovano a tiče se tuđe imovine. To nigde na svetu nema. Tu nisi u pravu i to ne smeš da radiš.
To mu je rekao u lice, za razliku od vas koji u lice ne možete da pogledate sebe. Da ne bi morali, verovatno da odgovarate sebi na ono što ste učinili juče i sa tim završavam, vi ste gospodine ministre potpuno u pravu. Ono što su Đilas, njegove Marinike, njihovi Obradovići i svi oni koji su potpuno isti, juče uradili, svojoj državi, svom narodu, brutalno vređajući, brutalno omalovažavajući sve naše prijatelje iz sveta, koji su rekli – ne, nemamo problem da glasno saopštimo Srbija je u pravu, kada je reč o KiM. Ne, nemamo problem da kažemo njen suverenitet priznajemo.
Sve te naše prijatelje, osvedočene prijatelje, brutalno su bezočno, podlo i mučki Đilasi, Marinike, dveraši i ostali optužili da su korumpirani, da su plaćeni, da su dobili novac za takav potez. Njih, na najgori mogući način blatom gađali i doveli u opasnost sve ono što su naredne aktivnosti planirane na temu povlačenja tzv. priznanja. Dakle, sve učinili da svojoj državi maksimalno otežaju posao kada sutra bude razgovarala sa nekim osamnaestim, devetnaestim, dvadesetim na ovu temu, izloživši unapred te ljudi poruzi i optužbama da su i oni takođe korumpirani.
Koliko im je do Srbije stalo pokazali su onim što su od te države napravili, pokazali su i onim što su juče saopštili celoj zemlji, celoj planeti ako hoćete tako i pokazali su na najbolji mogući način da oni koji ne znaju šta je država, ne znaju šta je interes narodni, Aleksandru Vučiću nikakva konkurencija ni u čemu biti neće, pa u skladu sa tim mi ćemo da nastavimo da radimo ovo što je zacrtano kao koridor ka budućnosti, ka dobrim rezultatima za našu zemlju, sprovodićemo politiku Aleksandra Vučića i SNS, jer je to ono što obezbeđuje da sutra u tim istorijskim čitankama o kojima je govorio i profesor Atlagić, ovo vreme bude zabeleženo kao vreme kada su se o Srbiji starali ljudi koji su za nju umeli da naprave odgovarajući rezultat. A Đilasi, Miškovići i Šolaci oni ostaju duboko na marginama najgoreg i najcrnjeg perioda ove zemlje baš tamo gde im je i mesto. Hvala vam lepo.
