Zahvaljujem.
Samo da se raspitam kod generalnog sekretara šta se dešava sa vašim predlogom.
(Vjerica Radeta: Molim vas, pismeni odgovor.)
Da, biće pismeno.
Evo, sad sam dobila konkretnije objašnjenje da se nalaze potpisi na proveri, to je procedura, da se utvrdi tačan broj…
(Narodni poslanik Vjerica Radeta, dobacuje bez mikrofona.)
Izgleda da, i meni je malo čudno, ali kažu da se ručno radi.
Mislim da čak ni to nije prepreka da pošaljemo Vladi i da se ona izjasni o predlogu, a posle da vidimo da li može predlog, jel ispunjava inicijativu, tu se apsolutno slažem.
Pošto ste mene pitali kakav je moj stav, ja sam za da se raspravlja o vašem predlogu zakona i da vidimo čime sve građani Srbije nisu zadovoljni konkretno sa radom izvršitelja i čuli ste moje diskusije kada smo govorili o izmenama i dopunama.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Milisav Petronijević.
Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 9. tački dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Primili ste amandmane koje su predložili poslanici i Odbor za kulturu i informisanje.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslanika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta.
Da li želite reč?
Izvolite.

Mi smo ovim amandmanom želeli malo da na drugi način formulišemo ovo što ste vi ovde predvideli. Nema tu neke velike razlike, ali čini am se da smo to malo sveobuhvatnije uradile. Želimo da skrenemo pažnju i to smo sve ove dane kroz raspravu činili da je utisak da se u Srbiji, a bogami i u onima koji su vlast, pri tom ne mislim konkretno na vas ministre, nekako nedovoljno tretira kultura u onom pravnom smislu, najširem smislu reči kultura.

Složićete se kultura nije samo neka izložba, samo neki koncerti itd, postoje mnogo važnije za nacionalne interese, mnogo važnije stvari na koje bi trebalo u okviru vašeg ministarstva povesti računa. Naravno zato su potrebna i određena sredstva, ali mi sada živimo u Srbiji koju vi iz kažete da smo u fazi blagostanja, pa onda više ne može niko da objašnjava da nema dovoljno sredstava za tako nešto. Veliki broj naših velikana iz istorije još uvek nisu objavljena sabrana dela za mnoge od njih. Ne znam da li znate ministre, recimo u crkvi Svetog Marka u tavanskom prostoru postoji ogroman fundus rukopisa, neobjavljenih dela koja su od tolikog značaja za državu Srbiju da ne smemo ostanemo gluvi i slepi na tako nešto.

Predsednik naše stranke je kada se raspravljalo o budžetu prošle godine, tražio od Vlade Republike Srbije, od vlasti, da se u ime zahvalnosti štampaju sabrana dela Petera Handkea. Vi ste rekli pre dva dana da ćete to uraditi, da već razgovarate sa „Službenim glasnikom“ i to je svakako nešto što je dobro. Dobro iz više razloga. Dobro zato što ste razumeli da je veoma važno da se Srbija svojim prijateljima na određen način oduži. I ovo jeste način. S druge strane važno je zato što ste pokazali da se ministar koji je spreman da čuje i glas opozicionih narodnih poslanika, kada su u pitanju poslanici SRS.

Mi možemo bez imalo skromnosti da se pohvalimo da su naši predlozi uvek državotvorni, uvek od opšteg interesa i da nam je žao što svi ministri nemaju takvo razumevanje kao što ste pokazali vi. Sada dodatno ministre, evo da vam skrenem pažnju, možda ste i o tome razmišljali, ali povedite računa kada budete pregovarali o štampanju sabranih dela našeg prijatelja Petera Handkea da to bude na ćiriličkom pismu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Odmah na početku ću reći da ću koristiti vreme predsednika poslaničke grupe.

Uvažavam predlog kolega iz SRS, uvažavam njihovo političko delovanje kao opozicione političke opcije, za razliku ostalih predstavnika opozicije. Oni su uvek tu da ponude alternativu, da ponude svoje predloge. Naravno na predstavnicima ministarstva je i na ministru je opredeli koliko su ti predlozi prihvatljivi i koliko mogu biti uvršteni u zakon o kojem govorimo.

Gospodine ministre uz sugestiju da razmotrite još jednom amandmane kolega iz SRS, ja bih iskoristio danas priliku, nemojte me pogrešno shvatiti, ali nekako se retko viđamo ovde u parlamentu i imamo priliku da razgovaramo i o ostalim važnim temama. Pored toga što smo rekli u uvodnom izlaganju da će poslanički klub SPS podržati zakonske predloge o kojima govorimo i o kojima danas vodimo raspravu u pojedinostima, ali vi ste, naravno, pored kulture, vaša oblast je i informisanje.

Želim danas nešto i o tome da porazgovaramo, jer kažem neretko imamo priliku da o tome govorimo ovde u parlamentu. Najpre želim da vam kažem da, na žalost, ne znam koliko ste upoznati, ali tokom jučerašnjeg dana jedan deo opozicije je na žalost još jednom ovde u parlamentu, u skupštinskom holu pokazao svoje pravo lice i nama je kolega Srbislav Filipović o tome govorio i započeo tu priču.

Nama je jasno da postoji njihova mržnja prema Aleksandru Vučiću, prema Ivici Dačiću, ali nam nije jasno da neko može mrzeti svoju državu i da može mrzeti svoj narod. Jasno nam je i to da sve vreme pokušavaju da se predstave kao opozicija, mada im to jako teško ide. Nama je potpuno logično, kao što sam rekao ono što rade kolege iz SRS da budete opozicija vladajućoj koaliciji, ali nam nije logično i prirodno da budete opozicija svojoj državi i nije nam logično da budete opozicija svojim građanima.

Opet je tokom jučerašnjeg dana ovde iz skupštinskog hola, a reću ću kasnije zašto je to važno i zašto to navodim na samom početku, dovedena u pitanje diplomatska aktivnost Srbije, koju vode predsednik Srbije i ministar spoljnih poslova, kada je reč o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. To je državni projekat koji je doneo rezultate, a sada se postavlja pitanje, da li tu akciju treba nastaviti.

Želim da podsetim, pre svega, za rad javnosti, projekat koji je doneo rezultate pre nego što se počelo sa diplomatskom aktivnošću, proglašena je jednostrana aktivnost Kosova i Metohije, apsolutno nas niko ništa nije pitao, 113 država je prihvatilo jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, Vlade Republike Srbije, danas je ta cifra 93 države unutar Saveta bezbednosti UN. Dakle, srušen je plan Prištine, Prištini je potrebno 97, tri zemlje su u nekoj vrsti fluidnog stanja Egipat, Dominikanska Republika i Peru, ali nije ovde reč i nije ovde i nije ovde suština samo u brojkama. Suština je u tome da se uspelo, da se pokaže, da je Srbija deo kompromisa, da bez Srbije nema rešenja i da Srbija može konačno nešto da traži, za razliku od perioda kada smo samo gledali i kada se od Srbije otimao deo po deo teritorije.

Cilj ovakvih insinuacija koje smo mogli čuti tokom jučerašnjeg dana iz skupštinskog hola jeste svakako kompromitacija ovog državnog projekta. Mi razumemo zapad, insistira da Srbija prestane sa diplomatskom aktivnošću. Od Prištine takođe čujemo da ih to iritira, da je to razlog zašto je došlo do zastoja u dijalogu, ali nam nije jasno da Pacoli, Haradinija, Kurti imaju svoje saveznike u Beogradu i da njihov glas čujemo iz skupštinskog hola Narodne skupštine Republike Srbije,

Ovakve izjave kao da dolaze iz Prištine, od albanskih separatista i terorista i ovo je svakako nešto što će naši neprijatelji koristiti u periodu koji je pred nama, svakako nešto što će naneti štetu nacionalnim i državnim interesima Srbije. Nismo čuli da su bili toliko glasni, te 2007. godine kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, a danas kažu, da li je u skladu sa međunarodnim pravom i da li je etički to što se čini i radi, kada je reč o diplomatskim aktivnostima.

Zašto sam ovo naveo kao uvod u ono što sam zapravo želeo da vas pitam? Pre izvesnog vremenskog period, gospodine ministre, postavio sam vam pitanje, koristeći svoje pravo kao poslanik, da li sloboda medija podrazumeva da svakog dana gledamo neku novu naslovnu stranu sa istom porukom, metom, iscrtanom na legitimno izabranom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, sve dok se cilj koji neko izgleda želi da postigne ne ostvari? Da li je ovo sloboda medija ili medijski linč? Jasno je da svaka naslovna strana nosi određenu poruku. Da li na ovaj način neko otvoreno priželjkuje likvidaciju predsednika?

Dobio sam odgovor. Zahvalan sam vam na odgovoru. Između ostalog u završenom delu odgovora rekli ste da Ministarstvo kulture i informisanja nastoji da predloži adekvatan regulatorni okvir u kome se ostvaruje sloboda medija, ali i štiti društvo i pojedince od širenja ideja nasilja i mržnje kroz medijske sadržaje i da se Ministarstvo uvek oglašava i osuđuje takve medijske sadržaje.

Ono što me konkretno interesuje, jeste da li i kada ćemo konačno imati taj zakonski okvir, jer definitivno to što se Ministarstvo oglašava i što se oglašava svako od nas i što mi želimo da učestvujemo u toj zajedničkoj borbi da to nasilničko i siledžijsko ponašanje ne može i ne sme da bude osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji, definitivno nije dovoljno. Šta je to što mi konačno još treba da uradimo i rekao sam da nam je jasna mržnja koju imaju prema Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću.

Ali nam nije jasno kada će konačno prestati sa pretnjama koje se svakodnevno, pa i danas u jednom od dnevnih listova, upućuju urednicima, glavnim i odgovornim urednicima dnevnih listova, vlasnicima televizija, kada će prestati i fizičko i verbalno sukobljavanje sa novinarima, i to samo zato što novinari imaju svoje mišljenje. Novinari imaju pravo da postave pitanja koja oni smatraju da su važna i to pravo im niko ne može osporiti. Na političarima je da na to pitanje odgovore ili da ne odgovore. Isto tako, novinari moraju biti slobodni, moraju biti autonomni u odlučivanju.

Ne znam koliko vam je poznato, mi smo ovde u parlamentu održali jednu javnu raspravu na temu zastupljenosti političkih partija tokom izborne kampanje. Toj javnoj raspravi prisustvovali su i predstavnici političkih stranaka koje pripadaju vlasti, predstavnici opozicije, predstavnici REM-a i mi smo tada rekli, kao SPS, da nam se čini da jedan deo opozicije, ponavljam, jedan deo opozicije, želi u Srbiji da se bavi uređivačkom politikom medija i da je zaista više dosta te kuknjave o medijima u medijima i da mi nikada kao stranka nismo polazili od teze da ako smo prisutni u medijima, medijska scena i medijska slika je dobra, a ako nismo prisutni, medijska scena je jako loša.

Želeli su kapitalizam te 2000. godine. Podsećam vas, Strategija o privatizaciji medija je definisana i napravljena nešto posle 2000. godine. Želeli su kapitalizam, dobili su kapitalizam i odakle danas potreba da se bave uređivačkom politikom? Naročito govorim o privatnim medijima.

Mi smo 2009. godine bili deo vladajuće koalicije. Tada smo imali izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. I pored toga što smo bili deo vladajuće koalicije, nismo glasali za te izmene i dopune, jer smo smatrali da one predstavljaju udar na objektivno i profesionalno novinarstvo.

Dakle, ne možete vi zabraniti medijima da rade svoj posao. Oni moraju biti nezavisni. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati demokratskog društva, kakvo Srbija danas i jeste. To kako i na koji način jedan deo opozicije shvata slobodu medija, to je njihov problem. Ali vas molim da mi konačno krenemo u definisanje te zakonske regulative, gde ćemo omogućiti novinarima u Srbiji da mogu da obavljaju svoj posao.

Mi se ne ljutimo. Evo, jedna novina je danas objavila da Vučić i Dačić patriotizam mogu da stave u koferče. Nema apsolutno nikakvih problema. O Vučićevom i Dačićevom patriotizmu reći će građani šta misle na narednim parlamentarnim izborima. Oni koji se plaše izbora, njima je preostao taj bojkot. To je očajnički i gubitnički potez koji građani takođe prepoznaju i koji će vrednovati na pravi način.

Znate, oni kada se pojave u Briselu, mi jesmo prihvatili da sa evropskim parlamentarcima razgovaramo i da saslušamo njihove sugestije i predloge i tu nismo imali apsolutno nikakav problem da pokažemo spremnost da želimo da stvaramo nove okvire kada je reč o izbornim uslovima, ali nismo izrazili spremnost da sa evropskim parlamentarcima razgovaramo u hotelskim lobijima nego da razgovaramo tamo gde se razgovori i vode, u parlamentu. Pa smo rekli evropskim parlamentarcima - ako vi smatrate da su izbori jedno od ključnih pitanja, izborni uslovi u Srbiji, za Evropski parlament, mada sumnjamo da je tako, ali ako smatrate da je tako, onda kada organizujete debate na temu izbornih uslova u Briselu, pa pozovite i preostale političke opcije. Nemojte pozvati samo jedan deo opozicije.

Jer, onda bi čuli šta su relevantne činjenice, čuli bi suprotnu argumentaciju. A ne kako je to, između ostalog, tada rečeno u Briselu od strane opet jednog dela opozicije, da je ključno da i opozicija ima podjednak pristup u medijima. Znate šta? Ja imam ovde podatke zaključno sa decembrom prošle godine - 135 strana pres-klipinga u poslednjih šest meseci, koji demantuje da ovaj deo opozicije nije zastupljen u Javnom servisu. Sa svakog protesta "Jedan od pet miliona" je RTS izveštavao u svim informativnim emisijama.

Iz novinarskog ugla, kako to čuvena evropska parlamentarka Tanja Fajon kaže "Is it real story", da se svake nedelje izveštava o događaju na kojem nema ništa novo. Zahtevi su isti. Ako bi taj protest imao deset puta više građana nego što je to u prethodnom vremenskom periodu, vi jako dobro znate, to je onda vest. Sve ostalo nije vest. U svim debatnim emisijama učestvuju i predstavnici opozicije.

Oni se vrlo često pozivaju na Ujedinjeno Kraljevstvo. Znate, u Ujedinjenom Kraljevstvu u debatnim emisijama ne mogu da učestvuju oni koji nisu bili učesnici na poslednjim izborima.

Dakle, ovo su samo neki podaci i parametri koje bi mi svakako izneli u Briselu da su nas pozvali da razgovaramo o tome.

Ali, molba koja je upućena vama. Mislim da kada imate manjak političkog uticaja i manjak političke moći, onda dolazi do najprimitivnijeg ponašanja, dolazi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice politike, jer ono što danas slušamo, ono što danas možemo i u medijima, baš tokom današnjeg dana, da pročitamo, nije suština postojanja politike. To je nešto protiv čega svi zajedno moramo da se borimo.

Znate, i privatni mediji prate istraživanje javnog mnjenja. I privatni mediji prate lokalne izbore i izbore koji su održani u prethodnom vremenskom periodu. I jako dobro znaju šta je vest, a šta nije. To što neko ima 50% podrške birača, a neko se bori za 5%, to apsolutno nije naš problem. Ne možemo im mi pomoći da dođu do tih posto.

Ali, naša molba upućena vama je - dajte da učinimo sve, mi smo spremni da vam pomognemo, ali dajte da učinimo sve što je i u vašoj i u našoj moći da više u javnosti nemamo ovakve pretnje koje se upućuju novinarima, da novinari mogu slobodno da rade svoj posao, da ukoliko se organizuje debatna emisija na RTS-u, ne mora urednik RTS-a da razmišlja da li će RTS to veče biti blokiran ili ne, da li će ući neko sa motornom testerom ili ne, da li će dnevni list "Informer" i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Informer" ponovo imati pretnje i poziv na linč, ili vlasnik televizije "Pink".

Da li je logično da predstavnik jedne političke stranke izađe na konferenciju za štampu i kaže - da, ja vam obećavam, ukoliko budemo imali odgovornosti, ukoliko budemo vlast, mi ćemo ugasiti tu televiziju.

Molba Vama je samo da konačno vidimo tu zakonsku regulativu kojom ćemo omogućiti novinarima da objektivno, profesionalno, nezavisno bez pritiska obavljaju svoj posao.

Zahvaljujem.

Ministar Vukosavljević, ima dve minute vama da odgovori, a dve minute Vjerici Radeti.

Evo, prvo da dam kratak odgovor uvaženoj narodnoj poslanici, gospođi Vjerici Radeti.

Dakle, naravno da će biti na ćirilici, Vama su poznate aktivnosti Ministarstva kulture i informisanja u tom delu koji se tiče zaštite srpskog tradicionalnog pisma, odnosno predlog mera za afirmaciju veće i češće upotrebe ćirilice u javnom prostoru, tako da je odgovor na to pitanje, odnosno na tu pretpostavku, svakako da.

Što se tiče ovog drugog delikatnijeg pitanja, i tu imam, slobodno mogu da kažem dobre vesti. Stanje koje ste opisali u crkvi Sv. Marka, odnosno sa delom arhive, od izuzetnog značaja je za našu kulturu, zapravo pripada Arhivu SPC.

Ovo miinistarstvo je sufinansiralo sa određenim finansijskim sredstvima, izgradnju depoa koji se nalazi blizu crkve u Zemunu, tako da je već čitav taj materijal koji se, ta slika koju ste vi skicirali se odnosi na period od pre godinu dana, pa svakako i dublje u prošlost.

U međuvremenu je počeo prenos arhiva iz crkve Sv. Marka u taj novoizgrađeni depo u Zemunu, i uz učešće brojnih naših stručnjaka iz oblasti arhivistike, tako da smo sada u ovom trenutku u sredini jednog procesa, regulisanja tog jednog veoma neprijatnog stanja, koje je trajalo decenijama, i verujem da će taj proces, kada je reč o konkretnoj zbirci arhiva i dokumenata iz crkve Sv.Marka biti urađen u nekom roku, koji sada ne mogu sada precizno pred svima, a verovatno godinu dana od ovog trenutka, ali stvoreni su materijalni preduslovi, obezbeđen je prostor i angažovani su stručnjaci u saradnji sa SPC.

Dakle, mislim da će ta stvar biti rešena u kratkom roku. To je otprilike to.

Što se tiče, uvaženi narodni poslaniče gospodine Milićeviću, vaše opservacije su, kako bih rekao precizne, tačne upozoravajuće, jasne.

Odgovor na vaše pitanje bi se sastojao na suštinski deo vašeg pitanja da će po, sada je konačno usaglašen i usvojen tekst medijske strategije, i stanovište naše je bilo a to je bilo opredeljenje Vlade Republike Srbije, da će se izmene i dopune seta medijskih zakona, da će se njima pristupiti nakon usvajanja teksta medijske strategije.

To nekako jeste logično da se prvo usvoji neka strategija, da se vidi šta jedna država u datom prostoru, koji je vrlo bitan prostor, to je prostor javnog informisanja, za koje se principe zalaže, za koje vrednosti koje, takođe, želi da afirmiše i onda da na osnovu tih medijska strategija, uz mala pojednostavljenja, je naka vrsta ustava za tu oblast. Verujem da će u narednom kratkom roku setom medijskih zakona moći da se regulišu neka od tih pitanja, vrlo delikatnih, na koja ste vi ukazali.

Problem o kome sada govorimo, bez obzira što to nije konkretna tema ovog zasedanja, ali svakako je to bitna društvena tema, zapravo odgovor na to se krije u jednoj pretpostavci, a to je da ukupno ponašanje i moral jednog društva u datom istorijskom trenutku, bilo kog društva, u bilo kom istorijskom trenutku, se zasniva na otprilike dve pretpostavke ili dva postulata ili počiva na dva stuba. Jedno je ukupno shvatanje moralnih vrednosti, etike, načela vaspitanja, vrednosnih sudova, itd, što je posledica različitih okolnosti, običaja, tradicije i stepena razvijenosti jednog društva ili jedne zajednice.

Drugi stub, koji je korektivni stub, jeste primena zakona, jer zakoni su ti koji treba da na malo grublji način koriguju one koji nemaju jasno izgrađenu svest o tome šta znači sloboda. Prema starim definicijama koje već dugo traju, je li, u praksi razvijenih društava pravo na slobodu se prostire do tačke na kojoj počinje sloboda drugog. Prema tome, sloboda ni ne može biti apsolutna sloboda. Naša sloboda i sloboda medija i sloboda svakog pojedinca, pa i društvenih grupa jeste ograničena limitima slobode drugih sa kojima se ona dodiruje.

Drugim rečima, mnoge pojave koje ste vi naveli, koje su zabrinjavajuće, to je upotreba i korišćenje govora mržnje, to su pretnje, to su inkriminacije bez dokaza. Toga previše ima u našem javnom prostoru i ja se sa vašom ocenom potpuno slažem. Sve takve stvari, naravno, ne dotiču, odnosno dotiču u manjoj meri Ministarstvo kulture i informisanja koje je nadležno za stvaranje zakonskog okvira za slobodno funkcionisanje medija.

Ali, kada je reč o klevetama, uvredama, pretnjama, ugrožavanju lične bezbednosti srodnim stvarima, na delu su, naravno, i moraju biti na delu i odredbe zakona, odnosno primena drugih zakona, kao što je Krivični zakon ili Zakon o prekršajima, itd. S tim u vezi potrebno je, tu se sa vama slažem, energija čitavog društva da radi na oba polja, i na afirmisanju i osnaživanju jedne svesti o tome šta je kultura govora, šta je upotreba, a šta zloupotreba medija i da se nekim alatima, da tako to nazovem, uslovno govoreći nekim alatima podiže svest o značaju medija u savremenom društvu i o značaju vrednosti javno izgovorene reči. Taj proces je mukotrpniji, složeniji i sporiji, ali daje rezultate.

S druge strane, kažem, striktnija upotreba zakona, to zavisi od sudske prakse, od postupanja prekršajnih sudova i od postupanja redovnih sudova, mora da vodi računa o tome da se sloboda medija ne sme zloupotrebljavati u pravcu pretnji različitih vrsta, ugrožavanja fizičke bezbednosti na druge načine, iznošenjem lažnih i inkrimišućih optužbi koje mogu da ugroze nečiji ugled, naravno bez ikakvih dokaza te pretnje se iznose u najvećem broju slučajeva.

Drugim rečima, celio društvo je na velikom izazovu i to je jednostavno posao kojim svim moramo da se bavimo u gornjim granicama svoje nadležnosti. Neprestano to mora da bude tema, jer mi živimo u duhu vremena u kome mediji u vrlo bitnoj meri, hajde, slobodno mogu da kažem tako, opredeljuju i svest pojedinaca, ne samo kroz informacije koje se kroz medijski krvotok prostiru, nego i kroz korišćenje određenog stila, određenog rečnika, itd.

Prema tome, pred nama su zadaci, pred Vladom Republike Srbije ukupno gledano, pred Ministarstvom kulture i informisanja, ali i pred drugim činiocima u Vladi i pred čitavim društvom, da poštujući slobodu javnog izražavanja, poštujući i uvažavajući principe slobode medija snažno insistiramo na skrupulama i na poštovanju zakona u okviru slobode korišćenja, odnosno medijskih sloboda.

Verujem da će, time završavam, odgovor na vaše pitanje u setu medijskih zakona koji će biti doneti nakon ovog usvajanja teksta medijske strategije biti stvoreni nešto bolji uslovi da se neke od ovih vrednosti i principa o kojima sam sada govorio snažnije i bolje afirmišu. Ali, s druge strane, kažem, nije samo taj zakonski tekst jedina stvar koja rešava, kao neki duh iz mašine, je li, „deus eks makina“, rešava stvar u jednoj složenoj oblasti. Naši mediji i refleksi su ogledalo našeg društva u svakom smislu, i u onom pozitivnom i u onom negativnom.

Prema tome, ja se sa vama potpuno slažem da je potreban napor i puna svest čitavog društva. Naravno, kad se kaže čitavog društva najveću odgovornost snosi Vlada jedne države za sprovođenje odgovarajuće politike i za zalaganje za određene vrednosti.

Verujem da će, ukoliko ova tema bude neprestano, snažno i precizno prisutna u našem javnom diskursu, zalaganjima čitave zajednice, a poglavito Vlade Republike Srbije doći do zadovoljavajućih pomaka u narednom periodu. To je neka vrsta mog optimizma, s tim u vezi.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja se potpuno slažem sa načinom na koji je gospodin Milićević okarakterisao i analizirao izvesne pojave na srpskoj političkoj sceni proteklih dana. Pominjao je i te konferencije za štampu ovde u holu Narodne skupštine i u tu Mariniku Tepić koja nedeljama već truje javnost sa istim, dakle, lažima, sa istim izmišljotinama.

Ponekad se pitam – imaju li ti ljudi morala, imaju li ti ljudi obraza, imaju li ti ljudi imalo kredibiliteta kada su u stanju, poput te Marinike pomenute, da onako gnusno slaže nešto, da se na onakav način izblamira, jer je ta njena laž, dakle, otkrivena već nakon nekoliko minuta od izrečene laži, poput one da država gaji marihuanu na vojnom dobru Morović, pa se onda ispostavilo da su u pitanju koke nosilje, itd?

Zatim, posle takve jedne blamaže ona sebi dozvoli da se posle nekoliko dana pojavi ovde u holu Narodne skupštine i da nastavi da truje javnost. Zaista se nekad pitam – da li ti ljudi imaju trunku obraza?

Ali, ja bih dodao da će se taj trend nastaviti. Mi imamo najavu da će već danas biti nove konferencije za štampu. Doći će i onaj Boško Obradović, doći će i onaj Miroslav Aleksić, svi po nalogu Dragana Đilasa će se okupiti ovde u Holu. Neće ući ovde gde im je mesto, u salu gde održavamo sednicu, gde su dužni da se pojave. Tu se neće pojaviti, to će opravdati bojkotom, ali će zato na konferenciji za štampu nastaviti da truju javnost.

Znate kako, njihov sistem je da izmisle laž, onda plasiraju tu laž preko svojih medija, a imaju možda i više medija pod svojom kontrolom, odnosno pod kontrolom Dragana Đilasa i to onda nastavlja iz dana u dan da se vrti i na tim njihovim medijima i na tim konferencijama za štampu. I onda, kada dokažemo da su u pitanju laži, s druge strane ne naiđemo na nikakvu reakciju ili izvinjenje, već otvaraju onda novu i smišljaju novu laž, otvaraju novu nazovi aferu, samo zato da se stara zaboravi.

Kada je reč o kulturi o kojoj danas raspravljamo, znate kako, nakon nekih izlaganja stiče se utisak da država Srbija, da Vlada Srbije ništa ne radi kada je reč o kulturi, da ne ulaže u kulturu, da je kultura apsolutno ne zanima, a i neće biti da je baš tako, ja ću podsetiti da je Narodni muzej u Beogradu otvoren za vreme Vlade Srpske napredne stranke, na čijem čelu je Aleksandar Vučić. Jel tako? Rekonstruisan i otvoren, kao i Muzej savremene umetnosti, kao i čitav niz pozorišta, muzeja i ostalih ustanova kulture po Srbiji, po opštinama i po gradovima u Srbiji, da ne nabrajam sada, dakle, trebao bi nam ceo dan, verovatno.

Podsetiću i na povećanje plata zaposlenima u kulturi na 10%. I to je posledica direktnog zalaganja Aleksandra Vučića da usledi taj benefit za zaposlene u kulturi. Čuli smo i detaljan plan o ulaganju, 300 miliona u kulturu, u programu „Srbija 2025. godine“.

Dakle, sve ovo govori da postoji iskrena namera da se revitalizuje stanje kulture u Srbiji, da država iskreno ulaže u kulturu u budućnosti, a i do sada je neskromno ulagala, za razliku od bivše vlasti, za razliku od onih o kojima smo od početka ove rasprave govorili, ali za razliku i od onih koji su sami sebe nekada prozvali elitom našeg društva, dakle samoproglašena elita, samozvana elita, isto tako, može se reći i lažna elita, a koja ništa nije radila da popravi stanje u kulturi. Naprotiv, zatvarali su muzeje, zatvarali su bioskope, zatvarali su pozorišta, zatvarali su ustanove kulture koje mi sada revitalizujemo, oporavljamo i stavljamo na bolje i na zdrave noge.

I to je ta ključna razlika između Vlade koju vodi Srpska napredna stranka, na čijem čelu je Aleksandar Vučić i onih koje smo spominjali u lošem kontekstu s početka ove rasprave.

Zahvaljujem.