Zahvaljujem.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, Srbija se prošle godine vratila na međunarodno tržište kapitala gde je imala dve veoma uspešne emisije evro obveznice i to po do sada najnižim kamatnim stopama.

Činjenica je da efikasno tržište kapitala i poverenje investicione javnosti predstavljaju preduslov za dalji razvoj Srbije. Zato će strani investitori i fondovi moći na brz i efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala.

Vlada Srbija će u narednim danima, kao što je već pomenuto, ponuditi 150 miliona vredne državne hartije, s tim da se obveznice prvi put nude na rok od 20 godina. Ali, ovo je potvrda da je finansijski sistem Srbije siguran, stabilan i jak sa ciljem da još više ojačamo poverenje domaćeg stanovništva u domaću valutu, da se poveća učešće depozita stanovništva i privrede, da se smanje valutni rizici.

Na kraju 2019. godine Agencija „Standard i Purs“ povećala je kreditni rejting Srbije sa pozitivnim izgledom za dalje poboljšanje. Razlog tome je spuštanje nivoa javnog duga i dobri fiskalni rezultati, odnosno suficit u budžetu, kao i nivo stranih direktnih investicija. Uz to, ovo znači i povećanje kreditnog rejtinga što za sve građane i preduzeća znači niže kamatne stope i bolje uslove finansiranja. Ovo podstiče da preduzeća više investiraju, proizvode, zapošljavaju, što vodi ka privrednom rastu.

Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku je dat podatak da je realni rast BDP u trećem kvartalu 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine, iznosio 4,8%, odnosno da je u Republici Srbiji u 2019. godini ostvaren rast od 4% BDP u odnosu na 2018. godinu. Dinar prema evru ima nepromenjenu vrednost na mesečnom nivou, a u odnosu na 2019. godinu je jači 0,5%.

Upravo to su pokazatelji i rezultati reformi koje je započela prethodna i nastavila ova Vlada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, tokom perioda od 2000. do 2012. godine politika koja je vođena nije bila u interesu građana, već u interesu finansijskih centara moći kojima su građani bili na poslednjem mestu. To su naši građani prepoznali, tako da su na poslednjim izborima ključni kreatori politike u proteklom periodu od 2000. do 2012. godine ostali ispod cenzusa, a politika koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dobila je rekordnu podršku u posleratnoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji. Zato smatram da treba govoriti o onome šta je rađeno u vreme prethodnog režima iz jednog važnog razloga, prosto da se to više nikada ne ponovi.

Naši sugrađani su bili direktno pljačkani, ali suptilno, po zakonu, namerno ili neznanjem, ali uvek pogrešnom politikom prethodnog režima i rukovodstva NBS do 2012. godine. Politikom visoke referentne kamatne stope, koja je do 2012. godine iznosila čak 11,75%, kreirao se poslovni ambijent idealan za špekulacije i ulazak vrućeg novca u zemlju, čiji cilj nije bio da se plasira srpskoj privredi i građanima, već da profitira na visokoj kamatnoj stopi, a to je trošak koji su plaćali građani. To je trošak koji je, uz druge uzroke, dovodio zemlju na ivicu bankrotstva. Razlozi za ovakvu politiku često su razumljivi, a na naše pitanje zbog čega su narodne pare prelivane svetskim finansijskim centrima, odgovarano je da je sve to bilo po zakonu. Na naše pitanje da li je to bilo moralno, odgovarali su da su morali. Niti je bilo moralno, niti je moralo. U pitanju je bila pljačka naroda.

Ovako je to izgledalo za običnog građanina do 2012. godine. Ako je naš sugrađanin konačno pre 2012. godine uspeo da dobije posao i otišao u banku, banke su mu nudile kamate i do 20%. Bankama je bilo svejedno da li će plasirati jer je NBS vodila politike visoke referentne kamatne stope, pa su banke dobijale visoki profit ne radeći ništa, samo plasirajući novac NBS. Dakle, naš sugrađanin da bi podigao kredit od 100 evra glavnice plaćao bi na kraju 38 evra kamate mesečno. Danas je to moguće zadužiti sa dinarskim kreditom i po kamatnoj stopi od 5%. Kada naš sugrađanin danas ode u banku dobije isti kredit i na 100 evra glavnice plati 11 evra. Matematika je egzaktna nauka, a ekonomski zakoni su neumoljivi.

Dakle, ponoviću, ekstra profit su banke izgubile, jer je NBS od 2012. godine počela da radi u interesu građana. To je činjenica i to su brojke. To je novac koji ostaje građanima, koji ne ide u banke i to je inflacija koja je sa 12,9% smanjena na kratkoročnih 2,5 ili dugoročnih 3%. Za koga ovo nije istorijski uspeh? To je stabilnost cene i kursa koja omogućava privredi da planira, da se ne bavi kursom i špekulacijama, već da proizvodi novu vrednost. To je stabilnost koja omogućava građanima da se zadužuju po niskoj kamatnoj stopi i da im rata ne raste. To je na kraju stabilan kurs koji je u interesu privrede i građana, a ne špekulanata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nećete mi zameriti, nisam stigla u načelnoj raspravi da govorim o nekim stvarima, pa za početak želim samo na kratko da se osvrnem na Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na poljoprivredu, a svakako je u delokrugu rada Ministarstva finansija. Zaista, ja ovde često nisam govorila o poljoprivredi. Želela bih da vam prenesem neka razmišljanja i neka ulaganja iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, ali bih na kraju želela i da vam postavim neka pitanja.

Jasno nam je i dobro je što je 54 milijardi dinara opredeljeno u budžetu za poljoprivredu i ja pozdravljam napore Vlade Republike Srbije da se poljoprivreda unapređuje.

Što se tiče ovog sporazuma, on podrazumeva više od 45 miliona evra za konkurentnu poljoprivredu. Zbog građana Srbije koji se bave poljoprivredom važno je govoriti o ovoj temi i objasniti im o čemu se tačno radi. Želim samo da kažem da ovaj projekat podrazumeva povećanje produktivnosti i jačanje tržišnih veza malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, davanje podrške novim investicijama, ali i bolju komunikaciju države sa proizvođačima.

Cilj ovakvog sporazuma je svakako reforma poljoprivrede i poljoprivredne politike u smislu ulaganja u ruralni razvoj, ali i u smislu korišćenja javnih resursa npr. u vidu subvencija. Možda ne znate, ali teritorija grada Niša obuhvata čak 61 selo. Opština sa koje ja dolazim, a to je gradska opština Crveni Krst u Nišu, obuhvata 23 sela i veliki broj obradivih površina i teritorijalno je najveća gradska opština u Nišu. Čelnici opštine su kao prioritet za 2020. godinu, prilikom kreiranja lokalnog budžeta, prepoznali izgradnju atarskih puteva, za čije namene je izdvojeno pet miliona dinara. Na taj način bi ljudi lakše i brže mogli da dođu do svojih parcela i da sačuvaju mehanizaciju od oštećenja.

Želim da vam kažem i da opština Crveni Krst pomaže i podstiče udruživanje poljoprivrednika u proizvodnji mleka za prerađivačku industriju.

U 2019. godini imali smo situaciju da su se podneti zahtevi građana najčešće odnosili na izgradnju plastenika, nabavku mehanizacije i nabavku različite opreme. Za prošlu godinu je zbog toga bilo izdvojeno iz gradskog budžeta čak 50% više sredstava u odnosu na 2018. godinu. Izdvajanja iz budžeta grada za poljoprivredu u 2020. godini iznosiće 103 miliona dinara. Oko 60 miliona dinara grad će davati za subvencije i ono što je dobro je što grad vraća i po 80 i po 90% sredstava za nabavku opreme.

Na kraju, pomenula sam izdvajanja za atarske puteve, pa bih želela da vas pitam da li gradska opština, ako uzmemo u obzir da imamo pet gradskih opština koje nemaju status jedinice lokalne samouprave, da li takva gradska opština može konkurisati kod Ministarstva za neku pomoć, učešće ili subvenciju da bi lakše mogla i rasterećenije da uđe u projekat izgradnje atarskih puteva? Ukoliko to nije moguće, da li postoji mogućnost da grad konkuriše za neka sredstva kod Ministarstva, pa da ih kasnije prebaci kao transferna sredstva ili na neki drugi način gradskim opštinama da bi mogle da ispune plan koji su postavile krajem 2019. za 2020. godinu? Zahvaljujem unapred.

Kolega Arsiću, želite po amandmanu? (Da.)

Izvolite.

Svakako da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer zaista ne znam odakle predlagaču određeni parametri, cifre, to nigde ne piše, nigde ne postoji, nikad se nije desilo. Izgleda da je to sanjao negde. Ili on zamišlja da to tako treba da bude?

Republika Srbija ima konačno stabilne finansije. E sad, oni koji ne samo da nam nisu u tome pomagali, nego su stabilizaciju i fiskalnu sigurnost i želju Republike Srbije na svakom koraku ometali, predstavljali građanima kako ih država pljačka, kako ih ministri pljačkaju, sad će oni nama da govore kako trebamo da raspolažemo novcem koji smo uštedeli i koji nameravamo da trošimo isključivo u korist građana Republike Srbije. Mogu da im poručim samo da su zakasnili sa tom pričom. Republika Srbija je finansijski stabilna zemlja.

Kada neko spominje emitovanje državnih obveznica, nemojte da vadi moje reči iz konteksta. Naši krediti, na koje mi dajemo saglasnost, su isključivo programski. Kao što je, recimo, sada ovaj koji dajemo za izgradnju dečije klinike u Tiršovoj. Znači, ne može novac nigde da bude upotrebljen nego za izgradnju toga. Za druge kredite koje dajemo garancije takođe ne mogu da budu upotrebljeni, ni jedan jedini dinar, evro, cent ili bilo koja druga valuta, osim na ono na šta mi dajemo saglasnost.

E sad, postoji ta priča čuvena oko tih evro obveznica, to je započeto još 2005/2006. godine, ali najveći deo tog novca u stvari, ne najveći, nego to je regulisano Zakonom o budžetu. Kakve veze to ima sa izgradnjom puteva, škola i bolnica? To reguliše Zakon o budžetu.

I sad, najlakše je kad običan građanin to ne zna, da vi to navedete i napravite priču koja vama odgovara i da ga potpuno zbunite. Jeste, neko ko nije bio dovoljno odgovoran zadužio je državu i državnim hartijama od vrednosti. Jedan deo tih državnih hartija od vrednosti isplaćujemo iz redovnih prihoda, jedan deo tih starih državnih hartija od vrednosti isplaćujemo tako što emitujemo nove, sa mnogo manjom kamatom, da bi platili one stare, sa mnogo većom kamatom. Potpuno ekonomski, zakonski i na svaki drugi način legitimno.

Nemojte više da izvrćete priče da je sada nešto povoljnija situacija na finansijskom tržištu u svetu i Evropi nego što je bila pre osam ili devet godina. Nije. I ko to meni bude rekao, otvoreno ću da mu kažem da laže. Bez ikakve kočnice. Jer, znate, može neko da ne govori istinu i da ne zna da to nije istina, to razumem, ali da neko zna da to nije istina a upravo na tome zasniva svoj politički program i koncept, nije ništa drugo nego običan lažov.

Znači ako je, a evo ja vam tvrdim, bilo koji naš građanin Republike Srbije koji je tada imao prijavu mesta boravka, da li u Austriji, da li u Nemačkoj, da li u bilo kojoj zemlji evro-zone, mogao je da podigne povoljniji kredit nego Republika Srbija do 2012. godine. Pa, šta se to onda promenilo? Nemojte te stvari više da iznosite.

Nemojte da mešate kredite koje danas imamo na našem tržištu, koji su u dinarima, zato što su pojeftinili iz razloga smanjenja referentne kamatne stope. A manja referentna kamatna stopa je nastala zbog boljih rezultata koje ima privreda, da bi se smanjio pritisak na državu kroz referentnu kamatnu stopu i da bi novac koji imaju banke išao privredi i stanovništvu.

Ko to želi da razume, on razume. Ko to razume a govori drugačije je običan lažov. Ništa više. Samozvani stručnjak koji će veštim baratanjem podataka koji nemaju nikakve veze sa ekonomskom logikom i naukom da pokuša da zbuni običnog građanina, da bi rekao - evo, Aleksandar Vučić ne zna šta radi.

Znamo mi odlično šta radimo. Znate i vi odlično šta mi radimo. I to vam najviše smeta, iako svi od toga imate koristi. Ne lično, ali imate korist kroz bolje puteve koje koristite, imate korist kroz bolje uslove života, imate korist što nema inflacije, imate korist što nacionalna valuta ne pada, imate korist što članovi vaše porodice žive u boljoj i lepšoj državi, ali mali, sitan interes, koji je politički, izgleda mi da je nekima važniji od njihove sopstvene porodice.

Kolega Mirčiću, samo mi recite osnov javljanja? Želite repliku ili po amandmanu?
(Milorad Mirčić: Prosto je, moj amandman.)
Izvolite, replika.

Ne, ne želim.

Želim da obavestim kolege poslanike i javnost da mi srpski radikali principijelno smo zauzeli stav - sa podvojenim ličnostima više nećemo polemisati, niti replike tražiti. Jer, ličnost koja ovde iz klupa želi da potencira parlamentarnu raspravu, demokratiju, a kad dođe za sto predsedavajućeg, pritiskom na dugme, oduzima osnovno sredstvo poslaniku, pravo da govori, to je samo pitanje kada će to dugme ili taj prekidač da bude, ne daj bože, primenjen u nekoj budućnosti za neke druge svrhe. Kad on oduzima reč, spreman je, bogami, i nešto mnogo veće i važnije da oduzme. Mi to znamo. To je psiha čoveka. To je podvojenost ličnosti. To se zove stručno, evo, profesor je tu, nije sad trenutno, to je jedna vrsta šizofrenije. I mi nećemo više polemisati sa dotičnim gospodinom…

(Predsedavajući: Nemojte, kolega, teške su kvalifikacije.)

… zato što to nema više svrhe. Jer, ne daj bože u budućnosti, ako bude u mogućnosti da nam uskrati život, biće spreman. To je potpuno jasno.

Što se tiče ovog amandmana, mi samo želimo da na neki način upozorimo i da prikažemo naše viđenje čitave ove situacije. Nije naše viđenje zasnovano na političkim manipulacijama, nego na realnim osnovama.

Vi ovde stalno slušate, kao i mi, srpski radikali, koliko je javni dug. Ukupan dug Srbije je mnogo veći nego ove 23 milijarde. Nama iz godine u godinu raste uvoz na račun izvoza. I sada je prognoza da je 2019. godine to završeno na pet milijardi, i ovih 23, to je 28 ukupno duga Srbije. Nemojte da zanemarujete to. Mora javnost da zna. Ne bavimo se mi manipulacijama, srpski radikali, mi samo iznosimo ono što vide svi ljudi od struke, a ne tako što će zauzimati političke stavove i pamflete izbacivati.

Uostalom, neće dugo to ni trajati. Evo, par meseci i biće drugačiji sastav.