Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Kolega Matiću, vi ste želeli repliku? Izvinite.

Kolega Rističeviću oprostite.

Zahvaljujem.

Ja moram da reagujem, samo da napomenem da Koceljeva, pomenut je netačan podatak, da je kompanija „Rauch“ dobila po radniku 70 i nešto hiljada, što apsolutno nije tačno i mislim da to kad se pusti u javnost, pogotovo sa govornice Skupštine, mislim da to ne ide u prilog nikome od nas, ne samo poslanika, nego bilo kojeg građana ove države. Ako odavde kreću ne proverene informacije, onda ne znam šta će drugi da kažu.

Istina je sasvim jedna druga, da je po radniku kompaniji „Rauch“ sa sedištem u Koceljevi dato 3.000 evra i molim da se barata sa tom cifrom. Oni ljudi koji hoće da mešaju babe i žabe, da ono što je dato za investicije, da pretvori u radnike, itd, jednostavno postoji ugovor, postoji nešto što se može proveriti, na kraju to je vezano sa Ministarstvom za privredu, odnosno Razvojnom agencijom Republike Srbije.

Još jedan kratak detalj. S obzirom, da se pomenula kompanija „Rauch“, „Rauch“ je kompanija koja čini mi se je nešto što je primer jedne dobre privatne kompanije koja posluje po svim pravilima ove države. Iz tih razloga dobro je da imamo takvih kompanija, a ne da na ovaj način ih teramo iz Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Matiću.
Kolega Ševarliću, želite repliku na izlaganje kolege Matića, odnosno na repliku kolege Matića? Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Drago mi je da smo dobili demante ove nepouzdane informacije, ali ja mislim da je ovo mesto gde treba nepouzdane informacije eliminisati.

Vrlo dobro poznajem kompaniju „Rauch“ i zato me je i zaprepastila ta informacija koja je prisutna u sredstvima informisanja. U svakom slučaju, veliko hvala i dobro je da smo na ovom mestu zvanično raščistili ta pitanja.

Ali, ostaje drugo otvoreno pitanje, zašto na sajtu Vlade Srbije ili Ministarstva finansija ili Ministarstva privrede ili drugih resorno nadležnih ministarstava, nema ni jednog ugovora koji bi bio transparentan o podsticajima koji se daju stranim investitorima. Na taj način ne bismo dolazili u situaciju da čitamo i ovakve neistinite informacije u sredstvima informisanja.

Takođe sam očekivao da će neko od predstavnika Vlade dati odgovore na neka od ovih pitanja vezana za dug po stanovniku i za neka od ovih pitanja vezana za nemogućnost elektronskog glasanja naših građana u rasejanju, i za problem zašto se ne može uvesti i kategorija selo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stara izreka – bolje je patiti za selom nego na selu. Obučeš narodnu nošnju, uzmeš od Dušana Petrovića 60 hiljada evra iz start projekta, od Svetske banke, je li tako beše, evo ministar će to potvrditi. Od ministarstva sam dobio te podatke.

Sad, ne želiš da podržiš, uvek neke zamerke. Hajde da pohvalimo kredit Svetske banke. Koleginica Jevtić će to malo podrobnije izneti, jer smo se tako dogovorili. To je novih pet milijardi poljoprivredi. Je li tako? Dakle, plus onaj deo koji će dati banke. Znači, kada banke daju određenu sumu, to će biti još osam milijardi u poljoprivredu, što nije bilo obuhvaćeno predlogom budžeta. To je trebalo pohvaliti i ja ću pohvaliti.

Ali, pošto je ovde jedan poslanik zamerio na Tiršovoj, doveo je u sumnju, koliko sam razumeo, sredstva namenjena za lečenje dece za bolnicu u Tiršovoj, mislim da smo kolega Orlić i ja to dobro čuli. Dakle, to je onaj što je menjao nacionalnost, to je onaj što ga je Skot ugurao u parlament. Nije jedini. Znači, otišao Skot, ostao nam idiot nekoliko puta. Sada, on je protiv toga da se deci izgradi bolnica, tako sam ja razumeo. Doveo je u sumnju ta sredstva. Ima Ljuba Moljac izreku, kaže ovako, čini mi se da je bila njegova, pokojni Ljuba Moljac, veliki mislilac, jeste bio šaljiv i ironičan, ali je mislio, kaže on: „Ludaci su u ludnici, bolesnici u bolnici, a budale neće niko“ i zato se poneki nađe da posumnja i u Tiršovu. Dakle, mislim da je bio vredan tog citata, s obzirom da je poslednje što sam mogao da posumnjam da će neko od poslanika naći zamerku i tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je bilo govora o zaduženju. Tačno je da je nivo duga na kraju 2012. godine bio 17,7 milijardi, gospodine Orliću i Martinoviću, a sada je 24. Gotovo sedam milijardi, 23 milijarde koma nešto, nisam siguran. Ali, gledajte ovako, u zadnjih sedam godina platili smo šest milijardi kamata na njihove kredite. Imali smo „Agrobanku“ i „Razvojnu banku“ i još neku banku tamo, sanaciju gotovo milijardu. Dakle, to što smo se mi navodno više zadužili je bio proizvod njihovog duga, visokih kamata 6-7% koje je trebalo plaćati. Recimo, 1,2 milijarde smo jedne godine platili kamate na te njihove preskupe kredite.

Nisu problem samo krediti, problem je što nisu napravili izvor za vraćanje dugova. Nisu napravili autoputeve, nisu podigli prerađivačku industriju. Sve su to zasluge sadašnje vlasti. Znači, podizanjem industrije prerađivačke, podizanjem BDP-a, podizanjem kreditnog rejtinga, refinansiranjem nekih njihovih kredita došli smo u zavidniju poziciju.

Danas imamo, recimo, problem sa Crnom Gorom. Ja ga takođe dovodim u ekonomska pitanja i socijalna. Mislim da je Crna Gora malo sujetna. Mislim da Milo Đukanović želi da naš narod u Crnoj Gori optuži u zamenu za socijalne nedaće i ekonomske nedaće u kojim se ta država nalazi. Recimo, da uporedimo Crnu Goru koja je bila za vreme Demokratske stranke u 10 puta boljem položaju od nas, a danas javni dug Crne Gore iznosi 80%, dok je naš oko 50%. Je li tako, gospodine Orliću? Njihov deficit godišnji, trgovinski deficit je 1,3 milijarde, što je na njihov BDP 25% BDP. Mi tu imamo oko 8-10%. Dug im raste 600 miliona godišnje, što je 13% njihovog BDP. To je kao kad bi kod nas godišnje dug rastao sedam milijardi i kao kad bi se mi za dve godine zadužili 14 milijardi, ništa ne bi uradili. Od svega toga su napravili, a još nisu dovršili, 40km autoputa.

Da li neko zna da su prihodi od turizma u Srbiji veći za 500 miliona evra nego u Crnoj Gori? Milo Đukanović svoje ekonomske nedaće nama želi da premesti u nezadovoljstvo, da otimanjem dela imovine SPC proba da servisira i reprogramira određene dugove, da izazove nezadovoljstvo i da optuži Srbiju i Rusiju kako ga oni, eto, ruše. Ne, ne rušimo mi Mila Đukanovića, mi poštujemo integritet Crne Gore bez obzira što on nije poštovao naš, već je priznao lažnu državu Kosovo na našoj teritoriji, razgraničio sa njom, slao delegaciju u Prištini itd. Mi, uprkos tome, nismo rušili integritet Crne Gore i želeli smo im mir. Mi želimo da oni izađu iz ekonomskih nedaća, ali ne možemo da trpimo da on zamenu za ekonomske i socijalne nedaće koje on ima i rukovodstvo Crne Gore amnestira sebe time što će proizvesti neki pritisak i reći – Srbi su za sve krivi. Naravno da nisu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ove zakone, želim da kažem i sledeće - da je poljoprivreda na dobrom putu. Da su oni nama ostavili poljoprivredu razvijeniju, mi bismo danas daleko lepšu pesmu pevali. Oni umesto da su novac investirali u svoju poljoprivredu, oni su investirali u svoje džepove. Umesto autoputeve u svojoj zemlji da su gradili, oni su gradili autoputeve prema svojim džepovima. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.

Pred nama je set izuzetno važnih finansijskih zakona. Uz puno uvažavanje i podršku svim predloženim zakonima koji su tema parlamentarne debate današnjeg skupštinskog zasedanja ja želim posebno da se osvrnem na predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Smatram da je predlog ovog zakona izuzetno važan zato što njegovo usvajanje zapravo znači novo finansijska sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivrede naše zemlje. Naime, kako smo čuli iz obrazloženja predstavnika predlagača ovog zakona radi se o sredstvima u iznosu od oko 46 miliona evra koja se planiraju investirati u više različitih programa u oblasti poljoprivrede, među kojima je posebno važan program unapređenja proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača.

Zašto smatram da je predlog ovog zakona posebno važan? Zato što svaka investicija i svaki dinar uložen u naš agrar je dragocen, ne samo za ovaj sektor, već i za ukupan privredni razvoj naše zemlje i njenu ekonomiju. Da je to tako govore, između ostalog podaci o učešću naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnoj spoljno-trgovinskoj razmeni Republike Srbije. Prema njima prosečno godišnje učešće ovih proizvoda u poslednjih pet godina bilo je 20% u izvozu i oko 7,8% u ukupnom uvozu.

Uz to podsetiću vas da je poljoprivreda jedina grana privrede u našoj zemlji koja dugi niz godina obezbeđuje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, a prosečan godišnji suficit za proteklih petogodišnji period iznosio je milijardu i 200 miliona evra. Navedeni podaci nema sumnje dobri su pokazatelji opravdanosti ulaganja, tj. da svaki dinar i svaki evro uložen u našu poljoprivredu višestruko se vraća kroz proizvodnju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo onih namenjenih izvozu, bilo onih koji su potrebni da se obezbedila prehrambena sigurnost naših građana.

Ipak jasno je i da resursi u našoj poljoprivredi nisu iskorišćeni onako kako bi mogli i trebalo da budu u godinama pred nama. Upravo zbog toga potrebne su nam i nove investicije i nova ulaganja. U tu svrhu uz već raspoloživa sredstva agrarnog budžeta, važna su i sredstva koja se obezbeđuju kroz povoljne zajmove kakav je upravo i zajam o kome danas govorimo. Dobro je što su u fokusu predloga sporazuma o zajmu malih i srednji poljoprivredni proizvođači, a oni danas čine ogromnu većinu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.

Tako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine u Srbiji je registrovano oko 540.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih njih 94,% ima posed manji od 10 ha. Iako imaju mali i usitnjen posed ova gazdinstva su ta koja danas generišu više od 80% proizvoda naše poljoprivrede. Uz dugu tradiciju i iskustvo, vredne domaćine, plodno zemljište, dobru klimu, razvijenu naučnu i stručnu bazu za implementaciju najsavremenijih tehničko-tehnoloških dostignuća u poljoprivredi naše male poljoprivredne proizvođače prate i brojni problemi koji se, pre svega reflektuju na njihovu nedovoljnu konkurentnost na tržištu.

S druge strane, dobra poljoprivredna praksa je potvrdila da je efikasan način unapređenja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje podrška investicijama, u objekte i opremu, u nove zasade višegodišnjih kultura, u stočni fond, u mere za adaptaciju na promenjene klimatske uslove, kao što su sistemi za navodnjavanje, u savremenu mehanizaciju i slično. Dakle, jasno je, nove investicije i veća ulaganja u snažnu podršku države, u tom smislu, od presudnog su značaja za unapređenje svih segmenata naše proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. U tome je i važan korak ka postizanju definisanog cilja u samo dve reči – konkurentna poljoprivreda.

Uz investicije uređenje tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo bi i te kako važno za budućnost naše poljoprivrede, jer podsetiću vas 2008. godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je između ostalog propisao kratak rok za pripremu našeg agrara za gotovo potpunu liberalizaciju trgovine ovim proizvodima. Tako da 2014. godine kada je stupio na snagu ovaj sporazum naši poljoprivrednici nisu bili dovoljno spremni za otvorenu tržišnu utakmicu sa proizvođačima iz zemalja EU čija proizvodnja je između ostalog i visoko subvencionisana.

Moram da kažem i to da smatram da srpski agrar nije dovoljno pripremljen za takmičenje sa evropskim proizvođačima i da su u tom smislu izgubljene dragocene godine posle 2000. godine, tačnije u periodu od 2000. do 2012. godine.

Zato mi danas na našem tržištu imamo veliku ponudu uvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao npr. mleka iz Hrvatske, mesa iz Austrije, jabuka iz Italije, malina iz Poljske i upravo zbog toga, uz subvencionisanje i kreditnu podršku, uređenje tržišta i plasman naših poljoprivrednih proizvoda je od izuzetne važnosti.

Moramo se založiti i za poštovanje dobre trgovačke prakse, jer iako trgovački lanci se mahom drže pravila da 70% proizvoda bude domaćeg porekla, ipak naši mali i srednji poljoprivredni proizvođači teško ulaze u ove sisteme i ne lako se u tim sistemima pozicioniraju.

Uz to, poseban problem za naše male poljoprivredne proizvođače je taj što često zbog nedostatka obrtnih sredstava za nabavku repromaterijala, za obnovu proizvodnje koriste kredite ili ugovore sa tzv. organizatorima proizvodnje i neretko se dešava da glavni deo profita ne dobiju oni, nego trgovci.

To su problemi koji mi moramo da rešavamo, jer naši poljoprivredni proizvođači za svoj rad i trud moraju da budu i adekvatno nagrađeni.

Na kraju, želim sve nas ovde, kao ozbiljne i odgovorne ljude koji volimo svoju zemlju i želimo joj privredni, ekonomski i svaki drugi uspeh i razvoj da podsetim na čuvenu rečenicu – kupujmo domaće.

U našim vrednim domaćinima, prirodnim resursima je garant neponovljivosti mirisa, ukusa i boje naših poljoprivrednih proizvoda, a naši vrhunski naučni i stručni kadrovi na poljoprivrednim fakultetima, institutima i laboratorijama su tu da sa svoje strane garantuju njihov kvalitet i zdravstvenu bezbednost. I zato kupujmo domaće poljoprivredne i prehrambene proizvode, jer na taj način najbolje štitimo sopstvene i interese naše zajednice.

Zbog svega ovoga, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog ovog zakona, kao i sve druge predložene zakone koji su na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja, uverena da je to u najboljem interesu naših građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite.