Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Devetnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/11-20

4. dan rada

23.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, saglasna sam sa mišljenjem Vlade da amandman ne treba prihvatiti, a ono što moram da istaknem to je da je kultura deo identiteta jednog naroda, deo prošlosti, deo sadašnjosti, deo budućnosti i u tom smislu treba sve činiti da se svi kulturno istorijski spomenici na teritoriji Republike Srbije očuvaju i da služe na ponos sadašnjosti, ali i na ponos i u korist budućih generacija koje dolaze.

Takođe, moram da napomenem da je, zahvaljujući čeličnom prijateljstvu predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga 2018. godine, naravno, i na predlog Ministarstva kulture i informisanja, otvoren Srpski kulturni centar u Pekingu, prvi Srpski kulturni centar koji je posle 1973. godine otvoren u svetu.

Takođe, moram da istaknem da je, zahvaljujući dobrim odnosima predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, prilikom posete 19. oktobra 2019. godine premijera Ruske Federacije Medvedeva potpisan sporazum između Republike Srbije i Ruske Federacije.

Značaj tog sporazuma je od ogromne važnosti sa aspekta kulturne baštine i sa aspekta kulture, a tiče se Republike Srbije. To je vraćanje, odnosno predaja „Peterburškog lista“ koji je sastavni deo „Miroslavljevog jevanđelja“, a znamo da je „Miroslavljevo jevanđelje“ najstariji srpski ćirilični dokument, da je 1979. godine proglašen kao kulturno dobro od opšteg značaja, da kao je izuzetno kulturno dobro 2005. godine uvršćeno i nalazi se na listi UNESKO.

Naravno da će vraćanje „Peterburškog lista“, kao sastavni deo „Miroslavljevog jevanđelja“, služiti i za upoznavanje budućih generacija o ovom vrlo značajnom dokumentu iz XII veka, inače pisan zlatom. Ovaj dokument se nalazi u Narodnom muzeju Republike Srbije.

Takođe, moram da napomenem da je za obnovu, rekonstrukciju i predaju građanima Narodnog muzeja u Beogradu bilo potrebno punih 15 godina, i to je Vlada Aleksandra Vučića, odnosno Vučić kao predsednik Republike, ova Vlada uspeli da vrate građanima, jer Narodni muzej Beograda čuva takve kulturne vrednosti koje su od neprocenjivog značaja i koje treba da služe budućim generacijama.

Na kraju bih se osvrnula na one politikante, politikante iz razloga što oni politiku nemaju, oni promovišu nasilje, oni promovišu vešanje, oni promovišu ubistvo, i to u zadnje vreme, a gotovo i stalno ubistvo prvog čoveka Republike Srbije Aleksandra Vučića. Oni promovišu laž, oni promovišu nekulturu, oni promovišu manipulaciju.

Nasuprot njima je SNS, naš predsednik Aleksandar Vučić koji promoviše istinu, rad i rezultat. To će građani na izborima prepoznati i ovaj žuti brlog u raznim agregatnim stanjima vratiti u prošlost da se više nikada ne pojave. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Bogatinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, grad Leskovac nikada nije imao koncertni prostor i pored veoma bogate koncertne aktivnosti. Muzička škola u našem gradu, pored nastavne aktivnosti, organizuje koncerte eminentnih umetnika, kao i LEDAMUS, Leskovačke dane muzike, i Internacionali festival gitare.

U gradu postoji kamerni orkestar, kao i veliki broj ansambala koji se bave umetničkom muzikom i koji bi bili korisnici ovog prostora. Koncertni klavir se nalazi u svečanoj sali grada Leskovca koji sada služi za sve koncertne aktivnosti.

Muzička škola „Stanislav Binički“ postoji već 70 godina i iznedrila je veliki broj priznatih umetnika i trenutno ima 800 učenika sa kojima ima zapažene rezultate.

Poštovani ministre, vi ste se uverili prilikom posete Leskovcu da imamo projekat i prostor sa salom od 450 mesta, kao i letnju baštu i hol u sklopu zgrade. Nadamo se da će ministarstvo, na čijem ste vi čelu, naći snage i volje i pomoći u rekonstrukciji i privođenju svrsi koncertne dvorane, jer po svim parametrima, složićete se, grad Leskovac je to zaslužio. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre, isto po amandmanu. Malopre niste bili tu, pošto uvek govorim o problemima i stvarima koje trebamo rešiti. Siguran sam da ćete u narednom periodu imati mogućnosti da obiđete jug Srbije. Bili ste u Leskovcu i bilo bi dobro da dođete i do Svrljiga. Inače, velika je stvar što sada u okviru vašem ministarstva imamo projekat „Gradovi u fokusu“ kojim možemo da obezbedimo sredstva za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju domova kultura, kulturnih centara i da sutra ti ljudi mogu da se druže, da imaju bolje uslove i, normalno, da stave veći akcenat na kulturne radnike.

Inače, za sve vas ovde iz ministarstva, kolega poslanika, građana Srbije koji gledaju ovu našu sednicu, mogu da kažem da je u Svrljigu 1279. godine nađeno „Svrljiško jevanđelje“ koje se čuva u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, a nađeno je u selu Izvor, u crkvi Svete trojice. To je još jedna stvar koja je bitna za istoriju i za kulturu naše zemlje Srbije.

Zato kažem da mi uvek moramo poštovati male sredine, jer iz malih sredina dolaze veliki ljudi. Hvala vama, ministre, i očekujem da ćemo u narednom periodu imati veću mogućnost da pomažemo malim sredinama, kao što se pomaže velikim centrima. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Prilično široka tema i zaista ima i mesta da se na ovaj način raspravlja o ovom predlogu zakona, ali svakako treba da se usredsredimo na ono što su obaveze Narodne skupštine i resornog ministarstva kada je u pitanju država Srbija, srpski narod i pogotovo kada imamo u vidu činjenicu kakav je danas status Republike Srbije u svetu. Koliko god se vi iz vlasti hvalite da smo mi lideri ovoga ili onoga, činjenica jeste, svima je to jasno, da Srbija nije baš omiljena ni kada su u pitanju države bivše Jugoslavije, a bogami ni kada su u pitanju države, pojedine države EU, pogotovo ti nekakvi organi te tvorevine koja se zove EU.

Upravo u tom kontekstu moramo da učinimo dodatni napor da pokažemo i zaštitimo svoj kulturni identitet, a to znači i svoj nacionalni identitet i svoju tradiciju i sve ono što stvarno nije prisutno danas u Srbiji.

Danas u Srbiji, nažalost, postoje i neki ljudi i neke organizacije itd. Koje posprdno govore o guslama, o šajkači, o opancima, o jeleku i srpskom folkloru itd, a to je ono što mi moramo da sačuvamo kao deo našeg nacionalnog identiteta.

Kada govorimo o tome, naravno svesna činjenica da u Srbiji živi veliki broj nacionalnih manjina i da njima treba omogućiti da i oni na najbolji način iskazuju svoj nacionalni identitet kada je u pitanju kultura i tradiciji i recimo, najbolji primer možda ili dobar primer je recimo slovačka nacionalna manjina koja na izuzetno dobar način gaji svoju tradiciju i gde bismo možda mogli često i da se ugledamo na njih.

Šta mi sebi dozvoljavamo? Mi sebi dozvoljavamo da je danas ćiriličko pismo retkost u Srbiji, retkost u Beogradu. Prođete Beogradom, pogledajte koliko procenata, mogla bih reći promila, na raznim nazivima raznih uslužnih centara, objekata, lokala kako god je napisano ćirilicom. Sve je to uglavnom latinica, uglavnom neke strane reči kao da se neki deo nas stidi onoga što jesmo i što treba da promovišemo i u Srbiji i u svetu.

Između ostalog, mi na taj način treba da pokažemo da smo narod vredan poštovanja. Tradiciju imamo, istoriju imamo. Sasvim sigurno da možemo da stanemo u red ako ne i na čelo evropskih zemalja koje mogu da se podiče i pohvale onim što mi imamo i umesto to da negujemo mi onda iz budžeta Republike Srbije finansiramo neku nevladinu organizaciju koja nama u sred Beograda organizuje šiptarski festival „Mirdita“ i to je zaista nešto neverovatno i tom festivalu, recimo, nazovi festivalu, je čak prisustvovao i ministar kulture, ali ne ovaj sadašnji. Vi niste.

To je nešto što je apsolutno nedopustivo, kao što je nedopustivo da u Kolarcu na dan kada u Srebrenici one biznismenke Srebrenice u Potočarima tamo prave neki vašar, vi ovde dozvolite da se u Kolarcu održi, ista ta grupacija da održi nešto gde su oni promovisali da se u Srebrenici desio genocid.

Dakle, postoje stvari koje su apsolutno nedopustive, ko god da je, da li je i Marinika prisustvovala i podržala. Jeste i Marinika Tepić je jedna od poslanika koji su zajedno, ja mislim da su tu i Čeda Jovanović i Jerkov, koji su potpisali peticiju da se, odnosno inicijativu da Narodna skupština donese rezoluciju da se u Srebrenici desio genocid.

To je ono o čemu mi treba da govorimo i što treba da žigošemo, mnogo opasnije je i mnogo gore nego to što će Marinika na konferenciji i u holu skupštinskog da onog ili onog ministra nazove ovakvim ili onakvim imenom i umeša u neku aferu itd.

Mi smo ovde da bismo štitili opšti interes, da bismo štitili nacionalni interes. Vidite da je na nas kao naciju udarila je vrana i ala i mi ako ne budemo ti koji ćemo se izboriti za svoje nacionalno biće, a imamo čime, onda to niko drugi neće. Ne smemo dozvoliti da nas asimiluju u tu neku globalističku masu, u to nešto što treba kao da bude nešto čime mi treba da se ponosimo. Možemo mi da budemo i savremeni i tehnološki opremljeni i tehnološki obrazovani, ali nikada ne smemo zapostaviti ono sa čim smo rođeni i u čemu smo rođeni i u čemu treba da žive generacije i generacije posle nas. To je obaveza i vaša, ministre, i cele vlade i svakog narodnog poslanika ovde i zato nisam baš srećna što su ovde počeli da se brane ljudi pojedinačno, imenom i prezimenom, a što se ne brani ono što je princip i ono što zaista jeste nacionalni interes.

Dosta vremena je potrošeno u raspravi o medijima i sloboda medija. Kolega jedan iz vlasti me je opomenuo. Kaže – rekla si RTS je jedini servis u Srbiji. Naravno, nisam to mislila i hvala što je kolega primetio. Znam da postoje tri javna servisa u Srbiji, da nažalost na onaj u Prištini, na njegovu uređivačku politiku trenutno nemamo uticaja, ali na ovaj sa sedištem u Novom Sadu i ovaj u Beogradu i te kako treba da utičemo, čak i odavde javnom rečju, ali sam ja govorila samo o Javnom servisu RTS zato što je on centralni medij i što je zapravo on taj koji vodi politiku koje je u dobrom delu anacionalna. Možda je prejako da kažem antisrpska, ali anacionalna sa svim sigurno jeste, u mnogim segmentima slična onoj televiziji N1 koja jeste definitivno antisrpska. To je ono što mi ovde bez srama i bez zazora treba da kažemo.

Nikoga ne vređamo lično, ni po onom ni po ovom osnovu, ali izvinite, ono što jeste naše to treba da branimo na svakom koraku i na svaki mogući način.

Kada govorimo o tim medijima, hajde malo da pričamo o odnosu medija prema Narodnoj skupštini. Mi smo najviše zakonodavno telo, Ustav nas je tako regulisao. Kako nas mediji tretiraju? Ismevaju pojedinačno neke narodne poslanike ili nas uopšte ne tretiraju. „Politika“ je jedini dnevni list koji piše o tome šta radi Narodna skupština, šta se dešava na sednicama Narodne skupštine. Kakva god, i oni danas to sa nekog svog, iz nekog svog ugla, ali objavljuju šta se ovde kaže, bar ono što oni misle da je loše.

„Novosti“, ako objavljuju nešto iz Narodne skupštine, pišu na četvrt strane šta je rekao neki ministar. Izvinite, to nije interesantno. Ministar je ovde da kaže narodnim poslanicima to što ima da kaže, a javnosti je interesantno ono što će narodni poslanici kao pohvalu ili kao pokudu reći ministru. To je valjda suština i to treba da bude suština i informisanja kada su mediji u pitanju. Ostale medije pisane ne interesuje šta se dešava u Narodnoj skupštini.

Kako može RTS da ima išta preče od Narodne skupštine u danu kada ovde zaseda Narodna skupština na Drugom programu? To je civilizacijska tekovina za koju smo se izborili pre 30 godina. Sada RTS padne na pamet, kažu – imaju oni unapred nešto zakazano. Pa imate i tri programa. Idite na neke druge programe, te sportske manifestacije i ne znam šta da je u pitanju. Ovo što mi ovde govorimo je od državnog interesa.

Ne mora ovo što sada ja govorim da se dopadne nikome u Srbiji, ali je važno da svako ko želi da gleda Narodnu skupštinu čuje šta to u ovom konkretnom slučaju misle srpski radikali kada je u pitanju kultura i kada je u pitanju ono što je danas na dnevnom redu, naravno i ostale stranke, jer što se tiče nas srpskih radikala mi iznosimo isključivo stav SRS.

Danas je 30 godina od osnivanja SRS. Na današnji dan je u Batajnici održan Prvi otadžbinski kongres SRS pre 30 godina i mi zaista možemo da se pohvalimo koliko smo u ovom kulturnom delu, nacionalnom doprineli kao politička partija.

Mi smo recimo objavili sve reprinte „Velike Srbije“ koje nikada niko pre nije objavio. Mi smo objavili dela Jaše Tomića, sabrana dela, sabrana dela Sime Milutinovića Sarajlije, sabrana dela Milica Stojadinović Srpkinje, sabrana dela Laze Kostića. Volela bih da se još neko pohvali i da kaže – mi smo uradili više. Dakle, i to je između ostalog uloga političkih partija, ne samo prikupljanje poena za dan za glasanje, a sve ovo valjda svakako treba da utiče i kada je u pitanju taj dan za glasanje.

Vama ministre i vašem ministarstvu hvala što ste pomogli izdavanje sabranih dela Momira Krsmanovića, izuzetno značajno, sigurno ste videli, ne biste finansirali da niste videli šta finansirate.

E, mi smo sad, recimo, finansirali dobar deo, takođe, dela Momira Krsmanovića. To je ta naša istorija, to je nešto što mi moramo da promovišemo, što narod mora da vidi i da zna.

Nažalost, pričali smo juče sa ministrom, vašim kolegom Šarčevićem, i složio se, zna, nažalost nama danas deca završavaju osnovnu školu ne znaju da čitaju, sriču, ne znaju da čitaju. E, mi moramo da učinimo sve i da na ovaj način promovišući našu kulturu, tradiciju, da što je moguće više dopremo do svesti, pre svega svakog mladog čoveka. Nije sve samo u radnom mestu i u plati. Jeste, od toga se živi, ali verujte moramo mnogo više vremena da posvetimo i vi ministre zaista jeste ostavili priličan trag kada je u pitanju kultura i jedan ste od retkih ministara u poslednjih 20 godina koji je prepoznao kulturu, a da to nisu samo, ponavljam ono što sam već rekla, koncerti i izložbe. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ministar gospodin Vukosavljević. Izvolite.

Vladan Vukosavljević

| Ministar kulture i informisanja
Zahvaljujem.

Uvažena narodna poslanice, nažalost moram da se složim sa vašom ocenom da postoje pojedinci, grupe u našem društvu, koji se, kao što ste vi to rekli, citiram – posprdno, izražavaju o guslama, o šajkači, o drugim nekim simbolima identiteta ovog naroda.

Znate, na svu sreću broj takvih pojedinaca i grupa nije veliki. S druge strane kada neko želi da u javnosti ispadne neobrazovan, nepošten i glup onda je teško stati mu na put. Ne znam zbog čega me to podseća na narodnu izreku „magarca nikad ne treba zvati, on se uvek sam javi“.

Tako da ti fenomeni jednostavno postoje, oni su dokaz da je društvo u osnovi zdravo s tim u vezi, a što postoje neka antitela koja imaju svoje ideološke i druge negativne klasifikacije karaktera, morala ili shvatanja istorije to nije problem samog društva, već tih entiteta. Na svu sreću njih nema u velikom broju, ali dobro je znati da ih ima i dobro je posmatrati njihove aktivnosti kako taj malignitet ne bi prodro dublje u društveno tkivo i u svest jednog naraštaja.

Drugo, ponoviću ono od prekjuče, ja razumem motive i stavove koje ste izložili u tom jednom manjem delu, ali naglasiću da Ministarstvo kulture i informisanja, prosto da bi javnost to znala, mada mislim da je to poznato, ni na koji način ni direktno, ni indirektno nije učestvovala u finansiranju festivala koji ste vi pomenuli i koji se zove „Dobar dan“ ili „Mirdita“ ili kako se već zove. Ja ovom prilikom ne želim da ulazim u ocene namere, smisla, svrhe i sadržaja takvog performansa ili događaja, ali Ministarstvo kulture prosto nema nikakve veze sa tim.

Činjenicu da su se, prema navodima iz medija, dva direktora ustanova kulture u Srbiji pojavila na tom događaju, postoje tako činjenice same po sebi, možda to treba na neki način imati na umu, nekim povodima, ili nekim okolnostima, ali takođe Ministarstvo kulture ne vodi računa o tome gde se pojavljuju svi kulturni poslanici na kakvim događajima. Dakle, mi jednostavno nemamo sa tim događajem i učesnicima i stavovima iznetim na takvom skupu, a ma baš nikakve veze.

I, konačno, ono najvažnije, verujem da je svima jasno bez obzira na političke razlike u finesama ili u nekim drugim aspektima, da je stvaranje jednog kulturnog obrasca posao čitavih generacija. Srpski kulturni obrazac, zamišljen u širem smislu, nije ovo prilika za širu elaboraciju takvih stavova, ali bio je ugrožen i naravno dobrim i lošim aspektima ideje jugoslovenstva između dva rata, različitim aspektima postojanja i delovanja Titove Jugoslavije i o u okviru nje politikom i kulturnom politikom koja je bila sprovođena i prost stvarnost koju danas vidimo opažamo ispred sebe, govorim o oblasti kulture jer ima deo refleksa iz prošlosti više decenijskog, često i negativnog, da se tako izrazim i promena, odnosno ponovno uspostavljanje jednog stabilnog kulturnog obrasca i kulturne politike nije posao od jedne, dve ili tri godine već jednostavno predstavlja upravo strateški izazov koji mora da se zasniva na principima strategije kulturnog razvoja i jednom čvrstom društvenom opredeljenju.

Naravno, principi kulturne politike moraju biti inkluzivni, oni moraju obuhvatati i druge narode koji sa nama žive ovde i nacionalne manjine i svaki onaj dominantni narod koji vodi računa o svojim susedima i sunarodnicima, drugačijeg kulturnog identiteta ili sličnog ili manje ili više različitog, zapravo vođenjem računa o tim principima vodi računa i o sebi.

Taj princip uvažavanja drugosti, odnosno različitosti jeste jedna od vrlina savremenih društava, ali naravno, osnovna stvar i ona osnovna strateška teze jeste da se nacionalni kulturni identitet mora čuvati, a ne samo konzerviran iz prošlosti, nego jednostavno obogaćen za one sadržaje najkvalitetnije koje sadašnji naraštaj može tom kulturnom nasleđu da doda i da ga tako sačuvanog i unapređenog preda onim generacijama koje će doći posle nas.

Verujem da u našem društvu postoji jedna veoma jasna svest s tim u vezi. Zato očekujem i nadam se da će strategija kulturnog razvoja koja afirmiše te osnovne principe uskoro biti usvojena i na snazi, jer jednostavno bez strategije i ne mi, nego bilo ko ko bude u poziciji da odlučuje improvizacijama koje mogu da budu posledica nekog ad hok političkog trenutka itd. što u pitanjima kulture i dugog trajanja u oblasti kulture ne bi smelo da bude dovedeno u pitanje. Hvala.