Poštovani gospodine ministre, mislim da ne postoji Kancelarija za rodnu ravnopravnost, a zaista u jednom delu bih voleo da se pridržavamo normativa koje je odredila SANU Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Mislim da je nauka ta koja treba da odredi određene stvari koje treba da se nalaze u zakonu, u jezičkom, u pravopisnom i u gramatičkom smislu. Valjda u toj SANU sede naši naumniji ljudi, naši naučnici koji proučavaju srpski jezik i neguju njegovu tradiciju.

Ovde pričamo o kulturi. Potpuno se slažem da je ta oblast dosta bila zapostavljena u proteklih skoro tri decenije zbog opšte situacije u društvu itd, a u kojem se čitava država nalazila, a i narod, i da je prva oblast kulture bila na udaru zapostavljanja od strane određenih državnih organa.

Međutim, nivo opšte obrazovanosti i kulture jednog naroda jeste negovanje i njegovog nacionalnog identiteta. Nacionalni identitet podrazumeva i jezik. Ako kvarimo svoj jezik odričemo se i nacionalnog identiteta. Zato bih voleo da se na prvom mestu zauzima i poštuje stav koji je propisala SANU.

Izvolite, ministre.

Dakle, stavovi Odbora za standardizaciju nisu obavezujući, ali su za svaku preporuku. Saglasan sam sa tim, kao i čitavo ministarstvo, i, verujem, najveći broj narodnih poslanika, da ovo što je gospodin Arsić istakao stoji. Međutim, samo ukazujem na to da postoje granični slučajevi i da moramo izlaziti u susret okolnostima koje treba da omoguće jeziku da se primenjuje na način kako je to u opšte prihvaćenoj upotrebi.

Obično kada je reč o toj rodnoj ravnopravno u jezičkom izrazu se navode groteskni primeri. Uvažena narodna poslanica Nataša Jovanović je navela neke od njih. To izaziva osmeh, ali postoje drugi slučajevi gde te stvari nisu tako jednostavne. Prema tome, ne vidim da ovde postoji problem u smislu poštovanja jezika, jer taj jezički model nije apsolutno standardizovan.

Što bi rekao svojevremeno Zoran Radmilović, šaleći se kako se zove izvođač glumačkih radova, kako je u muškom rodu i da li postoji ženski rod za to, pa svakako da u standardnom jezičkom izrazu postoji. Da li je tako? Ne kažemo da je prvakinja narodnog pozorišta „glumac“. Da li je tako?

Dakle, hoću da kažem da postoji dvojakost tih slučajeva i ne vidim da ova odredba ovde ruši jezičke principe i standardni književni govori i standardnu književnu normu. Toliko.

Zahvaljujem.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović, replika.

Gospodine ministre, neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije lingvistička pretpostavka već činjenica. Ako su se iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU izjasnili i stavili, kako su rekli, tačku na ovo pitanje, to je valjda najviši autoritet lingvistički u ovoj zemlji. Gde treba da ga tražimo, na nekom drugom mestu?

Lepo se kaže – imenice koje označavaju vrstu, zanimanje itd, izraženi u muškom rodu pretpostavljaju da je to i ženski rod, a ne možemo to posebno zato što vi kažete da su oni to tražili. Ne, to je prvi put. Vi ste sada u ovom sazivu prvi put ministar, pa su trebali da vam kažu, prvi put, kada je usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ovaj termin se ovakav pojavio. To je potpuno bespotrebno.

Vidite, oni su razmatrali i ovo, evo tu ću vam reći, na toj sednici na kojoj je razmatrano to pitanje upotrebom muškog i ženskog roda i šta je standard srpskog jezika i šta je gramatički ispravno, ovo što mi tvrdimo i naravno što su oni potvrdili, oni su autoritet svakako za to. Oni su razmatrali i ovo što se stavlja u zakon. Oni su rekli - ne razumemo zašto zakonodavac potencira na tome da to stoji u zakonu kada je to činjenica, a nije nikakva pretpostavka i ne treba posebno sada na ovaj način da se dopunjava. Tako da vam je ovo što su oni tražili, kancelarije ili već kako se zove nešto što ste vi trebali da kažete – izvinite, gospodo, zna se šta je srpska gramatika.Evo imamo i zvanični stav, Akademije, nema potrebe da nam vi namećete da mi to sada moramo posebno samo zato što je vama to tako palo na pamet.

To što ste rekli za koleginicu Jovanović. Ona je operski pevač. Ona nije nikakva pevačica. Isto tako možete da kažete za ženu koja vozi tramvaj da je tramvajčica ili možete da kažete za ženu pilota da je pilotkinja. To je potpuno smešno. Tako da je Jadranka Jovanović operski pevač i to je jedino što je jezički ispravno i gramatički.

Hvala.

Izvolite ministre.

Dobro. Da budemo sada sasvim precizni. Dakle, vi ste predložili amandman u kome se briše, ali ovo što ste predložili da se briše glasi onako kao ste citirali da bi trebalo da bude. Dozvolite samo.

Termini kojim su u ovom zakonu označeni položaj i profesiju, odnosno zanimanja izraženi…

(Nataša Sp. Jovanović: Čitala sam.)

… nisu svi možda, izraženi u gramatički muškom rodu podrazumevaju prirodni muški, ženski rod lica na koje se odnose. Vi predlažete da se to briše.

(Nataša Sp. Jovanović: To se podrazumeva. Isto kao kada biste rekli – ovo je Narodna skupština.)

Može i tako da se gleda, ali kažem stavovi Odbora za standardizaciju nisu obavezujući. Oni su preporuke.

Mi smo predložili u izmenama i dopunama Zakona o jeziku i pismu, koji se još uvek nije našao nažalost u proceduri, upravo da postoji neki jezički savet koji formiraju državni organi ove zemlje koji bi opredeljivao na zvaničan način obavezujući ovakve nedoumice, ali bez obzira što se podrazumeva mislim da se pod uplivom raznoraznih rodnih ravnopravnosti i opcija tog tipa nije zgoreg da i ovako definicija stoji u zakonu, ona ne pravi štetu. Ona ne dovodi do nedoumica. Teoretski ona je možda višak, ali pod uslovom da su stavovi Odbora za standardizaciju obavezujući što nisu.

Ako smo žene onda se podrazumeva da smo žene. Ne moramo da izmišljamo reči. Izvinjavam se što se mešam u ovo.

Izvolite.

Dobijamo Predlog zakona, dobijamo odluke i lepo piše – predsednik Narodne skupštine Maja Gojković. Ona nije predsednica, ona je predsednik Narodne skupštine. Dobro znam šta piše, ali ono što je opšte poznato ne treba dodatno da se… To je kao kada biste sada ovde napisali na ovom zidu – ovo je Narodna skupština. To vam je taj primer. Tako vi stavljate u zakon to što je standard i što je gramatički ispravo. Ovaj član 3. treba posebno sada nešto da potencira. Kažete – to nije obavezujuće. To niko nije rekao, ali to je valjda najviši neki lingvistički autoritet u ovoj zemlji. Ko smo mi sada da to osporavamo, jedno takvo tumačenje ljudi koji su najstručniji valjda, akademici iz ove oblasti ili neka žena koja tamo sedi. Ona je ipak akademik, nije akademkinja.

Reč ima Mirjana Dragaš.