Hvala, gospođo Tomić.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić.
Izvolite.

Teško je posle ovog izlaganja upratiti šta je poenta. Poenta je ono što mi ukazujemo, a to je da Agencija mora potpuno drugačiju ulogu da ima u svemu ovome.

Čitav sistem snabdevanja energentima mora drugačije da se organizuje i vi, na kraju krajeva, dobro znate to što vi kažete da je bilo protivnika, pa imali ste vi u prošlom mandatu koalicionog partnera koji je bio protiv Južnog toka. To nije krio. Mlađan Dinkić, ova što je sada za saobraćaj univerzalna. Ona ko Josip Broz, u sve se razume a ništa ne zna, oni su bili protiv Južnog toka. To nisu krili. To su ruske delegacije čak otvoreno govorili predstavnicima Srbije. Ko je protiv Južnog toka?

Šta tu ima, promenili se, sada imamo taj Turski tok, ne treba da budemo razočarani, ali ima pojava glasina, koje ukazuju da taj Turski tok nije toliko isplativ kada je u pitanju Srbija. Agencija za energetiku treba da izađe, ako već ne Agencija, onda sa tim elaboratom treba da izađe ministar za energetiku.

To što vi kažete, koleginice, nebitno je ko je šta radio, možda jeste u opštem smislu reči, ali kada je čovek udaljen duže vremena iz struke, kada se bavi masnoćama, kada se bavi kvalitetom pečenja, nemojte da mi kažete da može odjednom preko noći da se uključi u kvalitet prenosa električne energije. Nemojte to da mi kažete.

Možda može, ali nije Nikola Tesla. Ima onih koji kažu, poređenja radi, nemojte samo pogrešno da razumete, čitav život gledamo u sijalicu pa nismo Nikola Tesla, tako i on. Ne može da bude stručnjak univerzalne kategorije.

Suština je što su to gubici u prenosu električne energije, a ne opšti gubici zbog kvaliteta elektromreže, zbog podkvaliteta trafo stanica, podsistema koji su u sistemu prenosa električne energije itd. To je suština.

Hvala, gospodine Mričiću.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Ne možemo, zaista, ozbiljnu raspravu da vodimo sa određenim trivijalnostima, da etiketiramo ljude na određene načine koji zaista ne mogu da budu deo ozbiljne rasprave.

Ono što upoređujemo određene direktore javnih preduzeća sa Nikolom Teslom, pa znate, u njegovo vreme takođe nije bilo prepoznato da je on sad neki naučnik od velikog značaja, već su u novinama pisali da je ludi električar. To imate u novinama iz 1938. godine. Znači, njegov rad i njegovo znanje je bilo priznato tek, praktično, pred kraj njegovog života.

Znači, šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da najlakše je etiketirati ljude kako oni ne znaju i nemaju šta da rade, a rezultati potpuno nešto drugo pokazuju i onda kada prođe određeni broj decenija, tek onda vidite, u stvari, da na osnovu rezultata određeni ljudi zaista su dosta toga postigli.

Na kraju krajeva, ne može ni jedan direktor, ni jedan ministar, ako nije deo tima da sprovodi uspešnu politiku države, pa u bilo kom segmentu, da li je to u pitanju energetika, obrazovanje, pravosuđe. Znači, potreban je tim, potrebno je jednostavno kolektivne odluke doneti, a ono što je ste sigurno, to je da u mnogim ovim nadležnostima same agencije niste videli koliko su razdvojene nadležnosti Ministarstva energetike i Agencije za energetiku.

Mnoge stvari o kojima vi govorite su u nadležnosti samog ministarstva energetike. Nadzorna uloga nad javnim preduzećima je od strane Ministarstva energetike, a ranije je bilo, recimo, kada su u pitanju javna preduzeća i Ministarstvo privrede. Znači, sama Vlada Srbije je praktično ona institucija koja je zadužena za rad javnih preduzeća.

Agencija je upravo zakonom i našim strateškim ciljevima, gde smo priznali da ćemo implementirati direktive EU u naše zakonodavstvo, postala suštinski jedna od institucija koja treba da se bavi određenom vrstom posla na najprofesionalniji mogući način i taj deo profesionalnosti ona radi.

Njihov zadatak je da se stalno unapređuje kada je u pitanju njihova profesija i da određene poslove koje ne radi Vlada, obavlja sama Agencija. Recimo, cena električne energije i povećanje cena električne energije ide na predlog Agencije, u saradnji sa Vladom Republike Srbije. On formalno daju predlog, a Vlada usvaja ili ne usvaja taj predlog.

Da bi oni dali taj predlog, moraju na osnovu određenih analiza koje sama javna preduzeća daju da iz svojih odluka upravnih odbora javnih preduzeća kad usvoji EPS, onda na osnovu toga u stvari sačini predlog agencija i donese na svojim organima te odluke.

Hoću da vam kažem kolika je kompleksnost odluka koje donosi sama agencija. Prema tome, na određeni način više ne treba govoriti uopšte o radu agencije. Da li možemo da pričamo o finansijskom planu da li je on dobar ili loš, da li vam se dopadaju nivo plata koji imaju ljudi koji rade u Agenciji je tema o kojoj možemo da razgovaramo ovde, ali ono u čemu su nadležnosti rada Agencije je tačno definisao zakon i oni to rade. Hvala.

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik.)

Hvala, gospođo Tomić.

Nataša Sp. Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, vi niste začetnik ove prakse koja zaista nema nikakve veze sa poštovanjem demokratskih prava poslaničkih grupa i narodnih poslanika, jer da bi javnost znala i da podsetim narodne poslanike, ovlašćeni predstavnik i predstavnik predlagača akta ima praktično neograničeno vreme i da se javi onda kada zatraži reč, ali to ne znači da se to odnosi na izlaganje u ovom slučaju gospođe Tomić kada je u pitanju proces replika.

Vi, kao predsedavajući, koji do sada ste uvek poštovali ono što je replika i što je javljanje i krugove replika koji mogu da traju do određenog trenutka kada već više to nije, dok se jednostavno ne iscrpi taj krug replika. Sada imamo situaciju da gospođa Tomić odgovara i to traje i traje i traje. Ona se zapravo javlja za repliku kolegi Mirčiću, koji kaže da uopšte ne zna ni šta je ona započela, ni kako je završila svoju misao, jer tome nema kraja. Govorila je sada skoro četiri minuta, pre toga sedam, osam minuta. Ne govori se samo o njoj, kada su u pitanju replike, a poslanik se javlja na izlaganje, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača na izlaganje poslanika, vi morate da isto tretirate i narodnog poslanika i onog koji se javlja.

Drugo je da se ona javi, kako to Poslovnik kaže, u momentu kada zatraži reč, sada će posle toga da govori gospodin Zukorlić, pa posle njega, ako ima nešto da kaže dodatno ovom predlogu, ali da se javlja na replike na način da zloupotrebljava pravo ovlašćenog predlagača akta, zaista je besmisleno.

Hvala, gospođo Jovanović.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik, iako ima puno logike u onome što vi govorite, ali je Poslovnik takav. Vi ste lepo rekli – predlagač kada zatraži reč, ja sam dužan kao predsedavajući i svako drugi da mu da reč, iako je moguće, ima logike u onome što govorite da možda nekada poslanici u toj nekoj razmeni replika mogu da dođu u neravnopravni položaj zbog vremena koje imaju na raspolaganju, ali takav je jednostavno Poslovnik, iako možda možemo da se složimo da nije dobar i da ga možda treba promeniti u tom domenu.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni?

Izvolite.

Neverovatno da 13. februara 2020. godine kažete - možda Poslovnik nije dobar. Pa, što ga niste promenili? Znači, ovo je zloupotreba i kršenje prava poslanika koja oni imaju, u konkretnom slučaju nas koji smo jedina prava opozicija u Narodnoj skupštini i gde smo ograničeni na repliku od dva minuta u odnosu na predlagača koji može da govori hipotetički 10 puta više.

Hvala.
Zato se mi trudimo da vam damo replike i uvek priliku i mogućnost da govorite.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Nataša Sp. Jovanović: Ne.)
Hvala vam.
Idemo dalje sa radom.

Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika ne javlja, prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.