Zahvaljujem.

Reč ima Ljupka Mihajlovska.

Hvala, predsedavajuća.

Evo, ja ću se nadovezati kratko na govor prethodne koleginice i reći da sam se možda i ja setila nečega čega se niko drugi nije setio. Najpre bih govorila o predlogu koleginice Čomić, a to je da se poveća kvota za učešće žena u politici, SMS i ja naravno da to podržavamo.

Ostaje gorak ukus što danas u parlamentu deluje zaista kao da mi žene molimo muškarce da nam nešto daju. Naravno, u idealnoj situaciji bili bi bar 50:50. Kao što mnogi nisu verovali ženama koje su se pre 100 godina izborile da žene imaju pravo glasa i da mi danas budemo ovde, verovatno mnogi od vas ne veruju da je moguće usvojiti i moj predlog, odnosno dopunu predloga gospođe Čomić, a to je da se na svakoj izbornoj listi među prvih 10 kandidata, napominjem, dakle ne na svakih 10 kandidata, nego u prvih 10 kandidata nađe jedna osoba sa invaliditetom.

Meni je nekad žao što ja pripadam onoj manjini, pa i SMS za čije ideje mi još uvek nismo zreli i što možda te ideje negde će sigurno stići Srbiju za 10-15 godina i ma koliko vam to delovalo čudno i ako ne podržite taj moj predlog, verujte mi da će se u ovom parlamentu usvajati neki sličan predlog, ako ne taj.

Zbog čega je ovo važno? U Srbiji imamo između 10 i 15% populacije koja spada u kategoriju osoba sa invaliditetom. To je više nego pripadnici bilo koje druge stranke nacionalnih manjina. Međutim, osobe sa invaliditetom ne mogu po zakonu da se organizuju kao manjinska stranka, dok stranke nacionalnih manjina mogu.

Vi znate da negde nas obavezuje da u nekom periodu za određene manjinske stranke i rezervišemo mesto u parlamentu. Primera radi, pazite sada neverovatnu stvar, Uganda ima pet rezervisanih mesta u svom parlamentu za osobe sa invaliditetom, a u lokalnim parlamentima u obavezi je da svaka lista ima najmanje jednog muškog i jednog ženskog kandidata koji ima invaliditet.

Zbog čega je ovo važno? Važno je da jednoj grupaciji koja trpi viševekovnu diskriminaciju obezbedimo minimalnu moć kako bi mogla da zastupa svoje interese i bori se za unapređenje ove grupe, a sve sa idejom da ravnopravno učestvuje u svim društvenim aktivnostima i dovodi do bolje ekonomske situacije u zemlji.

Dakle, ideja je da ova populacija ne bude stavljena u položaj pasivnih korisnika socijalnih davanja, već da kroz političku moć, kroz političko učešće afirmiše i motiviše druge ljude i obezbedi podršku da se i od ovih ljudi izvuče maksimum kako bi i oni zadužili svoje društvo, a ne bili samo teret društvu.

Ja mislim da Srbija jeste zrela da usvoji ovaj predlog i to naravno ne zavisi apsolutno ni od koga sa strane, nego isključivo od nas. To bi u praksi značilo da ako u parlamentu prođe 10 do 15 lista, to bi bilo 10 do 15 osoba sa invaliditetom, nemojte misliti da i sada nema više osoba sa invaliditetom nego što zvanično mislimo da jeste. Možda nemaju svi papir, ali je činjenica da iako ima više osoba, ti ljudi nemaju interes da se bore za ovu populaciju. Dakle, od vas drage koleginice i kolege zavisi da li ćete to podržati u danu za glasanje.

Što se tiče predloga SNS o smanjenju cenzusa na 3%, Stranka moderne Srbije, to ste već imali više puta priliku da čujete, to podržava. Međutim, mi smatramo da je možda čak i veći problem od cenzusa broj potpisa koji politički subjekt treba da sakupi da bi prvo osnovao stranku, a onda izašao na izbore. Dakle, vama je, ako želite da se bavite, da se čuju vaše ideje koje, recimo, ne zastupaju većinske stranke, potrebno minimum 50.000 evra samo da registrujete stranku, i to samo da platite overu potpisa, a da ne govorim o iznajmljivanju kancelarija, ljudi koji će tamo sedeti, dežurati i celoj toj infrastrukturi, a onda još 50.000 evra da biste uopšte predali parlamentarnu listu. Dakle, trebalo bi razmisliti i o tome, jer je pitanje da li je veći problem cenzus ili uopšte način da se uđe u trku za cenzus.

Što se tiče ovog dela o nacionalnim savetima, odnosno o tome da nacionalni saveti daju potvrde da neka stranka zastupa interese određene manjinske zajednice, mi smatramo da to nije dobro. Daću vam primer makedonske nacionalne zajednice. Imate tri stranke makedonske nacionalne zajednice registrovane u Registru političkih stranaka. Nisu sve ni jednako bliske, ni jednako mrske postojećem Nacionalnom savetu makedonske nacionalne zajednice. Pri tom i po zakonu nacionalni saveti nisu političke organizacije, odnosno ne bi smele da budu, mada na terenu imamo da su i te kako politizovane, pa onda što da ne. Razmislite o tome da se oni pretvore u političke stranke, pa da se bave politikom

Smatramo da bi tu moglo doći do zloupotreba i sukoba interesa i da to treba definitivno rešavati na drugačiji način. Više o svom amandmanu, naravno, u pojedinostima. Hvala vam.

Zahvaljujem i ja vama.
Reč ima Sandra Božić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde smo danas imali priliku da čujemo jednu raspravu koja je daleko iznad kvalitetne. Dakle, jednu vrlo iscrpnu i, pre svega, sa puno detalja o svim temama koje su danas na dnevnom redu.

Pre svega bih podvukla nekoliko stvari i za, eventualno, kraj današnjeg dana i današnje sednice koje se tiču Zakona o smanjenju izbornog cenzusa sa 5% na 3%, koji je SNS, kao predlagač, i dala, a to je da ova promena daje jedan dodatni impuls razvoju moderne Srbije, a mi smo već na tom putu, evropskim vrednostima. Ovo je predlog koji daje nadu i ulaganje u budućnost demokratije u Srbiji.

Mogućnosti koje ove izmene cenzusa sa 5% na 3% daju i pružaju jesu dodatno razvijanje političkog života u Srbiji i mogućnost da u društvu onu situaciju koju imamo, pre svega političku, u najvećoj i najpreciznijoj meri preslikamo i na narodni dom, odnosno na parlament.

Kao što smo mnogo imali priliku danas i da čujemo, u ovoj situaciji smanjenja cenzusa jedina stranka koja može da izgubi jeste upravo SNS, i to zbog proporcionalnog sistema, Dontovog sistema koji nam služi za obračunavanje odnosno krajanje mandata na kraju izbornih rezultata. Dakle, mi smo jedini koji u ovoj raspodeli možemo da izgubimo, ali nekoliko puta smo naglasili i dovoljno je čuti svaki put da je interes Srbije ispred svakog pojedinačnog, političkog interesa ili bilo kojeg drugačijeg.

Ovo je jedna izvanredna prilika da čujemo šta misle manje stranke, manji pokreti, grupe građana. To je prilika za lokal, prilika za grupe građana i prilika da se i u parlamentu sutra čuje jedna drugačija politika, da se uz jedan širok društveni konsenzus zajedničkim snagama ujedinimo i vodimo unutrašnju i spoljnu politiku zarad razvoja naše države.

Podsetiću vas i dati jedan egzaktan primer, nisam sigurna da smo to danas imali priliku da čujemo, a vezan je za rasipanje glasove koje smo imali priliku da vidimo na prethodnim izborima. Godine 2014, podsetiću vas, četiri stranke, četiri liste su bile između 3% i 5%, više od tri, a manje od pet, i nisu ušle u parlament, 510.940 glasova je glasalo za ove četiri liste, koje su ostale ispod cenzusa. Dakle, na ovaj način SNS, kao predlagač, i Aleksandar Vučić pokazujemo da nam je bitan svaki građanin, da nam je bitan svaki glas i da je najbitnija volja naših građana. Njihova volja će sutra krojiti politiku Republike Srbije, krojiti institucije i dati nam mogućnost da na dalje idemo u razvoj.

Najavljeni bojkot Saveza za Srbiju, kao jednog dela opozicije, neće ni na jedan mogući način uticati ni na tok, ni na ishod i na rezultate izbora. On predstavlja jednu neodgovornost prema biračima, a nama je vrlo jasno da ovog bojkota zapravo i nema. Vi znate, a sada je i vrlo jasno, i ako smo do sada možda imali dilemu, više je nemamo, da Dragan Đilas u svoje ime, a rekla bih da svi ostali koji su u Savezu za Srbiju, nadam se da su u skorije vreme i obavešteni, izlazi na izbore preko svoje organizacije „Jedan od pet miliona“. Dakle, bojkot je samo izgovor za nedostatak poverenja građana. Ne smetaju njima izborni uslovi. Oni su po ovim izborima, od 2000. do 2012. godine, samo dobijali, i to od izbora za savet mesne zajednice, preko parlamentarnih do predsedničkih izbora. Dakle, poverenje građana oni nemaju i u to ime ide i njihov bojkot i priča o legitimnosti izbora.

Da zaključim onom istinom koja će biti sutra svedok i vremenu jeste da legitimnost izborima daju samo građani, a ne fašisti i tajkuni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prateći pažljivo raspravu i prateći dijaloge koje je današnji dan ishodovao, kako u hodnicima, u ovoj sali, tako pretpostavljam i u političkim strankama, bivajući prisutna i na sastancima Ženske parlamentarne mreže, želim samo da podelim sa vama da sadržaji amandmana koji su podneti, način na koji Ženska parlamentarna mreža i svi drugi poslanici budu predložili da taj amandman bude prihvaćen imaće rečenicu kojoj se raduju svi oni koji treba da glasaju u ovoj Skupštini, a to je kada predlagač kaže – prihvatam predlog amandmana, tako da postaje sastavni deo predloga zakona, pa ne morate da glasate. Dakle, sutrašnji dan, nastavak dijaloga za dobro svih onih u Srbiji zbog kojih mi postojimo.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li neko želi da govori po članu 96. Poslovnika, odnosno da nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Reč ima Tatjana Macura.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Potrudiću se da budem kratka i da kolegama ne oduzimam suviše vremena, jer mislim da smo postigli široki konsenzus što se tiče predloga koji su danas na dnevnom redu Skupštine, što jeste posledica dijaloga koji je poslednjih meseci vođen u parlamentu i van parlamenta između predstavnika vladajuće većine i jednog dela opozicije.

Na kratko ću se osvrnuti samo na predlog izmene zakona, koju predlažu kolege iz poslaničkog kluba SNS, da se cenzus smanji sa 5% na 3% i još jednom naglasiti da one stranke koje su za izlazak na izbore su za izlazak na izbore bez obzira da li je cenzus 5% ili 3% i da se većina političkih organizacije, koje se zalažu za borbu na izborima, odlučila da izađe na izbore pre nego što je uopšte u javnosti započeta diskusija o tome da li je potrebno smanjiti cenzus.

Ovo će u mnogome učiniti budući sastav parlamenta boljim iz razloga što nećemo morati da pristajemo na neke koalicije koje su možda teret onim partnerima u okviru koalicionog sporazuma. Mi već danas imamo nekoliko političkih organizacija uokvirenih u raznim savezništvima koji već sada, možemo da vidimo, predstavljaju teret jedni drugima, što zbog programske razlike, što zbog ideološke razlike, što zbog stava o tome da li je potrebno učestvovati na narednim izborima ili ne.

S tim u vezi Stranaka moderne Srbije i naša poslanička grupa podržava predlog da se cenzus smanji sa 5% na 3%.

Što se tiče predloga koji je Narodnoj skupština uputila naša koleginica Gordana Čomić iz Demokratske stranke, ja kao predstavnica ženskog dela parlamenta mogu samo da pozdravim ovakav predlog, s tim što mislim da on se može još dodatno unaprediti i da će možda i kolege iz poslaničkih klubova razmisliti o tome da obezbedimo što je moguće veće prisustvo manje zastupljenog pola na svim izbornim listama.

Dakle, jedan od predloga, koji će uputiti naša poslanička grupa, je takav da u svakih pet kandidata budu dva manje zastupljenog pola. Nadam se da će i druge kolege podržati ovaj predlog ne samo naše poslaničke grupe, već da će i ostale poslaničke grupe imati isti ili sličan predlog i da ćemo takođe postići jedan konsenzus.

Ono što je, čini mi se, za javnost možda najvažnije jeste da budu upućeni u to da postoji jedna neformalna poslanička grupa koja funkcioniše u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Radi se o ženskoj parlamentarnoj grupi i moram da kažem da ova grupa u poslednje vreme zaista jako lepo sarađuje i da predlog gospođe Čomić, koja je uputila ovaj predlog izmene i dopune zakona u skupštinsku proceduru, naišao je na široku podršku unutar naše neformalne poslaničke grupe, odnosno ženske parlamentarne mreže i ja ću da se u to ime zahvalim svim koleginicama koje su lobirale unutar svojih poslaničkih klubova i možda onim kolegama koji nisu saglasni sa ovim predlogom uložile su dodatne napore da ih ubede da je važno da se u narednom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije nađe što je moguće veći broj žena.

Mislim da smo našim učešćem u parlamentu uspeli u mnogo situacija da dokažemo da smo sposobne da upristojimo rad parlamenta i da uložimo dodatne napore kako bi smo imali poštovanje ove institucije u svakom mogućem obliku bilo da zastupamo interese Narodne skupštine van parlamenta u različitim aktivnostima koje kao narodne poslanice imamo, bilo u svojim nastupima u plenumu ili na odborima.

S tim u vezi, poslanička grupa Stranke moderne Srbije podržaće i predlog koleginice Gordane Čomić da se u narednom sazivu i u narednim sazivima nađe najmanje 40% manje zastupljenog pola, odnosno žena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke, kao što sam i danas rekao podržaće predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS u ovom izvornom obliku u kom su i podneti jer mislim da su poprilično dobri. Možda ima prostora za razmišljanje oko korekcije kada su u pitanju manjinske liste, kada su u pitanju pribavljanja uverenja od nacionalnih saveta tako da tu možda treba u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima još razmisliti da li postoji jedan prostor da bi taj Predlog zakona bio još kvalitetniji.

Zaista sam ubeđen i mislim da predlog koji je podnela koleginica Gordana Čomić zaista u ovom delu tehnički je nužno doraditi. Ako smo krenuli već sa intencijom da nemamo dovoljno svesti da manje zastupljenog pola bude u dovoljnoj meri na listama za naredne republičke izbore, onda treba i obezbediti ovaj uslov koji očigledno nije sporan bio niti među poslanicima, niti u javnosti u Srbiji, a to je da manje zastupljeni pol na listama dobije 40% zagarantovanog prostora kada su u pitanju liste i na lokalu i republičke liste, znači, praktično u političkom životu.

Da bi to i tehnički bilo potpuno perfektuirano, kako to umemo da kažemo, mislim da zaista treba razmotriti i neke od amandmana koji su podneti i to ćemo u subotu, pretpostavljam, zbog uslova koje Poslovnik propisuje, ako sebi smem da dam za pravo, nastaviti da radimo i da pravimo jednu dodatnu analizu kako to obezbediti.

Ono što je jako zanimljivo jeste ovo o čemu je govorila i koleginica Mihajlovska, ali mislim da u ovom trenutku zaista spoznaja svih političkih učesnika jednostavno je dovoljno jasna da ljudi koji nažalost imaju određeni stepen invaliditeta treba da budu zastupljeni u parlamentu i da se čuje njihov glas.

Ono na čemu očekujem da će se poprilično lakše u nekom budućem sazivu, koji će bolje oslikati razmišljanje Srbije, upravo zbog ovog smanjenja cenzusa jer će više ideja moći da se čuje, da će građani biti i oni čije ideje nisu veće od 3, 3,5%, 4% biti zastupljene u ovom parlamentu uticati na to da nama jednog dana kvote bilo koje vrste ne budu potrebne ni kada su u pitanju manjinske grupacije, niti kada su u pitanju osobe sa invaliditetom ili kada su u pitanju neke druge stvari. To je nešto na čemu mislim da postoji ozbiljan prostor na kome treba i može da se radi.

Zašto? Zato što ovaj period od ovih osam godina do sada je obezbedio osnovne preduslove da je Srbija ekonomski stala na noge, da više to ne treba da bude osnovni prioritet, postoji jedan zamajac koji će nas nositi dalje i ne sme i da se zaboravi na taj deo, da nam Vojska više nije udruženje lovaca kao što je to bila 2012. godine, koju smo zatekli, već postaje ozbiljan faktor odvraćanja bilo kakvog pokušaja agresije na Republiku Srbiju jer to jeste njen osnovni zadatak.

Sada nam zaista ostaje mnogo više potrebe i prostora da upravo na ovakvim stvarima kada je u pitanju bolji život građana, kada je svaki pojedinac u pitanju u nekom budućem periodu i budućem radu parlamenta posvetimo svoju pažnju i angažovanje i ukoliko budemo o tome razgovarali na način na koji se u parlamentu u principu razgovara poslednjih nekoliko meseci, onda zaista ti preduslovi i postoje.

Bez mnogo žuči, ali sa ciljem da zakoni koji se donose zaista budu isključivo i samo na dobrobit građana Srbije, ako rasprava u parlamentu se bude vodila oko toga, a da bi se to obezbedilo moramo jednostavno izjasniti se na izborima koji dolaze čije ideje podržavamo, a usvajanjem ovih zakona i smanjenjem cenzusa na 3% zaista nećemo nikoga dovesti u dilemu kada bude zaokruživao listu koja mu je bliska da umesto da glasa za nju glasa za neku drugu, plašeći se da je to, hajde da tako kažem, kolokvijalno bačen glas.

Srbija usvajanjem ovih zakona zaista do kraja u ovom trenutku podiže izborne uslove na jedan ozbiljan maksimum u ovom trenutku, a od toga koliko će kampanja biti pristojna i prihvatljiva zavisi od nas samih kako se budemo ponašali u toj kampanji. Ako dozvolimo da nas i dalje stimuliše ulični rečnik, nepristojnost, pokušaj upada tamo gde nekome nije mesto, želje da se na vlast dođe bez izbora, onda Srbiji dobro biti neće. Upravo ovakve rasprave, ovakve ideje, ovakav način funkcionisanja parlamenta jeste nešto što to zaista stavlja na marginu i ovo jeste jedan od najboljih načina da Srbija nastavi posle izbora 2020. godine da napreduje i da bude bolje mesto za život. Hvala.