Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas je pred nama više važnih sporazuma. Međutim, pošto sam član Odbora za obrazovanje, želim da govorim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji je potpisan u Skoplju 2019. godine.

Ovom prilikom potvrđujemo ovaj sporazum koji, po principu reciprociteta, nudi određeni broj stipendija za diplomske, postdiplomske i doktorske studije, kao i određen broj meseci studijskog boravka mladih istraživača na osnovu prethodno objavljenih konkursa.

Sporazumom se predviđa i da će obe strane podsticati neposrednu saradnju obrazovnih ustanova, razmenu profesora i razmenu iskustava o reformama sistema obrazovanja.

Srbija i Severna Makedonija će podsticati rad na zajedničkim naučno-istraživačkim, razvojnim, inovacionim projektima, zajedničku saradnju u multilateralnim, regionalnim programima i projektima, razmenu istraživača i eksperata i zajedničku naučnu tehnološku saradnju.

Ugovorene strane, po principu reciprociteta, će podsticati uzajamno izučavanje jezika i književnosti i sarađivati na planu uključivanja dece sa posebnim obrazovnim potrebama.

Ovo je prilika da se podsetimo i šta je sve Ministarstvo uradilo poslednjih godina. Donet je Zakon o dualnom i visokom obrazovanju. Počela je da radi Agencija za klasifikacije. Preciziran je Nacionalni okvir kvalifikacija. Napravljen je veliki pomak u dualnom obrazovanju, jer je više od 4.000 učenika uključeno, aktivna su 32 dualna profila, angažovano 600 kompanija i nastavlja se uvođenje đačkih zadruga.

Počeo je reformisani program prve godine gimnazija, kao i program za nadarene u oblasti informatike i računarstva.

Ovo je prilika i da se podsetimo da je urađena reforma visokih strukovnih škola i njihova implementacija. Postali smo punopravni članovi u projektima Erazmus plus i punopravni članovi CERN-a.

Usvojen je Zakon o Fondu za nauku, koji je veliki uspeh, jer to je prvi novi zakon donet u ovoj oblasti posle punih 12 godina.

Ključni korak u reformi sistema je Zakon o naučnim istraživanjima, a u novoj Strategiji za nauku do 2030. godine predviđeno je da se mnogo veća sredstva formiraju u Fondu ne samo iz Ministarstva obrazovanja, nego i iz ministarstva koja koriste rezultate nauke, poput Ministarstva privrede, poljoprivrede, energetike ili građevinarstva.

Završavaju se naučno-tehnološki parkovi u Novom Sadu. Položen je kamen temeljac za naučno-tehnološki park u Nišu, a uporedo sa svim radi se na indikatorima kvaliteta u visokom obrazovanju.

Imamo čak i ozbiljna interesovanja iz susednih zemalja i inostranstva da pogledaju iskustva Srbije kada je reč o implementaciji svih ovih novina, a njih je mnogo.

Razmena iskustva je upravo u ovom Sporazumu sa Makedonijom. Teško je nabrojati sva dostignuća Vlade Srbije u oblasti obrazovanja. Napredak je ogroman i ovaj sporazum dokazuje da pamet ne poznaje granice, već da želi da se zbog boljeg obrazovanja i naučnih dostignuća što više povezuju i da državne granice ne smeju biti prepreka.

Ovim drugim sporazumima o podsticanju preduzetništva ili o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom ili centralnom Evropom se povezujemo u lakšem i jednostavnijem prometa roba i usluga, a postajemo i punopravni član globalnog svetskog tržišta, iako, kako je naš šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović lepo i profesorski objasnio da smo mi mala zemlja koja vodi prvenstveno računa o svojim interesima, bez obzira koga više ili manje volimo, to je suština svega.

Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima Studenka Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pregršt dobrih sporazuma je danas na dnevnom redu. Ja ću se osvrnuti na ovaj Sporazum o zajmu za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac – Novi Beograd između Srbije i kineske Export – Import banke.

Ovaj ugovor je zaključen još 2017. godine, a aneks ugovora 2019. godine i sada je na nama da sporazum potvrdimo i nastavimo trend dobre saradnje i pozitivnih iskustava.

Vrednost projekta je 193 miliona evra i obeležiće 2020. godinu kao godinu realizacije veliko ekološkog projekta koji će obezbediti i kvalitetnije grejanje, jer će se toplotna energija koja se dobija iz TENT u Obrenovcu koristiti za zagrevanje većeg dela Novog Beograda.

Na taj način ušteda za grad Beograd iznosiće oko 16.000.000 evra godišnje.

Zakonom o budžetu za 2020. godinu planirano je zaduživanje kod kineskih banaka radi finansiranja 85% vrednosti ovog projekta, dok će preostalih 15% obezbediti Srbija. Realizacija projekta podrazumeva izgradnju toplovoda od TENT u Obrenovcu do toplane na Novom Beogradu, kako je i navedeno u Memorandumu o razumevanju iz 2017. godine.

Podsetiću vas da smo ušli u sedmu godinu od kada je kineski predsednik predstavio Projekat „Jedan pojas, jedan put“ koji podrazumeva i saradnju sa Srbijom u oblasti energetike. Za nas je od ogromnog značaja to što je njima Srbija toliko važna zemlja na Balkanu u smislu pouzdanog poslovnog partnera.

Svakako treba da intenziviramo saradnju u oblasti ekonomije, infrastrukture, energetike, zatim, zdravstva, kulture, prosvete itd. Međutim, Srbija je sa Kinom potpisala sporazume koji se tiču putne infrastrukture, kao i one koji se tiču saradnje Poštanske štedionice i Kineske Razvojne Banke. Primetan je i rast obima kineskih direktnih investicija, a to su Smederevo, Bor, Zrenjanin itd. i to dokazuje da kineski partneri imaju poverenja u Srbiju, jer realizuju stabilne i dugoročne projekte.

To je uspeh SNS i predsednika Vučića. Napravljena je ta mogućnost za sigurno investiranje u Srbiji i stabilan poslovni ambijent, koji poslovni ljude traže, a uz to razvila se i saradnja na kapitalnim projektima koji su od velikog značaja za Srbiju.

Za razliku od situacije u kojoj je budžet Republike Srbije bio 2012. godine, danas smo prvi po privlačenju direktnih stranih investicija. Radom i posvećenošću Srbija napreduje i nastavićemo da radimo na uređenoj, finansijski stabilnoj, ekonomski još jačoj Srbiji, modernoj Srbiji koja će moći da parira razvijenim zemljama Evrope.

Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Stojanović.
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege i koleginice, mi u ovom visokom Domu raspravljamo o setu predloga zakona koji unapređuju život građana Srbije od podsticaja preduzetništvu do projekata za izgradnju toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, zatim o trgovini između Srbije i Evroazijske unije, a sa druge strane imamo one koji su uništili Srbiju, koji su 2012. godine poraženi a to ne mogu da shvate i koji zagovaraju bojkot i imamo one, odnosno te iste ljude koji su podržali snimanje filma „Vladalac“, koji smo ovih dana mogli da vidimo, koji je čista propaganda i koji sa puno mržnje govori o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Nesumnjivo je da film govori o onima koji to čine, o njihovom karakteru, o njihovim vrednostima, o njihovom poljuljanom samopouzdanju, o njihovim frustracijama, nego o legalno izabranom predsedniku koji je na poslednjim predsedničkim izborima osvojio onoliko glasova, samo koliko oni mogu da sanjaju.

Zbog toga, obraćajući se pre svega građanima Srbije, koji nadam se slušaju ovaj prenos i koji znaju da će za nedelju-dve biti raspisani redovni parlamentarni i lokalni izbori, želim da podelim svoj stav i svoje razmišljanje.

Prvo, da li u svetu postoji demokratska država u kojoj novinari, krijući se iza istraživačkog novinarstva, lažima, prikazuju profil predsednika Srbije Aleksandra Vučića crtajući mu bezbroj puta pre toga metu na čelu, a potom kažu kako u Srbiji vlada medijski mrak i diktatura.

Da li bi na N1 televiziji, recimo, bio prikazan film o Draganu Đilasu o tome kako i na koji način je on zaradio toliki novac dok je bio u izvršnoj vlasti, koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je fabrika zatvoreno, koliko je mladih ljudi otišlo iz inostranstva ili film o tome koliko su puta crtali, kao što sam rekla, metu na čelu Aleksandru Vučiću i sve pretnje njemu i njegovoj porodici?

Da li bi na toj televiziji bio prikazan film o Bošku Obradoviću, o tome koliko je puta uvredio žene, o vešalama na Terazijama, o tome kako je ušao upravo sa Draganom Đilasom u RTS, o tome kako je imao napad sa svojim pristalicama na novinarku Pinka, Gordanu Uzelac, na predsednicu parlamenta Srbije, Maju Gojković?

To je pitanje o kojem građani Srbije treba da razmisle.

Ono što je posebno zabrinjavajuće u ovom filmu što su protagonisti filma koji je prikazan, koji se evo sada i dalje prikazuje na „jutjubu“, preko televizije N1, podelili građane Srbije i ponizili ih zato što podržavaju Aleksandra Vučića i podelili ih na one koji ga podržavaju i one koji su protiv njega, što je nedopustivo.

Žalosno je i što su prevazišli sami sebe i što okrivljuju Srbe da su okupirali Glinu i Sarajevo i što su devedesete godine njima u glavi, što ih nažalost oni prizivaju.

Uprkos svemu, ne mogu da ospore postignute rezultate, ne mogu da ospore rad, ne mogu da ospore uloženu energiju i ne mogu da ospore činjenicu da Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, brine o interesima Srbije.

Naravno da ću danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Hvala, gospođo Filipovski.
Reč ima koleginica Nevenka Kostadinova. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, među sporazumima koji su na dnevnom redu danas jeste i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dakle projekata akceleracija i inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jer ovo jeste veoma važan sporazum jer ima za cilj unapređenje naučnog istraživanja i inovativnog razvoja preduzetništva i pristupa finansiranju, a u cilju rasta preduzeća i razvoja konkurentne privrede Republike Srbije.

Saradnja privrede i naučno-istraživačkih institucija je od životne važnosti za ekonomski uspeh jedne države. U kojoj meri preduzeća imaju saradnju sa naučno-istraživačkim projektima, utoliko će ta preduzeća biti uspešnija i konkurentnija.

Sam projekat se sprovodi u tri osnovne komponente. Prva je reforma Sektora istraživanja i ona se sastoji od tri podkomponente. Jedna od njih je podrška Fondu za nauku Republike Srbije u cilju povezivanja privatnog sektora i sektora istraživanja i razvoja.

Druga podkomponenta se odnosi na reforme Instituta za istraživanja i razvoj i ona obuhvata i institucionalne reforme državnih instituta za istraživanje i razvoj na dobrovoljnoj osnovi.

Treća podkomponenta se odnosi na saradnju sa naučnom dijasporom, čime bi se naučnici koji su otišli iz zemlje i tamo imali priliku da obogate i nadograde svoje znanje i da steknu dragocena iskustva, da sada ti isti stručnjaci svojim savetima i učešću u praćenju i upravljanju programa prenesu znanja i veštine u svoju matičnu državu i saradnjom u naučnim istraživanjima pomognu i unaprede projekat.

Komponenta dva, tzv. „akceleracija poslovanja“ planirana je u dve podkomponente. Jedna je namenjena ranoj fazi, dakle idejama, a druga preduzećima u fazi rasta, tj. njihovom jačanju. Cilj ovog programa je povećanje naučnog potencijala za rast preduzeća.

Komponenta tri se odnosi na implementaciju projekta, praćenje i izgradnju kapaciteta. Navedeni projekat je usaglašen sa strategijom za partnerstvo u oblasti ekonomskog upravljanja i uloge države i rasta privatnog sektora, a sve u cilju stvaranja i unapređenja pozitivne klime, a što daje mogućnost za otvaranje novih radnih mesta i ekonomsko osnaživanje, što je osnovni prioritet politike i rada ove Vlade.

Dakle, sve tri projektne komponente doprinose sprovođenju navedene strategije, pri čemu se aktivnosti fonda odnose na istraživanje i razvoj u javnom sektoru, a aktivnosti koje se odnose na dijasporu pružaju mogućnost inovacijama u javnom i privatnom sektoru.

Imajući u vidu sve napred navedeno, jasno je da je ovaj projekat veoma važan za naučno-istraživački rad i napredak s jedne strane, kao i razvoj preduzeća i javnog i privatnog sektora s druge strane, pogotovo za ekonomiju naše zemlje koja je dugi niz godina unazad propadala, a što je za posledicu imalo nezaposlenost, bedu, siromaštvo i migracije.

Na rešavanju ovih problema planski i sistematski je počela da radi Vlada Republike Srbije od kada je SNS preuzela vlast. Ovaj zajam jeste investicija za budućnost, investicija u oporavak, rast i razvoj ekonomije, investicija u bolji život i bolje sutra, za nas, za našu decu i za nova pokoljenja.

Naravno, ja ću u danu za glasanje podržati ove sporazume. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kostadinova.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Profesore, izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine ministre Mali, drago mi je, gospodine ministre, što vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu, što govori o vama i o vašem ministarstvu i vašem predanom radu, što ste vi već dokazali dok ste bili gradonačelnik Beograda.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati, kao i moje kolege iz SNS ove predloge zakona, a posebno Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji.

Poštovani građani, poslanici nauke, vama se obraćam, drago mi je što je ovaj sporazum danas na dnevnom redu i drago mi je što će polovina sredstava, 22,5 miliona ići u Fondu za nauku Republike Srbije, koji smo mi, kako znate, u ovom sazivu Narodne skupštine osnovali na dobrobit naučnih radnika i na dobrobit nauke i na dobrobit naše zemlje, uglavnom za finansiranje određenih projekata.

Na ovaj način biće podržano oko 220 naučnih projekata, što je vrlo bitno za naše istraživače, na kojima će biti angažovano skoro 800 istraživača iz 50 institucija.

Drugi deo sredstava ići će za reformu Instituta za istraživanje i razvoj, osam miliona evra i treći deo sredstava biće angažovano za program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom. Tri i po miliona, to je od izuzetne važnosti, jer upravo SNS, čiji je predsednik i predsednik države Aleksandar Vučić, je najbolje do sada u zadnjih 40 godina uspostavila vezu sa dijasporom i drago mi je što se ulaže 3,5 miliona evra u okviru Fonda za nauku, kako bi omogućili srpskoj dijaspori da pomognu u istraživanjima i inovacijama u preduzetništvu u Republici Srbiji.

Moram da napomenem da upravo na predlog Aleksandra Vučića ovaj saziv Narodne skupštine i Vlada Republike Srbije prvi put u istoriji je definisala srpski kulturni prostor u celini. Ja nemam vremena da vam govorim sada koliko naša dijaspora u pojedinoj zemlji ima članova, ali dozvolite da kažem, samo u 13 zemalja 2.035.000 i došlo je vreme da mi vodimo računa o svakom našem građaninu u dijaspori, posebno kako vidite u nauci.

Poštovani narodni poslanici, žao mi je zaista što jedan deo opozicije, pogotovo ovi iz Saveza za Srbiju propagiraju bojkot izbora. Poštovani građani Republike Srbije, oni bojkotuju time parlamentarnu demokratiju i to je suština. Zapravo, zalažu se za diktaturu s tim. To svi oni koji znaju bar malo o demokratiji znaju da je to tako.

Mi zajedno, poštovani građani, sa vama trebamo da se borimo protiv tog bojkota, jer bojkot izbora nije demokratski čin. On je diktatorski čin. Bojkot vodi u haos, kako znate, vodi građane na ulicu, a to dovodi vrlo često do krvoprolića, zapravo do haosa, kao što su radili isti ovi iz Saveza za Srbiju 2000. godine po ulicama gradova Republike Srbije, kada su haosom došli na vlast i doveli Republiku Srbiju na ivicu ponora, doveli je do bankrota.

Za njihove vlasti uništili su sve, kako znate, našu prošlost, budućnost dece naše. Da su ostali samo godinu dana još na vlasti uništili bi nam i korene. To, poštovani građani Republike Srbije, niste vi dozvolili, jer ste ih izbacili, odnosno bacili na smetlište istorije, iz kojeg se, verujem, nikada više neće vratiti, pa neka bojkotuju ovaj deo koliko hoćete. Učinite to, poštovani građani, i na sledećim izborima, jer je to vaša moć. Učinimo to više nego ikada, da se ne bi vratili ponovo u haos i beznađe.

Vi ste videli film o satanizaciji predsednika Republike i svega onoga što je on sa saradnicima radio. Ja sam o tome juče i prekjuče govorio, ali dozvolite da samo jednu ličnost još jedanput ponovim.

Tu se našla, kako juče rekoh, i bajna dr Branka Prpa. Moram da vam kažem šta je ta gospođa učinila. Formirala je komisiju kao direktor Istorijskog arhiva u Beogradu, koja je uništila sav materijal povodom istrage o navodnom samoubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića, zvanog Sale prangija, gospodnje 1993. godine. Verovali ili ne, ali to je učinio, ja sam dobio pismeni odgovor, jer sam postavljao, kako znate, i poslanička pitanja u ovom visokom domu.

Zamislite zašto je to učinila. Mi smo ovde o tome već i razgovarali, možda se građani ne sećaju iz kojih razloga. Ova bestidnica je u tom filmu lažima o predsedniku Vučiću optužila ga za ono što on nikada, nikada, onaj ko ga zna, ne bi uradio.

Ali, postavljam sad pitanje njoj i postavljam građanima Republike Srbije – koju je ulogu ova bestidnica imala u samom tom činu za ono što predsednika optužuje?

Evo, kako vidite i sinoć, na nekakvom bojkotu od nekoliko građana u Kragujevcu, javlja se i Marinika Tepić. Pojavila se sa Draganom Đilasom u Kragujevcu. Ona je inače električni zec Dragana Đilasa, jer radi na dugme, što joj on kaže. Slagala je građane Republike Srbije da se na farmi vojne ustanove Morović, nadomak Šida, nalazila tajna državna plantaža marihuane, kako znate.

Kada su novinari otišli i obišli vojne objekte u Moroviću, našli su tamo piliće, našli su koke nosilje i jaja spremne za prodaju. Čak i Dragan Šutanovac i Goran Ješić, naši inače politički protivnici, su rekli da je tamo vojna farma koka nosilja, jaja i tovnih pilića, koja postoji već 40 godina.

Ova bestidnica isto svojim lažima nanosi nenadoknadivu štetu namenskoj industriji Republike Srbije, posebno „Krušiku“ i time sistematski radi, poštovani građani Republike Srbije, protiv državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Dragan Đilas, inače gazda Marinike Tepić, nastavlja zajedno sa njom da besramno lažu iz dana u dan. Sve te laži zatrpavaju novim lažima, novim aferama i tako se vrte u krug. Stare laži zatrpavaju novim lažima.

Poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, ko se danas seća njihovih laži o Jovanjici ili ko se danas seća njihovih laži o „Franšu“, o stotinama mrtvih koji plutaju po Obrenovcu, kad su lagali? Ko se danas seća njihovih laži o otmici novinara koji su pokušali da sami isceniraju?

Ko se danas seća pretnji smrću koje su sami sebi ispisivali po pločnicima Republike Srbije, ili izmišljotine o nameštenim otmicama dece?

Dragan Đilas, inače u narodu znani kao "Điki mafija" lagao je da je predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Abu Dabiju decembra 2018. godine spavao u najskupljem hoteli, gde noćenje navodno košta 10 hiljada evra. Istina je, kako znate, poštovani građani Republike Srbije, da predsednik Republike Aleksandar Vučić nije odseo ni u jednom hotelu i državu Srbiju nije njegov boravak koštao ni jedan dinar.

Dragan Đilas je našao za shodno nakon pet meseci da kaže samo jednu rečenicu - da je lagao. Ipak je priznao tu svoju laž. Svojim tvrdnjama "Điki mafija" je dokazao da je veliki lažov i zato mu, poštovani građani, ne treba verovati.

Zato je potpuno normalno što u gradovima Srbije ovih dana sve više možete naići na postavljene grafite na kojima piše, citiram: "Što je više kleveta i laži, Vučko nam je miliji i draži". To je odgovor na ovaj film koji se pokazuje. To je odgovor građana Republike Srbije na satanizaciju Aleksandra Vučića u filmu koji je N1 CIA, inače televizija obmana i laži i finansijska televizija Dragana Đilasa i Šolaka.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, postavljam nekoliko pitanja vama i nama - ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Odgovorite vi, uvaženi narodni poslanici, vi iz opozicije i pozicije. Naravno da je Aleksandar Vučić. Ko je prvi rekao - neću u NATO? Odgovor znate vi, poštovani građani Srbije, ali ne znam da li narodni poslanici znaju, oni kojih danas nema ovde? Naravno da je Aleksandar Vučić.

Treće pitanje - ko je prvi rekao da neće uvesti sankcije Rusiji? Aleksandar Vučić. Na tom pitanju sam dobio opkladu dva profesora univerziteta, koju nisu izvršili i molim da to izvrše.

Četvrto pitanje: ko je prvi rekao Zapadu - nećete me sprečiti da sarađujemo sa Rusijom i prijateljskom Kinom? Ko je prvi posle bombardovanja naše zemlje, 1999. godine, podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Pa, naravno da je Aleksandar Vučić.

I poslednje pitanje, poslednja dva pitanja: ko je prvi povratio 166. list posle 175. godina Miroslavljevo jevanđelje tamo gde mu je bilo mesto? Pa naravno da je Aleksandar Vučić.

Zapamtite dobro, uvaženi narodni poslanici, i vi koji gledate iz kancelarija ovog visokog doma i vi od kuće koji bojkotujete, a naravno i ovi ovde. Znam da im je teško ovo slušati, ali moraće - ko je prvi, poslednji, jedini slobodni vladar u Evropi danas? Odgovorite, ako imate hrabrosti. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Na kraju, svi pritisci na našu zemlju, njenog predsednika i optužbe koje dolaze iz različitih strana, i ovih izvana i ovih iznutra, od domaćih NATO prašinara, govore o ispravnosti i snazi srpske političke samostalnosti i nezavisnosti koju je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić.

Zato još jedanput, zaista možemo reći da je Aleksandar Vučić poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. U to ime, podržaćemo ove zakone. Hvala lepo.

Hvala, profesore Atlagiću.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.