Hvala, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Ono što je suština postojanja Agencije i čitavog sistema koji je vezan za energente je da po što povoljnijim uslovima mogu, ne samo pojedinci, odnosno domaćinstva da koriste energiju, nego i privreda. To je suština svega ovoga.

Priče oko toga da mi imamo najjeftiniju struju, najjeftinije energente nisu tačne. Nije parametar za cenu u realnom iznosu to kolika je cena kubnog metra, kolika je cena kilovata, nego kolika je platežna, kupovna moć stanovništva.

Vi pogledajte koliko može realno da plati svaki građanin koji koristi bilo koju vrstu energenta na osnovu svojih primanja, pa onda uporedite to sa drugim zemljama. Ne moramo da idemo u zapadnu Evropu, evo, ovde u komšiluku, pa ćete videti da nije to baš tako da mi imamo najjeftinije energente. U odnosu na primanju, nisu tako ni jeftini. Troškovi energije su značajna stavka kada je u pitanju privreda.

Ono što mogu da se složim je sledeći paradoks – mi na čelu Agencije imamo doktore nauka, a na čelu „Elektroprivrede Srbije“ imamo čoveka koji je do juče držao roštilj. Da li je to normalno? Nije normalno. Ne zato što nije to posao koji treba čovek da radi, treba svaki posao čovek da radi, ali je stvar razumevanja. Znate, takvom čoveku ne treba zameriti što se prihvatio takve funkcije. Imate vi niz primera u Srbiji gde se prihvata funkcije, pa šta ga boli briga, u međuvremenu dođe diploma. Nego je stvar shvatanja. Taj čovek, koji je na čelu „Elektroprivrede“ možda zna šta treba, ali nije u mogućnosti. Njegove sposobnosti, i lične i druge, nisu na tom nivou da on može da shvati da je to direktno na štetu privrede Srbije, na štetu svakog građanina Srbije. Svaki građanin iz svog džepa vadi pare da bi pokrio gubitke u „Elektroprivredi“. Nije valjda da se oko toga ne slažemo?

Setite se koliko smo vodili polemiku oko „Bora“, pa smo vam mi odmah rekli – menjajte rukovodstvo, na šta ste vi reagovali potpuno neshvatljivo misleći da mi želimo politički da steknemo poene.

Vidite, kada su došli Kinezi, kada je došao strani kapital, odmah je to rukovodstvo skinuo sa funkcija, a da su bili dobri, zadržali bi ih.

Suština je u sledećem – ja nisam pročitao ovo oko cene ogreva da bih ponizio te ljude koji rade u Agencijama, neke lično znam, cenim njihov rad, njihovo znanje, ja sam to pročitao da vidite čime se bavi Agencija, a ne onim pravim, suštinskim poslom. Oni apeluju, upozoravaju na velike gubitke, velike troškove koji se direktno odnose na cenu.

Hvala, kolega Mirčiću.
Reč ima Aleksandra Tomić, predlagač.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Jako kratko ću.

Cene grejanja, inače, nije u obavezi Agencija uopšte da daje, ali kada mediji žele da dobiju određene informacije oni su dužni da odgovore javnosti i ne treba da se krije. Znači, pričamo uopšte i o ceni energenata.

Kada govorimo o ceni električne energije, najmanju cena od svih članica EU i od država Zapadnog Balkana ima Srbija. Mi se nosimo time da imamo najmanju cenu električne energije, ali zbog toga i trpimo određene pritiske Energetske zajednice.

To je nama bio zadatak od 2012. godine i da uredimo tu vrstu cena. Kako? Tako što ćemo detektovati koje su to socijalne kategorije koje jednostavno treba da plaćaju niže kvote kada je u pitanju ukupan račun za električnu energiju. Koje to sve mehanizme treba da koristimo da bi postigli veću energetsku efikasnost, kada je u pitanju uopšte život u Srbiji, znači, kad su u pitanju i objekti, javni objekti, od države? Mi smo o tome pričali i na forumima koji se odnose na energetsku politiku Srbije i najveće učešće mislim da je tu i uzeo gospodin Marijan Rističević, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, koji je hteo i da taj sektor koji se odnosi na energetsku efikasnost korišćenjem različitih vrsta energenata vezano za poljoprivredu, takođe generiše određenu vrstu ekonomskog rasta i razvoja, gde se svest ljudi menja, kako u gradovima, tako u selu, znači, kako na jugu, tako na severu, istoku, zapadu Srbije mi moramo da obaveštavamo javnost o svemu.

Možda parlament nije dovoljno mesto koje može da obaveštava o svim novitetima, o našem putu kojim moramo da idemo, zbog toga se Agencija obavezala. Država je prepoznala da to treba da bude Agencija za energetiku, ona taj posao i radi. Napad na ljude koji rade taj posao, u smislu i njihovih struka i onoga što rade i bave se tom oblašću ceo život, jer znate, ti ljudi koji se opredele da to rade oni rade u ovom sektoru, uopšte energetskim politikama bukvalno ceo svoj radni vek i bave se isključivo strukom. Mislim da ih ne treba napadati na taj način da oni ne rade dobro svoj posao u tom smislu, nego da ih stavimo u funkciju onoga koje je potrebno ovom društvu. I mi smo ih stavili na osnovu odluka i zakona kojim su oni definisani.

Nov paket zakona koji nam sledi u budućnosti, koji mnogo košta, ne samo našu državu, nego sve države u regionu i koji košta i članica EU, to je budućnost u kome ćemo mi morati da donesemo taj zeleni paket zakona gde će isključivo cenu energenata diktirati naša politika iz oblasti Zaštite životne sredine. To je jedan dug, mukotrpan i jako zahtevan put koji će izazivati mnoge žrtve. Kad kažem - žrtve u smislu na pojeve novih zanimanja i gašenja nekih starih zanimanja gde ćemo mi kao društvo morati da se obrazujemo, edukujemo i menjamo.

I zbog toga mislim da je od velikog značaja što mi uopšte o tome pričamo u parlamentu, zato što to nisu interesantne teme za medije, nemaju neke vesti u kojima dovodi do skandala, pa će oni sad završiti u medijima, pa će biti čitani, ali jako daju način, put kojim ćemo živeti 2030. godine, i to je maltene sutra, to je gotovo deset godina, ali ono što mi danas projektujemo je u stvari gotovo sutra.

Zbog toga je stvarno velika zahvalnost gospodinu Marijanu Rističeviću, jer njegov Odbor je prepoznao da mnoge stvari treba otvarati iz ove oblasti, pa je čak sa svojim pododborom otvarao mnoge teme koje možda danas nisu ni popularne, a vezane su za spoj energetike i poljoprivrede.

Možda se nekada ministri ljude, znate, i iz oblasti energetike i poljoprivrede zašto mi otvaramo neke teme ovde u parlamentu, ali to je, u suštini, način i put rešavanja problema građana Srbije u ovoj transformaciji i promeni koja nas očekuje, kao što je energetska tranzicija koja je put kojim će svet ići u budućnosti.

Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.
Pravo na repliku Marijan Rističević, pa Milorad Mirčić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi kompletirao gospođu Tomić, moja zalaganja u tom Parlamentarnom formu za energetsku politiku kao predsednika Odbora za poljoprivredu, a Odbor je jedan od osnivača tog foruma, da bih razjasnio o čemu se radi, moram reći da je naš nastup bio vezan i za zaštitu životne sredine, kako štititi životnu sredinu, a pri tome proizvesti veću količinu električne energije. Rešenje je poljoprivreda.

Narodni poslanici svakako znaju, posebno oni koji žive u Vojvodini, da Vojvodina ima milion i petsto hiljada hektara obradivih poljoprivrednih površina i da godišnje spali ili uništi preko tri miliona tona biljne mase. Toplotna vrednost, energetska vrednost koja bi se dobila od tri miliona tona, dobili bismo milion tona energetske vrednosti nafte. To je trećina naših potreba.

Znači, u Vojvodini se uništi ili spali, na različite načine se uništi tri miliona tona žetvenih ostataka, koje mogu da daju toplotne vrednosti za milion tona nafte, što je jedna trećina naših potreba.

Ako te žetvene ostatke palite, da li je tako, gospođo Tomić, zagađujete životnu sredinu i to bitno, to ste jesenas i te kako osetili, ali ako to pretvorite u energiju dobijate čistiju životnu sredinu, a pri tome dobijate veću količinu zelene energije koju mi moramo proizvesti u određenom procentu, jer to će biti naša obaveza.

Druga stvar koju ljudi veoma malo znaju je to, velika je povika na automobile oko zagađenja životne sredine, ali, recimo, da stočarstvo zagađuje vazduh daleko više nego ukupna prevozna sredstava, automobili, autobusi, brodovi, vozovi itd, zagade više životnu sredinu nego komplet saobraćajna vozila, odnosno putnička, železnica, vodni transport itd. Zašto? Jedna krava, sad se možete smejati, zagadi vazduh više nego automobil koji pređe godišnje 25 hiljada kilometara, zato što je preživar, a tu ima profesora poljoprivrednog fakulteta, ispušta metan. Dakle, jedna količina metana vredi kao 23 količine ugljendioksida, ali ukoliko bi taj metan, koji ostane u stajskom đubrivu tamo, preradili u električnu energiju, dobili bi nekoliko megavata električne energije, nekoliko desetina megavata električne energije, a možda i nekoliko stotina, preradom toga kao biomase u energenama, od toga bi se pravio gas, ili preko gasa električna energija.

Takođe bi kroz to dobili bolju životnu sredinu, ali dodatkom i u ishrani, malim poskupljenjem da se uloži novca, gotovo 10% te negativne emisija bi se otklonilo ukoliko bi uložili u neka sredstva poljoprivrednicima da drugačije spremaju stočnu hranu.

Hvala.
Gospodin Milorad Mirčić ima pravo na repliku. Izvolite.

Malo smo proširili ovu temu. Suština je da uloga agencije sama po sebi bi trebala da bude višestruka, pre svega ne samo kada je u pitanju prihodovanje na ime taksi i dažbina koje trebaju da oni koji se bave proizvodnjom i transportovanje energije plaćaju u visini 0,9% transportnih troškova, pa imaju tamo tarifni cenovnici, nego bi trebalo da bude kontrolna. Sve je ovo tačno. Postoje alternativni izvori energije, biomasa, vetrogeneratori, sve je to tačno, ali ovde se radi o sledećem - mi zatvaramo oči pred činjenicom da nama „Elektroprivreda Srbije“ faktički proizvodi velike gubitke kada je u pitanju prenos energije, što je potpuno za neverovati.

Čovek ne može da veruje da toliki gubitak može da bude. To je preko 15%. Na 3% gubitka u „Elektromreži“ u čitavom svetu reaguju, a ovde to godinama traje i ovde niko ne ponižava, niti želi da potceni te ljude koji su u agenciji. Naprotiv, mi samo ukazujemo na prostu činjenicu.

Mi imamo jedan sistem koji funkcioniše u ovoj državi, a zove se izvršna vlast. Vlada treba da vodi računa o svemu, a za energetiku, za energiju je zaduženo resorno ministarstvo.

Sada, pogledajte obrazovnu i svaku drugu strukturu u agenciji i pogledajte u ministarstvu. Pogledajte u javnim preduzećima koji se bave transportom ili proizvodnjom energenata, a pogledajte u agenciji.

Zašto sam ja naveo ovaj primer oko ogromnog drveta? Zato što je paradoksno sve ovo što se dešava. Ovi ljudi se bave takvim stvarima koje su bitne za svakog pojedinca u Srbiji, ali treba da se bave mnogo ozbiljnijim poslovima.

Bave se oni ljudi na ovaj ili onaj način seminarskim radovima, svojim usavršavanjem, ali to nema efekta kada je u pitanju reagovanje izvršnog organa vlasti, kada je u pitanju reagovanje Ministarstva za energetiku.

Ja sam vam rekao da čovek koji drži pečenjaru na čelu je „Elektroprivrede Srbije“. Možda je radio kao elektroinženjer u pečenjari, ali je dugo vremena odsustvovao iz struke. Morao je da prođe ovu fazu koju su prolazili ovi koji rade u agenciji.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Radi informisanosti javnošću istinom, gubici Javnog preduzeća EMS su u 2018. godini bili 2,13%, a procena za 2019. godinu je 2,08%. Znači, govorimo o gubicima u „Elektromreži“.

Ono što je urađeno od 2012. godine do sada, informacije koje dajete su vam verovatno zastarele, zato što je mnogo toga urađeno u investicionom delu kada je u pitanju infrastruktura, zamena mreže i zbog toga upravo sada imamo smanjene gubitke u mreži.

Kada govorimo o ceni električne energije, cena električne energije je najmanja i za region zapadnog Balkana. Znači, cena električne energije u Srbiji je 7,34 evrocenti po kilovat času. Za Severnu Makedoniju i Tursku je 7,87, a za BiH koji već ide 8,47 evrocenti na kilovat času i na kraju idemo do Albanije koja je 8,70, gde dolazimo do razvijenih država, gde Irska ima 24,23 evrocenti po kilovat času cenu električne energije. Hoću da kažem da mi zaista kao država imamo najmanju cenu električne energije i za region i za zapadni Balkan, a očito se to odnosi i na ceo svet.

Zašto je to tako? Zato što smo mnogo toga ulagali kada je u pitanju infrastruktura i mnogo toga smo ulagali kada je u pitanju svest građana Srbije. Sećate se u političkom smislu da smo imali neke političke subjekte pre 2000. godina, koji su govorili da građani ne treba da plaćaju struju, da račune treba da stavljaju u bure i da pale te račune, pa kada je došlo vreme posle 2000. godine, da ti isti dođu i vode i Vladu Srbije, onda su svi ti dospeli dugovi upravo bili na teretu svih građana Srbije koji su slušali te neodgovorne političare.

Ono što hoću da vam kažem, mislim da je uopšte Vlada Republike Srbije uspela da zajedno sa građanima Srbije uspostavi jednu odgovornu politiku kada je u pitanju energetika i da ono na čemu mi treba da radimo to je da standard građana Srbije uvek bude veći i mi smo pokazali ovim rezultatima da je prosečna plata preko 500 evra bolja nego ona od 320, da cena električne energije nije išla srazmerno povećanja prosečne plate i minimalnog ličnog dohotka, da procentualna povećanja električne energije kojim smo hteli da pokažemo da ne možemo da zaostajemo u ceni električne energije, tipa 50% u odnosu na onog sledećeg, nego moramo da budemo za nijansu manji, ali moramo da povećavamo, su išle od 1% do 5%.

Prema tome, mislim da smo mi uspostavili zaista, za sada, realno stanje stvari, kada je u pitanju cena električne energije i standard građana Srbije.

Da li je to dovoljno? Sigurno da nije. Borićemo se da standard građana Srbije bude veći i upravo je plan i SNS gospodina Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije da Planom 2025 podižemo standard građana, da prosečna plata za pet godina bude 900 evra i to je naš strateški cilj. U tom strateškom cilju, kada imate visoki standard, naravno da vam je mnogo lakše da plaćate komunalije i zbog toga cene električne energije sada je srazmerno mogućnosti naše privrede.

Kada govorimo o kadrovskim rešenjima, da nisu ta kadrovska rešenja tako dobra ne bi imali ove rezultate, kada je u pitanju uopšte i energetska politika i ekonomska snaga države.

Prema tome, da li je neko radio i gde je radio pre nego što je došao na ovu poziciju, da li ima određena iskustva, to pokazuju upravo rezultati njegovog rada. Prema tome, rezultati govore o tome da mi javna preduzeća više nemamo sa gubicima, jer da imamo sa gubicima Zakonom o javnim preduzećima, oni ne bi mogli više da budu direktori tih javnih preduzeća.

Prema tome, mislim da je današnja rasprava pokazala da možemo da razgovaramo o budućnosti Srbije i za tu budućnost mi imamo plan, a taj plan upravo pokazuju ovi rezultati – smanjenje troškova gubitaka, smanjenje mogućnosti da građani Srbije plaćaju svoje račune, povećanje prihoda kada je u pitanju servisiranje tih računa, definisanje socijalnih kategorija koje ne mogu da plaćaju punu cenu električne energije. Imaju određene subvencije koje država dotira, a cene električne energije u regionu i zemljama EU najniže. I imamo otvaranje novih radnih mesta, koje jednostavno strane i domaće investitore negde stimulišu da otvaraju zato što ti troškovi su i manji nego u nekim drugim državama.

Tako da mislim da je ova rasprava pokazala da ipak ima smisla razgovarati o unapređenju ovog sektora i da država aktivno radi na tome. Hvala.