Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim i ja da se pridružim danas iznetim zajedničkim ocenama da su sporazumi o kojima govorimo zaista vredni podrške. Reč je o ozbiljnom i odgovornom odnosu prema državi, koji se, između ostalog, može i konstatovati kroz razvoj one vrste naših interesa koji dodatno osnažuju našu ekonomiju, ekonomiju o kojoj smo dosta govorili danas.
Vi ste, gospodine ministre, dosta vrednih stvari kazali na tu temu. Govorili su o tome i drugi narodni poslanici. Važno je da se građani ove zemlje pre svega uvek podsete koliko je samo drugačija, značajno drugačija, u pozitivnom smislu, drugačija situacija u Srbiji, vezano za ekonomiju i prateće prilike danas, u odnosu na period koji smo imali unazad, pa, nekoliko godina samo. Dakle, Srbija se u tom smislu suštinski promenila na bolje.
Mi smo i danas mogli da se podsetimo da čak i oni koji politički pripadaju potpuno suprotnoj strani, dakle, ne može se reći da imaju i jedan jedini promil političkih simpatija za nas, za Aleksandra Vučića, SNS, bilo koga ko tu politiku podržava, ipak moraju da priznaju neke stvari koje su prosto toliko jasne i toliko očigledne kao činjenice da je potpuno neinteligentno ignorisati ih ili ih nipodaštavati.
Recimo, i oni danas moraju da priznaju, i to umeju da kažu - makroekonomska stabilnost u Srbiji danas je potpuno drugi kosmos u odnosu na period kada smo se mi nalazili doslovce na rubu bankrota i to je bila posledica, katastrofalna posledica užasne neodgovornosti koju su pokazivali oni ljudi koji su za vreme bivšeg režima bili dužni da se staraju o redu u ovoj zemlji, o njenim dobrim interesima i o sudbini njenih građana. Ti, toliko, do zla boga neodgovorni ljudi, doveli su nas na ivicu propasti.
Danas, mi smo stabilna zemlja. I to ne kažemo mi, to kažu odgovarajući međunarodni faktori koji sve ovo gledaju sa strane i nemaju potrebu ni za koga ovde da navijaju, već prosto mere, upoređuju tamo neke podatke i kažu - Srbija je bukvalno zvezda kada se pogleda njen ekonomski razvoj danas.
Uostalom, to su nedavno konstatovali u jednoj važnoj publikaciji na međunarodnom nivou, publikaciji koju izdaje "Fejnenšel Tajms". Ti ljudi su kazali - Srbija je apsolutno uspešna zemlja u pogledu ekonomskih prilika danas.
Važno je da ljudi znaju da tada kada su se ti neozbiljni i neodgovorni ljudi starali, pa, znamo o čemu sve, o svom džepu, o svojim bankovnim računima, o svojim privatnim biznisima, gledali da zgrnu, poput žutog tajkuna Đilas Dragana po 619 miliona prihoda na svojim firmama, ili da se dobro ušeme i uortače sa belosvetskim hohštaplerima i međunarodnim bandama lopova, poput Patrika Houa, što je, naravno znate, činio Vuk Jeremić i svi ostali, nema tu nikakvih specijalnih razlika među njima.
Mi smo tada razmišljali u kategorijama deficita, koji je veliki i značajan svake godine, u kategorijama rasta koji nije rast već je pad, i to takođe veliki i značajan, mi smo razmišljali u kategorijama nezaposlenosti koja je rastuća i koja je tukla sve do nekih 26%.
Pogledajte Srbiju danas. Kad mi iz godine u godinu ovde raspravljamo o budžetu i kada kažemo - vidite ovaj deficit, ovaj deficit je ne samo u okvirima onoga što je za Evropu standard, nego je po nekoliko puta, četiri, pet, šest puta manji od onoga što Evropa smatra za prihvatljivo, pa kažemo, a pogledajte sad tu stopu nezaposlenosti, sa tih fantastičnih Đilasovih i Jeremićevih 26%, kako može da padne ispod 10. Može da padne i pala je ispod 10.
A pogledajte onda, ako vas zanima, neki ovde mnogo vole da pričaju o apsolutnim brojevima, samo apsolutne brojeve zaposlenih u ovoj zemlji. Evo, da se ne jurimo mi oko toga čija je statistika bolja i lepša, samo pogledajte koliko ima onih ljudi koji su posao dobili, pronašli, zaposlili se, a nisu to imali nekoliko godina unazad. To se stotinama hiljada meri. Stotinama hiljada i da se nekome ne sviđa zvanična statistika koja kaže – 700 hiljada ljudi je evidentirano kao zaposlenih više u odnosu na onaj period tamo. Ne, kaže – to je neka greška, pa i da je greška, opet je u stotinama hiljada i da je 600 hiljada veliko je kao kuća. Da je pola miliona, opet je neuporedivo bolje u odnosu na pola miliona onih koji su na ulicu izbačeni, koji su bez posla ostali u tajkunsko vreme. to su stvari koje ne mogu da se porede apsolutno.
Da pogledamo i razlike u primanjima, da se uporedi i da se zna, onih njihovih fantastičnih 320 evra proseka, što je bio prosek za republičko primanje, kako stoji? Jel to više ili niže u odnosu na ovih 500 evra proseka danas, a za koje mi kažemo – činjenično stanje utvrđeno, to drugi kažu koji nas gledaju sa strane i kažu – jeste, toliko je, a na šta mi dodajemo i sad ćemo da radimo dalje.
Nije gotov posao, nego ćemo da napravimo da bude i više od toga, pa čak i kažemo kako, projektom koji kaže – ulaganje u skladu sa Planom „Srbija 20 – 25“. To ćemo da guramo, da raste, pa da bude i 700 i 800 i do 900 evra da napravimo, jer možemo, imamo kako, postoje za to uslovi.
Sve to mi postižemo kad se ozbiljno i odgovorno radi, kad se domaćinski odnosi prema Srbiji, pa kad se gleda da se njen interes u svakoj prilici dodatno zaštiti, da se njene perspektive gde god je moguće dodatno otvore, između ostalog, jedan od Sporazuma tiče se našeg nastupa, nastupa naše države na tržištu Evroazijske unije. Tržište novo od 180 miliona korisnika. Fantastična stvar. Ko to može da ne podrži ili da se pravi da ne razume zašto je to korisno? Samo onaj ko neće. Dakle, samo onaj koji apsolutno nema ni jedan jedini promil želje u sebi da podrži ono što je za druge ljude u ovoj zemlji dobro, što je dobro za državu, što je dobro za narod, nego samo gleda neke svoje sebične interese, pa mu politički ne odgovara što je uspeh postignut u vreme kada se o Srbiji brine Aleksandar Vučić i SNS. Što nije taj neko drugi na vlasti, pa da može ovim da se pohvali, zbog toga mu ne valja. Ali, ovo je, ako će svako da bude pošten, do kraja pošten, samo dobro i nešto što može da bude samo korisno za nas.
Ono što se tiče CEFTA sporazuma, mi tu, dakle, neko je ovde opet pričao danas koliki je uvoz, a koliki je izvoz, pa, evo, mi tu na nivou CEFTA kruga imamo 270 miliona evra plusa. Šta je bolje nego napraviti taj plus još većim? Šta je značajniji interes nego da na ovom sporazumu dodatno radimo, pa da otvorimo dodatnog prostora za usluge koji će Srbiji da bude najkorisniji i još veći plus da pravimo mi, pa da dodatno ulažemo i u te plate i penzije o kojima govorimo, ali i u sve drugo što danas sa uspehom finansiramo, a nekada je bilo apsolutno nezamislivo.
Da razvijemo preduzetništvo, tako je. Inovacije da podstičemo, tako je. Potpuno novi fond za nauku, potpuno novi koncept finansiranja koji podrazumeva i stabilno finansiranje na institucionalnom nivou, ali i takmičenje kroz projekte, dakle, sve ono što je konkurentno, što nas vodi pravo u budućnost, da mi možemo danas da podržimo i finansijski, pa da pokažemo svetu imamo sa čim da se potakmičimo i na čemu mi dodatno i da izvezemo i da zaradimo i da nam bude još bolje. Ove, ovoliko značajne u pozitivnom smislu dramatično bolje, prilike u našem budžetu još da popravljamo.
Dakle, u ovim stvarima može da učestvuje svako ko želi, ne učestvuje samo onaj ko nema interese da pokaže da mu je do nečega stalo. To je osnov cele priče.
Postupajući ovako i podržavajući ovakva dobra rešenja mi jesmo došli u priliku da danas možemo da finansiramo sve te stvari koje su nam nasušna potreba, bukvalno, i to ne samo ovim godinama unazad koje su uništavali tajkuni i lopovi, nego decenijama. Mi danas finansiramo i sa uspehom realizujemo tako dobre stvari kao što je, recimo, Koridor 11 upravo zato što sada imamo na koji način, što imamo. Koridor 10 da završimo konačno. Dakle, južni i istočni krak tog puta koji je od kontinentalne važnosti. Mi smo to danas uradili. Dakle, u ovo vreme kada zahvaljujući dobroj, mudroj i odgovornoj politici, politici koja kaže – rad, pre svega, rezultat kao jedino merilo imamo da finansiramo. Zahvaljujući takvom postupanju imamo i sve drugo o čemu pričamo sa velikim zadovoljstvom i radom.
Imamo, dakle, da finansiramo i finansiramo i izgrađujemo i završavamo i naučno-tehnološke parkove. Imamo, dakle, da radimo i radimo i završavamo i kliničko-bolničke centre. Između ostalog, pošto se neki, vidim danas, živo pitaju šta sve možemo i šta radimo, nekada je bilo nezamislivo. Da, možemo i radimo, da više i bolje nego ikada lečimo svoju decu.
Ovo kažem zato što je danas do Narodne skupštine došao onaj veliki politički lider Sergej Trifunović. Doteturao se ovde da preda, kaže, nekakvo pismo i da pokuša na toj temi, dakle, na temi lečenja dece da se malo proreklamira danas po medijima. Znate na koji način? Tako što je došao ovde da predsednici Narodne skupštine, nama iz poslaničke grupe SNS i, kaže drugima isto, ne znam kome još, podeli po neko pismo u kome nas optužuje, besramno nas optužuje za to da mi nismo želeli da podržimo da se deca leče, sad ću da vam pročitam kako je to napisao - Da se obezbedi šansa za život deci koju sreća nije pratila, da se omogući bolesnoj deci da se leče tamo gde za to postoje uslovi.
Dakle, mi to nećemo da radimo, mi hoćemo da deca ne budu zdrava, da budu bolesna, mi hoćemo da toj deci bude loše. To je on ovde sročio poručivši nam da smo bezkarakterni robovi, mi iz SNS, ne znam da li je ovakvo pismo poslao SRS i SPS-u ili nekom trećem. Još kaže da je gospođa Gojković, onako kako lepo on samo ume, čobanka, a svi smo mi možete misliti šta sve još i prestali smo da postoji kao ljudi i sve tako na tu temu.
Dakle, ovaj čovek na ovu temu ne zna apsolutno ništa. Da zna bar nešto, ali bar nešto znao bi da danas Srbija leči decu bolje, uspešnije nego ikada ranije, a pogotovo bolje i pogotovo uspešnije nego u njegovo vreme i tih njegovih tajkuna i lopava, pa kada uporedite kako je to izgledalo nekada, a kako izgleda danas, pa da pogledate koji god hoćete, ali bukvalno koji god hoćete apsekt ovog pitanja vi možete samo da se pitate – šta je tim ljudima u glavi? Srbija, današnja Srbija, Srbija o kojoj se staraju Aleksandar Vučić i SNS je za potrebe lečenja dece u inostranstvu, na to je valjda mislio, ali toliko je pismen da ni to nije umeo da objasni u ovom svom pismu, pa nešto po tviterima tamo objašnjava, za te svrhe izdvojila je već blizu 11 milijardi dinara, dakle 90 miliona za lečenje u inostranstvu, za lečenje retkih bolesti.
Hoćete da uporedimo, ako treba da uporedimo sa tim šta su oni radili i koliko su oni uradili? Nikakav problem nemamo. Četiri milijarde preko RFZO i posebnog budžetskog fonda, posebnog budžetskog fonda koji je samo za tu svrhu napravljen, a znate kada i od strane koga, 2014. godine na ličnu inicijativu Aleksandra Vučića od strane Vlade Srbije, ne od strane ni Trifunovića, ni ove njegove Marinike, ni ovog Đilasa, ni ostalih koje je oduvek za decu bilo baš briga, kao što ih je uvek bilo baš briga za bilo koga u ovoj zemlji sem za njih same i njihov džep. Dakle, u tom fondu i RFZO i ovom posebnom budžetskom ta su sredstva izdvojena i za red veličine se meri koliko više ljudi je upućeno da se leči u inostranstvo.
Vi kada pogledate iz godine u godinu 2009. 2010. godinu to se merilo nekim desetinama, a možda nekada 100 i nešto ljudi godišnje, a onda nailazite na jedan period Srbije o kojoj brinu Aleksandar Vučić i SNS, pa kada ima sredstava da se izdvoji i kada nekoga jeste briga da se time bavi, pa to bude po 600, po 700, po 800 godišnje. Na ovaj način preko četiri hiljade ljudi, a sigurno od toga više od dve hiljade dece upućeno je da se leči u inostranstvo i Bogu hvala mnogi jesu izlečeni i mnogima se pomoglo.
Da pogledamo lečenje retkih bolesti. Od 2012. godine na ovamo se za to izdvaja. To postoji kao kategorija, kao problem kojim se država bavi. Sedam milijardi je izdvojeno od 2012. godine do danas. Znate li koliko je do 2012. godine? Nula, nula dinara, nula evra, nula bilo čega.
Sada oni nama došli da pametuju, oni nama da pričaju da smo beskičmenjaci, robovi, čobani itd. Nije ih sramota. Nulu su izdvajali za decu po tom pitanju, a mi koji, kažem još jednom, kada se to sabere to je 90 miliona obezbeđenih kojih nije bilo u njihovo vreme, jer je njima trebalo samo za njihove džepove, za decu ih je bilo baš briga. Sada je obezbeđeno i utrošeno na ovu stranu. Nama će da pametuju, zamislite.
Naravno da to nije sve. Mi kada pričamo o tome šta činimo za decu da se leče onako kako može i tamo gde ima uslova, tako je to ovaj veliki političar Sergej Trifunović opisao. Pre svega radimo, uz sve ovo što sam već pomenuo, na tome da ovde imamo uslove da se deca leče. Ko je nabavio iks nož, ko je nabavio i kada je nabavio gama nož? Koliko su koštali ti zahvati? Koliko koštaju u inostranstvu da se rade, a u njihovo vreme mogli su samo u inostranstvu da se rade? To je po 10, po 20 hiljada evra po tretmanu jednom. Kada pogledate stotine ljudi kojima je omogućeno da to mogu u Srbiji danas da učine, samo na taj način mi smo 40 miliona evra uštedeli, odnosno za toliko smo omogućili ove vrste zaštite i za decu naravno i za sve ostale.
Kada pogledate sve drugo što je u ovoj zemlji urađeno na tu temu, to je nebo u odnosu na ne zemlju, nego kaljugu jednu, jednu rupu koju su napravili oni u svoje vreme, a danas se našli pametni da dođu ovde i da pitaju sve poslaničke grupe – zašto vi ne date da se deca leče? Pa leče se, ali to nema veze sa vama. To nema veze sa vama i dok se pita narod u ovoj zemlji neće nikada, kao ni bilo šta drugo imati veze sa vama. Sa takvima niko posla ne želi da ima.
Ukupno zdravstvo naše danas, koje u njihovo vreme nije bilo ni rangirano čak na evropskom nivou, rang imali nismo, nijedna nas lista prepoznavala nije, danas je, čini mi se, to je od prošle godine podatak, 18 ukupno u Evropi.
Znate šta to znači? Da ima verovatno devet zemalja članica EU od kojih mi imamo bolje i kvalitetnije zdravstvo. Ko je to napravio, ko je obezbedio i kada se to dogodilo? To su stvari s kojima je dužan da se upozna ovaj Sergej Trifunović, neka mu ih neko prepriča dok ide sa žurke na žuru ili neka mu da da pročita, samo da skine one tamne naočare koje je nosio i danas verovatno da mamurluk sakrije. To je strahovita razlika u odnosu na Srbiju kojom su se bavili oni.
Naravno, da bi sve bilo moguće, da bi se obezbedilo i realizovalo, učestvovali su svi i sa velikim ponosom su učestvovali i učestvuju svi, kako sa svoje strane predsednik Republike, tako u domenu onoga što radi Vlada, tako naravno i Narodna skupština. I Narodna skupština, ako se za Skupštinu posebno brinu da zna neznalica najobičnija, hajku su već vršili on i njegovi i to ne jednom, protiv narodnih poslanika. Sećate se sigurno pravili su poternice kompletno, pa stavljali fotografije narodnih poslanika iz prethodnog saziva, sve uz prateći tekst – ovi neće da glasaju za rešenje da se naša deca leče. Ti ljudi koje su na pravdi Boga stavljali na poternice, ti ljudi su izglasali u ovoj Narodnoj skupštini Zojin zakon. Ti ljudi su obezbedili da postoji lečenje retkih bolesti i ništa sa tim nemaju ni Đilasi ni Jeremići, ni Marinike, a pogotovu ovi Sergeji i Trifunovići. Ne, oni i njihovi tog dana kada smo mi to izglasali, dakle mi usvojili kao parlamentarna većina, ti nisu ni došli na glasanje. Nisu našli za shodno ni da se toliko pomuče da dođu ovde i ulože toliko napora da prstom pritisnu dugme i da kažu – da, ja sam za to. Ti će ponovo da pametuju nama i ponovo da štampaju lažne poternice da ovim ljudima ovde mašu ispred nosa i da im prete po društvenim mrežama. To su besramnici najobičniji, ljudi koji ne znaju ništa ni o čemu i kojima ništa ni bitno ni sveto nije. Pre nego što postave bilo kakvo pitanje nama neka reše moralne, etičke i sve druge dileme koje su dužni da reše tamo gde, kako to reče, Sergej Trifunović za to postoje uslove. U njihovom slučaju to bi značilo pred ogledalom, a sigurno će SNS, Vlada Srbije koju mi podržavamo i Aleksandar Vučić, kao predsednik države, da nastave da rade sve ono što je za ovu zemlju bitno, korisno, važno, da jačamo dalje, da se dodatno izgrađujemo, da podižemo standard, da gradimo infrastrukturu na koju smo predugo čekali i da obezbeđujemo sigurno bolju, sigurniju i važniju, značajniju budućnost za sve u ovoj zemlji. Naravno, na prvom mestu za one kojima ta budućnost, pre svega, pripada a to znači za našu decu. Hvala najlepše.