Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Samo vas još jednom molim, nema razloga za teškim kvalifikacijama, ličnim obraćanjem…

(Milorad Mirčić: To je dijagnoza.)

Nema razloga ni da iznosimo mi dijagnoze, ima ko iznosi dijagnoze. Ja vas samo molim da se bavimo onim što su tačke dnevnog reda, a to su zakoni.

Kolega Arsiću, vi želite repliku?

(Veroljub Arsić: Po amandmanu.)

Po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, nemojte da se brinete. Nisu ovo prvi samozvani doktori koji su meni davali dijagnozu. U ovom istom parlamentu bili su mnogi, neki su bili vračare, tako da nemojte da se brinete. Bilo je i nekih travara, onaj Obren Joksimović, i on mi je tada ovde svakojake uvrede izrekao. To je jedno najobičnije vaspitanje, stvar vaspitanja, kulture, lepog ponašanja, nešto što ponesemo iz porodice.

Zamislite na šta bih ja sebi ličio kada bih rekao da dajem ministru, Zorani Mihajlović, dršku! Na šta to liči? Da ne govorim šta se sve juče dešavalo.

Nisam ja podvojena ličnost, ja tako nešto bezobrazno, nevaspitano, ne mogu da kažem. Ali, neki nemaju te kočnice i to je najveći problem.

Nemaju kočnice ni kad su u pitanju ovakve gluposti u vezi ekonomske situacije. Kaže se - raste uvoz u odnosu na izvoz. Ma, pazi bogati. Godine 2012. je uvoz bio pokriven sa 56 ili 62%, danas je 76%, čini mi se, preko 70% uvoz pokriven izvozom i to upravo pokazuje kakvim se manipulacijama služe.

(Siniša Mali: Čeka se izveštaj, biće preko 70%.)

U nominalnom iznosu to izgleda veće. To je isto kao kada neko platu ima 300 evra, ima kredit koji otplaćuje, 100 evra, i neko ko ima platu 1.000 evra otplaćuje kredit od 150 evra. E, to su te razlike. Pa kaže, ovaj ko ima 1.000 evra, on, znate, više plaća kredit, on je u mnogo težoj finansijskoj situaciji.

E, tako, sa tim podacima se ovde barata, da bi se obični građanin zbunio.

Nema tu nikakve priče ni o podvojenoj ličnosti, nema tu nikakve priče ni o njihovoj principijelnosti. Ima problem što moje argumente, argumente koji su zasnovani na politici SNS, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, ne mogu da pobede, pa je najlakše tako da optuže, da izmisle, da ne govore istinu. Nije bitno ni to ko će koga tu da pobedi i nadgovori u Narodnoj skupštini.

Kao što je i sam kolega rekao, za nekoliko meseci, već i nedelja, imaćemo izbore, pa će građani da presude ko je kakav bio, kakve rezultate ima i ko treba da vodi Republiku Srbiju. Izgleda mi da to neke u ovaj sali najviše boli.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani prisutni, među ponuđenim predlozima zakona, cenim da je Zakon o popisu veoma važan za sve građane ove zemlje, a pogotovo i za nas Bošnjake, a tim pre što smo pre 10 godina, tačnije 2011. godine, imali određene probleme sa popisom, s obzirom da je tada prostor Sandžaka, tačnije Bošnjaci, još konkretnije pripadnici Islamske zajednice, bili su izloženi brojnim torturama tadašnje Tadićeve Vlade i vlasti i to skoro svakodnevna praksa zloupotrebe policije protiv institucija Islamske zajednice, protiv njenih pripadnika. Ali, ono što je otežavalo celokupnu situaciji jeste da su najčešće svi ti događaji, torture i zloupotrebe poluga i sudskih i policijskih vlasti protiv Bošnjaka u Sandžaku prolazili ignorisani od strane medija, jer je to slovila tzv. demokratska vlast. Onda, toj demokratskoj vlasti je bilo dozvoljeno sve i svašta i nedemokratsko ponašanje.

Tako da, eto, mi, hvala Bogu, dočekasmo i da ta demokratska vlat padne i nadam se, ako Bog da, da više nikad takvu demokratsku vlast nećemo imati.

Iskustva koja od tada nosimo su veoma ozbiljna, posebno sa popisom, jer tada mi, a to znači jedan veoma značajan broj građana bošnjačke nacionalnosti nisu sudelovali na popisu. Dakle, popis je bio delimično bojkotovan i to zapravo znači da popis nije uspeo i to znači da mi nismo imali validne podatke o tom prostoru vezano, pre svega, za stanovništvo, ali i za sve ostale stavke koje su se ticale popisa.

Tako da, raduje me da ćemo evo i ovim zakonom koji, donekle unapređuje popisnu proceduru, tehnološki je, takođe, dorađuje, nadam se imati naredne godine atmosferu koja će zasigurno biti drugačija. Verujem da neće biti povoda niti za jednu grupaciju da izbegne popis, odnosno da pozove na bojkotovanje popisa.

Popis je veoma važan, kako za buduće ekonomske projekcije razvoja, za praćenje opšteg demografskog stanja, ali isto tako za pripadnike nacionalnih zajednica, a to u našem slučaju znači i za pripadnike bošnjačkog naroda u Srbiji. Od izuzetne važnosti jeste da imamo precizne popisne podatke kako bismo mogli i na tom temelju ostvarivati sva ona kolektivna prava koja nam prema Ustavu pripadaju i koja želimo zajednički sa svim polugama državnog sistema i dalje da unapređujemo.

Takođe, smatram veoma važnim i radosnom vešću što ćemo konačno otkloniti poslednje administrativne prepreke i za izgradnju zgrade Dečje klinike u Tiršovoj, dakle, klinike koja je od opšteg državnog, nacionalnog značaja. Znam dobro koliko roditelja, odnosno dece i sa područja Sandžaka je upućeno na ovu kliniku i to je zasigurno nešto što će biti od velike koristi građanima.

Međutim, ono na šta želim ukazati jeste da je bolnički centar u Novom Pazaru u poslednje vreme preopterećen, s obzirom da širi deo regije zapravo je upućen na tu bolnicu i da bi morali ponovo razmotriti mogućnost osnivanja, potom i izgradnje kliničkog centra u Novom Pazaru, s obzirom i da geografski imamo sva tri, odnosno četiri klinička centra su zapravo geografski na jednoj trećini teritoriji države Srbije.

Znači, sva četiri klinička centra su smeštena na severoistoku zemlje, dakle, Niš, Beograd, Kragujevac i Novi Sad, dok ostale dve trećine zemlje, znači, celi jug, jugozapad, zapad zemlje su bez kliničkog centra, što zapravo opterećuje i ove kliničke centre, ali isto tako i komunikacijsku mogućnost transporta, odnosno prevoza bolesnika.

Zato smatram od izuzetne važnosti, ne samo usko interes vezan za Novi Pazar ili Sandžak koje je, takođe, napadnut i sa severa Crne Gore i sa severa Kosova, sa pacijentima. U tom slučaju bi to značilo otvaranje novog prostora za lečenje, ono što je neophodno i od interesa za sve nas. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Uvažavam i poštujem vaše mišljenje i stav, nisam želeo da vas prekidam, ali još uvek nismo došli do Zakona o popisu, govorimo o amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić. Ali, u redu je. Nisam imao nameru da vas prekidam.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se mi sećamo kako su ovi nesrećnici koji bojkotuju rad Narodne skupštine, ali ne bojkotuju kasu države Srbije, kako su čuvali kurs. Kupovinom na tržištu su pokušali, ali uprkos trošenju deviznih rezervi kurs je za nekoliko godina sa 78 dinara otišao na 120 dinara, odnosno 118 dinara. Toliko je bio u junu 2012. godine, danas je čak nešto niži.

Očuvati kurs sedam godina, a pri tome uvećati devizne rezerve, to nešto znači. Uvećati zlatne rezerve za 100% i za nešto više to znači da je odnekud bilo priliva deviza, a to znači da su strane investicije bile značajne. To, takođe, znači da nam je izvoz porastao, zato što su strane investicije donele i tržišta na kome su robe koje se proizvode plasirane.

Naša ekonomska stabilnost počiva na industrijskoj proizvodnji prerađivačkoj. Nije se BDP poslednjih godina razvijao samo na trgovini tuđom robom, već se razvijao na građevinskoj industriji i na prerađivačkoj industriji, što dugoročno obećava.

Godine 2012. i 2013. Crna Gora je za nas bila Eldorado i po platama koje su bile za 150 evra veće nego u Srbiji. Danas su plate u Srbiji veće nego u Crnoj Gori. Javni dug Crne Gore, a to je možda i razlog zašto Milo Đukanović konvertuje ekonomska i socijalna nezadovoljstva prema SPC i prema srpskom pitanju u Crnoj Gori, želeći nekom krizom da izbegne odgovornost za sve teži položaj Crne Gore. Ne želim Crnoj Gori ništa loše, ali moram da uporedim, da srpski narod zna, da se Srbija ekonomski oporavila, da se uspravila, da javni dug Srbije, uprkos tome što smo napravili 320 kilometara auto-puta, 50%, uprkos tome što nam se diže industrijska proizvodnja, što se dižu fabrike, industrijske zone, Srbija ima javni dug 50% u odnosu na BDP i kreće u novi investicioni ciklus kroz javne investicije od 15 milijardi u narednih pet godina. Uprkos svemu dug Srbije nije prešao 50% i daleko je ispod onih propisanih 60% u Evropi.

Dug Crne Gore je preko 80%. Godišnje rast duga u Crnoj Gori je 600 miliona evra, Crna Gora srlja u velike ekonomske nedaće. Srbi u Crnoj Gori treba da znaju, da budu pažljivi, da izbegavaju svaku opasnost da Milo Đukanović ne pokuša nekim sukobima da amnestira sebe od odgovornosti za težak socijalni ekonomski položaj građana Crne Gore, a time i Srba.

Građanima Crne Gore takođe moramo da saopštimo, a i građanima Srbije, da prihodi od turizma u Srbiji su sad od 1,5 milijardi, a mislim u 2019. godini kada dobijemo konačne podatke da su prihodi od turizma 1,7 milijardi ili 70% više od Crne Gore koja ima more i taj potencijal ne koristi zahvaljujući lošoj ekonomskoj politici Mila Đukanovića, zbog čega verujem podsvesno su se pobunili i crnogorski građani koji nisu pravoslavne veroispovesti i srpske nacionalnosti.

Crna Gora takođe ima trgovinski deficit. Izvoz joj je 300 miliona a uvoz je 1,6 do 1,7, što je 1,3 milijarde ili 28% BDP više uvezu nego što izvezu. Iz te situacije Milo Đukanović pokušava da izađe na način koji vidite ovim šutiranjem, uriniranjem na zastavu, šutiranjem srpskih mladića itd.

Moj apel Srbima, moj apel vernicima Srpske pravoslavne crkve, moj apel građanima Crne Gore, da ne nasedaju na „fore“, kako to mladi kažu, Mila Đukanovića, već da ga jure i zbog ekonomskih nedaća a ne samo zbog otimačine ili pokušaja otimačine imovine Srpske pravoslavne crkve. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Narodna banka Srbije je institucija koja je suštinski zaslužna za stvaranje ambijenta koji dovode do značajnih i vrlo pozitivnih promena u privrednom razvoju Srbije, a posebno u Leskovcu.

Posle dugogodišnjih tavorenja, svedoci smo otvaranja velikog broja radnih mesta u proizvodnim pogonima koji su osnovali kako domaći, tako i strani investitori. Zahvaljujući monetarnoj politici koja je dovela do stabilizacije cena i kretanja inflacije u apsolutno planiranim okvirima kao i kursa koji je omogućio privredi da planira umesto da spekuliše, veliki broj preduzeća je odlučio da svoju proizvodnju pokrene i uveća u periodu od 2012. do 2019. godine, baš u Leskovcu.

Istakao bih „Džinsi“, „Falke“ „Juru“, „Autostop“, „Interiors“, „Tera stil“, „Mladost“, „Mlekara Leskovac“, „Nevena kolor“ i mnoge druge. Ti privredni subjekti su otvorili pre 6.000 novih radnih mesta u pomenutom periodu, što je, priznaćete, značajan zamajac za Leskovac, da se ponovo uspostavi i nametne kao industrijski centar juga Srbije, što je pozicija koju je davno izgubio a posebno katastrofalnom privatizacijom, pljačkaškim privatizacijama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Ne treba zaboraviti i poljoprivrednu proizvodnju. Politika koja posebnu pažnju posvećuje poljoprivrednim proizvođačima i politika subvencija i plaćanja, uvela je u legalne tokove značajne iznose platnog prometa, a iznos i obim poljoprivredne proizvodnje u leskovačkom kraju, značajno raste iz godine u godinu.

Pored toga što je Leskovac značajni proizvođač velikih poljoprivrednih proizvoda, čija je kultura iz različitih razloga promenljiva, pa su samim tim promenljive cene i zarade, leskovački poljoprivrednici koji su listom tržno opredeljeni, nalaze razumevanje za ovo kretanje a često u neposrednom razgovoru ističu da poslovanje nikad nije bilo sigurnije i da je plasman proizvoda uvek moguć uz domaćinsku i vrlo modernu proizvodnju.

Ovakva proizvodnja karakteristična je za ove krajeve, pa bih istakao da saradnja između proizvođača i lokalne samouprave koja se zasniva na razumevanju i pomaganju, a nikada na ucenama ili blokadama, koje nanose štete svima.

Leskovački poljoprivrednici, a mnogi od njih važe za vrlo imućne domaćine uvek ističu da je posao kojim se bave težak, da zarada nije moguća preko noći i da je potrebno mnogo rada i znanja, ali da rezultat ne izostaje.

U gradu Leskovcu, na teritoriji grada, podsećam, žive najbolji povrtari i odlični voćari u našoj Srbiji. Na kraju, teškom mukom ostvareni rezultati u privredi i poljoprivredi leskovačkog kraja, kroz politiku Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, moraju se braniti od zlonamernih koji druga posla nemaju niti hoće da ih imaju, do centara moći koji su marginalizovali i kojima je onemogućeno da pljačkaju, ali koji svoju šansu i dalje čekaju.

Zato moramo da istrajemo svojom politikom rada u odbrani interesa građana i privrede Srbije na odbrani ambijenta u kojem želimo da mirno i prosperitetno živimo i mi i naša deca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, odgovorna politika Narodne banke Srbije, stabilan i predvidiv kurs dinara govori o velikom unapređenju sigurnosti i svakako ide u prilog potencijalnim investitorima, pogotovu stranim koji su pokazali interes za novim plasmanima na naše tržište.

Rast naše ekonomije je osnovni cilj ekonomske politike koju vodimo. Povećanje dostupnosti i atraktivnosti domaćih hartija od vrednosti investitorima smanjujemo troškove finansiranja i obezbeđujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti.

Odgovornom politikom uspeli smo da uredimo finansije da povećamo kreditni rejting. Imamo i niske kamatne stope. Na taj način smanjujemo troškove kapitala za našu zemlju, smanjujemo rizik ulaganja za našu zemlju. To govori o stabilnosti i sigurnosti finansijskog sistema. To pokazuje da investitori imaju poverenje u finansijski sistem Srbije, a poverenje imaju i privrednici koji ovde otvaraju svoje fabrike. Pri tome se radi o kompanijama koje svoje poslovanje planiraju dugoročno. Investiranjem u hartije od vrednosti i odličan odziv investitora u naše hartije od vrednosti na 10 godina po kamatnoj stopi od 1,25% znači da je Srbija atraktivna, sigurna, bezbednija za njih. To su sve rezultati ekonomske politike.

Sve su ovo pokazatelji pozitivnih ekonomskih trendova koji su značajni i koji su Srbiji za veoma kratko vreme mnogostruko podigli Srbiju koja se pokrenula. Zahvaljujem.