Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

2. dan rada

28.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pravo na repliku.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Javnosti radi, ovde je polemika počela sa kolegom Vukadinovićem i potpuno je jasno da čovek, bez obzira koliko želi da skloni emocije u ovim raspravama, ipak neke stvari ne može baš tako da sagleda bez emocija.

Imate situaciju u životu jednog čoveka, svih nas. U mlađem dobu kada vas sretne neko ko vas ne zna, pita vas obično čiji ste. Ne zna vam ni ime oca, ali vi uvek kažete pretka, obično je to deda u Srbiji. Nema te sreće koja se može opisati kao kad sa druge strane čujete da vam je bio deda čestit čovek, jer njega fizički više nema. Takva je sudbina nas većine u Srbiji. Malo ko pamti dedu. A, kad vam neko kaže da je bio čestit čovek, da je bio častan i pošten, to je najveća nagrada za jednog čoveka.

Bilo je i suprotnih slučajeva, kada su govorili da mu je predak fukara. Zašto? Zato što je izdao, zato što je pokazivao kukavičluk prema drugim ljudima.

Kada je Vojislav Šešelj otišao na robiju, to je bukvalno kamen međaš koji nas deli. Oni koji su uzeli mandat, koji su otišli, oni će biti zapamćeni po tome. Oni koji su otišli, a nisu imali mandata, oni su uvek ostali u duši i u srcu, u ideji i ideologiji radikali. Ali, interesantno, ako pratite, najmanje se oni ovde bune i ustaju kada je priča o ovakvoj temi. Uvek ustaju oni koji su prvi među prvima otišli.

Što se tiče bukvalno da li je neko uzimao novčanik, vi ste držali novac od poslanika SRS… (Isključen mikrofon.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Znam samo jedno, nije meni deda ni Bojan Pajtić, ni Boris Tadić, ni deda, ni ujak, pa nemam čega da se stidim, niti im nešto dugujem, niti sam nešto uzimao od njih, niti mi je padalo na pamet. Od svojih dedova sam učen da je na prvom mestu država, na drugom mestu porodica, a na trećem mestu politička stranka.

Sada možemo da raspravljamo o tom redosledu druge i treće vrednosti u društvu, ali kada se neko odrekne političkih obećanja koje je dao građanima kada je izašao na izbore, ja to smatram prevarom, a upravo je to dovelo do toga da se SRS raspadne. Sada možemo o tome i da polemišemo i danima i godinama itd, ali samo jedno pitanje moram da postavim, da se to nije desilo, sasvim sigurno Srbijom bi vladala i 2012. i 2013. godine DS, Boris Tadić, Dragan Đilas, Bojan Pajtić i svi ostali.

Sada, kada znamo kakvu smo državu zatekli 2012. godine, to je ono glavno pitanje – da li bi Srbija danas postojala ovakvu kakvu imamo ili bi bila rasparčana, podeljena, siromašna i opljačkana? Ako je moj greh što nisam hteo da Srbija bude i rasparčana i podeljena i opljačkana, neka bude greh koji nosim, neka bude, a oni koji su to branili, kojima je odgovaralo takvo stanje, nemoj da bude greh, neka bude samo odgovornost sa kojom oni moraju kad tad da se nose.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupa SNS, narodni poslanik Ana Čarapić.
Izvolite, koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Ana Čarapić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set od sedam predloga zakona, pri čemu jedan predlog zakona dolazi iz Republičkog zavoda za statistiku i u nadležnosti je Ministarstva zaduženog za demografiju i populacionu politiku, dok ostalih šest predloga zakona su u nadležnosti Ministarstva finansija.

Dakle, danas raspravljamo o jednom potpuno novom predlogu zakona, o jednom predlogu zakona gde imamo predložene izmene i dopune, a reč je o Zakonu o tržištu kapitala, o tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i dva predloga zakona o potvrđivanju ugovora.

U 2019. godini mi, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, smo usvojili čak 180 zakona, pri čemu je ogroman broj zakona upravo iz oblasti finansija. Za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju, koji bojkotuju rad Narodne skupštine i koji ne dolaze na posao, na taj način su oštetili budžet Republike Srbije i sve građane u Srbiji za preko 60 miliona dinara. Mi poslanici koji radimo uspešno smo završili 2019. godinu i radno smo ušli u 2020. godinu.

Ono što je najvažnije i što je obeležilo 2019. godinu jeste da smo na vreme usvojili razvojni budžet, i to krajem novembra meseca 2019. godine, ali takođe u 2019. godini po prvi put smo imali pozitivan rebalans budžeta, što je zaista za svaku pohvalu.

Usvojili smo 10. oktobra Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Zašto ovo pominjem? Upravo usvajanjem ova dva zakona su bila presudna za otvaranje Poglavlja 4, a Poglavlje 4 se odnosi upravo na slobodno kretanje kapitala.

Inače da Vlada Republike Srbije u saradnji sa Narodnom bankom Srbije nije sprovela teške reforme i da nisu stabilizovane javne finansije, danas nikako ne bi mogli da govorimo o slobodnom kretanju kapitala.

Ono sa čime možemo da se pohvalimo, a vezano je za oblast finansija jeste da smo otvorili ukupno šest poglavlja, od ukupno osam. Preostala dva poglavlja se odnose na zaštitu konkurencije, na čemu se intenzivno radi, i na unapređenje poreske politike, gde nas u narednom periodu očekuju reforme. Ovo je zaista za svaku pohvalu i ovo je ogromno priznanje i za Republiku Srbiju i za sve građane u Srbiji.

U 2019. godini postigli smo zaista izuzetne rezultate. Uspeli smo da ostvarimo privredni rast od čak 4%, bez obzira što je Svetska banka prognozirala rast od 3,5%. Dakle, nadmašili smo očekivanja Svetske banke.

Takođe, po prvi put u istoriji, odnosno od 1995. godine, od kada se meri stopa nezaposlenosti, mi imamo stopu nezaposlenosti ispod 10% i u ovom momentu iznosi 9,5%.

Četvrtu godinu za redom smo ostvarili suficit u budžetu, i to nam je dalo prostora da podignemo i plate i penzije u proseku 9,6% i sada je prosečna zarada u Srbiji preko 500 evra, a to je čak za 170 evra više, nego pre dolaska SNS na vlast.

U 2020. godini nastavljamo isto kao i u 2019. godini sa sprovođenjem mera rasterećenja privrede, tako da se država odrekla čak 13,1 milijarde dinara i ta sredstva je ostavila privrednicima, kako bi mogli ili da podižu plate ili da otvaraju nova radna mesta.

Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, 2019. godina je zaista bila rekordna. Priliv je iznosio u ukupnom iznosu od 3,8 milijardi evra, a to je za 15% više od svih zemalja zapadnog Balkana zajedno, a za čak 40% više nego u 2018. godini, u godini koja je takođe bila rekordna po prilivu stranih direktnih investicija.

Strani investitori dolaze u Srbiju zato što je situacija u Srbiji ekonomski predvidiva i stabilna. O tome svedoči svi makroekonomski pokazatelji. Stopa inflacije se već duži period kreće oko 2% na godišnjem nivou. Devizni kurs je takođe stabilan. Danas niko u Srbiji više ne govori o kursnim razlikama zato što kursnih razlika danas više nema.

Kada su u pitanju bruto devizne rezerve, na kraju decembra 2019. godine iznosile su 13,4 milijarde evre, i to je za 2,1 milijardu evra više, nego u 2018. godini. Sa ovim obimom deviznih rezervi imamo pokriće od 170% novčane mase, imamo pokriće za šest meseci uvoza robe i usluga, što je dva puta više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Inače, ovo je najviši nivo deviznih rezerva od 2000. godine, od kada se prate ovi podaci.

Čak smo sve skupe kredite prethodne vlasti sa kamatnim stopama od 8% uspeli da zamenimo jeftinim kreditima sa kamatnim stopama od 1,5% do 2,5% i na taj način smo ostvarili ogromne uštede, gde imamo sredstva za dalja ulaganja.

Ovo što sam navela je samo par makroekonomskih pokazatelja od velikog broja makroekonomskih pokazatelja koja mere stanje ekonomije u jednoj državi.

Često čujemo da strani investitori dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage. Naravno, to nije tačno. Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Bugarska, koja je članica EU, imaju nižu prosečnu zaradu, pa strani investitori ne odlaze u te zemlje o kojima govorim, nego dolaze u Srbiju, i to, sa jedne strane, zato što je ekonomska situacija u Srbiji stabilna i predvidiva, a sa druge strane zato što mi imamo kvalitetnu radnu snagu. Uostalom, svako vidi ono što želi da vidi, neko vidi kokošku, neko kokain, a da pri tome oba posmatrača posmatraju istu tačku.

Kada su u pitanju infrastrukturni projekti nikada više nije izgrađeno u Srbiji nego u 2019. godini, odnosno u poslednjih sedam godina. Imamo Koridor 10 u dužini od 813 kilometara. U novembru je završen istočni krak Koridora 10 prema granici sa Bugarskom, u maju mesecu je završen južni krak Koridora 10 prema Makedoniji, tako da imamo kompletan Koridor 10.

Takođe, u 2019. godini završena je deonica Autoputa „Miloša Velikog“ od Surčina do Čačka i sada se stiže do Beograda do Čačka za sat vremena, a pre smo putovali dva i po, tri sata.

Počeli smo 5. decembra sa izgradnjom Moravskog koridora i završetak radova se očekuje za dve i po godine. Takođe, u 2020. godini krećemo sa izgradnjom autoputa Niš – Merdare i ovaj autoput u potpunosti će promeniti sliku Topličkog kraja, a naši sugrađani iz Gračanice, kojih ima preko 20 hiljada, će moći mnogo brže da stižu i do Kuršumlije i do Niša, Beograda, Novog Sada, Subotice, ma gde se uputili.

Tu su i mnogi drugi realizovani projekti, kao što je međunarodni Aerodrom „Morava“ u Lađevcima, zatim gasovod „Turski tok“ kroz Srbiji u dužini od 403 kilometra. U 2012. godini ukupno je bilo 1.500 gradilišta, a u 2019. godini blizu 54.000, pa to vam je poštovani građani Srbije za 36 puta više.

Da ne pominjemo nacionalni investicioni plan, gde su predviđena dodatna ulaganja u infrastrukturne projekte i to za mlade ljude je opredeljeno preko 700 miliona evra, za poljoprivrednu infrastrukturu preko 300 miliona evra, za obrazovanje i digitalizaciju preko 600, kanalizacionu i vodovodnu mrežu preko milijardu evra, gde će svako selo u Srbiji biti priključeno na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

U opštini Kuršumlija se nakon više od 25 godina nastavlja sa izgradnjom brane „Selova“ za akumulaciju na reci Toplica opredeljeno je preko 40 miliona evra i na ovaj način će u potpunosti i trajno biti rešen i problem poplava i vodosnabdevanja, ali i navodnjavanja celokupnog Topličkog kraja, ali bogami i Niškog regiona.

Sve ovo SNS je postigla radom, radom i samo radom i naravno zahvaljujući poverenju i ogromnoj podršci građana Srbije. Kada sve ovo vidite, šta je urađeno za vreme vlasti SNS i kada čujete nekakav program Dragana Đilasa za 2020. godinu i plate za doktore od hiljadu evra, pri tom čovek nudi program a ne želi da izađe na izbore, to kod običnog građanina izaziva smeh. Prvo, čovek, odnosno Dragan Đilas i kao gradonačelnik grada Beograda uništio je grad Beograd, kao direktor Kancelarije predsednika države, kao ministar je uništio našu državu, a sada nam nudi nekakav program i plate za doktore od hiljadu evra. On da se razume u finansije, prvo, znao bi da za u vreme njegove vlasti su doktori primali manju platu, nego što sada primaju medicinske sestre. Čovek je ukinuo specijalizacije, a sada nam nudi veće plate za doktore i bolji životni standard. Da se razume u finansije, kažem, ne bi tako brzo potrošio 620 miliona evra pa sada bi da se dočepa pune državne kase. Može i to da se desi, ali ako pobedi na izborima, a to naravno neće biti nikada.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala. Za svaku državu je najznačajnije da se ekonomski razvije i da napreduje, jer samo na takav način jedna zemlja može da odoli svim pritiscima iz spoljnog okruženja.

Sve razvijene zemlje rade na slobodnom kretanju ljudi, kapitala, usluga i robe i na uključivanju u međunarodne tokove. Ekonomija nikada ne može biti loša. Mogu biti loši samo ljudi koji ekonomiju vode, a mi smo takvu situaciju imali nažalost do 2012. godine kada su neki loši, pogrešni ljudi donosili loše i pogrešne ekonomske odluke i kada su nam državu doveli do propasti. Na našu sreću i na sreću svih građana Srbije to vreme je prošlost i nikada više neće biti budućnost.

Izmene i dopune postojećeg Zakona o tržištu kapitala su zaista minimalne i odnose se sa jedne strane na usaglašavanje postojećeg zakona sa Zakonom o javnom dugu i uvođenjem stranog pravnog lica koje će moći da obavlja poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti, pružiće se dodatna mogućnost stranim investitorima da na brz i efikasan način ulažu u naše domaće hartije od vrednosti.

U konačnom, predložene izmene i dopune zakona rezultiraće smanjenju troškova zaduživanja Republike Srbije po osnovu emitovanja državnih obveznica. Do sada smo imali situacije da samo Centralni registar obavlja poslove saldiranja i kliringa hartija od vrednosti, odnosno poslove međusobnog poravnjanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti na novog vlasnika i prenos novčanih sredstava sa računa kupca na račun prodavca hartija od vrednosti. Izmenama i dopunama postojećeg zakona pruža se mogućnost da osim Centralnog registra poslove saldiranja i kliringa će sada moći da obavlja strano pravno lice.

Na ovaj način doći će do povećanja atraktivnosti i dostupnosti naših domaći hartija od vrednosti, a u konačnom imaćemo razvoj tržišta kapitala.

Kada je reč o Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, kao što smo mogli da čujemo u toku današnje rasprave, popis stanovništva je predviđen za april sledeće godine. Republika Srbija kao jedna od 193 članice UN preuzela je obavezu iz Rezolucije 10 iz 2015. godine da u periodu od 2015. do 2024. godine sprovede popis stanovništva.

Inače, naša država ima izuzetno dugu tradiciju kada je u pitanju popis stanovništva i ona datira još iz davne 1834. godine. U početku, odnosno do Prvog Svetskog rata popis je rađen na svakih pet godina, da bi se od 1961. godine u skladu sa preporukama UN ustalila praksa da se popis radi na 10 godina. Tako je bilo naravno sve do 2000. godina kada su žuti došli na vlast i oni naravno u nedostatku finansijskih sredstava 2001. godine nisu sproveli popis, nego su kasnili godinu dana i popis su sproveli 2002. godine i to im nije bilo dovoljno pa su i u 2011. godini takođe kasnili sa sprovođenjem popisa, doduše ovog puta šest meseci. Umesto da popis sprovedu aprila 2011. godine popis su sproveli tek oktobra 2011. godine, doduše ovoga puta samo sa šest meseci zakašnjenja, ali poenta je da je razlog isti. I ovog puta je problem bio nedostatak finansijskih sredstava. Da im EU nije dala novac nikada ne bi ni sproveli popis 2011. godine.

Danas je situacija drastično bolja. Danas je situacija drugačija. Ne samo da Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova usvajamo na vreme, već su zakonom precizirane nadležnosti svih učesnika u popisu od nadležnih ministarstava pa sve do građana koji će biti intervjuisani.

Inače, ovo je poslednji popis koji će se sprovoditi na tradicionalan način. Novina zakona jeste način prikupljanja podataka. Podaci će se direktno unositi u lap topove što će olakšati unos svih prikupljenih podataka u Centralnu bazu podataka i na taj način prve preliminarne rezultate popisa imaćemo samo za mesec dana nakon završenog popisa, što je zaista dobro zato što će nadležni državni organi imati adekvatne podatke za sprovođenje mere i populacione politike, ali naravno i za sprovođenje mera razvoja.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, reč je o kreditu o ukupnom iznosu od 45 miliona i 800.000 evra i to pod povoljnim uslovima. Od ovih sredstava preko 30 miliona evra biće uloženo za nabavku opreme i obrtnih sredstava i to za male i srednje poljoprivredne proizvođače koji do sada, zbog neispunjavanja određenih uslova nisu imali pristup IPARD sredstvima.

Najveći problem do sada je zapravo bio što su poljoprivredni proizvođači neobavešteni, zatim velika usitnjenost poljoprivrednih parcela, neupisanost u katastar i određen iznos sredstava i zajma biće opredeljen upravo za pružanje savetodavnih usluga poljoprivrednim proizvođačima, što će naravno unaprediti položaj naše poljoprivredne proizvodnje.

Kada je reč o Sporazumu o zajmu za finansiranje projekta unapređenja zemljišne administracije Srbije, Zakon o budžetu za 2019. godinu predviđeno je zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i to za finansiranje projekta za unapređenje Katastra nepokretnosti. Dakle, i dalje nastavljamo sa merama digitalizacije. Inače, od 2017. godine merama digitalizacije uspeli smo da uštedimo čak 517 tona papira i da spasimo blizu 10.500 stabala.

Kada je u pitanju potvrđivanje Ugovora o kredita između Republike Srbije i turskih poslovnih banaka i to Ziraat i Denizbank banke, reč je o izuzetnom povoljnom kreditu za izgradnju i za realizaciju naravno, infrastrukturnih projekata i ovaj ugovor je još jedna potvrda da imamo odličnu saradnju sa Republikom Turskom.

Osim ulaganja u drumski saobraćaj, ogromna sredstva su uložena do sada u železnički saobraćaj, nastavljamo i dalje da ulažemo u železnički saobraćaj i upravo zajam od Evropske banke za obnovu i razvoj se odnosi za nabavku novih 18 elektromotornih garnitura, odnosno voznih sredstava.

Poslednja tačka dnevnog reda, po mom mišljenju najznačajnija zato što će građani Srbije nakon više od 80 godina dobiti potpuno novu zgradu Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“. Da je prethodna vlast mislila na građane u Srbiji odavno bi imali novu zgradu Univerzitetske dečje klinike, međutim, to njih nije zanimalo, ali ih treba razumeti. Prvo, zbog lopovluka kreditni rejting Srbije je bio negativan, čak i da su hteli da podignu nekakav kredit ne bi mogli da podignu kredit pod ovako povoljnim uslovima kao što može naša vlast.

Naša politika, odnosno politika SNS je rad, izgradnja, nove fabrike, nova radna mesta. O tome svedoče svi rezultati o kojima sam i ja i moje kolege ovih dana govorili. Politika SNS nije i nikada neće biti, niti pretnja dugim cevima, niti vređanje žena i dece u Srbiji, politika SNS nikada neće biti izmišljanja afera, to ostavimo ovim Đilasovcima, a mi ćemo nastaviti da radimo i da gradimo i da se borimo za bolji životni standard svih građana Srbije. Zato će poslanička grupa SNS podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Čarapić.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč o zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 14. do 20. dnevnog reda.
Reč ima najpre narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem.

Juče smo govorili o važnosti puteva i izgradnji puteva i naravno o obezbeđivanju sredstava za izgradnju svih onih putnih pravaca koji su neophodni za normalan život i razvoj svih sredina u državi Srbiji. Između ostalog, stavljajući fokus na Novi Pazar, Tutin, dobili smo odgovor od ministarke da se kašnjenje na tom putu ili na radovima za taj put, zapravo dešava zato što jedna lokalna samouprava, odnosno samouprava Tutin nije još uvek izradila detaljni regulacioni plan i njeno verovanje je da će se to desiti do kraja januara. Međutim, kraj januara je upravo pred nama i još uvek nije zakazana nikakva sednica opštine Tutina i mislim da i taj datum ili taj rok će biti prekoračen.

Ono što želim kazati odnosi se više na ovaj Zakon o popisu stanovništva.

On je izuzetno bitan, važan i preko potreban, posebno za nas pripadnike manjinskih naroda nacionalnih zajednica, jer kao što čusmo od prethodnog diskutanta, popisi koji su vršeni 2000, 2001, 2010, 2011. nisu bili adekvatni, nisu bili korektni i konkretno, kada je u pitanju Bošnjačka nacionalna zajednica, nisu bili ni validni, jer smo upravo zbog vrlo lošeg odnosa bivšeg režima prema pripadnicima bošnjačkog naroda koji je grubo kršio sva ustavna i druga ovlašćenja, pa je čak i vojnom, policijskom silo nasrtao na individualna, kolektivna i verska prava bošnjačke nacionalne zajednice, delom bojkotovali taj potpis 2011. godine i zato su rezultati tog popisa za nas bili nevalidni. Zato je važno da se sada na vreme sa svim mogućim pravnim i drugim preduslovima pripremi sve kako bi popis 2021. godine bio izuzetno dobro odrađen i odražavao pravu sliku sveukupnog stanovništva u državi Srbiji.

Interesantna su mi tri člana ovog zakona, član 6. koji govori da će popisivati i stanovnici, državljani Republike Srbije koji borave u inostranstvu, obzirom na ovu migrantsku krizu, na veliki broj iseljeništva iz svih krajeva države. Voleo bih da nam se pojasni metodologija kako će se i na koji način efikasno popisati svi oni koji su i dalje državljani Republike Srbije, a nisu trenutno na njenoj teritoriji, obzirom da odlaze ne samo pojedinci, već odlaze i cele porodice, a tamo je planirano, čini mi se, kako stoji u obrazloženju, da će neko od članova porodice dati informacije o njihovom statusu. Šta se dešava kada se cela porodica odselila? Šta se dešava kada nema ko dati informacije o tim građanima Republike Srbije koji se nalaze u nekoj drugoj državi.

Takođe, vrlo je interesantno i po meni važne stavke su pitanje popisivanje verske pripadnosti i nacionalne pripadnosti. U jednom članu se govori da je dobro, da je važno, da je to glavni pokazatelj. U drugom se članu kaže da oni koji se popisuju nisu obavezni dati te podatke popisivaču. Obzirom da su ovo najrelevantniji podaci i da smo imali slučajeva da zbog osetljivosti u određenim sredinama gde su skoncentrisani pripadnici manjinskih naroda i da to utiče i na implementaciju njihovih kolektivnih i individualnih prava, kako će se tretirati oni građani Republike Srbije koji ne iskazu u tom popisnom obrascu svoju versku i nacionalnu pripadnost u kojoj će se statističkoj grupi oni nalaziti. Šta će to značiti u smislu za njihovu nacionalnu zajednicu ili narod kome pripadaju? Da li će se po prirodi stvari automatski prepisivati nekoj drugoj zajednici ili nekoj rubrici – ostali? Kako je to u stvari do kraja definisano? To je za nas, pripadnike manjinskih naroda izuzetno važno kako bismo imali celokupnu sliku svog prisustva u državi Srbiji i kako bi jednostavno imali stvarnu sliku ukupnog udela u stanovništvu države Srbije. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Hteo bih najpre da uputim dva pitanja u vezi sa ovim paketom predloga zakona ili sporazuma.

Prvo pitanje – da li možete da odgovorite koliki je dug po stanovniku bio 2012. godine, a koliki je 2020. godine, ili barem za prva tri kvartala 2020. godine, ako nema podataka za 2019. godinu?

Drugo pitanje – da li je tačna informacija, koja je prisutna u javnosti, da je na ime podsticaja po zaposlenom radniku za austrijski „Rauch“, ne znam da li u Koceljevi ili u Beogradu, data suma od preko 70.000 evra po zaposlenom radniku?

Čisto sumnjam, imajući u vidu da je to izuzetno visoka suma, ali mislim da bi zbog javnosti trebalo reći da takve informacije ne budu komentarisane na neodgovarajući način.

Druga grupa pitanja odnosi se na Predlog zakona na popis stanovništva.

Moje prvo pitanje u vezi toga, koje je delimično dotakao i prethodni diskutant, a ja sam ga postavljao i u vidu poslaničkog pitanja, ali nisam dobio odgovor, jeste, imajući u vidu da u rasejanju imamo verovatno oko tri miliona građana Srbije, od čega je verovatno dva miliona ili nešto više sa pravom glasa i nalaze se u biračkim spiskovima, kako ćemo u 21. veku, u doba interneta, u doba silnih kancelarija za internet i za elektronsko poslovanje objasniti građanima Srbije da ne mogu da glasaju elektronski, nego da moraju da putuju hiljadama kilometara u SAD, u Kanadi, u Australiji, Ruskoj Federaciji, Kini, itd?

Plaćaju porez za imovinu koju poseduju ovde. Drugo, plaćaju donacijama koje daju svojim članovima porodice ili familije, itd, to su daleko veći iznosi, nego što je poresko opterećenje.

Sledeće pitanje jeste – kako objašnjavamo praktično devastaciju srpskog sela ili u periodu od 2002. do 2018. godine, govorim o periodu između popisa stanovništva i ankete koja je rađena 2018. godine, kao probni popis za 2021. godinu, u Srbiji je ugašeno 220.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava? Ako uzmemo da je to samo 100 gazdinstava po selu, to znači da smo izgubili 2.200 tih naselja. Poražavajuća činjenica u tako kratkom vremenskom periodu.

Pri tome, želim da postavim još jedno pitanje koje sam nekoliko puta do sada postavljao. Srbija je država koja ima de fakto selo, ali nema formalno-pravno, jer u svim propisima posle 1981. godine mi nemamo selo kao kategoriju naselja, već imamo samo gradska naselja i ostala naselja. Zašto se mi stidimo da kažemo da imamo selo? Da li zato što su potpuno zapuštena i zanemarena ili postoje neki drugi razlozi.

Bilo bi dobro, takođe, da saznamo koliko je tih ostalih naselja, ili zaostalih naselja, ostalo samo kao toponim na geografskoj karti, budući da u pojedinim selima već nemamo ni jednu tzv. živu kuću pod znakom navoda. Hvala na pažnji.