Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je informacija o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Želim da istaknem da poljoprivreda igra veoma važnu ulogu u razvoju, ekonomskom razvoju Republike Srbije. Želim da pohvalim, naravno, budžet 2020. godine u kome je opredeljeno 54 milijarde dinara za poljoprivredu. Od tih 54 milijarde dinara za poljoprivredu, želim da istaknem da je 37,1 milijarde dinara predviđeno upravo za subvencije. Ukoliko poredimo podatke iz 2012. godine, videćete kada su na vlasti, naravno, bili ljudi koji su prvenstveno mislili na svoje sopstveno bogaćenje, ljudi koji nisu razmišljali ni o poljoprivrednicima, ni o studentima, ni o doktorima, medicinskim sestrama itd. Tadašnji budžet za poljoprivredu, odnosno za subvencije u poljoprivredi iznosili su 29,5 milijardi dinara. Drago mi je, naravno, da je nakon fiskalne konsolidacije i nakon odgovorne ekonomske politike poljoprivreda dobila ta sredstva u budžetu, koja će moći da, naravno, raspoređuje na subvencije i na podršku.

Ono što jeste negde cilj i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, je upravo podsticaj, podsticaj mladim bračnim parovima, ulaganje u kvalitetna grla u stočarstvu, podsticaj organske proizvodnje, podsticaj vinarima itd. Da se vratim sada na sporazum, jer je upravo ta odgovorna politika i Vlade Republike Srbije i naravno resornog ministarstva, dovela do toga da upravo se postigne ovaj sporazum, odnosno da se potpiše 9. decembra 2019. godine i da će taj, upravo sporazum, pomoći i unaprediti samu poljoprivredu i da njegov naziv sam po sebi pokazuje da je to unapređenje konkurentnosti u Republici Srbiji.

Sam projekat će trajati pet godina i to do 31.12.2024. godine. ono što je osnovni cilj samog projekta je da se pomogne upravo Vladi Republike Srbije, da se umesto u subvencije pomogne u investiranju. U kom smislu investiranja? Investiranje u male i srednje poljoprivredno-prehrambene proizvođače. Ta sredstva će pomoći, naravno, i nadam se da će moj kolega Milija Miletić, biti zahvalan jer će upravo pomoći i ruralnim područjima, odnosno da će pomoći poljoprivrednim proizvođačima koji su na jugu i na jugoistoku, a naravno on u svakoj raspravi to negde napomene, prosto da treba omogućiti upravo tim ruralnim područjima, manje razvijenim područjima, ta neka podsticajna sredstva. Upravo ovaj projekat će to pomoći. Znači da se ti ljudi koji žive u tim područjima negde motivišu da ostanu na tim područjima i da ulažu u samu poljoprivredu.

Što se tiče samog sporazuma hoću da kažem da je predviđeno odnosno da se sastoji iz tri dela, da je u prvom delu predviđeno unapređenje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta, malih i srednjih poljoprivredno-prehrambenih proizvođača, izgradnja kapaciteta kroz savetodavne usluge, odnosno poslovno i finansijsko planiranje kroz izradu određenih biznis planova i da će taj prvi deo projekta, za njega predviđen oko 34,5 miliona evra. U okviru ovog prvog dela, postoje dve komponente.

Što se tiče prve komponente u iznosu od 3,7 miliona evra, to je predviđeno za jačanje savetodavnih usluga. formulisanje tih biznis planova, kao i finansijsku podršku iz javnih i naravno privatnih izvora. Druga komponenta u iznosu od 30,8 miliona evra je planirana za proizvodne investicije kroz bezpovratna sredstva. Tu je neki akcenat dovoljno bitan da se shvati da će ta bespovratna sredstva biti u iznosu od 50%.

Znači da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imalo u vidu i da se upravo ovaj projekat nalazi negde između tog IPARD-a i nacionalnih podsticajnih sredstava. Znači, biće fleksibilniji i ono što će pružiti samim poljoprivrednicima je upravo tih 50% bespovratnih sredstava i to što će moći da ta sredstva uzmu odmah, a neće morati da čekaju godinu, godinu i po za refundaciju upravo tih sredstava i to želim da pohvalim.

Što se tiče trećeg dela zajma, on je u iznosu od 2,1 milion evra i odnosi se upravo na upravljanje projektom, monitoring i ocenjivanje. Što se tiče tih nekih podataka vezanih za finansijske uslove, želim da kažem da će se povlačenje zajma sprovoditi u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu. Rok dospeća će biti 12 godina, uključujući period počeka od tri godine. pristupna naknada će iznositi 0,25% na ukupnu glavnicu, a kamatna stopa će se plaćati, odnosno zajmoprimac će plaćati kamatnu stopu polugodišnju, odnosno 15. maja i 15. novembra.

Kada posmatramo ovaj celokupni sporazum, drago mi je i ono što želim da istaknem, da je nakon 10 godina uspostavljena saradnja sa međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, da su u prednosti opet mali i srednji poljoprivredno prehrambeni proizvođači, ruralna područja naravno i da se 50% sredstava dobija bespovratno. Prvi poziv biće objavljen u septembru 2020. godine, dok će od 2021. do 2024. godine taj poziv biti dva puta godišnje, odnosno biće u martu i u septembru mesecu.

Još jednu stvar koju bi želela da pohvalim, kao neko ko je član Odbora za zaštitu životne sredine je upravo to da je predviđeno i praćenje uticaja na zaštitu životne sredine i neće se finansirati upravo ti projekti koji imaju visok rizik, odnosno visok nivo štetnosti.

Na samom kraju svog izlaganja, osvrnula bih se i na nacionalni investicioni plan „Srbija 2025.“, koja će nama, ne samo doneti benefit u smislu povećanja prosečne plate i prosečnih penzija, nego će i privreda osetiti, odnosno poljoprivreda će osetiti taj benefit.

Poljoprivreda je inkorporirana upravo u ovaj nacionalni investicioni plan koji je predstavio naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, i planirano je da se za infrastrukturu u poljoprivredi da 300 miliona evra, koji će se rasporediti na taj način što će se za navodnjavanje, naravno dati 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona evra, za izgradnju ono što je jako bitno za područja koja su gradonosna, za izgradnju protiv-gradnih automatizovanih lansera 10 miliona evra, subvencije za nabavku traktora za poljoprivredu 50 miliona evra.

Ovaj nacionalni investicioni plan dovoljno govori o odgovornoj politici, odgovornoj i domaćinskoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Znači, pokazuje da je akcenat stavljen na svakog građanina, i da je akcenat stavljen na rast i razvoj same Srbije. To je jedan odgovoran politički program, za razliku od nekih političkih programa koje viđamo svakodnevno, koji su puni pretnje, targetiranja, uvreda i tako dalje. Razni su ti opozicioni lideri koji govore tim nekim jezikom.

Ja bih, s obzirom da pričamo o poljoprivredi, napomenula da jedan od tih opozicionih lidera, Miroslav Aleksić, svakodnevno pljuje po državi, svakodnevno fabrikuje razno razne afere, a kada je trebao da uzme subvencionisana sredstva iz poljoprivrede za traktor tada se nije libio, tada mu nije smetala država i tada je hteo da koristi sredstva. Tako da, ja mislim da je ovo još jednom da ponovim, odgovorna politika, politika koja ima svoju budućnost.

Nadam se će građani na izborima prepoznati ovakav odgovoran rad, a naravno da ću se u danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Meni je stvarno zadovoljstvo, što mogu da kažem još nekoliko stvari o kojima je sada govorila koleginica Jeftić.

Uvaženi ministre, Ministarstvo koje vi vodite je stvarno Ministarstvo koje vodi odgovornu politiku vezano za sve nas koji živimo u Srbiji, za sve lokalne samouprave, za lokalne budžete. Ali, ovaj deo, ovaj zajam o kome sada govorimo, to je još jedna dodatna stvar za naše poljoprivredne proizvođače, za našu poljoprivredu i ja bih vas zamolio, ukoliko postoji mogućnost da u nekom narednom periodu, da li sada ili posle izbora, a možda i pre izbora, da u okviru ovih 45 miliona evra koja su predviđena za pomoć poljoprivredi, da u okviru tih sredstava odvoji se veći procenat sredstava. Jeste da sada imamo tačno kvalifikovano za šta se daje i koliko se daje, ali bilo bi dobro kada bi opštine koje su nerazvijene, demografski ugrožene, devastirane, kada bi te opštine dobile veći procenat sredstava, da u tima opštinama možemo da obezbedimo subvencije za naše poljoprivredne proizvođače, za naše poljoprivrednike, da do njih dođu i da normalno oni tamo ostanu da žive.

Mislim da je ulaganje u male sredine, u poljoprivredu, ulaganje u zdravu sredinu, to je ulaganje u budućnost naše zemlje Srbije. Ja sam siguran da ćemo u narednom periodu nastaviti da dajemo sredstva, da pomažemo mladim ljudima koji žive na selu, žive od sela, ženama koje ostaju da žive na selu, žive u tim našim sredinama koje su u teškoj situaciji, ali sa druge strane moramo imati mogućnost da više izdvajamo, da procentualno bude više za svako novorođeno dete koje živi na teritoriji devastiranih, demografski ugroženih opština, da svakoj ženi koja tamo ostane da ima veću pomoć i normalno to će dati rezultate. Demografska slika Srbije jeste takva, mi na nju možemo uticati na ovakav način, stimulativno i siguran sam da će dati rezultate.

Još jednom, ja sam stvarno zadovoljan što imam kolege koji su tu u Skupštini, koji misle o poljoprivredi. Koleginica Jeftić je osoba koja je stručna, koja zna i blago onim studentima kojima ona predaje, ti studenti su budućnost naše Srbije, zato što imaju od koga da uče.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite.

Zahvaljuje, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o zajmu koji Srbija uzima od Banke za razvoj Saveta Evrope za izgradnju Dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra. Ukupna vrednost izgradnje dečije klinike procenjena je na 75 miliona evra uključujući i procenjenu vrednost zemljišta na kojoj će se klinika graditi.

Zajam od 54 miliona pokriće više od 70% vrednosti projekta, a nedostajuća sredstva biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

Što se uslova zajma tiče, Republika Srbija ima mogućnost da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja prve tranše i ta kamatna stopa će se kasnije primenjivati tokom perioda otplate. Imamo mogućnost kreditiranja do 20 godina. Nemamo penale na ne povučena sredstva, a rok da se ova sredstva iskoriste je kraj decembra 2023. godine kada je realno i planirano da se ovaj projekat izgradnje Klinike Tiršova 2 završi.

Dečija klinika Tiršova je izgrađena još 1940. godine. Ona je u nekoliko navrata renovirana, međutim neophodna je izgradnja jedne nove klinike zato što postojeća nema dovoljno prostornog kapaciteta i kada su u pitanju operacione sale, koje su premale i kada su u pitanju bolnički kapaciteti, odnosno bolnički ležajevi, takođe sistem za ventilaciju, za grejanje je zastareo, protiv požarna zaštita je zastarela.

Izgradnja Tiršove 2 kreće na samo proleće, to će biti klinika po najsavremenijim evropskim standardima, klinika koja će biti opremljena na najsavremeniji mogući način i prostiraće se na preko 30.000 metara kvadratnih.

Želim kratko na kraju samo da kažem nešto o još jedno zajmu koji se danas nalazi na dnevnom redu. Radi se o zajmu koji uzimamo od Evropske banke za obnovu i razvoj. Iz tog zajma će Srbija kupiti 18 novih elektromotornih garnitura prema evropskim standardima.

Želim samo da podsetim građane da je u periodu od 2015. do 2019. godine rekonstruisano 560 kilometara pruga, da su u toku radovi na rekonstrukciji još 380 kilometara pruga, da je na našim prugama 48 novih vozova, da imamo nabavljeno 16 lokomotiva za teretne vozove. Sada, sa ovih 18 novih vozova koje ćemo kupiti, na našoj železnici će biti 66 novih vozova. Da li je to dovoljno, da li smo mi time zadovoljni? Nije i nismo zadovoljni, ali Srbija svakim danom korak po korak postaje modernija zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite.

Hvala.

Ja bih se osvrnula na Nacrt zakona o zajmu između Banke za obnovu i razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske Dečije klinke Tiršova 2 u Beogradu.

Danas je najviše bilo reči upravo o ovom sporazumu, što pokazuje da smo svi mi svesni koliko je on značajan za sve nas, za našu državu zapravo. Planiran je zajam u iznosu od 54 miliona evra i to za izgradnju Tiršove 2 i finansijsko učešće banke pokreće troškove od 72% vrednosti ovog projekta čiji je ukupna vrednost 75 miliona evra. Ta razlika do pune vrednosti obezbediće se iz drugih izvora budžetskih, kreditnih ili donatorskih sredstava.

Ja ovo ne bih shvatila kao zaduživanje ili zajam, već kao investiciju, kao jedno ulaganje u budućnost svih nas i samim tim naravno naše države.

Izgradnja postojeće zgrade započeta je 1936. godine, ukazom Kralja Petra II Karađorđevića, završena je 1940. godine. Ona je kasnije nadzidana, renovirana je 60-ih, 90-ih godina. Međutim, Tiršova nije obična klinika, ona je postala simbol lečenja dece i nema čoveka koji ne samo u Srbiji, već i u celom regionu nije čuo za ovu kliniku, ali za vrhunske evropske i svetske stručnjake koje je decenijama svog postojanja upravo ona izrodila.

Lekari i medicinsko osoblje decenijama rade u veoma teškim uslovima, ali čak i tada postižu izuzetne rezultate i lekari su poslednjih, mogu da kažem i decenija sami svojim kontaktima, zalaganjem obezbeđivali donacije iz različitih izvora i mnoge vlade pre 2012. godine su pokušale da izgrade „Tiršovu 2“ postojao je čak i projekat, međutim do danas je to bilo potpuno bezuspešno.

Osnovni razlog za izgradnju „Tiršove 2“ je pre svega nedostatak, naravno smeštajnih kapaciteta za pacijente, međutim i zastareli sistemi što za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju, loša zaštita od požara, zastarelo grejanje, itd.

Međutim, bez obzira na sve to, na sve te uslove koje sam navela, u periodu od 2015. do 2018. godine, postojeća dečja klinika imala je preko 170.000 ambulantnih konsultacija i blizu 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama.

Razgovarala sam i sa majkama dece koja su izlečena od najtežih oboljenja u „Tiršovoj“ i čula sam reči hvale za jedan veoma humani odnos koji lekari imaju, ne samo prema pacijentima, već i roditeljima kojima zaista pomažu da prebrode ovako teške životne situacije.

Nova bolnica biće izgrađena po najsavremenijim svetskim standardima, što će ne samo pacijentima, već će i lekarima omogućiti mnogo bolje uslove za rad i omogućiće potpuno nov pristup lečenju dece i uslove kakve imaju njihovi vršnjaci u najrazvijenijim zemljama sveta.

„Tiršova 2“ imaće preko 30.000 kvadrata i nalaziće se u Deligradskoj ulici, ali najvažnije je to što će biti dobro povezana sa porodilištem, sa klinikom za ginekologiju i akušerstvo KCS, jer na taj način novorođene bebe kojima je hitno potrebna nega, će moći brzo, lako i bezbedno da budu dopremljene do klinike, gde čak i najteže komplikacije mogu odmah da se leče i operišu.

Izgradnja „Tiršove 2“ je samo jedan i najvažniji možda projekat iz oblasti zdravstva, jer time omogućavamo svoj deci Srbije jednako pravo na lečenje, odnosno na dostupnost lečenja.

Kada govorimo o zdravstvenim ustanovama, moram da pomenem da je završena izgradnja KC u Nišu, da je u toku izgradnja nove zgrade KC Srbije, zatim, planirana je takođe i rekonstrukcija KC Vojvodina, KC Kragujevac.

Država Srbija izdvaja ogromna sredstva koja se mogu meriti u milijardama evra za poboljšanje uslova za lečenje u Srbiji.

Nikada do sada se nije toliko ulagalo u zdravstvo, ali ne samo ustanove koje sam pomenula, već i usavršavanje lekara, lečenje od retkih bolesti, nabavka lekova.

Pored uvećanja plata lekarima i medicinskim sestrama, isto toliko je važno obezbediti adekvatne uslove za rad, jer samo na taj način mi možemo da ih zadržimo da ostanu i da rade, žive u Srbiji.

Ja sam ponosna što ću glasati za ovaj sporazum, jer nakon 100 godina ćemo početi sa izgradnjom dečje klinike „Tiršova 2“. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Pošto se više ne javlja, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 14. do 20. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra u 10 sati.