Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić.

Uvažena koleginice, niz faktora utiče na sve ovo o čemu ste vi pričali. Pre svega nemojte da bežite od jednog faktora koji je uticao da naši učenici Matematičke specijalizovane gimnazije imaju takve rezultate. To je jedinstven slučaj gotovo u Srbiji da se kadrovski u toj školi ništa nije menjalo bez obzira što su bile silne reforme. Oni su izdržali svim tim iskušenjima, izazovima. Bili su na udaru reformskih zakona gde se tvrdilo da oni to mogu da postignu iako idu, ne znam na usmereno obrazovanje, pa onda imaju dve godine specijalizacije. To je kadrovski ostalo jedinstveno. Drugo, tu su kriterijumi upisa standardni i veoma na visokom nivou.

Sad, kada pričamo o ovom drugom delu, o kome ste vi objašnjavali, zar ne razmišljate da za mladog čoveka od 15 godina isuviše je ovo krupna i velika odluka? On treba da odluči sa svojih 15 godina života, gde u nekoj fazi puberteta, šta će mu biti životno opredeljenje. Utiče niz faktora na to, niz razloga. Jedan od najuticajnijih je dobijanje posla odmah posle završene škole.

Nekada se znalo kada je bila u pitanju podela ta i kada su u pitanju kadrovi u srednjim školama. Neko je išao u gimnaziju, bili su prirodni i društveni smer, pa su se razlikovali profesori koji su predavali na prirodnom smeru Matematiku i oni koji su predavali na društvenom smeru Matematiku, mada su i jedan i drugi matematičari. Ali, nastojalo se na ovom prirodnom smeru da budu ipak, uslovno rečeno, utemeljeniji profesori. Ovde imate jedan konglomerat iz koga se izlazi posle 2000. godine, gde mlad čovek…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

… treba na sebe da prihvati tu odgovornost, da odlučuje o svojoj sudbini i mi upozoravamo da treba voditi računa. Ne završava se samo - on je izabrao, pa je pogrešno izabrao. On postaje problem ako je pogrešno izabran, postaje problem ove države.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi po prvi put sada imamo praktično uvođenje zakonskih obaveza da se školstvo uopšte i sistem obrazovanja potpuno na jedan drugačiji način, ako gledate 2000. godinu kao neku komparativnu analizu u smislu perioda, da je fokus prebačen potpuno na učenika. Znači, do sada je negde uvek fokus bio škole, profesori, nastavnici. Sada negde okrećemo fokus ka učeniku i potrebama tržišta rada.

Imali smo u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nekih 500 zanimanja koja su bila potpuno nefunkcionalna za našu privredu. Mi i danas imamo određene probleme. Znamo da određena zanimanja koja su najplaćenija recimo u zemljama EU, odnosno najrazvijenijim zemljama, a to će doći i kod nas, kao što su menadžeri upravljanja projektima, kao što su IT menadžeri, kao što su energetski menadžeri su jednostavno zanimanja koja još uvek nisu zaživela na adekvatan način recimo kod nas u Srbiji.

U onoj klasifikaciji kada pričamo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje Beogradski univerzitet, za razliku od Novosadskog univerziteta, nema recimo definisano diplomiranog inženjera zaštite životne sredine jer je to podeljeno na tehničke, biološke, prirodno-matematičke fakultete, a to je recimo Novosadski univerzitet prepoznao i to kao zanimanje je bio problem što nije uvedeno u klasifikaciju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Šta je na nama da radimo? Na nama je da proizvodimo zanimanja kod dece koja će naći posao na tržištu rada. Mi smo to uz pomoć razvoja privrede, otvaranja novih fabrika, otvaranja tih sektora koji su rastući privrede u svetu jednostavno ovim dualnim obrazovanjem uspostavili sistem kojim će deca se opredeljivati za ta zanimanja za koja imaju posla. To je ono najvažnije za nas.

Škole ne smeju da budu deo koji će da sprečavaju taj kontakt dece i privrede, odnosno učenika sa završenim diplomama i privrede, odnosno poslodavaca. One treba da budu tačka spajanja, a ne razdvajanja.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Nama se dešavalo verovatno promenama da su bili tačka razdvajanja. Sada su tačka spajanja i to je Vlada i Ministarstvo prosvete prepoznalo i Aleksandar Vučić kada se zalagao za dualno obrazovanje. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić.

Očito je da pričamo o istoj stvari, odnosno o onome što iskreno želimo da omogućimo srednjoškolcima, a to je da država stvari ambijent da ipak veći deo tih ljudi bude na sigurnom. U kom smislu? U smislu njihovih odabira. Ako je izabrao srednju školu gde postoje realne potrebe primera radi Elektroprivrede, onda je Elektroprivreda morala da bude nosilac, odnosno garant zapošljavanja i daljeg usavršavanja tih ljudi. Ne smemo ih baš prepustiti, kako se to tumači ovde, tržištu i da to bude izloženo poslodavcu.

To je sada trenutno situacija takva da postoji potreba za određenim profilima zanatlija. Zašto? Zato što se ukazala jedna velika praznina, nastala je tako što je ogroman broj ljudi iz oblasti zanatske struke našao svoj posao u Nemačkoj i zapadnoj Evropi. Neće to večno trajati. Ne treba gledati to tako da će to uvek biti da će Nemačka imati potrebe i zapadno-evropske zemlje za variocima, za bravarima. Dođe do zasićenja, dođe do zatvaranja toga. Bilo je takvih perioda kada je istočno-evropski blok otvorio se pa je to bio period kada su Nemci uzimali, kako bi se to reklo, besplatnu stručnu radnu snagu. Moramo voditi računa šta je opredeljenje ove države. Da kažemo – imaćemo u srednjoj elektrotehničkoj školi toliko učenika za koje garantujemo da će sa javnim preduzećima, sa onim što je država potpisati ugovore kao poslodavci. Država je tu najveći poslodavac.

Nema većeg poslodavca od države. Pa ljudi koji će potpisivati sa ovim stranim kompanijama koje su ovde, imaće priliku, ali nemojte zaboraviti da i tu preovlađuje ono što je životno, a životno je da što pre dobiješ posao, životno je da što pre počneš da zarađuješ, pa računaju da će to trajati. Neće ni informativna tehnologija baš tako uvek da bude bum. Moramo i na to računati. Mora se voditi računa, jer većina tih ljudi ostaje ovde da živi i kao što je i kolega Ljubiša rekao, mora se voditi računa da se omogući onima koji završe trogodišnju da mogu da se usavršavaju i da im se to prizna kao nešto u šta su oni uložili trud.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Opredeljenje Republike Srbije je da zapošljavamo mlade u kompanijama u kojima će zaista imati platu dostojnu života u Srbiji, rame uz rame sa onima koji žive svoj život, njihovi vršnjaci u razvijenim državama, ne samo EU, nego i drugih regiona.

Ali, šta je? Nama su prebacivali kako zapošljavamo u javni sektor i kako stalno guramo u državnu upravu ljude umesto da ih zapošljavamo u privatni. To i jeste suština, da bi jačali privredu vi morate da jačate jednostavno privatni sektor.

U privatnom sektoru su mnogo veće plate, u privatnom sektoru vi imate nova zanimanja, karijerno napredovanje. Karijerno kretanje ide u životu jednog čoveka i minimum tri profesije menja. Evo, prof. Atlagić to sam potvrđuje na osnovu svog iskustva iz oblasti obrazovanja.

Znači, suština je da je Republika Srbija prepoznala potrebu, jednostavno da ovakav vid obrazovanja daje veće stope rasta, jednostavno gura Srbiju u primenu novih zanimanja, novih tehnologija, u susret onome, o čemu sam govorila u objedinjenoj raspravi, četvrtoj industrijskoj revoluciji. Onaj ko ne ovlada mehanizmima novih tehnologija neće moći da uhvati jednostavno put, mehanizam, kako god, za visokim stopama rasta, neće moći da se razvije.

Mi ne živimo više u sistemima gde država upravlja državnim parama i privredom. Mi živimo u državama gde je tržišna privreda jednostavno glavna orijentacija.

Prema tome, mi naše državne sisteme i državna javna preduzeća, na osnovu onoga što imamo, treba da čuvamo i treba da obučavamo kadar za budućnost, ali najbolju praksu i najbolji posao će steći ona deca koja završe u ovim velikim preduzećima gde su plate dva, tri puta veće nego u javnom sektoru. I mislim da je to u interesu svih nas, pre svega kao roditelja. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

U pravu ste kad kažete da mi nemamo velike mogućnosti kada su u pitanju velika preduzeća u oblasti mašinske industrije. To su nas ubedili, da nama Mašinska industrija Niš nije bila nepotrebna, rekli su - što bi mi imali jednog takvog giganta, giganti su samo gubitaši. Pa, onda su isto tako rekli - šta će nam kablovska industrija tolika u Jagodini, ona služi samo da bi bila gubitaš. I onda se napravila velika praznina, koleginice, i to vi dobro znate.

U tehničkoj struci mi smo dovedeni na ivicu opstanka kada su u pitanju tehnički fakulteti, to vi jako dobro znate. Došli smo u situaciju da, recimo, na Građevinskom fakultetu na prste jedne ruke mogli ste da izbrojite ukupan broj studenata. Zašto? Zato što se politika vodila takva da je za cilj jednostavno imala da eliminiše ono što je intelektualno, što se obrazovalo, što se usavršilo u oblasti građevinske industrije, jer su rekli mi imamo gotove projekte.

Kada je u pitanju uopšte tehnologija u mašinskoj industriji, rekli su – šta će nam, pa, mi imamo tehnologiju koja je mnogo jeftinija da se uveze, nego da smišljaju ili osmišljavaju naši inženjeri. I država koja dođe, kada je u pitanju tehnička struka na tako niske grane, mora i da trpi posledice.

Ovo je jednim delom u srednjem obrazovanju iznuđen potez države, jer se pojavila velika praznina kada su u pitanju neka zanimanja u srednjoj školi, pogotovo ovo dualno obrazovanje, to je iznuđeno, zato što se nije stimulativno delovalo ili dejstvovalo prema deci, učenicima, onih koji su išli na zanate. Oni su jednostavno bili destimulisani. Nije se u pojedinim oblastima vodilo računa da nećemo imati generaciju i mi smo ostali bez generacije koja je spremna, sposobna da u okviru srednjeg obrazovanja rade određene stručne poslove. To je suština.