Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Kao što znamo, mišljenje izvršne vlasti ne obavezuje zakonodavnu vlast. Ovu vlast ovde je izabrao narod, građani Srbije koji su glasali za svoje predstavnike. A mi biramo Vladu, mi biramo izvršnu vlast.

Mislim i ubeđena sam da nisu oni koji su preovlađivali, nećete mi reći da su svi ministri baš zdušno učestvovali u ovakvom načinu interpretacije predloga zakona koji ste vi predložili, ali mi smo ga svi ovde podržali, ili sve, kako god hoćete, da nisu shvatili da hoćemo da napravimo iskorak u odnosu na ono što je doneseno pre 10 ili 12 godina i da je život promenio već tih 33,3% i pretvorio u sadašnjih 37,4%.

Ne možemo unazad da idemo, pa da nas sada bude nešto manje, nego što je danas u ovoj sali, u ovom sazivu. Mi imamo, koliko smo upoznati u javnosti, Koordinaciono telo koje se bavi pitanjem rodne ravnopravnosti. Ne želim da verujem da je ovo njihov stav. To ne želim da verujem. Više želim da verujem da je neki birokrata seo, sročio nekakvo mišljenje i tu je faksimil, idemo dalje, ne shvatajući da je život promeni zakon od pre 10 godina. Samo toliko.

Ako treba neki amandman, pa da se kao kegle poređamo, bićemo druga, četvrta, sedma, deveta, i to ćemo uraditi, ali ne želim da verujem da je Koordinaciono telo stalo iza ovog mišljenja, jer smo na domak da donesemo Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kome piše – 40%, ne samo u parlamentima, nego na svim mestima, 40% manje zastupljenog pola.

U mišljenju nešto nije u skladu sa Predlogom zakona koji Vlada samo što nije uputila ka parlamentu. Stoga, pozivam poslanike, izgleda mi bolje znamo život i koliko nas ovde ima tačno u parlamentu, od birokrate koji je napisao dve rečenice u zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Svoje izlaganje ću početi o dve reči koje je govorio narodni poslanik Nenad Čanak – dijalog i rezultati.

Dijalog imamo, evo, imamo ga ovde u našem parlamentu. Malopre je o tome govorila i predsednica parlamenta Maja Gojković. Mi diskutujemo. Mi ovog trenutka ne znamo rezultat, ali smo narodni poslanici sa integritetom, poslanici koji će da brane svoje stavove koje iznose.

Kad kažem da imamo dijalog, dijalog oko izbornih uslova vodimo od leta, od jula, a sada je februar mesec. Menjamo zakone, popravljamo situaciju, a, da naglasim da su ovi izbori koje smo do sada imali, od 2000. i zajedno sa 2016. godinom, bili po izbornim zakonima koje je međunarodna javnost, ali i naša unutrašnja javnost prihvatala, kao legalne i legitimne.

Mi smo sada popravili stanje. Promenili smo četiri zakona, nema više funkcionerske kampanje. Dalje, ne mogu se koristiti javni resursa, način finansiranja stranaka, da stranke ne mogu finansirati više izborne aktivnosti iz svojih redovnih sredstava, da se ne mogu zloupotrebljavati javna preduzeća u izbornoj kampanji. Sad neko nama kaže – ne, vi niste ništa uradili.

Naglašavam da je ovo što danas raspravljamo kruna našeg rada i upravo rezultat rada. Zato, gospodo, oni koji rade, koji žele da menjaju stvari, koji žele da unaprede stvari, oni imaju rezultate. Mi imamo rezultate, i to ćemo upravo pokazati u subotu naveče kad se bude izjašnjavali.

Ono što sigurno mogu da kažem, a to je da je snižavanje cenzusa na 3% nešto što Socijaldemokratska partija pozdravlja i mi smo na tome još pre 10 godina insistirali i tražili u jednom širem korpusu menjanja Ustava i prilagođavanja našeg Ustava i svih naših zakona u skladu sa evropskim principima.

Ne bih o tome puno govorio iz prostog razloga, jer su moje kolege o tome već govorile i rekle svoje stavove.

Ovde ima izmena zakona u vezi nacionalnih manjina. Socijaldemokratska partija smatra da nacionalne manjine moraju biti zastupljene u nacionalnom parlamentu, u lokalnim parlamentima i da moramo naći najbolje rešenje da one zaista budu zastupljene, ali ne da bude zloupotreba, već da budu oni istinski predstavnici nacionalnih manjina, jer to je ono što je Srbiji potrebno i neophodno.

Da li je ovo najbolje rešenje, to ćemo videti kroz raspravu. Imamo amandmane i nadam se da ćemo imati znanja i sposobnosti da dođemo do najboljeg rešenja i da ćemo zaista istinski zaštititi nacionalne manjine.

Ovo vremena koje još imam ja ću posvetiti onom što je meni zadovoljstvo, a to je učešće žena u radu parlamenata. Mogu da kažem da su kvote koje su uvedene, kvota od 30%, zaista dale rezultate. To je dosta visoka kvota i moram reći da je Srbija zemlja koja se u svetu kotirala dosta visoko, a mi lestvicu sada dižemo više.

Ponosan sam na tu činjenicu i mogu ovog trenutka da naglasim da će Socijaldemokratska partija upravo sa ponosom glasati za tu kvotu, i ne samo za kvotu u skupštinama, u parlamentu i u lokalnim organima uprave, već i u izvršnim organima, da ćemo razmišljati o tome koliko je žena na čelu naših skupštinskih odbora, koliko žena se nalazi i u odborima i na svim drugim mestima. Često pogledamo samo najistaknutije funkcije, a ne gledamo gde se žene nalaze.

Moram priznati da je Fokus grupa za implementaciju cilja održivog razvoja u decembru mesecu izvršila jednu analizu. Tu su bili eksperti UN i dobili smo vrlo velike pohvale što smo do sad uradili.

Sada idemo dalje. Ponosan sam na tu činjenicu da idemo dalje, da ćemo napraviti veliki iskorak i stojim iza toga. Prema tome, drage kolege narodni poslanici, buditi uvereni da ćemo učiniti veliku stvar kad izglasamo ovaj predlog za kvotu od 40%. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Svoju diskusiju ću početi od ovog tzv. prvog korpusa predloga zakona o kojima raspravljamo. Moram odmah da istaknem da ovaj način na koji su predloženi zakoni daje nama za pravo da možemo da kažemo da se dodatno poboljšavaju, ne samo izborni uslovi, već da se i stimuliše demokratski proces u Srbiji.

Demokratski pluralizam, koji se na neki način sistematizuje izbornim zakonima u vezi kojih vodimo raspravu, daje mogućnost svim političkim strankama koje se izbore za mandate u parlamentu da artikulišu svoje političke poglede i zbog toga ne postoji ni jedan jedini razlog niti postoji opravdanje za izostanak iz demokratske rasprave, iz dijaloga, iz sučeljavanja mišljenja, naročito političkih stavova, što, nažalost, nije prisutno u ovom domu.

Političke stranke koje su se opredelile za vaninstitucionalnu borbu, pa makar to bila ulica, do sada nisu prepoznale ili nisu želele da prepoznaju da ostrašćenost mora biti zamenjena dijalogom, da destrukcija mora biti zamenjena dijalogom, da malicioznost i sve ono što politički odvodi u suprotnu stranu u odnosu na demokratski način borbe opet jedina alternativa jeste dijalog.

Mi smo se danas ovde, većina govornika koji su učestvovali u ovoj raspravi o izbornim zakonima, pozivali na dijalog, i to je u redu. Nije demagoški pristup iskreni pristup, hajde da krenemo putem dijaloga. Međutim, očigledno je da jedan deo opozicije, sad neću da kvalifikujem u celinu opoziciju koja nije ovde, namerno iz određenih političkih razloga urušava upravo ovo što podrazumeva postulate demokratskog dijaloga, odnosno političke debate i, malopre kako sam to na samom početku rekao, demokratskog pluralizma. Da li je to dobro ili nije dobro za državu Srbije, to će vreme pokazati.

Na kraju krajeva, i oni koji su se opredelili za takav vid borbe će vrlo brzo dobiti ocenu, ocenu od građana Republike Srbije na izborima i tada će se odmeriti i njihov potencijal i njihov ugled kod građana Republike Srbije. Za razliku od njih, mi smo tu gde jesmo, vodimo političku debatu, raspravljamo o svemu onome što je u interesu građana i to je jedini način na koji narodni poslanici koji predstavljaju građane Srbije treba da politički deluju.

Mislim da su rešenja u predloženim zakonima jako dobra. Spuštanje cenzusa sa 5% na 3% u svakom slučaju doprinosi svemu ovome što sam rekao, ali bi to spuštanje cenzusa trebalo da prati srazmerno i spuštanje broja i to minimalnog broja glasova, odnosno potpisa za predaju odborničke liste kada su u pitanju lokalni izbori, jer ćemo doći u jedan paradoks, a taj paradoks podrazumeva sledeće da i jedna stranka će morati da obezbedi mnogo veći broj potpisa, nego što će ostvariti broj glasova na izborima, što je apsurd. Zato bez obzira da li postoji poslovnička mogućnost ili ne postoji, molim predlagača da ovaj paradoks na neki način ispravimo i da pređemo u jednu daleko povoljniju demokratsku situaciju kada je u pitanju sprovođenje izbornog procesa na lokalu.

Moramo sprečiti, tzv. političku trgovinu, o kojoj je govorio moj uvaženi kolega, predsednik poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević, a ja sam o tome govorio na javnom slušanju. Dakle, to su anomalije koje se svakako moraju izbeći, jer neće biti ni poslednji put da poslanik iz ovih klupa pređe u poslaničke redove u ovim klupama, ali nažalost ne u ove stranke koje sede ovde, nego u stranke koje nemaju ni jedan jedini glas na izborima, možda se nisu ni pojavile na izborima, ali će zato biti zastupljene u parlamentu. Da li je to demokratski postulat i načelo? Nije.

Što se tiče Predloga zakona uvažene koleginice Čomić, tu ću vrlo kratko da izrazim stav poslaničke grupe SPS. Mišljenja sam da se zakonima ne može uspostaviti rodna ravnopravnost u punom kapacitetu, ali se može napraviti jedan korak ka tom cilju.

Daleko važnija od zakona je svest o emancipaciji žena, daleko je važnija svest o tome da uvažavanje osoba suprotnog pola u smislu ravnopravnosti i jednakosti ne sme biti zasnovano na matrici o ženama heroinama ili ženama koje su prepoznatljive po društvenom položaju, po stručnim referencama, po talentu i kreativnim sposobnostima. Sve to je moguće i kod žena i kod muškaraca, ali je daleko važnija emancipacija žena koje nisu ni Klara Cetkin, nisu ni Margaret Tačer, Marija Kiri, ni Šeron Stoun. Sve one koje sam sad nabrojao i naveo su samo sticajem okolnosti postale vidljive, odnosno postale su to što jesu, harizmatične na neki način. Ali, postavlja se pitanje - u čemu se one razlikuju od tzv. običnih žena koje su majke, koje su domaćice, koje su obične žene, da ne budem pežurativan i grub i servirke i higijeničarke i vaspitačice i učiteljice. Naša svest o emancipaciji tog dela žena mora da bude na tom nivou, da se upravo i one moraju uključivati u sve društvene procese u kojima smo uključeni svi ovde zajedno.

Ne vidim ni jedan jedini problem u tome, ali se ne mogu složiti sa činjenicom da, kako je to malopre istaknuto, da su sve žene potpuno slobodne da se uključe u takve demokratske, političke i sve ostale procese. Nažalost, nisu. Nisu zato što ih ne prepoznaju na pravi način. Ne vide ih. To stoji da je činjenica i u Sjenici i u Tutinu i u Novom Pazaru, vrlo mali broj osoba suprotnog pola od mog, odnosno žena koje se uključuju u procese koji se vezuju za rad na način kako mi to ovde radimo, dakle za političko delovanje.

Postavlja se pitanje - zašto? Da li im je dat dovoljan prostor? Da li im je omogućeno sve ono na šta imaju pravo gde treba da budemo jednaki i ravnopravni? Mislim da nije i u tom smislu ta svest mora da bude na daleko, daleko većem nivou od onoga što je nažalost prisutno u našoj Srbiji.

Mi u poslaničkoj grupi SPS, imajući u vidu visoki stepen uvažavanja prema našim drugaricama i damama zaista iskreno smatramo da je to jedini put da se uspostavi ono što podrazumeva ideal ravnopravnosti i jednakosti, rodne ravnopravnosti i jednakosti.

Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, čuli ste od akademika Zukorlića da smo mi narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržali sve ovo što se tiče zakona uz ove opaske koje se odnose na partije nacionalnih manjina i s tim u vezi podneli određene amandmane. Radujemo se mogućnosti da se napravi kompromis i da se uvaže te naše zamerke.

U svakom slučaju, svaka vrsta unapređenja izbornog procesa je izuzetno važna, izuzetno bitna i doprinosi mnogo ozbiljnijoj slici celokupnog političkog života u državi Srbiji.

Mi se nadamo da će ove izborne promene takođe uticati na to da i izborni proces bude što pravilniji. S tim u vezi želim pohvaliti ono što je odradila RIK kada su u pitanju obuke ljudi na biračkim mestima. Jako je bitno, jako je važno da na samim biračkim mestima imamo ljude koji su prošli konkretne obuke i koji će na taj način, nadamo se, sprečiti mnoge zloupotrebe koje su se u prethodnim izbornim procesima događale i dešavale upravo u izbornom danu.

Naravno da iskustva koja nosimo iz prethodnih izbornih ciklusa nimalo nisu prijatna, posebno kada su u pitanju upravo izbori i izborne komisije, kako oni na samim izbornim mestima, tako i u određenim situacijama i reakcije RIK na sve one nepravilnosti koje su se mogle uočiti i uočavale su se na izbornim mestima, pa sve do onih brutalnih krađa u tom nesretnom Tutinu koje su zabeležene i kamerama i da nikada nismo imali epilog u pravno-formalnom smislu kažnjavanja ili sankcionisanja ili verificiranja te izborne krađe i svih onih koji su učestvovali u takvom izbornom procesu od onih na samom biračkom mestu pa do onih u RIK koji su dozvolili tada da se prekraja izborna volja građana.

Zato se nadamo da će sva ova pozornost na izborne zakone i na sam izborni proces doprineti da bude što manje takvih scena, da sam izborni dan bude što jednostavniji, da bude što manje napetosti i da svi oni koji učestvuju u izbornom procesu imaju jednake mogućnosti da zaštite svoje glasove ili svoje glasače. S tim u vezi zaista su važne sve ove promene. Koliko god da je važna promena kada je u pitanju izborni cenzus, važna je i ova promena kada su u pitanju partije nacionalnih zajednica ili manjina naravno uz sve one ograde koje smo prethodnih dana govorili i uz sve ono što je usledilo i što će uslediti, nadamo se, u subotu prilikom razmatranja amandmanskih predloga i prilikom glasanja, jer vrlo je važno da zaista imamo transparentnost i da u ovom parlamentu budu prisutni autentični predstavnici nacionalnih zajednica nacionalnih manjina.

Iz ličnog iskustva i iskustva naše zajednice možemo kazati da se upravo time razbijaju različiti stereotipi koji su postojali ili postoje, nasleđe su prethodnih perioda na relaciji manjinskih i većinskih naroda i da se na taj način ostvaruju individualna i kolektivna prava svake nacionalne zajednice. Zapravo to jeste put potpune integracije manjinskih naroda i nacionalnih zajednica u celokupan društveni, politički i svaki drugi sistem Republike Srbije.

Država Srbija, kada su u pitanju zakonska rešenja, jeste, možemo slobodno kazati, u zavidnijem i mnogo boljem položaju u odnosu na zemlje regiona. Zapravo, time se pokazuje briga o prisustvu i u celokupnom delovanju nacionalnih zajednica u samim organima, kako izvršne, tako i zakonodavne vlasti. Zato smo mi snažno na poziciji da podržimo sve ove promene, uz, naravno, ovaj dogovor kada su u pitanju statusi političkih partija ili subjekata prilikom predaje izbornih lista, tj. da se uvaži da to bude samo mišljenje ili preporuka nacionalnih saveta, a da konačnu odluku ima Republička izborna komisija.

Važno nam je i učešće nacionalnih zajednica, važno nam je da se podigne i svest o učešću u političkom životu i predstavnica ženske populacije. Zato nemamo nikakvih ograda i podržavamo zaista i ovaj predlog.

Ne bih se složio sa kolegom Jovanovićem da žene u Pazaru, Tutinu i Sjenici nisu u dovoljnoj meri zastupljene u političkom životu. Jesu, i te kako , i one su vrlo uspešne u političkom životu i u svakom drugom vidu, pa čak uspešne i u samoj privredi, recimo u biznisima i u svakom drugom smislu. Mi imamo jedan poseban odnos poštovanja žena i zaista verujemo da žena kao majka, kao supruga, ali i kao jako kvalitetan i odgovoran subjekat društvenog života mora imati veću prisutnost i u svim drugim oblicima pa i političkom angažovanju svakog naroda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospođa Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Arsiću, uvažene kolege i koleginice, građani Srbije, svesno danas pozdravljam prvo kolege, jer ste uvažene moje kolege trenutno u sali manje zastupljen pol. Ako neko pokaže krupni kadar videće se da sam ja u pravu. Tako bi u praksi trebalo da izgleda rodna ravnopravnost o kojoj govorimo.

Predloženi zakon koji kaže – 40% žena na listama, na budućim izborima, je izazvao sve samo ne ravnodušnost i čini mi se da je njegova pobeda najpre u tome. Ja ću se potpuno složiti i sa predlagačem i sa predsednicom Skupštine, jer su i jedna i druga pre svega svojim političkim iskustvom objasnile gde su motivi za ovakav zakon.

Složiću se i da ovde raspravljamo o 2,5%, grubo rečeno, što nije ni mnogo više, niti ko zna kakav kapitalni korak, ali se malim koracima stiže do velikih ciljeva.

Kada je u pitanju SPS, šef poslaničke grupe nedvosmisleno je rekao da će podržati sve predložene zakone. Ja tu nemam šta da dodam.

Ono što želim da kažem, pre svega kao sekretar Foruma žena SPS, jeste da sam apsolutno ponosna na sve svoje drugarice koje su punih 30 godina, kolika je tradicija SPS, davale svoj doprinos kvalitetu rada pre svega socijalista na svim pozicijama na kojima smo bili i u svim vremenskim razdobljima koja su iza nas, i kada smo bili apsolutna vlast, i kada smo bili opozicija, i kada smo bili deo vlasti.

Tačno je da je najmanji broj žena bio u onom trenutku o kome je predsednica Skupštine govorila malopre, i tačno je da su to bile žene koje su bile motiv za sve nas koje smo tada bile tek u građenju svoje političke karijere koja može da bude manje ili više uspešna, ali svakako postoji.

Ja se pre svega zahvaljujem predlagaču zbog iskoraka koji je učinila, govorim o Gordani Čomić, onda se zahvaljujem predsednici Skupštine koja je prepoznala motiv, ali se najviše zahvaljujem predsedniku Republike Srbije, koji je pokazao da kada govori o svojoj Milici, na nju i misli. Ovo je zakon koji će omogućiti bolje sutra za sve naše Milice.

Žao mi je, ako neko od nas ovo nije prepoznao kroz tu prizmu. Žao mi je ako ste ga merili kroz prizmu koja vam se od nas dopada ili ne dopada. Mi imamo svoje mane, svakako, neka je rečitija, neka manje, sa nekom se lakše dogovara, sa nekom teže, ali iza nas dolaze generacije naših ćerki i uvek se može desiti da se preko puta njih nađe neko ko ih ne razume sasvim. Raskrčite im put da mogu glasnije da govore, pa će lakše doći i do razumevanja.

Ja se potpuno slažem, pre svega sa pozicije levičarke, da ovaj predlog zakona može da se upotpuni i određenim amandmanskim rešenjima koja su predložena i o tome ćemo razgovarati u pojedinostima.

Ono što je važno reći danas u načelu, jeste da ovo nije nikakav ženski bunt. Mi smo samo probale da u naše vreme, u našem mandatu, našim učinkom zaradimo od naših kolega i prijatelja podršku da nas bude 2,5% više. Ako na ovom ispitu budemo pali zarad mišljenja Vlade ili bilo koga od nas pojedinačno, onda se bojim da je to odgovor da smo pali kao društvo.

Svakako ću, kao poslanik SPS, glasati za sve predložene zakone i neću se zbog vremena baviti smanjenjem cenzusa, o tome će govoriti moje kolege. Iscrpno je i vrlo precizno o tome govorio Đorđe Milićević.

Zahvaljujem vam se što ste me saslušali i još jednom molim da prema ovom zakonu imamo širi pristup od onog što je lični. Hvala.