Otprilike smo negde pred kraj bar što se mene tiče. Ovo je poslednji amandman koji sam ja podnela pa ću možda malo šire, opet da se vratim, a možda i da ponovim neke stvari, ali pre svega da podsetim na program SRS kada je u pitanju kultura, s obzirom da govorimo i o Zakonu o kulturi i o arhivskoj građi. Danas sam citirala jedan deo našeg programa, ali je sada izuzetno važno ovo što ću da pročitam, ovaj jedan pasus iz naše tačke 94. koji kaže - potrebno je urediti zakonske, finansijske i političke uslove za zaštitu i korišćenje kulturnih dobara, kao i izvršiti kompletnu reviziju kriterijuma po kojima su pojedina kulturna dobra i aktivnosti do sada vrednovani.
Ovo se pre svega odnosi na institucionalne oblike rada kao što su oblast zaštite spomenika kulture, muzejska i arhivska delatnost, pozorište i film, rad kulturno umetničkih društava, zajednica i udruženja, potrebno je definisati listu prioriteta i utvrditi uslove po kojima bi se ulagala finansijska sredstva, a da ti prioriteti moraju ispuniti dva osnovna zahteva - kvalitativno estetski kriterijum vrednovanja i opšti nacionalni interes za investiranje u datoj oblasti kulture.
Vi ćete ovaj zakon i ove zakone doneti, izglasati, a onda, ministre, u primeni zakona treba upravo da se ponašate u skladu sa ovim što sam pročitala kada se budu opredeljivala finansijska sredstva da se moraju utvrditi prioriteti, da nam se više ne dešavaju greške kakve su se u prošlosti dešavale, da se državne pare daju za antidržavno delovanje. To jednostavno više nikada ne sme u zemlji Srbiji da se desi, a priznaćemo svi da se dešavalo i govorili smo o tome i ovih prethodnih dana kada smo uopšte govorili o ovim predlozima zakona.
Dakle, kultura i ono što reguliše ovaj zakon i arhivska građa, koliko god možda, na prvi pogled možda ne izgleda da je to toliko važno, nekako ljudi više vole da slušaju i da pričaju o ekonomiji i o nečemu ovako opipljivijem, ali za opstanak jednog naroda su ovo i te kako važne teme, a pošto smo između ostalog danas govorili i pominjali i Javni servis, evo samo da znate, a možda i znate da već više od sat vremena na Javnom servisu nema prenosa ovog našeg rada.
Mi, drage kolege, nismo nikakva tajna organizacija i nije suština da se u javnosti zna samo ono što se izglasa, već upravo da se čuje o čemu mi to i na koji način ovde razgovaramo. Ko je to ko će od ljudi koji se ne bave politikom i koji ne primenjuju u konkretnom slučaju zakon, ko će od tih ljudi ući na "Službeni glasnik" da vidi kako glasi tekst nekog zakona koji se ovde usvoji.
Mi kada govorimo o tome ne insistiramo zato što je nama bitno da se neko od nas vidi na tom Drugom programu RTS, već zato što mislimo da je izuzetno važno da ta tekovina demokratije mora ponovo ozbiljno da živi i da se ne sme desiti da se sednice Skupštine ne prenose, odnosno da se prekidaju prenosi, šta god da je na dnevnom redu, a ponavljam, pogotovo kada je u pitanju nešto ovako važno kao što su ove dve teme, a izuzetno su važne.
Takođe, na kraju bih podsetila ono što sam, valjda juče ili možda danas rekla, da poslanici SRS u Narodnoj skupštini pokušavaju, i sigurni smo prilično i uspevamo da dajemo maksimalan doprinos u radu Narodne skupštine, pomažemo i ministrima i kolegama iz vladajuće koalicije. Kad kažem pomažemo, mislim na aktivno učestvovanje u radu, iznosimo argumente, iznosimo primere, koristimo uporednu praksu, na svaki mogući način pokušavamo da skrenemo pažnju šta je po mišljenju srpskih radikala ispravno ili šta nije, i šta je u skladu sa programom SRS, svakako uvereni da je upravo naš program najbolje rešenje za sve probleme koji u narodu danas u Srbiji postoje.
Mi smo, podsećam, podneli zahtev i danas je gospođa predsednik Narodne skupštine Maja Gojković rekla da su potpisi više od 100.000 ljudi, koji su nama potpisali zahtev da tražimo da se na dnevni red stavi nov Predlog zakona o izvršiteljima, koji bi trebalo izvršiteljski posao da vrati apsolutno u nadležnost sudova. Evo, četiri meseca se proveravaju ti potpisi, možda se i provere do kraja ovog mandata, mada baš nisam nešto sigurna.
Mi smo takođe tražili od ministra Šarčevića, obećao je, ali to nije ispunio, da se u Srbiji pod hitno formira institut koji će se baviti presudama Haškog tribunala i to je i te kako važno, a bitno je i zbog ovog zakona o kojem između ostalog danas govorimo. Mi verujemo da je sve ovo na čemu mi insistiramo i što tražimo, opšti nacionalni interes i državni interes.
Sa vama ministre Vukosavljeviću smo se dogovorili da ćete izdati sabrana dela Handkea i da će to biti na ćirilici i to je svakako dobro, kao što je dobro što je vaše Ministarstvo sufinansiralo knjige Momira Krsmanovića „Teče krvava Drina“. Takođe, od Vlade Republike Srbije smo više puta tražili da slično kao kada je u pitanju Handke da pokažemo i prijateljski odnos prema Ruskoj Federaciji, jer ona nama jeste prijatelj, da se Ruskom humanitarnom centru utvrdi diplomatski status najmanje onakav kakav imaju NATO vojnici koji po IPA sporazumu mogu da vršljaju po Srbiji. Na to još uvek nemamo pozitivan odgovor.
Drago nam je da je ministar Šarčević takođe prihvatio našu ideju i da će već kako je rekao naredne godine ukinuti prijemne ispite za upis na fakultete, jer naš stav jeste da svakome mora biti omogućeno da se upiše na fakultet i da je redovno studiranje besplatno, a da neko ko želi da studira 100 godina može i toliko da studira, ali naravno o sopstvenom trošku ili trošku nekoga ko je spreman da ga finansira.
Ono što takođe već mesecima tražimo do Vlade Republike Srbije, odgovora nema, barem ne pozitivnog, zapravo ima odgovora, negativnog, kažu to je nemoguće, a to je da najniža plata i najniža penzija u Srbiji moraju biti u ovom momentu u visini od 37.000 dinara, jer je to iznos najniže potrošačke korpe.
Možda vam se čini da sada sve ovo što sam nabrojala možda i nema najdirektnije veze sa ovim predlozima zakona, ali svakako ima sa radom Narodne skupštine, ima sa radom naše poslaničke grupe i mi smo zaista izuzetno ponosni što dajemo maksimalan doprinos i što građanima Srbije pokušavamo da kažemo na koji način bismo mi uredili određene segmente života i društva. A kada su u pitanju i ova dva konkretna zakona, nažalost, naši amandmani nisu prihvaćeni, nisu ni naše sugestije, koliko god se u toku rasprave činilo da smo u mnogim stvarima se složili i ministar sa nama i sa kolegama, mi i kolege vlasti. Ipak, vi ste vladajuća većina, radite tačno onako kako vam određena direktiva EU propiše i mi zato svaki čas imamo izmene i dopune zakona.
Pri kraju smo ovog poslaničkog mandata i verovatno o ova dva zakona nećemo raspravljati do kraja ovog mandata, mada nikad se ne zna, možda ćete vrlo brzo shvatiti da ste napravili nekoliko ozbiljnih grešaka zbog kojih ne možemo glasati za ove predloge zakona. Hvala.
