Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set od sedam predloga zakona, pri čemu jedan predlog zakona dolazi iz Republičkog zavoda za statistiku i u nadležnosti je Ministarstva zaduženog za demografiju i populacionu politiku, dok ostalih šest predloga zakona su u nadležnosti Ministarstva finansija.
Dakle, danas raspravljamo o jednom potpuno novom predlogu zakona, o jednom predlogu zakona gde imamo predložene izmene i dopune, a reč je o Zakonu o tržištu kapitala, o tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i dva predloga zakona o potvrđivanju ugovora.
U 2019. godini mi, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, smo usvojili čak 180 zakona, pri čemu je ogroman broj zakona upravo iz oblasti finansija. Za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju, koji bojkotuju rad Narodne skupštine i koji ne dolaze na posao, na taj način su oštetili budžet Republike Srbije i sve građane u Srbiji za preko 60 miliona dinara. Mi poslanici koji radimo uspešno smo završili 2019. godinu i radno smo ušli u 2020. godinu.
Ono što je najvažnije i što je obeležilo 2019. godinu jeste da smo na vreme usvojili razvojni budžet, i to krajem novembra meseca 2019. godine, ali takođe u 2019. godini po prvi put smo imali pozitivan rebalans budžeta, što je zaista za svaku pohvalu.
Usvojili smo 10. oktobra Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Zašto ovo pominjem? Upravo usvajanjem ova dva zakona su bila presudna za otvaranje Poglavlja 4, a Poglavlje 4 se odnosi upravo na slobodno kretanje kapitala.
Inače da Vlada Republike Srbije u saradnji sa Narodnom bankom Srbije nije sprovela teške reforme i da nisu stabilizovane javne finansije, danas nikako ne bi mogli da govorimo o slobodnom kretanju kapitala.
Ono sa čime možemo da se pohvalimo, a vezano je za oblast finansija jeste da smo otvorili ukupno šest poglavlja, od ukupno osam. Preostala dva poglavlja se odnose na zaštitu konkurencije, na čemu se intenzivno radi, i na unapređenje poreske politike, gde nas u narednom periodu očekuju reforme. Ovo je zaista za svaku pohvalu i ovo je ogromno priznanje i za Republiku Srbiju i za sve građane u Srbiji.
U 2019. godini postigli smo zaista izuzetne rezultate. Uspeli smo da ostvarimo privredni rast od čak 4%, bez obzira što je Svetska banka prognozirala rast od 3,5%. Dakle, nadmašili smo očekivanja Svetske banke.
Takođe, po prvi put u istoriji, odnosno od 1995. godine, od kada se meri stopa nezaposlenosti, mi imamo stopu nezaposlenosti ispod 10% i u ovom momentu iznosi 9,5%.
Četvrtu godinu za redom smo ostvarili suficit u budžetu, i to nam je dalo prostora da podignemo i plate i penzije u proseku 9,6% i sada je prosečna zarada u Srbiji preko 500 evra, a to je čak za 170 evra više, nego pre dolaska SNS na vlast.
U 2020. godini nastavljamo isto kao i u 2019. godini sa sprovođenjem mera rasterećenja privrede, tako da se država odrekla čak 13,1 milijarde dinara i ta sredstva je ostavila privrednicima, kako bi mogli ili da podižu plate ili da otvaraju nova radna mesta.
Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, 2019. godina je zaista bila rekordna. Priliv je iznosio u ukupnom iznosu od 3,8 milijardi evra, a to je za 15% više od svih zemalja zapadnog Balkana zajedno, a za čak 40% više nego u 2018. godini, u godini koja je takođe bila rekordna po prilivu stranih direktnih investicija.
Strani investitori dolaze u Srbiju zato što je situacija u Srbiji ekonomski predvidiva i stabilna. O tome svedoči svi makroekonomski pokazatelji. Stopa inflacije se već duži period kreće oko 2% na godišnjem nivou. Devizni kurs je takođe stabilan. Danas niko u Srbiji više ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika danas više nema.
Kada su u pitanju bruto devizne rezerve, na kraju decembra 2019. godine iznosile su 13,4 milijarde evre, i to je za 2,1 milijardu evra više, nego u 2018. godini. Sa ovim obimom deviznih rezervi imamo pokriće od 170% novčane mase, imamo pokriće za šest meseci uvoza robe i usluga, što je dva puta više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Inače, ovo je najviši nivo deviznih rezerva od 2000. godine, od kada se prate ovi podaci.
Čak smo sve skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 8% uspeli da zamenimo jeftinim kreditima sa kamatnim stopama od 1,5% do 2,5% i na taj način smo ostvarili ogromne uštede, gde imamo sredstva za dalja ulaganja.
Ovo što sam navela je samo par makroekonomskih pokazatelja od velikog broja makroekonomskih pokazatelja koja mere stanje ekonomije u jednoj državi.
Često čujemo da strani investitori dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage. Naravno, to nije tačno. Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Bugarska, koja je članica EU, imaju nižu prosečnu zaradu, pa strani investitori ne odlaze u te zemlje o kojima govorim, nego dolaze u Srbiju, i to, sa jedne strane, zato što je ekonomska situacija u Srbiji stabilna i predvidiva, a sa druge strane zato što mi imamo kvalitetnu radnu snagu. Uostalom, svako vidi ono što želi da vidi, neko vidi kokošku, neko kokain, a da pri tome oba posmatrača posmatraju istu tačku.
Kada su u pitanju infrastrukturni projekti nikada više nije izgrađeno u Srbiji nego u 2019. godini, odnosno u poslednjih sedam godina. Imamo Koridor 10 u dužini od 813 kilometara. U novembru je završen istočni krak Koridora 10 prema granici sa Bugarskom, u maju mesecu je završen južni krak Koridora 10 prema Makedoniji, tako da imamo kompletan Koridor 10.
Takođe, u 2019. godini završena je deonica Autoputa „Miloša Velikog“ od Surčina do Čačka i sada se stiže do Beograda do Čačka za sat vremena, a pre smo putovali dva i po, tri sata.
Počeli smo 5. decembra sa izgradnjom Moravskog koridora i završetak radova se očekuje za dve i po godine. Takođe, u 2020. godini krećemo sa izgradnjom autoputa Niš – Merdare i ovaj autoput u potpunosti će promeniti sliku Topličkog kraja, a naši sugrađani iz Gračanice, kojih ima preko 20 hiljada, će moći mnogo brže da stižu i do Kuršumlije i do Niša, Beograda, Novog Sada, Subotice, ma gde se uputili.
Tu su i mnogi drugi realizovani projekti, kao što je međunarodni Aerodrom „Morava“ u Lađevcima, zatim gasovod „Turski tok“ kroz Srbiji u dužini od 403 kilometra. U 2012. godini ukupno je bilo 1.500 gradilišta, a u 2019. godini blizu 54.000, pa to vam je poštovani građani Srbije za 36 puta više.
Da ne pominjemo nacionalni investicioni plan, gde su predviđena dodatna ulaganja u infrastrukturne projekte i to za mlade ljude je opredeljeno preko 700 miliona evra, za poljoprivrednu infrastrukturu preko 300 miliona evra, za obrazovanje i digitalizaciju preko 600, kanalizacionu i vodovodnu mrežu preko milijardu evra, gde će svako selo u Srbiji biti priključeno na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.
U opštini Kuršumlija se nakon više od 25 godina nastavlja sa izgradnjom brane „Selova“ za akumulaciju na reci Toplica opredeljeno je preko 40 miliona evra i na ovaj način će u potpunosti i trajno biti rešen i problem poplava i vodosnabdevanja, ali i navodnjavanja celokupnog Topličkog kraja, ali bogami i Niškog regiona.
Sve ovo SNS je postigla radom, radom i samo radom i naravno zahvaljujući poverenju i ogromnoj podršci građana Srbije. Kada sve ovo vidite, šta je urađeno za vreme vlasti SNS i kada čujete nekakav program Dragana Đilasa za 2020. godinu i plate za doktore od hiljadu evra, pri tom čovek nudi program a ne želi da izađe na izbore, to kod običnog građanina izaziva smeh. Prvo, čovek, odnosno Dragan Đilas i kao gradonačelnik grada Beograda uništio je grad Beograd, kao direktor Kancelarije predsednika države, kao ministar je uništio našu državu, a sada nam nudi nekakav program i plate za doktore od hiljadu evra. On da se razume u finansije, prvo, znao bi da za u vreme njegove vlasti su doktori primali manju platu, nego što sada primaju medicinske sestre. Čovek je ukinuo specijalizacije, a sada nam nudi veće plate za doktore i bolji životni standard. Da se razume u finansije, kažem, ne bi tako brzo potrošio 620 miliona evra pa sada bi da se dočepa pune državne kase. Može i to da se desi, ali ako pobedi na izborima, a to naravno neće biti nikada.
Prva tačka današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala. Za svaku državu je najznačajnije da se ekonomski razvije i da napreduje, jer samo na takav način jedna zemlja može da odoli svim pritiscima iz spoljnog okruženja.
Sve razvijene zemlje rade na slobodnom kretanju ljudi, kapitala, usluga i robe i na uključivanju u međunarodne tokove. Ekonomija nikada ne može biti loša. Mogu biti loši samo ljudi koji ekonomiju vode, a mi smo takvu situaciju imali nažalost do 2012. godine kada su neki loši, pogrešni ljudi donosili loše i pogrešne ekonomske odluke i kada su nam državu doveli do propasti. Na našu sreću i na sreću svih građana Srbije to vreme je prošlost i nikada više neće biti budućnost.
Izmene i dopune postojećeg Zakona o tržištu kapitala su zaista minimalne i odnose se sa jedne strane na usaglašavanje postojećeg zakona sa Zakonom o javnom dugu i uvođenjem stranog pravnog lica koje će moći da obavlja poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti, pružiće se dodatna mogućnost stranim investitorima da na brz i efikasan način ulažu u naše domaće hartije od vrednosti.
U konačnom, predložene izmene i dopune zakona rezultiraće smanjenju troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu emitovanja državnih obveznica. Do sada smo imali situacije da samo Centralni registar obavlja poslove saldiranja i kliringa hartija od vrednosti, odnosno poslove međusobnog poravnjanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti na novog vlasnika i prenos novčanih sredstava sa računa kupca na račun prodavca hartija od vrednosti. Izmenama i dopunama postojećeg zakona pruža se mogućnost da osim Centralnog registra poslove saldiranja i kliringa će sada moći da obavlja strano pravno lice.
Na ovaj način doći će do povećanja atraktivnosti i dostupnosti naših domaći hartija od vrednosti, a u konačnom imaćemo razvoj tržišta kapitala.
Kada je reč o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, kao što smo mogli da čujemo u toku današnje rasprave, popis stanovništva je predviđen za april sledeće godine. Republika Srbija kao jedna od 193 članice UN preuzela je obavezu iz Rezolucije 10 iz 2015. godine da u periodu od 2015. do 2024. godine sprovede popis stanovništva.
Inače, naša država ima izuzetno dugu tradiciju kada je u pitanju popis stanovništva i ona datira još iz davne 1834. godine. U početku, odnosno do Prvog Svetskog rata popis je rađen na svakih pet godina, da bi se od 1961. godine u skladu sa preporukama UN ustalila praksa da se popis radi na 10 godina. Tako je bilo naravno sve do 2000. godina kada su žuti došli na vlast i oni naravno u nedostatku finansijskih sredstava 2001. godine nisu sproveli popis, nego su kasnili godinu dana i popis su sproveli 2002. godine i to im nije bilo dovoljno pa su i u 2011. godini takođe kasnili sa sprovođenjem popisa, doduše ovog puta šest meseci. Umesto da popis sprovedu aprila 2011. godine popis su sproveli tek oktobra 2011. godine, doduše ovoga puta samo sa šest meseci zakašnjenja, ali poenta je da je razlog isti. I ovog puta je problem bio nedostatak finansijskih sredstava. Da im EU nije dala novac nikada ne bi ni sproveli popis 2011. godine.
Danas je situacija drastično bolja. Danas je situacija drugačija. Ne samo da Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova usvajamo na vreme, već su zakonom precizirane nadležnosti svih učesnika u popisu od nadležnih ministarstava pa sve do građana koji će biti intervjuisani.
Inače, ovo je poslednji popis koji će se sprovoditi na tradicionalan način. Novina zakona jeste način prikupljanja podataka. Podaci će se direktno unositi u lap topove što će olakšati unos svih prikupljenih podataka u Centralnu bazu podataka i na taj način prve preliminarne rezultate popisa imaćemo samo za mesec dana nakon završenog popisa, što je zaista dobro zato što će nadležni državni organi imati adekvatne podatke za sprovođenje mere i populacione politike, ali naravno i za sprovođenje mera razvoja.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, reč je o kreditu o ukupnom iznosu od 45 miliona i 800.000 evra i to pod povoljnim uslovima. Od ovih sredstava preko 30 miliona evra biće uloženo za nabavku opreme i obrtnih sredstava i to za male i srednje poljoprivredne proizvođače koji do sada, zbog neispunjavanja određenih uslova nisu imali pristup IPARD sredstvima.
Najveći problem do sada je zapravo bio što su poljoprivredni proizvođači neobavešteni, zatim velika usitnjenost poljoprivrednih parcela, neupisanost u katastar i određen iznos sredstava i zajma biće opredeljen upravo za pružanje savetodavnih usluga poljoprivrednim proizvođačima, što će naravno unaprediti položaj naše poljoprivredne proizvodnje.
Kada je reč o Sporazumu o zajmu za finansiranje projekta unapređenja zemljišne administracije Srbije, Zakon o budžetu za 2019. godinu predviđeno je zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i to za finansiranje projekta za unapređenje Katastra nepokretnosti. Dakle, i dalje nastavljamo sa merama digitalizacije. Inače, od 2017. godine merama digitalizacije uspeli smo da uštedimo čak 517 tona papira i da spasimo blizu 10.500 stabala.
Kada je u pitanju potvrđivanje Ugovora o kredita između Republike Srbije i turskih poslovnih banaka i to Ziraat i Denizbank banke, reč je o izuzetnom povoljnom kreditu za izgradnju i za realizaciju naravno, infrastrukturnih projekata i ovaj ugovor je još jedna potvrda da imamo odličnu saradnju sa Republikom Turskom.
Osim ulaganja u drumski saobraćaj, ogromna sredstva su uložena do sada u železnički saobraćaj, nastavljamo i dalje da ulažemo u železnički saobraćaj i upravo zajam od Evropske banke za obnovu i razvoj se odnosi za nabavku novih 18 elektromotornih garnitura, odnosno voznih sredstava.
Poslednja tačka dnevnog reda, po mom mišljenju najznačajnija zato što će građani Srbije nakon više od 80 godina dobiti potpuno novu zgradu Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“. Da je prethodna vlast mislila na građane u Srbiji odavno bi imali novu zgradu Univerzitetske dečje klinike, međutim, to njih nije zanimalo, ali ih treba razumeti. Prvo, zbog lopovluka kreditni rejting Srbije je bio negativan, čak i da su hteli da podignu nekakav kredit ne bi mogli da podignu kredit pod ovako povoljnim uslovima kao što može naša vlast.
Naša politika, odnosno politika SNS je rad, izgradnja, nove fabrike, nova radna mesta. O tome svedoče svi rezultati o kojima sam i ja i moje kolege ovih dana govorili. Politika SNS nije i nikada neće biti, niti pretnja dugim cevima, niti vređanje žena i dece u Srbiji, politika SNS nikada neće biti izmišljanja afera, to ostavimo ovim Đilasovcima, a mi ćemo nastaviti da radimo i da gradimo i da se borimo za bolji životni standard svih građana Srbije. Zato će poslanička grupa SNS podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.
