Hvala, gospodine Markoviću.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici iako je tema izbora novih članova Saveta REM-a sutra na dnevnom redu, s obzirom na to da je u ovoj objedinjenoj raspravi prva tačka saglasnost na njihov Finansijski izveštaj najpre ću da govorim o tome.

To tzv. Regulatorno telo osnovano kao RRA najpre sa namerom da kontroliše objektivnost medija u Srbiji i da prati demokratske procedure, pre svega u izbornoj kampanji, je zaista postala jedna farsa i način predlaganja i izbor kandidata koji smo imali prilike da vidimo nedavno, koje predlaže nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, kada smo mi, srpski radikali, predložili gospodina Dragomira Antonića, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih srpskih etnologa, sa biografijom koja zaista daje mogućnost da jedan takav čovek ispuni sve ono što po zakonu treba to regulatorno telo da daje. Vaš izbor kandidata i onih koje nam sutra predlažete, odnosno AP Skupštine Vojvodine pokazuje da je SNS apsolutno u svim segmentima vlasti izvršila uticaj i da u dogovoru sa vašim tajnim, a što je zapravo postalo javna tajna, koalicionim partnerima, vi pravite raznorazne kombinacije. Onda takvim ljudima želite da dajete ogromna sredstva, koja će mesečno da primaju od tamo portira koji rade, koji imaju tri minimalca u Srbiji, preko ovih koji su članovi Saveta, koji imaju tri puta veću platu od predsednika Republike.

Sama činjenica da je iz AP Vojvodine došao predlog za jednog od kandidata, Slavišu Grujića, koji je kandidat LSV, dovoljno govori u prilog tome što mi, srpski radikali, tvrdimo da je u Novom Sadu SNS najvažniji koalicioni partner Nenad Čanak.

Iako bi ste sada to pokušali da pravdate nekakvom komunalnom koalicijom, kako je vi žargonski zovete, građani cele Srbije, a samim tim i Novog Sada, mada Novosađani to znaju, treba da imaju u vidu da ste najvažnije preduzeće, novosadsko preduzeće, JP „Vodovod i kanalizacija“ upravo dali Nenadu Čanku, koji je formirao taj svoj vojvođanski front, zajedno sa Odžićem, koji je pandam Sulji Ugljaninu, jer taj Odžić hoće da proglasi Vojvodinu republikom, kao što vam ne smeta Ugljanin u nekoliko gradova u Srbiji, u Sjenici, Tutinu, Novom Pazaru i u Prijepolju i u drugim gradovima gde se sa njim u koaliciji.

Onda se pokazuje najviši stepen licemerja i mi treba, evo sutra i danas da raspravljamo o takvim ljudima i o takvim vašim predizbornim kombinatorikama, kao onomad dolazak Gordane Čomić, zamislite, sa epohalnim predlogom, umesto 33 koliko je bilo do sada procenata manje zastupljenog pola, 40% i još mučenica nije znala to spretno ni da napiše, pa ste je vi onda ispravljali. I to je nešto ispalo zbrda-zdola. Uostalom, to pokazuje prirodu svega što vi radite u oči predstojećih aprilskih izbora.

Miodrag Koprivica, koji je inače direktor TV Vojvodina je napravio zajedno sa Igorom Mirovićem tu partijsku televiziju i vama to ne smeta, a ovamo znate da se, što bi naš narod rekao, brecate na ono što radi RTS. RTS koji je sve, ali nije javni servis svih građana Srbije, ali kada je vama to korisno, vi ćete da ćutite, da kažete da oni opet su korektni ako se vi tamo pojavljujete, a što nema najveće opozicione stranke na RTV Vojvodine, znači ili izgradnju nove zgrade je država dala. Mislim na budžet Republike Srbije, na autonomnu pokrajinu, na Grad Novi Sad, 44 miliona dinara.

Baš vas briga. Vi imate vaš fokus i samo o tome pričate, a ono što finansira država i što treba da bude dostupno svim građanima koji su glasali za određenu, u ovom slučaju, SRS kao najveću opozicionu stranku, to može a i ne mora.

Jednostavno, pokazujete dvostruke aršine i pokazujete da izričito i samo slepo slušate i poštujete šta vam govore ovi propali evropski parlamentarci, vaši novi mentori, na koji način i kako da krojite izborne procese, jer i zakoni koji su usvojeni pre mesec i po dana, takođe po njihovim preporukama, gde se upravo kaže da to telo koje treba da bude nezavisno, taj REM, mora da reaguje u slučaju da dođe do zloupotrebe određenih političkih stranaka nije reagovalo, a vi dajete saglasnost, zamislite, na njihovo finansijsko poslovanje, ni u slučaju jednih izbora do sada da su oni sada lepo podneli izveštaj i da kažu - to, to i to se desilo.

Mi imamo situaciju da političke stranke, zamislite vi sada to, kako vi pronalazite rupe u zakonu, ali naravno, pošto imate sve poluge vlasti u rukama, ne mogu da koriste ovaj period za političke spotove, promociju itd.

Ja pre nekoliko dana, 23,00 časova uveče, mi sada imamo, zavisi ko je kod kog kablovskog operatera, mogućnost da pratimo od Priboja preko Pančeva, preko TV Novi Pazar, do drugih kanala, kako pogledate koji, znači, u cik cak da idete po Srbiji, tačno u 23,00 časova obraćanje Aleksandra Vučića na svim televizijama u isto vreme. To nije zloupotreba, jer obavlja funkciju predsednika Republike. Ali, kako baš tako kad programska šema tih televizija uopšte nije predviđena za to tačno obraćanje? Verovatno imate i tamo nekoga ko se zove i kontroliše, ako to nije počelo tačno u 23,00 sata na tim televizijama. I onda uz sve druge mogućnosti koje vam daje vlast, neiscrpne, i javnih preduzeća i nosilaca drugih funkcija, vi ćete sada da zagovarate da se sa vama ulazi ravnopravno u izbornu trku.

Nemam više vremena da govorim o mnogo o energetskoj efikasnosti, o radu ove Agencije.

Međutim, oni nisu, poštovana koleginice Tomić, pomenuli sve one naloge MMF koje i vi kao nadležni Odbor Skupštine Srbije, veoma uvažavate, kao i ministar, kao i čitava Vlada, protiv čega je SRS. Obrnuti sled treba da bude, a mi to potenciramo još od kada su ovi žuti bili na vlasti.

Kako da se spreče gubici u Elektroprivredi Srbije? Pa, smenite nesposobno rukovodstvo i taj menadžment. Elektroprivreda Srbije, posle one prve faze restrukturiranja i izdvajanja pojedinih celina, je došla dotle da umesto da bolje radi i da taj menadžment po okruzima, to oni drugačije zovu, pospeši to da nema više takvih gubitaka u prenosu električne energije, pre svega, vi sada slušate šta vam kaže MMF, pa već je cena struje povećana za 3,5%, vi kažete - to je ništa. Pa, molim vas, onda dajte da bude, minimalna potrošačka korpa je 37.000 dinara, minimalna plata i minimalna penzija je 37.000 dinara.

Ko je do sada, gospodo naprednjaci, od kada ste vi na vlasti, iz Elektroprivrede Srbije odgovarao zbog tolikih gubitaka? Da li vi znate gde je to najveći problem, gde ne postoji infrastruktura koja može da prati, bez obzira na to šta mislimo o toj lokalnoj vlasti? Na Zlatiboru trenutno 54 objekta, znači, sagrađenih zgrada, to su ljudi koji su najmanje morali da daju milion do dva miliona dinara, ne mogu da izvrše priključak na električnu energiju, iako su sve platili Elektroprivredi.

Mora ministar Antić često da interveniše. Pa šta će i on se nađe čovek u čudu. Mora da pravi neku listu prioriteta. Kako da je napravi? Svi ti ljudi su platili komunalno opremanje i sve što treba, ne dobijaju električnu energiju. Ispaštaju građani. Evo, to zna i kolega Jovanović, zato što Elektroprivreda Srbije ne ulaže dovoljno u infrastrukturu. Ne ulaže, zato što to nije posao ministarstva, već je to posao javnog preduzeća koje se zadužuje, koji uzima ogroman novac od građana, koji u svakom računu, evo i u vašem, pogledajte večeras, kolega Marinkoviću, kada odete kući, pogledajte šta imate u računu za električnu energiju. To ima svako ko ne potroši ni jedan kilovat, i kod mene tamo u Katrzi u selu ili gde imate kuće i vikendice, angažovanu snagu na računu i remont postrojenja Elektroprivrede, a oni takvi gubitaši.

Hvala, gospođo Jovanović.
Ja bih vam odgovorio, ali ne mogu sada.
Sada reč ima Miljan Damjanović.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja sam uvek pristalica dobre demokratske rasprave i drago mi je što ste i malopre dozvolili da razna mišljenja i stavove suočimo, razmenimo, pa neka građani procene na kraju ko je u pravu, ko nije.

Ono čemu bih se vratio jeste da je ovlašćeni predlagač danas govorio o ceni električne energije kao jednom pokazatelju najjeftinijeg dela u ovom delu Evrope i za razliku od Zapadne Evrope koliko je više puta jeftinije i na taj način povezala standard građana Srbije i borbe da se bude veći i da je, kako je tada rečeno, prosečna plata od 320 evra, citiram, bolje je imati 500 nego 320 evra, jer je sa većom platom lakše plaćati komunalije, lakše se plaća električna energija i životni standard građana je bolji.

Evo, ja bih samo tu spomenuo da je ukoliko je plata 2.000 evra, a ostanu ove cene energenata i komunalnih usluga, onda je verovatno još lakše da se plaća, jer prosto, to je valjda matematička i ekonomska logika da ukoliko plate rastu, životni standard građana raste, a ne raste porez na imovinu, ne rastu cene energenata, naftnih derivata, različitih akciza, pa čak onih delova u društvu što je potrebno za egzistencijalnu potrebu, kao što su mlečni proizvodi itd, ima toga koliko hoćete. Naravno da sa platom od 2.000 evra verovatno bi ljudi u našem društvu bili mnogo zadovoljniji i nasmejaniji i onda bi i oni konstatovali da sa platom od 2.000 evra je bolje mnogo nego imati 500 evra.

To je jedan pokazatelj koji će nam pomoći da građani Srbije bolje žive. Verujem da posle ovakvih govora ovlašćenog predlagača i predstavnika vlasti, poslanika, koji su danas zastupali interese ovih finansijskih planova, kako vezano za energetiku, tako i ostalih predloga, da će prosto u Srbiji procvetati ruže pre proleća verovatno već sutra.

Ono što je bila druga tema, bila je tema, lako se nekako ispolji rečenica da je sve dobro u ovoj zemlji, pa je rečena jedna poluistina, a to je da nema više gubitaša među javnim preduzećima u Srbiji, pa bih ja podsetio građane Srbije čisto da to baš nije tako. Da je bolje u ovom trenutku, jeste, nego što je bilo ranije, ali u 2018. godini npr. ukupna dobit je bila pet milijardi dinara, za čak 80% manja nego 2017. godine i to su zvanični pokazatelji.

Znači, u odnosu na 2017. godinu 2018. godine je bilo lošije stanje kada su u pitanju profitabilna javna preduzeća. Broj profitabilnih javnih preduzeća u 2018, odnosno u 2017. godini je smanjen za 24. Bilo ih je 393, dok je gubitaša bilo 135 ili 10 više nego 2017. godine. To su zvanični podaci. Pa, na primer, kada razmatramo zašto i zbog čega, treba podsetiti da se javna preduzeća, lokalna javna preduzeća finansiraju sa 0,6% BDP-a, što onda ovi pokazatelji ne govore baš da je sjajna slika u tim javnim preduzećima.

Postoji jedan kolega ovde u parlamentu, gospodin Milija Miletić, čini mi se da dolazi iz Svrljiga i on često ističe svoju opštinu kao uspešnu, kao neku gde ljudi vode uspešno tu opštinu. Mene interesuje, nisam uspeo da pronađem podatke, pa pošto i oni imaju, čini mi se, dva javna preduzeća u toj opštini, kakva je tamo situacija? Prosto ne poklapa se sa onim što su govorili predstavnici režima, da su svi odjednom, preko noći postali profitabilni.

Iz ovih podataka možemo da vidimo da je namerno neko ili prosto neko zbog neznanja hteo da obmane građane Srbije. Naravno da bi mi voleli da su sva javna preduzeća dobrostojeća, da su profitabilna, onda bi upravo bila ona ekonomska logika SNS – onda, kaže, ide veći broj radnih mesta, pa sa 320 evra plata skače na 500 evra, sa 500 evra na 2.000 evra, pa lepo, imaćemo problem da će svi biti zaposleni, moraćemo da uvozimo radnu snagu i otprilike Srbija će postati zemlja gde će se na graničnim prelazima čekati redovi, redovi ljudi koji će dolaziti da žive i rade u našoj Srbiji.

Ono što je isto interesantno jeste drugi predlog koji je vezan za Regulatorno telo za elektronske medije. Ono što odmah para oči i ova vlast je nastavila kao prethodna, nekako je valjda to lepo kada se koristi reč nezavisno, svi su nezavisni, pa i ovo regulatorno telo u svom pravnom statusu stoji da je samostalno i nezavisno. Ono što je interesantno jeste činjenica da u nadležnosti regulatora stoji da, pored ostalih stvari, prva, kaže, podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika.

Sad pitam kolege narodne poslanike –da li su oni reagovali i gde je to, koliko je zastupljeno u našim elektronskim medijima ova, slažem se, obavezna stavka koja bi morala da se poštuje? Ponoviću ponovo, podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, jer je sve manje takvog programa i, drugo, podstiče razvoj profesionalizma i unapređenje uređivačke nezavisnosti.

Izvinite, kolega Marinkoviću, koliko imam minuta?

Isteklo je vreme, ali završite misao.

Da završim misao, hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući, vrlo ću kratko.

Sve u svemu poslednji pokazatelji javnog mnjenja kažu da samo 15% građana Srbije veruje da su ovakve institucije nezavisne. Ukoliko zaista budemo došli do tog nivoa demokratije da dozvolimo institucijama da budu nezavisne, biće onda i demokratija u ovom parlamentu mnogo bolja i rasprava mnogo interesantnija za sve nas. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Samo bih odgovorio kolegi Damjanoviću da se mi svi koji živimo u tim malim sredinama na jugoistoku Srbije maksimalno trudimo da u okviru svog onog budžeta koji tamo ima da se to radi domaćinski. Opština odakle ja dolazim jeste jedna od najnerazvijenih opština u Srbiji, gde je prosečna neto zarada među najmanjima.

Kada vidimo kolika je zarada ljudi zaposlenih u REM-u, prosečno 120.000 dinara i više, to je stvarno začuđujuće. Bilo bi dobro, normalno, da se tamo, u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu, u Merošini, u tim opštinama obezbede bolji uslovi, normalno, da se tamo obezbede i neke ozbiljnije firme koje bi došle da otvore radna mesta, da bude plata viša od 50.000. Mislim da bi tad taj naš narod tamo bio zadovoljan.

Inače, suština svega, što se tiče ovih plata u REM-u, o tome nemamo šta da kažemo, o tome su rekle kolege pre mene. To jeste neprimereno. Kada vidimo kako se živi u Svrljigu, kako se živi u selima oko Svrljiga, kako se živi u delovima jugoistoka Srbije gde je stvarno situacija takva da moramo mnogo veći akcenata staviti na električnu energiju, na snagu, na niskonaponsku mrežu, na promenu niskonaponske mreže, gde moramo mnogo više ulagati da bi tamo ljudi koji su redovne platiše platile redovnu struju, ali im je tamo napon mnogo niži nego što treba da bude.

Mislim da je potrebno, normalno, da mnogo više ulažemo u te naše nerazvijene opštine, da u tim opštinama se ljudi normalno ponašaju. Još jednom, kažem, primer dobre prakse jeste da opština Svrljig. To je opština koja nema nekih dubioza, gde nema dugovanja, da opštinu vode žene, i to na način kako se to radi domaćinski. Još jednom, mislim da je potrebno da više tamo ulažemo.

Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Gospodine Miletiću, moram da priznam i potpisao bih svaku reč koju ste ovde izgovorili i drago mi je što čujemo od vas da je, ne samo vi u Svrljigu, nego i u drugim opštinama i u većini opština Srbije, prosečna neto zarada i plate zaposlenih, pa čak i vodećih ljudi, čelnih ljudi tih opština manja nego u mnogim ovim tzv. nezavisnim agencijama, vladinim agencijama.

Postavlja se pitanje – ko je onda uspostavio taj parazitski sistem da onaj ko ne doprinosi razvoju opštine, privrede, na kraju krajeva, dovođenje, kako sami ste rekli, potrebne su firme i kompanije, ko je taj koji menja te zakone, ko je taj koji menja tu klimu? Mi poslanici SRS to trenutno nismo, jer smo u opoziciji i ona postavljamo vama pitanje, ukoliko ste svesni svega ovoga što ste rekli. Potpuno se slažem sa vama da se vrlo teško živi i ne samo da su Svrljigu potrebne nove investicije, što naših ljudi, što iz inostranstva, potrebno je i u ostalih 170 i više opština po Srbiji da bi se bolje živelo.

Postavlja se pitanje – kada ćete krenuti da dajete predloge? Mi ćemo vas zdušno podržati i ono obećanje koje ste dali, gospodine Mirčiću, kada beše, 2014, 2016. godine, da ćete ukinuti preko 300 vladinih agencija, ako se ne varam. Mi ćemo zdušno podržati predlog SNS da se ono obećanje koje niste ispunili, da se ukinu vladine agencije koje nisu potrebne, pogotovo ukoliko budemo stavili na papir i videli da ovo što priča gospodin Milija Miletić, da jedan direktor tamo ima veću platu nego bilo ko u celoj opštini Svrljig, a taj u Svrljigu treba da razmišlja kako ćemo živeti i kako da ostane narod na svom zemljištu, kako da prehrani porodicu i kako da obrađuje zemlju i sve ostalo što je potrebno.