Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, podsetimo se početka ovog saziva, dakle od 2016. godine, SRS predlaže neka rešenja u cilju poboljšanja parlamentarnog života, tako i promenu Poslovnika koja treba da unese više ravnopravnosti u Skupštinu i poboljša položaj opozicije u Narodnoj skupštini, koji treba da bude za svaku demokratiju dragocen.
Naravno, vi ste bili gluvi te četiri godine na taj predlog. Govorili ste kako to vi niste doneli, nego bivša vlast, kao da ste u ubeđenju da se jednom donet zakon ne može promeniti i da on važi za sva vremena, jer vam u tom momentu tj. u ovom momentu tako nešto odgovara, da možete svakog prekinete, da možete narodne poslanike da kažnjavate, da možete da radite šta vam padne na pamet. To je samo jedan od naših anomalija.
Druga stvar, mi smo imali jednu situaciju da se vlast u Narodnoj skupštini bavila opstrukcijom parlamenta na način gde će se podneti 500 ili 700 ili 1.000 istovetnih amandmana od strane velikog broja narodnih poslanika vlasti, za koje posle narodni poslanici vladajuće većine neće glasati. Dakle, to se desilo u Srbiji i mi onda pričamo o demokratičnosti.
Položaj, tj. situacija u medijima, je takva da na RTS-u koju plaćaju svi građani Srbije pretplatom, što je nenormalno, koja se finansira obilno iz budžeta Srbije, neguje neku raznolikost političkih stranaka i raznovrsnost, tako da na RTS-u možemo da vidimo i Vučića, i Vulina, i Dačića, i Zoranu Mihajlović, dakle, nije jednoumlje, ima više ljudi koji mogu da se pojave na toj televiziji. Ali, za opoziciju često nije bilo mesta, pogotovo ne za SRS koja je u ovom sazivu najveća opoziciona stranka i pojedinačno posle SNS i najveća stranka sa 22 mandata, a bilo je mesta za izmišljene stranke koje nisu parlamentarne, koje ne postoje, koje postoje samo na papiru i one koje su nastale krađom mandata.
Dakle, neki koji su izabrani na jednoj izbornoj listi, konkretno izbornoj listi – Saša Radulović, Dosta je bilo ili kako god, su ukrali mandate toj izbornoj listi, izneverili legitimitet građana, tj. građane koji su legitimitet dali upravo toj listi kakva god ona da je, i ma šta ja mislio o njoj, i formirali posle drugu stranku sa ukradenim mandatima, vi ste im dali mesta po odborima skupštinskim, i oni izlaze u javnost i kažu – naša nova stranka smatra ovo, naša nova stranka smatra ono.
To je u Srbiji postalo normalno. To ste se možda vi svojih korena podsetili kako ste nastali, pa ste možda to tolerisali, ali to za našu demokratiju nije normalno.
Imali smo više tačaka dnevnog reda spojenih u jednu, pa i onu nebulozu kada smo o budžetu raspravljali zajedno sa 69 tačaka dnevnog reda. Tek se to promenilo kada je stigao izveštaj Evropske komisije. Dakle, kada je Evropska komisija primetila da nešto fali u Skupštini Srbije, da nešto nije u redu, onda ste vi tek uvideli problem, a na naše zamerke, na one koje treba da slušate mnogo pre bilo koje međunarodne instance, vi ste bili gluvi.
Sada pokušavamo, tj. pokušava se od strane vlasti da se napravi neka mimikrija, kao da su se neke stvari promenile u Srbiji na bolje, a u suštini sve ostaje isto. Podsetiću vas i da je 2017. godine, u vreme predsedničkih izbora, jedan kandidat za predsednika Srbija imao 85% medijskog prostora, a svi ostali kandidati imali su zajedno 15%. To su činjenice i to je izborna atmosfera u Srbiji.
Pitanje izbornog cenzusa sa 5% na 3% jeste pozitivno u smislu predstavljanja više delova građana u Narodnoj skupštini, veća reprezentacija i demokratičnost, ali nije ni blizu osnovnih problema koje mi imamo. Pre svega, ne sme da bude dozvoljeno da narodni poslanik koji je izabran sa jedne liste, u sazivu promeni stranku sa sve mandatom, koji posle toga nosi u miraz. To je krađa. To je isto kao kada bi nekom ukrao novčanik iz džepa, nema nikakve razlike. To ne sme da bude dozvoljeno i to je mnogo veći problem nego pitanje cenzusa. Neke će stranke preći cenzus, neke stranke neće i ide se dalje. Ali, legitimizacija nemorala u politici treba valjda prvo da se promeni, a to je krađa mandata.
Mi smo imali poslanike koji su u ovom sazivu više od dva puta promenili stranke i to je sasvim normalno, nema moralne osude, nema društvene osude, to je prihvatljivo. Mi smo pod uticajem, budući da je svaka grana vlasti u Srbiji pod velikim uticajem tzv. evropskih institucija ili organa EU, mi smo i suspendovali Ustav Srbije koji kaže da narodni poslanik može staviti stranci mandat na raspolaganje. Mi smo zbog neke grupe hohštaplera iz Venecijanske komisije to zanemarili i Ustavni sud je doneo drugačije mišljenje, kao da je njegovo mišljenje važnije od norme Ustava. To je nenormalna situacija u Srbiji.
Svašta se nešto dešavalo i u vreme kradenih mandata SRS 2008. godine pod uticajem te Venecijanske komisije. Podsetiću vas, da Venecijanska komisija važi kao autoritet samo za zemlje koje nisu potpuno suverene, kao što je Srbija. Još nismo videli da su iz Venecijanske komisije dali bilo kakve zamerke Nemačkoj, Francuskoj, Austriji ili nekoj drugoj evropskoj zemlji, iako njihov politički život i podela vlasti uopšte ima mnogo sličnosti sa srpskim, teorijski tj. normativno. Ali, oni su glavni u Srbiji, ne mogu da budu glavni i u Nemačkoj. Ono što je dozvoljeno Jupiteru, to nije dozvoljeno Volu. To je naša situacija.
Ista ta Venecijanska komisija, videli smo, načelno se saglasila sa jednim neustavnim, anti-civilizacijskim zakonom u Crnoj Gori, primera radi, koji treba da nacionalizuje imovinu Srpske Pravoslavne Crkve, nepokretnosti, za njih ne važi ni podela države i crkve, to je sekularna država, za njih ne važi ni neprikosnovenost privatne svojine, važi jedino njihov interes. Venecijanka komisija, kao i svaka druga institucija pod okriljem EU, koristi zemlje koje nisu članice EU i neke manje slabije zemlje kao eksperimentalni poligon. Da vidimo mi šta bi se desilo ukoliko ubacimo kvotu za toliko i toliko u Srbiji ili ukoliko legalizujemo krađu mandata ili bilo šta drugo, a ne zato što je to neki civilizacijski napredak, zašto to ne reći.
Mi smo imali zaista za ove četiri godine mnogo negativnih stvari u našem parlamentarnom životu i uopšte u izbornoj atmosferi. Mi smo imali ponovljene izbore, tj. izbore za lokalne parlamente koji nisu bili u redovnom terminu. Godine 2018, u opštinama Lučani, Kula, Doljevac i Kladovo, gde smo videli da na primer u Doljevcu na 75% izašlih građana 85 glasova dobije vladajuća stranka SNS, a druge dve liste koje pređu cenzus takođe pripadaju vlasti SPS-JS. Znači, 96% je dobila vlast na izborima u Doljevcu. Da li neko smatra da je to normalno i da je to poštena izborna utakmica u kojoj su učesnici ravnopravni? Pa, nije.
Radio televizija Srbije, koju plaćaju svi građani Srbije, apsolutno ne poštuje princip reprezentacije parlamenta Srbije i to niko ne primećuje. Vama bi bila puna usta toga da vas na RTS-u nema, ali budući da ste samo vi prisutni onda nemate ni zamerki na takvu uređivačku politiku. Podsetiću vas, to plaćaju i birači SNS, i birački SRS i birači DS i birači svih stranaka tu televiziju, a tamo samo imaju ekskluzivno pravo da se pojave naprednjaci ili ove neke druge partije koje su tek nastale, koje nemaju legitimitet itd.
Drugo, kako je moguće da jedna lista na izborima osvoji određeni broj glasova, kao što je na primer lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, čini mi se da se tako zvala izborna lista SNS, a posle toga se formira od toga pet, šest, sedam ili 10 poslaničkih klubova. I, sad neki poslanički klub misli ovo, neki misli ono. Niko za njih nije glasao, oni su se šlepali uz veliku stranku, uz popularnog čoveka i na taj način su uspeli da uđu u Narodnu skupštinu i onda se oni u javnosti pojavljuju kao otprilike neki relevantni faktori da iznesu svoje mišljenje. To je nešto nenormalno.
Na izborima legitimitet dobija politički program, politička ideja i onda je normalno ukoliko ta koalicija osvoji toliko i toliko posto, to bude jedan poslanički klub monolitan, koji ima za cilj da sprovede to što je pričao u kampanji, a ne da se zadovoljavaju sitni interesi drugih političkih stranaka koje su bile u toj velikoj koaliciji, pa onda se formiraju manji poslanički klubovi. To je nenormalno.
Dakle, nije cenzus naš najveći problem, iako je pozitivna njegova promena. Ukoliko bi vlast u Srbiji zaista htela da se bavi osetljivim i realnim problemima za naš politički život uopšte, pre svega treba da pošalje jasnu poruku da se nemoralno ponašanje, u smislu krađe mandata ne sme tolerisati u Narodnoj skupštini, i ne igrati se sa legitimitetom građana, poverenjem koje građani ukazuju za bilo koju listu, bilo kog lidera, tako što ćete partikulisati posle izbora, formirati druge poslaničke grupe i na taj način grubo izigrati poverenje građana Srbije.
Takođe, medijska slika u Srbiji je skandalozna, vrlo je malo prostora, nužno suprotno mišljenje, ali mišljenje koje ne dolazi od vlasti, to važi apsolutno za sve političke stranke i to je ono čemu treba da nastojimo da se promeni, ukoliko nas zaista zanima poboljšanje izbornih uslova i političkog života. Ne ulazeći u motive zašto se ovo sada donosi, ali treba nekad nešto da se radi u opštem interesu, a ne samo u interesu političke stranke.