Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.

Pred nama je set izuzetno važnih finansijskih zakona. Uz puno uvažavanje i podršku svim predloženim zakonima koji su tema parlamentarne debate današnjeg skupštinskog zasedanja ja želim posebno da se osvrnem na predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Smatram da je predlog ovog zakona izuzetno važan zato što njegovo usvajanje zapravo znači novo finansijska sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivrede naše zemlje. Naime, kako smo čuli iz obrazloženja predstavnika predlagača ovog zakona radi se o sredstvima u iznosu od oko 46 miliona evra koja se planiraju investirati u više različitih programa u oblasti poljoprivrede, među kojima je posebno važan program unapređenja proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača.

Zašto smatram da je predlog ovog zakona posebno važan? Zato što svaka investicija i svaki dinar uložen u naš agrar je dragocen, ne samo za ovaj sektor, već i za ukupan privredni razvoj naše zemlje i njenu ekonomiju. Da je to tako govore, između ostalog podaci o učešću naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnoj spoljno-trgovinskoj razmeni Republike Srbije. Prema njima prosečno godišnje učešće ovih proizvoda u poslednjih pet godina bilo je 20% u izvozu i oko 7,8% u ukupnom uvozu.

Uz to podsetiću vas da je poljoprivreda jedina grana privrede u našoj zemlji koja dugi niz godina obezbeđuje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, a prosečan godišnji suficit za proteklih petogodišnji period iznosio je milijardu i 200 miliona evra. Navedeni podaci nema sumnje dobri su pokazatelji opravdanosti ulaganja, tj. da svaki dinar i svaki evro uložen u našu poljoprivredu višestruko se vraća kroz proizvodnju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo onih namenjenih izvozu, bilo onih koji su potrebni da se obezbedila prehrambena sigurnost naših građana.

Ipak jasno je i da resursi u našoj poljoprivredi nisu iskorišćeni onako kako bi mogli i trebalo da budu u godinama pred nama. Upravo zbog toga potrebne su nam i nove investicije i nova ulaganja. U tu svrhu uz već raspoloživa sredstva agrarnog budžeta, važna su i sredstva koja se obezbeđuju kroz povoljne zajmove kakav je upravo i zajam o kome danas govorimo. Dobro je što su u fokusu predloga sporazuma o zajmu malih i srednji poljoprivredni proizvođači, a oni danas čine ogromnu većinu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.

Tako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine u Srbiji je registrovano oko 540.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih njih 94,% ima posed manji od 10 ha. Iako imaju mali i usitnjen posed ova gazdinstva su ta koja danas generišu više od 80% proizvoda naše poljoprivrede. Uz dugu tradiciju i iskustvo, vredne domaćine, plodno zemljište, dobru klimu, razvijenu naučnu i stručnu bazu za implementaciju najsavremenijih tehničko-tehnoloških dostignuća u poljoprivredi naše male poljoprivredne proizvođače prate i brojni problemi koji se, pre svega reflektuju na njihovu nedovoljnu konkurentnost na tržištu.

S druge strane, dobra poljoprivredna praksa je potvrdila da je efikasan način unapređenja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje podrška investicijama, u objekte i opremu, u nove zasade višegodišnjih kultura, u stočni fond, u mere za adaptaciju na promenjene klimatske uslove, kao što su sistemi za navodnjavanje, u savremenu mehanizaciju i slično. Dakle, jasno je, nove investicije i veća ulaganja u snažnu podršku države, u tom smislu, od presudnog su značaja za unapređenje svih segmenata naše proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. U tome je i važan korak ka postizanju definisanog cilja u samo dve reči – konkurentna poljoprivreda.

Uz investicije uređenje tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bilo bi i te kako važno za budućnost naše poljoprivrede, jer podsetiću vas 2008. godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je između ostalog propisao kratak rok za pripremu našeg agrara za gotovo potpunu liberalizaciju trgovine ovim proizvodima. Tako da 2014. godine kada je stupio na snagu ovaj sporazum naši poljoprivrednici nisu bili dovoljno spremni za otvorenu tržišnu utakmicu sa proizvođačima iz zemalja EU čija proizvodnja je između ostalog i visoko subvencionisana.

Moram da kažem i to da smatram da srpski agrar nije dovoljno pripremljen za takmičenje sa evropskim proizvođačima i da su u tom smislu izgubljene dragocene godine posle 2000. godine, tačnije u periodu od 2000. do 2012. godine.

Zato mi danas na našem tržištu imamo veliku ponudu uvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao npr. mleka iz Hrvatske, mesa iz Austrije, jabuka iz Italije, malina iz Poljske i upravo zbog toga, uz subvencionisanje i kreditnu podršku, uređenje tržišta i plasman naših poljoprivrednih proizvoda je od izuzetne važnosti.

Moramo se založiti i za poštovanje dobre trgovačke prakse, jer iako trgovački lanci se mahom drže pravila da 70% proizvoda bude domaćeg porekla, ipak naši mali i srednji poljoprivredni proizvođači teško ulaze u ove sisteme i ne lako se u tim sistemima pozicioniraju.

Uz to, poseban problem za naše male poljoprivredne proizvođače je taj što često zbog nedostatka obrtnih sredstava za nabavku repromaterijala, za obnovu proizvodnje koriste kredite ili ugovore sa tzv. organizatorima proizvodnje i neretko se dešava da glavni deo profita ne dobiju oni, nego trgovci.

To su problemi koji mi moramo da rešavamo, jer naši poljoprivredni proizvođači za svoj rad i trud moraju da budu i adekvatno nagrađeni.

Na kraju, želim sve nas ovde, kao ozbiljne i odgovorne ljude koji volimo svoju zemlju i želimo joj privredni, ekonomski i svaki drugi uspeh i razvoj da podsetim na čuvenu rečenicu – kupujmo domaće.

U našim vrednim domaćinima, prirodnim resursima je garant neponovljivosti mirisa, ukusa i boje naših poljoprivrednih proizvoda, a naši vrhunski naučni i stručni kadrovi na poljoprivrednim fakultetima, institutima i laboratorijama su tu da sa svoje strane garantuju njihov kvalitet i zdravstvenu bezbednost. I zato kupujmo domaće poljoprivredne i prehrambene proizvode, jer na taj način najbolje štitimo sopstvene i interese naše zajednice.

Zbog svega ovoga, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržaće Predlog ovog zakona, kao i sve druge predložene zakone koji su na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja, uverena da je to u najboljem interesu naših građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u okviru današnje rasprave ja ću se osvrnuti na Zakon o popisu stanovništva koji će biti sproveden u narednoj godini, odnosno 2021. godine.

Popis stanovništva je veoma važan čin za svaku državu, pa naravno i za našu, jer on predstavlja veoma značajan podatak za ono što treba određena država da preduzme u narednom periodu.

Naša država svakih 10 godina, kao i sve ostale, organizuje popis stanovništva, domaćinstava i stanova kako bi pratila demografska i druga kretanja stanovništva.

Popisom se utvrđuje ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji, kao i drugi podaci koji su od vitalnog značaja, kao što su obrazovni, migracioni, ekonomski, etički i druga obeležja stanovništva i koji su neophodni za dobijanje najpreciznije slike trenutnog stanja stanovništva, ali popis služi i za projektovanje budućih planova jedne države.

Popis podrazumeva dobijanje preciznih podataka o svim popisnim aspektima. Dakle, sadržaće veliki broj informacija o svim stanovnicima od kojih će se neki tražiti prvi put. Kako to stoji u zakonu, naredni popis će biti obavljen na brži i moderniji način, uz pomoć računara, a popisivači će biti sigurno oni koji su sposobni da izvedu novom tehnologijom popis.

Ovakva tehnologija popisa kasnije će omogućiti bržu obradu podataka, pri čemu će se obezbediti adekvatna zaštita podata o svakom građaninu od eventualnih zloupotreba.

Popis će trajati 30, umesto 15 dana koliko je ranije trajao zbog novog način unosa podataka, ali će zato biti angažovano 15.000 popisivača, odnosno ljudi, umesto 36.000 koliko je bilo angažovano u prošlom popisu.

Ono što je za svaku državu, pa i za Srbiju, značajno jeste da popisi stanovništva ukazuju na populacione trendove i tu treba obratiti pažnju. Za nas je ovo važna činilac aspekta populacione politike koju treba voditi dalje jer smo i prema ranijim pokazateljima u trendu procesa depopulacije.

Srbija je mala zemlja i zato svaki odliv stanovništva predstavlja smanjenje ukupnog razvojnog potencijala i na to treba obratiti pažnju, jer stanovništvo je najvažniji resurs države, da bi država napredovala, da bi u krajnjoj liniji postojala, osim teritorije važno je i na prvom mestu je stanovništvo.

U tom smislu značajno je da kao društvo obezbedimo dva strateška cilja. Prvi je stvaranje uslova za smanjenje depopulacije Srbije povećanjem nataliteta, dakle, da se obezbedi pozitivan demografski trend. Drugi je smanjenje ekonomskih i drugih migracija stanovništva ka inostranstvu jer su u pitanju, uglavnom, mladi ljudi koji odlaze. Oni kad jednom odu teško da mogu da se vrate, a onda tamo stvaraju porodicu i formiraju potomstvo.

Jedan i drugi cilj se može ostvariti, s jedne strane, ekonomskim razvojem zemlje, a sa druge strane utvrđivanjem razvojnih prioriteta i vođenjem pronatalitetne aktivne populacione politike, čije mere mogu doprineti povećanju nataliteta. Uz to treba napomenuti i ukazati na jednu alarmantnu činjenicu da spadamo u najstariju evropsku naciju sa prosečnom starošću preko 43 godine.

Ovo je, čini mi se, najozbiljniji izazov za našu državu i svakako mora biti prioritet u radu ove, ali i svake druge naredne Vlade.

Namerno ukazujem na ovaj sociološki aspekt popisa stanovništva, jer je postojanje stanovništva baza svega što čini državu, a to je neophodan uslov.

Verujem da će nam ovaj popis koji će se sprovesti na inovirani način u pogledu tehnike, ali i u pogledu sadržaja popisnih podataka upravo na dalje strateške pravce populacione politike koju ova Vlada i ministarka zadužena za populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović, već vode poslednjih godina.

Osim ovog aspekta iz popisa ćemo videti koliko smo stambeno obezbeđeni, kakvi su stambeni uslovi u kojima živimo, tačan broj zaposlenih, kao i obrazovnu strukturu stanovništva, iz popisa ćemo videti kakva je i gustina naseljenosti, etnički sastav, koliko su nam gradovi preopterećeni, a koliko sela nestaju. Konačno, dobićemo i uporedne podatke o odnosu svih tih pokazatelja sa onim pokazateljima iz ranijih popisa.

Iz svega što budu popisne činjenice o stanovništvu, treba da nastanu buduće razvojne strategije i planovi za budućnost naše države i društva. Zato organizovanje popisa stanovništva smatram strateškom aktivnošću, a ne običnim administrativnim postupkom. Svaka ozbiljna država mora da gradi svoju strategiju opstanka, uzimajući u obzir ove podatke i Vlada mora da razmišlja unapred, ne samo za danas i sutra, već i za prekosutra i unapred za 10, 20 i 30 godina.

U tom smislu, Socijalistička partija Srbije, a i ja lično, podržavamo ovaj zakon, sa uverenjem da će Vlada Republike Srbije, na osnovu rezultata popisa stanovništva, planirati razvojne pravce naše države u narednih 10, 20 i 30 godina i naša poslanička grupa glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Na samom početku, želim da podsetim da je postojeća klinika, dečija klinika Tiršova izgrađena u periodu Drugog svetskog rata, da je jednom renovirana šezdesetih godina i još jednom devedesetih godina. Od tada je prošlo čitavih 30 godina.

Ono što je uočeno kao problem u funkcionisanju sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornog kapaciteta, zastareli sistemi za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju prostorija i neadekvatna, odnosno slaba zaštita od požara. To su neke tehničke stvari koje svakako opravdavaju izgradnju nove klinike, ali ono što će doneti izgradnja nove klinike jeste poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite za naše najmlađe, za naše mališane, za pedijatrijsku populaciju.

Ovaj projekat je vredan 75 miliona evra, s tim da su finansijska sredstva obezbeđena od banke Saveta Evrope, za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra, a to je 72% učešća od celokupne sume koja će biti uložena za izgradnju nove dečije klinike. Ostala sredstva će biti iz budžetskih sredstava odvojena ili iz donatorskih sredstava. Rok za završetak ovog projekta je 2023. godina.

Ono što moram da naglasim, a to je da ovakva ulaganja u dečije zdravstvo doneće pozitivni efekat na svu decu koja će biti lečena iz Srbije, ali i iz regiona, a ujedno i na medicinsko osoblje, odnosno na zdravstvene radnike.

Podsetiću da, prema podacima koji su zabeleženi, u dečijoj klinici Tiršova 170.000 ambulantnih konsultacija i 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama je zabeleženo u periodu od 2015. do 2018. godine. Kada pogledamo ove podatke, vidimo koliko je značaj izgradnje nove dečije klinike.

Ovaj projekat će svakako pružiti nama, odnosno pacijentima, veći prostorni kapacitet, konfor bolji, poštovanje dostojanstva malih pacijenata, bolje terapeutske uslove za pacijente, bolju higijenu, a sve to bolju zdravstvenu zaštitu.

U medijima smo skoro mogli da čujemo obećanja gospodina Dragana Đilasa da mu je potrebno samo šest meseci da lekarima obezbedi primanja u visini od 1.000 evra. Vidite, njemu nije bilo dovoljna višegodišnja vlast da obezbedi lekarima takva primanja, jer gde bi čovek razmišljao o lekarima u tom vremenu kada je morao da razmišlja o sopstvenom džepu.

Dužni smo da podsetimo građane Republike Srbije na to zlatno doba Dragana Đilasa, kada su lekari, moje kolege, radili za 50.000 dinara, kada su sestre i medicinski tehničari radili za svega 30.000 dinara, a specijalista je imao platu od 62.000 dinara.

Danas su uslovi mnogo drugačiji i rezultati mnogo drugačiji. Danas medicinska sestra i tehničar ima platu od 50.000 dinara, koliko je imao tadašnji lekar. Lekari imaju 78.000 dinara bez noćnog rada, znači, bez dežurstva, bez minulog rada, a specijalista oko 100.000 dinara. Godine 2012. je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas prisustvovao u Starom dvoru prezentaciji projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji. On je obećao te 2012. godine da će rekonstrukcija sva četiri klinička centra biti završena 2015. godine.

Dragi građani Republike Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije počela je krajem 2018. godine i to je projekat koji je vredan 110 miliona evra, a završetak radova je planiran za polovinu 2021. godine. Samo, za razliku od ovih prethodnih obećanja, ova rekonstrukcija je nastala zahvaljujući predsedniku Republike Srbije i odgovornoj politici SNS.

Decenijama se pričalo i o izgradnji Dedinja 2. Danas su radovi uveliko u toku i ovo će biti jedan velelepni zdravstveni centar i na usluzi ne samo građanima Republike Srbije, već i svim pacijentima u regionu i nema Vlade i nema ministarstva koje nije pričalo o izgradnji Dedinja 2. Opet moram da podsetim da je jedino ova Vlada uspela u ovome.

Klinički centar Niš je završen i to će biti dobro i od velikog značaja za pacijente sa juga i jugoistoka Srbije.

Takođe, moram da naglasim da u vreme Dragana Đilasa stanje u državi je bilo takvo da su pacijenti u bolnicama morali da donose flastere, zavoje, konce, znači, osnovna zdravstvena sredstva.

Umesto konkursa, lekari su primljeni na rad po tarifama. Građani Srbije umirali su čekajući na listama za zračnu terapiju, a deca obolela od retkih bolesti morala su da se leče u inostranstvu.

Tiršova 2 je, osim toga što je velelepni centar i značajni projekat, svakako će obezbediti i nov pristup malim pacijentima u modernoj bolnici kakvu imaju i njihovi vršnjaci u velikim modernim centrima u svetu, a lekari će, uz pomoć telemedicine, što je jako interesantno i značajno, a omogućiće izgradnja nove dečije klinike, moći da se konsultuju sa svojim kolegama elektronskim putem, tako da će lekar iz Japana ili iz Amerike moći da u toku same operacije učestvuje u konsultaciji sa lekarom koji vrši operaciju. Ovo je budućnost medicine, koja će uskoro biti dostupna našim malim pacijentima.

Samo još par rečenica. Prosto, ne mogu a da ne pomenem da se u budžetu za 2020. godinu itekako kao prioritet stavlja na zdravlje našeg stanovništva. Ovde je kao nešto što je najvažnije prepoznato pružanje te zdravstvene zaštite i malim pacijentima i starijim grupama i ranjivim grupama i za 74% sredstava je uloženo više nego prošle godine u budžetu u 2020. godini. Mnogo su više uložena sredstva za preventivnu medicinu, što kao lekar moram da iskoristim priliku i da pohvalim, jer je jako važno ulaganje u preventivnu medicinu. Time ćemo smanjiti broj nezaraznih bolesti, učestalost obolevanja od dijabetesa, od kardiovaskularnih bolesti i od malignih bolesti.

Takođe, želim da pohvalim ulaganja značajnih sredstava i u IZIS, informativni sistem koji je sada postao neodvojiv deo naše medicine, a ulaganje u preventivnu medicinu skoro 14 milijardi je planirano u 2020. godini će nam svakako pružiti bolju zdravstvenu zaštitu, bolju higijenu, čistije bolnice, povećanje preventive i kupovinu aparata.

Kada sam pomenula kupovinu aparata, da podsetim građane Republike Srbije da je u proteklom periodu kupljen „Gama“ nož i 10 linearnih akceleratora.

Takođe, u budžetu za 2020. godinu je povećan budžetski fond za lečenje boelsti koje se ne mogu lečiti u Srbiji i za tri godine je uloženo više od 32 miliona evra.

Jako je važno ulaganje u zdravstveni sistem i ne samo zbog zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja, već zbog celokupnog građanstva naše Republike. Nadam se da će ovaj trend ulaganja u zdravstveni sistem da se i dalje nastavi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2.

Klinika za dečije bolesti ima skoro stogodišnju tradiciju. Još od 1924. godine klinika pruža zdravstvene usluge najmlađim pacijentima, na najvišem nivou. Sadašnja zgrada Univerzitetske dečije klinike sagrađena je u periodu od 1936. do 1940. godine.

Godišnje se u ovoj ustanovi obavi oko 150.000 specijalističkih pregleda, 7.000 operacija, a na 20 odeljenja hospitalizovano je oko 300 dece, uzrasta od nula do 18 godina. U tri jedinice intenzivne nege, u svakom momentu, smešteno je 10 najtežih bolesnika.

Danas Univerzitetska dečija klinika, sa postojećom organizacionom strukturom, ne može da na adekvatan način odgovori na potrebe usled povećanog broja korisnika usluga. Takođe, jedan od velikih problema je i nedostatak prostornih kapaciteta za smeštaj obolele dece i njihovih pratilaca.

Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije prepoznali su značaj rešavanja ovih problema i potrebu za izgradnju nove moderne zgrade dečije klinike. Zbog toga je upućen zahtev banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje zajma za delimično finansiranje izgradnje nove univerzitetske dečije klinike.

Izgradnjom ovog objekta za potrebe dečije medicine u Srbiji, ali i u regionu, dobiće se visokospecijalizovana ustanova za lečenje najmlađih pacijenata. Ono što je bitno je da je tzv. Tiršova 2 osmišljena i projektovana po najsavremenijim standardima i da predstavlja potpuno nov pristup u lečenju dece.

Znatno će se povećati korisna površina. Naime, nova klinika bi trebalo da ima površinu oko 33.000 metara kvadratnih, 54 postelje u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i sopstvenu garažu sa oko 600 parking mesta.

Takođe, značajno je i to što će se skratiti period čekanja na adekvatnu zdravstvenu negu. Cilj je da deca što kraće ostaju u bolnici, deca će terapiju primati u dnevnim bolnicama, nalik dečijim igraonicama, kao i da će lečenje teško bolesne dece, posebno dece sa malignim oboljenjima, biti prilagođeno tako da sa njima budu njihovi roditelji, kako bi lečenje bilo što manje traumatično.

Posebno je zanimljiv koncept fleksibilnosti, odnosno fluidnosti bolničkih odeljenja. Naime, cela bolnica će se prilagođavati trenutnim potrebama, delovi zgrade i odeljenja će brzo i lako menjati namenu, a prema unutrašnjoj dinamici bolnice. Cilj je da deca Srbije dobiju vrhunsko lečenje, u skladu sa svetskim standardima, a da medicinsko osoblje dobija optimalne uslove za rad.

Moram da istaknem da smo poslednjih godina svedoci renoviranja velikih kliničkih centara, kao što su Niš, Kragujevac, Novi Sad. U toku je dogradnja i renoviranje Kliničkog centra Srbije, koji će dobiti novi urgentni centar i 20 novih operacionih sala. Vidljiva su ulaganja u manjim sredinama. U Lazarevcu je tako otvoreno novo vanbolničko porodilište, što je svakako za pohvalu.

Iskoristila bih zato ovu priliku da pohvalim rad Vlade i napore Vlade i Ministarstva zdravlja na rešavanju problema zdravstva u Srbiji, jer samo zdrav čovek može da doprinese napretku društva u celini.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druga predložena dokumenta u ovoj raspravi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.