Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada je kultura u pitanju, grad Leskovac ima čime da se pohvali. Sve institucije kulture, svaka u okviru svoje delatnosti, konstantno ostvaruju odlične rezultate.

Prema rezultatima Zavoda za istraživanje kulturnog razvitka, respektabilne republičke institucije koje funkcionišu pri Ministarstvu kulture, Leskovac se, kada su kulturna dešavanja u pitanju, jako visoko kotira.

Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem događaja u Srbiji u 2018. godini, jednom od najaktivnijih i najboljih lokalnih institucija kulture u Srbiji.

Zahvaljujući festivalu filmske režije „Lajf“, Leskovac je postao prepoznatljiv na mapi najvažnijih kulturnih manifestacija u našoj zemlji i regionu.

Izložbom - Srbi i Francuzi, braća po oružju, koju je u Kulturnom centru Srbije u Parizu priredio Narodni muzej, pokazali smo da je naš muzej institucija sa međunarodnom reputacijom, vredna pažnje i poštovanja.

Muzej je nosilac tri nagrade za najbolji muzej u Srbiji i u 2019. godini im je pripalo priznanje „Kulturni obrazac“ Ministarstva kulture i informisanja.

Glumci Narodnog pozorišta postaju sve viđenija lica u serijama i filmovima koji se prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ove godine, prema najavama direktora Narodnog pozorišta, očekuje nas bogat program sa kvalitetnim repertoarom.

Domovi kultura imali su zapažene programe u okviru manifestacija koje organizuje Biblioteka, Istorijski arhiv i Centar za stručno obrazovanje. Odlično su uradili u okviru svojih specijalizovanih delatnosti. Jednom rečju, dosta je urađeno. Možemo biti zadovoljni, ali naravno da uvek može bolje i više.

Kada je u pitanju finansiranje institucija kulture, često se može ćuti da su izdvajanja za kulturu mala, ali je važno napomenuti da se Leskovac u Srbiji nalazi u vrhu kada su izdvajanja u oblasti kulture u pitanju. Čak, 9,1% iz budžeta se izdvaja za ovu oblast, što ste vi, ministre, pohvalili u nedavnoj poseti Leskovcu.

Ono što je važno jeste da finansiranje kulture bude stabilno i redovno i da se iz godine u godinu povećava. Preduslov za to su, naravno, i nova radna mesta, smanjenje nezaposlenosti, nove fabrike, efikasnije punjenje budžeta kroz povećanje broja ljudi koji radi i iz čije zarade se vrši izdvajanje za kulturu.

Na kraju, grad Leskovac će uvek podržavati kulturna dešavanja, jer bez kulture mi nismo i ne možemo biti grad u pravom smislu te reči, ali je preporuka svim institucijama da se, pored budžeta, okreću i drugim izvorima finansiranja, projektima i borbi za publiku. Na kraju, grad bez kulture je grad bez duše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Javio sam se maločas samo da bih se nadovezao na priču gospodina ministra. Neću dugo.

Slažem se sa gospodinom Markovićem. Najpre želim da kažem zašto imamo fabrikovanje afera. Pa, upravo zbog nedostatka političkih ideja i političkog programa i onda da bi bili prisutni u javnosti, morate bar nešto pokušati da uradite iako to ne daje očekivane i željene rezultate, jer potpuno je jasno da je najavljeni bojkot propao i da se sada traži način kako da se izađe iz jedne bezizlazne i bezidejne situacije.

Sada se postavlja pitanje da li će omladina, koja vodi ili građanski ili politički protest, učestvovati na izborima ili ne, ali dobro, to je već nešto čime će se baviti taj deo opozicije. Meni samo jedna stvar nije jasna. Ako imate program koji je interesu građana, ako imate ljude koji su garant realizacije tog programa, čemu onda bojkot? Izađite na izbore i predstavite sebe kao alternativu i pobedite na tim parlamentarnim izborima.

Gospodine ministre, slažem se sa vama u potpunosti. Jako mi je poznato da je izrađena kompleksna medijska strategija i slažem se sa vama u konstataciji da ova tema mora biti neprestano prisutna.

Suština mog izlaganje je bila, između ostalog, i u tome da mi se čini da danas na medijskoj sceni Srbije postoje novinari koji smeju da se napadaju, koji smeju da se pozivaju na medijski linč ili linč u pravom smislu te reči, da se fizički napadaju, ne samo verbalno nego fizičkim i postoje oni novinari koji su na neki način, zaštićeni.

Želim da ukažem na još jedan segment kada je reč o informisanju, jer smatram da je važno i kada ste već spomenuli strategiju, smatram da akcenat treba staviti na to, ali pričaćemo, naravno, o tome kada to bude tačka dnevnog reda.

Lažna vest ili fejk njuz, informacija, vi znate, je jako moćno oružje i mora postojati jedan univerzalni model da se njoj suprotstavlja druga informacija, odnosno drugačija argumentacija, a nikako pretnje, sukobi, nasilje, što smo imali prilike da gledamo u proteklom vremenskom periodu.

Upravo zbog moći koje informacije imaju, sve češće se susrećemo da dezinformacijama, i to je danas veća pretnja, susrećemo se sve češće sa velikim brojem dezinformacija, i to je danas daleko veća pretnja nego ikada do sada i mislim da je to izazov koji za koji moramo zajedno da spremimo građane. Zahvaljujem, gospodine ministre.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislio sam da o ovome govorim nešto kasnije, ali gospodin Milićević me je sa nekoliko svojih opaski inspirisao da nešto kažem.

Kada se ovde raspravljalo pre godinu dana ili pre nekoliko meseci o obrazovanju u vojnim školama, pročitao sam jedan tekst i mislim da je posebno važno i pred vama, gospodine ministre, pred vašim ministarstvom da to ponovim.

„Beč gladuje, Austrije nema, rulja je zavladala svetom, rat su dobili balkanski cigani, kakve li sramote? Der švarc Georg, Karađorđe u prevodu, igra danas na međunarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide karta, tko bi to mogao da poveruje? Grej, Lojd Džordž, Poenkare, Klemanso, Vilson, sve su to beogradski asovi, a tko nas je pobjedio? Ovi ušljivi balkanski cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuju po apsanama, ova nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i daje nekakve barjake, kakve li sramote?“ Miroslav Krleža, Časopis „Republika“, smena na jasenovačkoj cesti, strana 277 iz 1919. godine.

Zašto sam ovo pročitao danas, gospodine Ministre? Najmanje u tri pozorišta u Srbiji i dalje se igra Miroslav Krleža. Nažalost, u najstarijem pozorištu na Balkanu, u mom pozorištu u gradu Zrenjaninu pre tri godine, u godini Nušića, postavljena je Leda, a ne Nušić.

Ja se slažem da umetničko delo često ne zavisi od moralne veličine samog umetnika, ali juče sam proverio. I dalje je za četvrti razred srednje škole u lektiri Miroslav Krleža.

Jeste ovo bilo pitanje možda za ministra koji je juče ovde bio, ali pošto ovih dana formirate komisije koje treba da odlučuju o tome gde će ići novac iz budžeta i kud će ići naša kultura, molim vas da se povede računa o svemu ovome, posebno zbog toga što ako danas bilo kog hrvatskog ozbiljnog književnog kritičara upitate o veličini književnika hrvatske nacionalnosti, Krleža ni kod jednog neće biti na prvom mestu. Pre će biti Preradović i Desnica i mnogi drugi. Ispalo je da Miroslava Krležu poštujemo jedino mi Srbi, a ovako je o Srbima govorio. Adolf Hitler nije ovako govorio, pa ipak „Majn kampf“ nije u našoj literaturi.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, i u načelnoj raspravi ja sam spomenula da izdvajanja za kulturu nisu velika, da bi trebalo da se potrudimo i na republičkom nivou i na lokalu da izdvajanja budu veća za kulturu, ali sam isto tako istakla i značaj racionalnog raspolaganja sredstvima iz budžeta.

Kada smo kod racionalnog raspolaganja novcem, u skladu sa potrebama, pre svega bi to trebalo da bude u skladu sa potrebama građana, ali i u skladu sa zakonom, imamo nažalost, dosta negativnih loših primera iz prošlosti.

Zadnjih meseci je ovde u Narodnoj skupštini aktuelno obraćanje novinarima i javnosti iz hola Narodne skupštine od strane poslanika koji su prišli Savezu za Srbiju.

Jedna od njih je i nekadašnja pokrajinska sekretarka, Marinika Tepić, koju su i moje kolege pomenule, čije ću zloupotrebe položaja, naravno, navesti kao loše primere.

Naime, ona je po odlasku sa te funkcije optužena za nenamensko trošenje budžetskih sredstava po političkoj liniji i za privatne poslove, a na osnovu informacija koje su došle upravo iz tog sekretarijata, pokrajinskog sekretarijata, koje su potvrdile i sumnju da postoji na stotine predmeta gde nema odgovarajućeg pravdanja na koji način su sredstva utrošena.

Na primer, inspekcija je utvrdila da određeni fitnes klub, kojem su sredstva dodeljena, ne postoji na datoj adresi, već je tu neka privatna kuća. Naravno, vlasnik fitnes kluba i Marinika Tepić su tada bili članovi iste stranke. Tada, kažem tada, jer Marinikina krilatica bi mogla da bude da ne znam u koliko sam stranaka bila. Pa, možda sa time da izađe na izbore.

Kada neko dodeli tri miliona dinara Društvu za očuvanje banatskih šora, a pri tome ta delatnost nije od posebnog značaja na nivou Srbije, niti su ispunjeni određeni uslovi da bi se novac dodelio, postavlja se pitanje - sa kojim kredibilitetom Marinika Tepić bilo koga optužuje?

Dakle, oni koji bojkotuju plenum i danas, oni čiji je šef Dragan Đilas, oni iz hola kritikuju predloge, a da u parlamentarnom dijalogu uopšte ne žele da učestvuju i to nam svakoga dana pokazuju. Jedino što rade su napadi na Aleksandra Vučića, na SNS, na predstavnike vlasti, ali i obmanjivanje građana plasiranjem laži o visokim državnim funkcionerima. Oni svakodnevno izmišljaju afere i onda danima vrte u krug jednu istu priču.

Savez za Srbiju, u nedostatku politike, služi se manipulacijom, jer im je jedini cilj da okrenu građane protiv Aleksandra Vučića, sprovodeći pri tome najprljaviju kampanju koju smo mi do sada mogli da vidimo.

Međutim, građani su videli da se lideri Saveza za Srbiju, kada su imali prilike, a neki od njih jesu imali prilike, nisu bavili ne samo kulturom, nego se ničim nisu bavili osim sobom. Jer, da biste razvijali kulturu, morate imati pun i stabilan budžet, ne smete biti u bankrotu. Morate pre toga da se bavite i ekonomijom i privredom i razvojem drugih važnih državnih resora.

Vidim ovih dana da članice te stranke, članice Saveza za Srbiju, se međusobno prepucavaju i to će nam verovatno sada u predizbornoj kampanji biti jedna od onako zabavnih tema, koje ćemo moći da gledamo na njihovim televizijama. Videćemo ko će on njih učestvovati na izborima. Iskrena da budem, u svakom slučaju, taj politički program njihov bih volela da vidim, bez ideja, bez zdravih predloga, bez rada i rezultata koji će stati iz njih, pri tome, nasuprot programu SNS, koja će i ovoga puta imati konkretan program, sa realno postavljenim ciljevima i, pre svega, okrenut građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, pojam kultura u najširem smislu reči odnosi se na negovanje sistema vrednosti i u zavisnosti od sistema vrednosti koje negujemo ubiraćemo određene plodove.

Ako prvenstveno negujemo potrošački hedonistički stil života, tada postajemo, pre svega, zainteresovani za svoju udobnost i za uživanje, a ne osetljivi za zajedničke probleme.

Globalno društvo u 21. veku tražiće, da bi opstalo, tražiće čoveka nove istinske kulture, koja neguje rasuđivanje, saosećanje i volju ravnoteži, a ne samo puku želju i kalkulaciju.

Biće nam potreban čovek novog, istinskog obrazovanja, koji formira karakter, a ne samo veštinu. Kao što je bilo potrebno 100 i više godina da bi se stvorio čovek potrošač, tako će biti i decenije potrebne da stvorimo novog čoveka koji će znati da uspostavi pravu ravnotežu između materijalnih i duhovnih potreba.

Razlog je jednostavan. Bogatiji deo stanovništva koji ima uticaja na pomenute institucije razvija se na ideologiji neograničenog ekonomskog rasta, neograničene eksploatacije resursa, razvoja tržišta i, što je najvažnije, na ideologiji razvoja potrošačkih navika kod onih koji to tržište čine, a to smo mi, obični ljudi.

Zato nije u njihovom interesu da taj temelj na kome počiva njihov uspeh u ovom trenutku dovode u pitanje ili da ga radikalno preispituju. Stoji se na stanovištu da transformaciju globalnog društva treba postepeno izvršiti.

Centralno mesto kulture u doktrini održivosti, koja u svetu stiče sve više pristalica, za Srbiju je od posebnog interesa. Nova kultura održivosti kao svog glavnog protivnika vidi kulturu potrošačkog mentaliteta i kao glavni resurs u promociji nove paradigme vidi tzv. Održive tradicije.

Posebna pažnja u budućnosti će se posvećivati međugeneracijskim odnosima, odnosno poštovanju mudrosti starijih, međugeneracijskom obrazovanju, povećanom stepenu razumevanja znanja, koje se krije u tradicionalnim religijama i drugim tradicionalnim vrednostima.

Evo, to može da bude zanimljiva platforma na kojoj bi Srbija mogla da gradi jedan novi ambijent u društvu u 21. veku.

Iako se deklarativno tolerancija promoviše kao jedan od osnovnih principa demokratskog društva, na našoj javnoj sceni je već duže vreme prisutan veliki stepen netolerancije koju jedan prema drugom ispoljavaju s jedne strane tzv. evroskeptici ili tradicionalisti, a s druge strane, evrooptimisti i modernisti.

Osnovni utisak je da jedni druge ne razumeju, niti saosećaju jedni s drugima, a sledeći utisak je da ni jedni ni drugi nemaju širu sliku veoma brzih socijalnih promena koje se dešavaju ne samo u Srbiji, već i u celom svetu.

Savremena doktrina održivosti nas uverava da nam je za uspeh potreno i jedno i drugo, i tradicija i moderne tehnologije i nauka. Tradicionalna znanja i tradicionalna kultura i duhovnost su nam veoma neophodni za revitalizaciju morala, duha i identiteta dostojnog izazovima 21. veka.

Moderne tehnologije i nauka su nam neophodni za revitalizaciju ekonomije i umereno materijalno blagostanje pojedinaca, porodica i društva u celini. Ovakvo preusmeravanje kulturne orijentacije društva je od suštinske važnosti za dugoročan uravnotežen razvoj Srbije i ima veliki obrazovni i vaspitni potencijal za mlade. Hvala.