Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mislim da je Vlada Srbije u stvari pokazala i prepoznala kako da se nosi sa problemima koji su u društvu naišli, ali to nije samo naš problem. To imaju sve zemlje zapadnog Balkana, a Boga mi i neke zemlje članice EU.

Upravo one stare nacije, vama je i Nemačka jedna od starih nacija koja je dobila pet miliona novih penzionera, do 2030. godine ima problem da rešava upravo pitanje SSS i zbog toga će da akumulira prema planu preko milion ljudi, čime je u stvari od nove godine otvorila zakonski mogućnost lakšeg zapošljavanja.

O čemu se radi? Znači, gubi se kadar upravo zbog toga, zbog nedostatka određenog broja ljudi iz određenih struka. Obzirom da vi kažete da je ovo iznuđen proces, ja tvrdim ne samo da je iznuđen nego je to potreba Srbije bila. Da jednostavno na određeni način u jako efikasnom i kratkom rokom, na najbolji mogući način školujemo decu upravo za ona zanimanja gde će plate biti veće i te plate koje će biti veće u stvari će sutra dovesti do toga da ćemo doći do većeg privrednog rasta, veće akumulacije i boljeg životnog standarda građana Srbije.

Znači, tu mogućnost Srbija nije smela da ispusti i nije ispustila. Zato je upravo dovela do toga. Da to nije istina, pa ko bi od ovih velikih kompanija iz inostranstva otvarao nove tehnološke parkove, nove inovacione centre, svoju tehnologiju praktično prebacivao ovde da naši inžinjeri uče najnovije tehnologije i primene ovde u privredi.

Mi smo otvorili kao država investicioni ambijent preko ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije, da se otvori mogućnost da se najnovije, najmodernije fabrike sa najboljom tehnologijom otvaraju ovde, da deca ostaju ovde, da oni koji završe srednju stručnu škola ne moraju da idu za inostranstvo i za Nemačku, da će ovde plate imati i biti sve veće i veće. Da li su one sada dovoljne, nisu, ali će sigurno biti veće i veće. Da će u inostranstvu, tamo gde se otvaraju biti sve manje i manje zbog velike konkurencije i to je ono što su mehanizmi Vlade Republike Srbije u ovom trenutku najbolji za državu i za našu decu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Pa nisu vam neke velike tehnologije to što se ovde donosi, nisu to neke komplikovane tehnologije gde se podrazumeva veliko znanje ili mogućnost usavršavanja. Sve vi to znate. Isto kao i mi srpski radikali i vi to dobro znate. Ne vi lično, nego mnogi od vas koji se sedite sa te druge strane.

Ono što treba jasno da se kaže, ta floskula da država ne može da se meša u tržišne odnose, da mora zakon tržišta da vlada i kada je u pitanju radna snaga. To ne važi više, poštovana koleginice, ni u Americi, ni u zapadnoj Evropi, nigde.

Videli ste kako Amerika reaguje kada je došao u pitanje opstanak „Forda“, giganta. Odmah se država umešala, ne samo finansijski, nego i u ovom delu. Odmah su rekli – razlozi zbog, uslovno rečeno početka propadanja „Forda“ nalaze se između ostalog i u kadrovima. I Amerika je reagovala, jer je to ogroman gigant, „Ford“ je Amerika. Tako i Srbija treba da ide tom logikom. To da li će ovi biti 10, 20 ili pet godina, to niko ne zna, njih vuče profit, njima i vreme boravka ovde i rada, i angažovanje radne snage opredeljuje i odlučuje profit i ništa više. a mi imamo zadatak kao država da budemo veoma oprezni.

Jel to što je iznuđeno, to što mora na brzinu to može da donosi još veću opasnost. Zbog toga treba biti oprezan kada je u pitanju srednje obrazovanje. To su mladi ljudi, ljudi sa 15 godina koji tek zakoračuju u život i treba da donese svoju životnu odluku. Može da bude pogubna. Šta da radimo? Moramo im predočiti sve mogućnosti. I one koje su dobre i koje nisu. Ali, ako iza toga stoji država Srbija, ako stoje javna preduzeća onda će tu sigurnost biti veća, neće stopostotna, to je van pameti. U svakom slučaju insistiramo na opreznosti.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Država čuva strateški važne kompanije. Ako se sećate u ekonomskoj reformi, mi smo imali jedan zakon kojim smo zaštitili 17 važnih strateških preduzeća za koje smo čekali određene investitore da ih kupe. Tako smo sačuvali „Železaru“, 4.000 radnih mesta, Bor i ostala preduzeća. Važno je reći građanima Srbije da subvencije postoje za ta preduzeća i to svi znamo. Iako se sećate ovde da imamo Komisiju za kontrolu državne pomoći, da državna pomoć postoji za određene kompanije za koje čuvamo strateške ciljeve razvoja privrede Republike Srbije, ali treba i drugo da kažete građanima Srbije. Da ako želite da ukinete tržišnu ekonomiju onda sve iz budžeta mora da damo. Ako treba da damo sve iz budžeta i za kompanije koje nisu u vlasništvu države onda to treba da kažete da je to vaš politički program i nije problem.

Naš politički program je da ne urušavamo finansijsku mogućnost Republike Srbije da se na adekvatan način brinemo i o firmama koje su u vlasništvu države i o bolnicama i o školama i o kulturnim objektima, ali s druge strane da mi moramo da imamo razvijeno tržište ovde i privatne kompanije koje će raditi, jer su oni najveći pokretači ekonomskog rasta i razvoja. Mi smo time pokazali suštinski da rezultate za ovakvu politiku podržavaju i daju počast i ovi članovi EU, ali bogami i taj Tramp i Putin za ono što je Aleksandar Vučić uradio. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Evo šta je logika stvari. Ne mala sredstva se daju tim stranim investitorima, generalno investitorima sada ne pričam o nečemu što nije sada bitno za ovu temu. Kroz ta sredstva se određuje i broj zaposlenih. Po svakom zaposlenom se daje subvencija. Kada je u pitanju usavršavanje, školovanje u srednjim školama, pa može da se razgovara na taj način, država već daje pare. Da je neka obaveznost da može da se školuju srednjoškolci u određenom broju jer su to pare od ove države.

Nemojte da pričate, sada odjednom ispade da država pušta ove na slobodno tržište, da su to tržišni zakoni. Nisu. Država daje njima pare za svakog zaposlenog, daje im benefite u obliku zemljišta. Sve im daje. Čak uostalom, pa to i predsednik Srbije ističe. Sada i u Davosu je rekao. Koliko puta je ponovio, ako nađete negde u svetu da vam daju povoljnije uslove dođite kod nas u Srbiju mi ćemo vam dati još povoljnije. To znači još veće subvencije. To je pitanje dokle to traje? Vi kažete mi u programu nemamo. Mi u programu imamo jasno izdefinisano šta treba raditi.

Ne treba se zanositi sa tim. Jeftina radna snaga, jednostavna tehnologija i veliki povećani izvoz u interesu stranih kompanija nikome u svetu nije doneo korist. Neće doneti ni Srbiji. To vi možete statistički prikazivati koliko god želite i koliko god hoćete, ali u strukturi te statistike ipak postoje ljudi koji su vični, koji su stručni pa vide kakva je perspektiva. Od toga nema perspektive ako se ne vratimo na domaće, ako se ne vratimo na što veće učešće domaće privrede. Mi nemamo, nama se uništavaju, nama je nedavno kupljena bivša fabrika traktora na Novom Beogradu. Srušeno sve do temelja. Prave se zgrade. Jel to perspektiva Srbije?

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Ekonomski rast, odnosno za pretprošlu godinu je iznosio 4,4%, za 2019. godinu negde na 4,1%. Znači, to pokazuje da smo mi napravili visoke stope rasta zahvaljujući paralelno sprovedenim ekonomskim reformama fiskalnoj konsolidaciji i otvaranju novih radnih mesta, odnosno novih fabrika, kompanija koje dolaze iz zemalja i sa istoka i sa zapada.

Ako kažete da je to pitanje subvencija, onda vas pitam zašto to dualno obrazovanje po pitanju subvencija nije bilo uvedeno kada je dolazio „Fijat“ za vreme Borisa Tadića? Zašto onda nije uveden taj model, ako kažete da iz tih subvencija u stvari mi plaćamo našu decu da bi oni učili dualno obrazovanje?

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je potpuno jedan nov sistem obrazovanja uspostavljen u Republici Srbiji, jedan krajnje odgovoran sistem koji je rađen, zaista rezultat mukotrpnog rada i Ministarstva prosvete, i nauke i tehnološkog razvoja. Zašto kažem i prosvete, i nauke, i tehnološkog razvoja? Zato što je očito potreba da decu od osnovne škole, od vrtića, preko srednje do fakulteta zaista država da mogućnost permanentnog školovanja, obrazovanja i rada prema novim tržišnim uslovima.

Tačno je da smo mi do 2012. godine doživeli veliki ekonomski sunovrat, privredni sunovrat, imali sto hiljada ljudi koji su radili u firmama u stečaju, odnosno restrukturiranju za deset hiljada dinara, odnosno ništa nisu radili. Tačno je da su tehnički fakulteti potpuno zamrli i bili ne interesantni za studente, kao i tehničke stručne škole, ali sada se sve promenilo. Promenilo se zato što imaju ta deca budućnost, zato što vide svetlo na kraju tunela, zato što vide da će imati posao. Ako mislite da su 2.000 evra male plate za decu koja će raditi, inženjere u kompanijama koje su novootvorene, u IT sektoru, onda vam kažem da za zemlje zapadnog Balkana je to zaista pristojna plata.

Prema tome, da li je dovoljna za takve stručnjake tog profila, sigurno da nije, ali mi idemo ka visokim stopama rasta. Hvala.