Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim korisnike usluga Doma „Bežanijska kosa“ Gerantološkog centra Beograd, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale. Molim vas da aplauzom pozdravite goste.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama pet važnih i značajnih sporazuma. Neumanjujući važnost i značaj četiri sporazuma o kojima neću govoriti, o tome će govoriti moje kolege u okviru redosleda prijavljenih narodnih poslanika, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na jedan Sporazum, a to Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o spoljnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne, i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane.

Naime, smatram da poslanička grupa SPS smatra da pristupanje ekonomskoj Evroazijskoj uniji je od ogromnog značaja za ekonomiju naše zemlje, od ogromnog značaja i važnosti za privredu naše zemlje, jer mi zapravo govorimo o tržištu koje podrazumeva 183 miliona ljudi.

Dakle, po ovom Sporazumu, Srbija će moći da izvozi gotovo 100% svojih proizvoda, bez plaćanja carina.

To je jedno novo i veliko tržište za naše proizvode, pri čemu je važno reći da je privredna saradnja kada je reč o odnosu saradnje sa ovih pet država i pet članica Evroazijske unije, u proteklom vremenskom periodu, najdinamičnija i najintenzivnija bila sa Ruskom Federacijom.

Naime, sa Ruskom Federacijom mi imamo potpisan Sporazum od 2013. godine Sporazum o strateškom partnerstvu. Taj Sporazum jeste imao za cilj da se razvija i ekonomska i trgovinska saradnja, ali taj Sporazum je imao za cilj i da politički odnosi idu jednom uzlaznom putanjom. Upravo taj Sporazum je rezultirao da danas imamo bilateralnu saradnju jako dobru, ide uzlaznom putanjom, u svim sferama društvenog života.

Ova Unija ima osnov i za političku saradnju, što za nas predstavlja dodatni okvir za unapređenje političke saradnje sa članicama Evroazijske unije.

Sporazum je za Srbiju važan, važan je za privredu, važan je za ekonomiju, ali važan i u kontekstu, jer ojačava odnose Srbije i političke i ekonomske, sa članicama Evroazijske unije. Sigurno je u interesu Srbije da Srbija ima što više ovakvih sporazuma.

Takođe, želim posebno da istaknem da je ovde reč o članicama, o državama Evroazijske unije, koje su imale veoma principijelan stav, kada je u pitanju jednostrano proglašenje nezavisnosti KiM, jer ni jedna od pet država nije priznala jednostranu proglašenost nezavisnosti KiM, što smatramo da je podstrek i podsticaj za još jače partnerstvo koje treba da ostvarimo sa Unijom i sa svakom članicom koja je predstavnik Evroazijske unije, jer u daljem procesu političke borbe, u daljem putu koji će biti veoma težak po Srbiju, a mislim naravno na odbranu nacionalnih i državnih interesa. Upravo ove države koje su članice Evroazijske unije mogu biti velika podrška kao tradicionalno prijateljski orjentisane države na međunarodnom planu i na međunarodnoj političkoj sceni.

Kada je reč o Ruskoj Federaciji, obzirom da sam rekao da je Srbija imala najintenzivniju i najdinamičniju saradnju od ovih pet država sa Ruskom Federacijom, želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom, da imamo izuzetno dobre i razvijene bilateralne odnose na svim poljima, da imamo odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda, dakle, i verska i kulturna, istorijska, jezička bliskost, slovenska bliskost naša dva naroda, neraskidivo bratstvo naša dva naroda, koje se razvijalo kroz čvrste veze u zvaničnim odnosima punu 181 godinu, od zvaničnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Ruske Federacije.

Naravno da ogroman podsticaj razvoju odnosa Srbije i Ruske Federacije, daju upravo predsednici naših država, predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Ono što takođe želim da istaknem i smatram da je veoma važno, mi kao parlament, kao glas naroda, kao predstavnici građana, imamo jako dobru, intenzivnu i dinamičnu saradnju sa parlamentima Ruske Federacije.

Naime, Narodna skupština Republike Srbije, ima potpisane sporazume sa oba doma Federalne skupštine Ruske Federacije, a Komisija za saradnju Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije i Narodne skupštine Republike Srbije je najviši nivo bilateralne saradnje koji Narodna skupština ima u ovom trenutku i on je jedinstven u odnosima sa dve države, sa Rusijom i Kinom.

Mi smo protekle nedelje u Moskvi održali Petu po redu sednicu Komisije za saradnju Državne dume i Narodne skupštine Ruske Federacije, na kojoj, naravno, uvek razmatramo važne i značajne teme.

Obzirom da je slična tema i bila tokom jučerašnjeg dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, recimo, inicijativa koja je pokrenuta i tema koja je bila od velike važnosti tokom Pete sednice Komisije za saradnju naših parlamenata je naravno, logično, idemo u susret obeležava sedamdesetpetogodišnjice pobede nad fašizmom. Naravno, da smo veliku pažnju posvetili toj temi i nečemu što jeste ogromna pošast čovečanstva danas, a to je ponovna pojava nacizma.

Predsednik Državne Dume Vjačeslav Volodin je pokrenuo inicijativu o formiranju instituta za očuvanje istorijskog sećanja upravo, da bi sprečili reviziju istorije, upravo da bi sprečili reviziju kada je reč o učešću naših vojnika i sovjetskih vojnika tokom Drugog svetskog rata.

Naravno, predsednica Narodne skupštine je prihvatila, u načelu se saglasila sa tom inicijativom. Ona sada ide na saglasnost i ta inicijativa će biti prosleđena predsednicima naših država, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, ali naravno i Vladi Republike Srbije.

Smatramo da je ova inicijativa od ogromne važnosti i značaja za Srbiju, jer kada govorimo o reviziji istorije, zapravo o očuvanju istorijskog pamćenja, nije ovde samo reč o reviziji sećanja, ovde je reč o opstanku jednog naroda i mislim da je naša zajednička obaveza da sačuvamo nasleđene tekovine. I mislim da uz sve ovo svakako treba uključiti nauku, kako bi sačuvali istinu o stvaranju jedne slobodne i moderne Evrope.

Želim da vas podsetim da smo Četvrtu sednicu Komisije za saradnju upravo održali ovde u Beogradu u Narodno skupštini Republike Srbije, da se tada predsednik Državne dume obratio narodnim poslanicima, srpskoj javnosti i preneo za nas jednu, za poslanički klub SPS jednu izuzetno važnu i značajnu poruku od predsednika Ruske Federacije, a to je da bratski srpski narod uvek može računati na podršku Ruske Federacije.

Takođe, kada govorimo o saradnji parlamenata imamo jako dobru i intenzivnu saradnju na multilateralnom planu u smislu saradnje međunarodnim parlamentarnim organizacijama, tamo gde obe države imaju svoje predstavnike i članice.

Naravno, uvek ističemo jednu činjeničnu i evidentnu stvar, a to je da dugujemo veliku zahvalnost Ruskoj Federaciji, to je ono što sam rekao u uvodnom izlaganju, kada je reč o principijelnom stavu po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM. Istinski smo zahvalni na tome, jer time Ruska Fedracija pokazuje da poštuje univerzalne principe međunarodnog prava.

Takođe, značajna je podrška Ruske Federacije u onome u čemu teži Srbija, i što je intencija Republike Srbije, a to je da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Takođe, izražavamo veliku zahvalnost na multilateralnom planu kada je reč o protivljenju Ruske Federacije da samoproglašena država Kosovo bude deo i bude članica bilo koje međunarodne organizacije, jer time Ruska Federacija u pravom smislu definiše sebe i kao čuvara i kao graditelja jednog pravednijeg međunarodnog poretka zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i zasnovanog na poštovanju opštih principa i ciljeva proklamovanih u Povelji UN.

Srbija zarad očuvanja međunarodnog mira stabilnosti i bezbednosti principijelno i dosledno se zalaže za poštovanje jednog principa i načela međunarodnog prava, kao i ostvarenja načela slobodne i ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni bez uvođenja sankcija kao sredstava prinude.

Dobra politička saradnja je omogućila i ono o čemu sam govorio na početku, a to je dobru ekonomsku saradnju. Izuzetno značajan segment bilateralnih odnosa je omogućio dobru privrednu i ekonomsku saradnju. Ruska Federacija je danas od strateških ekonomskih i vodećih spoljno-trgovinskih partnera Republike Srbije. Veoma dobri politički odnosi su omogućili dobru osnovu za unapređenje ove saradnje, doprineli su da Ruska Federacija upravo bude jedan od najznačajnijih privrednih partnera Republike Srbije, i kao izvozna destinacija ali i kao strani investitor.

Mi pridajemo, takođe, kao što sam rekao ogromnu važnost i značaj privrednoj saradnji sa Ruskom Federacijom i zainteresovani smo za što snažnije prisustvo Ruskih firmi i Ruskog kapitala na našem tržištu.

Želimo da unapređujemo sve ukupne odnose, naročito u oblasti industrije, infrastrukture, telekomunikacija, energetike, poljoprivrede, građevinarstva, posebno je Srbija zainteresovana, to je opšte poznato, za snabdevanje ruskim energentima, saradnja u oblast energetike je veoma uspešna, a Republika Srbija je izuzetno značajna što ruska strana smatra prioritetnom rutu gasovoda „Turski tok“.

Tokom prethodnih dana imali smo posetu i ministra odbrane Ruske Federacije, podržavamo vojno-ekonomsku saradnju, saradnju odbrane, policije i kulture, podržavamo saradnju gradova i regiona, kao i saradnju dve crkve.

Kada je reč o ostalim članicama Evoazijske unije, takođe želim da naglasim da kada je reč konkretno o Belorusiji, Srbija i Belorusija su još 1994. godine, stupile u diplomatske odnose, kao novoosnovane i prijateljske države, prvo Savezna Republika Jugoslavija, zatim je to preuzela Srbija i Crna Gora, a od 2006. godine, Republika Srbija kao samostalna država.

Godine 1996. sa Belorusijom je potpisan prvi Sporazum o razumevanju i saradnji. Lukašenko, predsednik Belorusije je više puta posetio Srbiju, ali ono što je veoma važno posetio je Srbiju onda kada je Srbiji bilo veoma teško, to je u periodu NATO agresije i NATO bombardovanja 1999. godine.

Imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a potpisano je preko 10 bilateralnih sporazuma, Dakle, vrata Belorusije su širom otvorena za privredu, naročito u oblasti građevinarstva, naročito u oblasti poljoprivrede, telekomunikacija, namenske industrije i od nas dalje zavisi razvoj ekonomske saradnje. Mislim da potpisivanjem ovog sporazuma upravo jeste korak napred ka još boljoj saradnji.

Uvaženi kolega Dragoljub Karić, nije danas, nažalost, tu nadam se da će nam se i priključiti, je konzul u Minsku i on zna da trenutno po vrednosti izvoza Belorusija je 34 partner Republike Srbije, a prema uvozu na 37 mestu.

Ono što mi smatramo kao poslanički klub je da nisu iskorišćene sve prednosti partnerstva i prijateljstva sa Belorusijom i verujemo da će to biti popravljeno u narednom vremenskom periodu i verujemo da ovim sporazumom stvaramo jedan dobar i realan osnov da to realizujemo.

Kada je reč o Kazahstanu, diplomatski odnosi su uspostavljeni 1996. godine, intenzivna saradnja od 2010. godine, potpisan je, takođe, Sporazum o slobodnoj trgovini, bezvizni režim, i za diplomate i za obične putnike, a recimo podaci iz 2016. godine govore da spoljno-trgovinski promet je oko 30.000.000,00 dinara.

Sa Jermenijom, bilateralni odnosi između Srbije i Jermenije su tradicionalno dobri i uspostavljeni 1994. godine. Primera radi 2017. godine, robna razmera iznosila je 76,8 miliona evra, na 17. samitu šefa država, vlada Frankofonije, koji se održao u oktobru 2018. godine, u … učestvovao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Imamo tri potpisana sporazuma. Kirgistan, diplomatski odnosi su uspostavljeni 1994. godine, a ukupan obim razmene u 2017. godini je rečima … iznosio 14,444 miliona evra, od čega naš izvoz 11,745 miliona evra, a uvoz 2,699 miliona evra.

Dakle, smatramo da potpisivanjem ovog sporazuma pravimo, kao što sam rekao, još jedan korak više u našim odnosima sa članicama ove unije i otvorenost ove unije za Srbiju je velika šansa, kao što sam rekao za privredu, a pre svega, kada govorimo o privredi za oblast poljoprivrede i prerađivačke industrije.

Naravno da će ovaj sporazum imati podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje, kao i preostala četiri sporazuma, a o ostala četiri sporazuma u nastavku rasprave govoriće moje uvažene koleginice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, danas ima zaista niz zanimljivih tema i ja ću svoju pažnju posvetiti jednoj od tačaka ovog dnevnog reda, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za ugovaranje stranog projekta o izgradnji za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, između kinske Export - Import banke, kao zajmodavca i Republike Srbije itd. itd.

Ova materija mi je bliska, jer o izgradnji toplovoda Obrenovac - Beograd ja slušam od ranih devedesetih godina, ranih devedesetih godina kada se započeo projekat izgradnje mosta koji je, pored termoelektrane, prvo trebao da bude samo most koji će služiti da cevi sa toplom vodom prebaci na drugu stranu reke Save, ka Boljevcima i omogući njen transport ka Beogradu.

Zašto o ovome govorim? Govorim jer želim da podvučem jednu jasnu paralelu o tome kolika je velika odgovornost koju Vlada Republike Srbije, a i sam grad Beograd, ima prema Obrenovcu u poslednjih osam godina, za razliku u onim svim ranijim prethodnim periodima.

Taj projekat se nije završio tako što je to bio samo most za prenos tople vode preko reke Save, već je, na insistiranje Obrenovčana, to postao most koji je danas drumski most, koji povezuje levu i desnu obalu reke Save kod Termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu, ali do današnjeg dana projekat toplifikacije nije realizovan.

Moram da kažem da jedan od razloga zašto nije realizovan nisu bile samo finansije i nisu bili samo novci, već, jednostavno, jedan krajnje bahat i nekorektan odnos velegradskih vlasti prema Obrenovcu.

Obrenovac je delimično bio obuhvaćen toplifikacijom u tom periodu i naravno da je bilo potpuno logično posvetiti odgovarajuću pažnju širenju te mreže i obezbediti sredstva i za to.

Mi iz Obrenovca u to vreme i stariji od nas su insistirali na tome da u projekat toplifikacije Beograda bude priključen i Obrenovac kao jedna mala stavka i da se mreža toplovoda u Obrenovcu proširi na jednu potpuno funkcionalnu celinu.

To do danas nije došlo na dnevni red, pošto smo negde stali u tom periodu kao jarčevi na brvnu sa jedne i druge strane tih razgovora i pregovora. Mi nismo hteli da dopustimo tek tako da Beograd na naš teret bude još čistiji i lepši i zagrejaniji, a i da Obrenovac ne dobije ono što zaslužuje. Izgleda da smo i u to vreme bili građani drugog reda i ovaj projekat i ovaj zajam pokazuju da se situacija i slika ozbiljno promenila.

Zaključenje ovog ugovora o zajmu omogućiće sledeću stvar, koja je jako važna i za Obrenovac, a to je da će danas biti potpisan ugovor o izgradi tzv. treće magistrale. Upravo ta treća magistrala treba da poveća stabilnost, funkcionalnost sistema toplovoda koji greje Obrenovac, ali i da proširi i omogući da, povećanjem kapaciteta, sistem pokrije i mesta Urovce, Krtinsku, Belo Polje, Zvečku i sve ono što je isplativo i korisno da bude pokriveno toplovodom.

Obrenovac je grad koji je trpeo štetu od toga što su termoelektrane „Nikola Tesla“ postavljene tu gde jesu i o tome mislim da ne treba voditi nikakvu posebnu polemiku, a da u prethodnim vremenima nije dobio odgovarajuću kompenzaciju za to kao sredina što se te dve izuzetno značajne elektrane, termoelektrane „Nikola Tesla“ A i B nalaze na teritoriji Obrenovca, zato što su ogromne površine pokrivene pepelištem. Ta kompenzacija nije bila ostvarena, čak ni onih sedamdesetih i osamdesetih godina, kada se to radilo. Svi su u tom periodu zaboravili i grejanje Obrenovca, zaboravili su i širenje vodovodne mreže, a apsolutno je nesporna stvar da je postojanje tih deponija upropastilo podzemne vode i onemogućilo dotadašnji način korišćenja pijaće vode iz bunarskih sistema. Tek u poslednjih osam godina, promenom vlasti, se nešto ozbiljno na tom polju dešava i Obrenovac, uz pomoć grada Beograda, dobre saradnje, sa njim prvenstveno, ali i sa Republikom, proširuje svoju vodovodnu mrežu na vrlo sistematičan način i ja se nadam da će u roku od tri godine najdalje zaista ovaj jedan veliki hendikep, koji smo imali, pokriti i sanirati i obezbediti ono čemu svi težimo, da svi koji živimo na teritoriji grada Beograda imamo jednake ili približno jednake uslove za život, bez obzira nalazili se u centru Beograda ili tamo negde na kraj Drena u Iveriću, na kraju teritorije opštine Obrenovac.

Toplifikacija i ova priča o kojoj govorim je važna iz još jednog razloga. Veliki stručnjaci koji su pre nas bili na vlasti, planirali su bili da ugase blokove A1 i A2 na termoelektrani „Nikola Tesla“ zato što su navodno energetski neefikasni, zato što zagađuju sredinu, zato što su nepotrebni i verovatno bi ti stručnjaci pogasili jedan po jedan blok u Srbiji, pa Srbiju, umesto zemlje koja ima potpunu nezavisnost energetskog sistema, doveli u poziciju potpunog zavisnika.

Ovaj zajam i izgradnja toplovoda ka Beogradu stvara uslove da se sačuvaju funkcionalnost blokova A1 i A2, jer iziskuje njihovu potpunu rekonstrukciju. To su oni, kako ih mi zovemo, stari ruski blokovi, ali vrlo funkcionalni, vrlo dobri, vrlo upotrebljivi.

Investicija od 200 miliona evra koja zvuči prilično ozbiljno je ništa za krajnji efekat koji se time postiže. Da bi topla voda mogla ići ka Beogradu, blokovi A1 i A2 moraju da budu rekonstruisani i nastave da funkcionišu.

Jedna zabluda u javnosti, koja nije ovde među nama koji smo se bar malo o tome raspitali, važi da je to otpadna voda koja odlazi u reku Savu i da je to nešto što je potpuno besplatno. Jednostavno, to nije tačno. Odvođenje tople vode ka Beogradu košta. Umanjiće proizvodnju električne energije, ali kada se sagledaju svi krajnji efekti toga i proceni da treba u Beogradu da dovede do uštede od 40 miliona evra na godišnjem nivou, onda zaista ne postoji ni jedna dilema da ovu investiciju treba u potpunosti dovesti do kraja.

Naravno, u sklopu svega toga je već započeta procedura obezbeđivanja sistema odsumporavanja, ozelenjavanja površina oko pepelišta i ojačavanja nasipa, jer i ekologija u svemu ovome ima ključan faktor.

Termoelektrane rade i one će raditi. Treba raditi na tome da budu što manji zagađivači, ali ovaj, uslovno rečeno, gubitak koji sam malopre objasnio je u stvari veliki ekološki dobitak, jer, koliko sam shvatio, obezbediće preduslove da se gotovo sve pojedinačne toplane na strani novobeogradskoj ugase, a mislim da neki budući planovi mogu obezbediti da se ta mreža širi na drugu stranu, ali da ne ulazimo u nešto što se baš i posebno ne razumem, jer nisam do te mere tehnički obrazovan i spreman da uđem u tu priču.

Znači, ovo pored učvršćivanja energetske nezavisnosti Srbije, zaštite životne sredine, uštede koje će dati na grejanju Beograda, smanjiće zagađenje i u samom Obrenovcu. Dobro je što postoji izuzetno dobra koordinacija između republičke Vlade, gradskih vlasti i javnih preduzeća, koja se danas mnogo odgovornije ponašaju i zaista postaju društveno odgovorne firme.

Treću magistralu u Obrenovcu neće finansirati ovaj zajam, o kome danas govorimo. Ali, uzročno posledično EPS je finansijer izgradnje treće magistrale, kao društveno odgovorna firma i zaista možemo samo da pozdravimo ovakav pristup i odnos prema sredini, koja je bila uštinuta za mnogo toga u prethodnih, pa bogami, znači to je već sad četrdesetak i nešto godina kako termoelektrane, i više od četrdeset godina, rade na teritoriji Obrenovca.

Naravno da ćemo podržati sve ove predloge. Veliko nam je zadovoljstvo da vidimo mogućnost da društvena odgovornost dođe do izražaja, mogućnost za to jeste stabilna ekonomija, stabilno poslovanje, izvesnost u finansijama. Mada, ipak, još jednu stvar moram da dodam, nisam baš siguran da veliki doprinos društvenoj odgovornosti EPS-a prema Obrenovcu ne potiče i od toga što je prvi čovek EPS-a iz Obrenovca i što kao i ja i kao oni svi koji žive u Obrenovcu znaju sa čime se Obrenovac susreće i imao je hrabrosti, mogućnosti i uslova da kao neko ko rukovodi ovim velikim sistemom dokaže da je EPS odgovorna, samim tim i svoju odgovornost.

To jeste u skladu sa politikom koju stalno slušamo, jer dobar domaćin u firmi, dobar domaćin u javnom preduzeću, dobar domaćin u svakoj lokalnoj samoupravi je nešto na čemu se i zasniva politika Aleksandra Vučića koju mi, kao Pokret socijalista podržavamo i pratimo, a ovo je jedan od najtipičnijih primera kako se dobar domaćin, koji poznaje probleme svoje sredine, sredine iz koje je potekao, odnosi prema njima i kako od jedne firme, koja nije baš toliko bila društveno odgovorna ranije, prevodi je u vode apsolutne društvene odgovornosti. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo u daljem radu na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani prisutni, dame i gospodo, ovo su važni sporazumi i zaslužuju podršku. Narodni poslanici stranke „Pravde i pomirenja“ će ih podržati u danu za glasanje.

Ja se želim osvrnuti posebno na ovaj sporazum kojim će se obezbediti materijalna podrška, dakle programima inovacije, ubrzanja inovacije i podsticanja preduzetništva. Mislim da je to jedan od veoma važnih programa za dalju dinamizaciju celokupnoga razvoja i drago mi je da imamo neku vrstu sprege između programa koji podstiču afirmaciju naših mladih talenata, a sa druge strane i poduzetništva, odnosno podsticanje preduzetništva ili poduzetništva.

Više puta sam isticao i to ću ponoviti, da svaka zemlja ima neke svoje izuzetne potencijale. Neke zemlje imaju naftu, neke imaju neka druga blaga, ova zemlja i ovaj širi prostor ima izuzetne talente, mlade mozgove koje nažalost ovih dana, meseci, u poslednje vreme rekama teku prema zapadu i osiromašuju ovaj prostor.

Drago mi je da imamo prepoznavanje ovoga problema sa strane Vlade, ne samo u formi problema, već i prepoznavanje i reagovanje na način da se pokuša omogućiti ambijent i platforma u kojoj će oni najbolji i oni najpametniji naći sebi mesto kod kuće, ovde, jer živimo na prostoru kojeg je Svevišnji stvoritelj tako sazdao, da sve što je Bog dao je najlepše, a nažalost što su ljudi radili je daleko od toga.

Jako mi je drago da Vlada u poslednje vreme posredstvom Ministarstva za prosvetu se opredelila i u pravcu osnivanja tehnoloških parkova, što zapravo predstavlja prostor i mehanizam za afirmaciju mladih mozgova, talentovanih i za njihovo unapređenje.

Međutim, ono što nam nedostaje jeste ravnomerni razvoj na tom polju. Odavno smo usvojili princip ravnomernog razvoja, međutim i dalje imamo činjenicu da se najznačajniji deo projekata vuče u pravcu onih centara koji inače su najrazvijeniji.

Tako da i sada imamo određene prostore zemlje koji su zapostavljeni. Ja u tom smislu imam konkretnu ideju, usmeno sam je izložio i ministru prosvete, a evo sada želim i narodne poslanike i sve prisutne, ali i javnost obavestiti da bi od izuzetnog značaja bilo da u Novom Pazaru isto tako pristupimo projektu osnivanja tehnološkog parka.

Za to postoje uslovi. Potrebno je samo nešto volje i saradnje na relaciji između Ministarstva prosvete i Ministarstva odbrane. Tamo imamo izuzetno ozbiljne objekte koji pripadaju vojsci na lokaciji Novopazarska banja, koji su sada napušteni prazni, idealan ambijent i u prirodnom i u svakom drugom smislu, gde se mogu adaptirati i pripremiti za jedan tehnološki park u gradu koji sada ima dva univerziteta, koji se nalazi na izuzetno važnom mestu sa strukturom stanovništva. Uprkos drastičnog iseljavanja, to je najmlađi grad u Evropi prema prirodnom priraštaju. Mislim da bi bila velika šteta i nepravda taj deo zemlje, odnosno ovaj grad i prostor Sandžaka ostaviti bez tehnološkog parka gde bi mladi dobili šansu da budu afirmisani u sopstvenoj izuzetnosti.

Nažalost, proteklih sedmica smo imali, kroz medije pratili da su određene strukture moći u ovom gradu, privrede, političke i kriminalne, zainteresovane za taj prostor, da su se svađali oko tog prostora, jer je to između ostalog i investiciono i ekonomski vrlo interesantan prostor, ali da im pomognemo da završe te svađe, da taj prostor odredimo za tehnološki park, za budućnost, za obrazovanje, za inovacije, za investiciju u mlade mozgove. To je ono što će biti od koristi zasigurno i za lokalnu zajednicu i za širu zajednicu i za sve nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, potpisivanje sve većeg broja sporazuma sa mnogim zemljama, odnosno unijama, jasno govori o tome koliko Srbija beleži dinamičan rast. Zatim, sve veću konkurentnost srpskih kompanija na tržištu i od kolikog su značaja ovi sporazumi za Srbiju, za njen ekonomski rast, za bolji životni standard građana.

Sporazum između Srbije i Evroazijske ekonomske unije proširiće se lista proizvoda koji možemo da izvezemo na prostore ove unije, pre svega bez carine i sa sada uvećanim kvotama.

Ovaj sporazum koristiće srpskim privrednicima, ali predstavlja i veliki motiv za dolazak stranih investitora.

Predlog zakona o potvrđivanju Dodatog protokola 6 o trgovini uslugama, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, nedvosmisleno govore da je ubrzani ekonomski razvoj Srbije evidentan, naravno, pre svega, i da sa sve većim brojem investitora nastaje potreba za daljim razvojem i ulaganjem u infrastrukturne projekte, u čemu je Srbija postala lider u regionu.

Dok se u Srbiji realizuju, kao što rekoh, veliki infrastrukturni projekti, radi se kao nikada, nikada više gradilišta nismo imali u Srbiji, dotle se u gradu Šapcu ruši i rade nekakve nakaradne rekonstrukcije. Nebojša Zelenović, koji je izgleda prošao dobru obuku kod Đilasa, Obradovića, Jeremića, Bastaća i ostalih koji su ne tako davno demonstrirali rušilačku sklonost ispred zgrade predsedništava Narodne skupštine Republike Srbije, zgrade RTS-a, po beogradskim trgovima, dakle, tako priučeni Nebojša Zelenović počeo je da demonstrira neku sasvim novu politiku u Šapcu.

Uz već poznato ugnjetavanje radnika po javnim preduzećima i uništavanje istih, počeo je da demolira Šabac sa svojim rekonstrukcijama trgova, posebno poslednjeg kod čuvenog Zorkinog solitera, koga su Šapčani već prozvali, taj trg, „trg vešala“. Nije ni čudo u poslednjih godinu dana kroz Šabac su prošli Đilas, Obradović, Jeremić, Jovo Bakić i ostali otpad srpske politike i srpskog društva koji svuda zagovaraju progon političara, političkih protivnika, pa do toga da će sve one koji drugačije misle bacati u Savu i vešati.

Zelenović je veoma ozbiljno shvatio ovaj program svojih političkih učitelja, pa je jedan takav trg već urbanistički priveo nameni, koga su, kao što rekoh, Šapčani po tome kako izgleda prozvali „trg vešala“. Ali, to nije sve, pre neki dan Zelenović je krenuo bagerima na omladinu grada Šapca, u centru Šapca, u naselju Benska bara, gde je na brzinu, podmuklo, preko noći porušio dečiji teren i dečije igralište, jedini takve vrste u ovom gusto naseljenom delu centra grada u Šapcu, na terenu gde su decenijama unazad deca igrala, bavila se sportom, a mnogi značajni sportisti sticali prva iskustva i osvajali kasnije mnoge medalje.

Narod je izašao da zaustavi pomahnitalog Zelenovića i njegove mašine. Tu su se našli i srednjoškolci i osnovci i studenti koji su tu odrasli. Zelenović im je svima poručio da ovde više neće biti teren i da nemaju više šta da traže, a koliko je stvar ozbiljna, potvrđuje i to da se pojavio lično šabački politički duh Dušan Petrović, koji je, kažu očevici, ušao u žučnu raspravu sa decom, a na kraju im i pretio.

Tako sa jedne strane imamo potpuni preporod Srbije, jednu uspešnu Srbiju i sa druge strane, neke opozicione lokalne lidere, koji su proglašeni krivim na sudu, a nisu osuđeni samo zato što im je slučaj zastareo, kao što je to slučaj sa Nebojšom Zelenovićem u Šapcu. Valjda mu je to rođendanski poklon od Dušana Petrovića, koji i dalje po čvrstim uzdama drži i kontroliše jedan deo srpskog pravosuđa koji je zadužio onom čuvenom reformom pravosuđa.

Srbija je danas uspešna država i zato ovi stručnjaci ne smeju da izađu na izbore, jer nemaju više šta da kažu građanima Srbije. Njihova dela, odnosno nedela dovoljno govore o njima. I ovaj jadni pokušaj ujedinjenih tajkuna Srbije, oličeni u Miškoviću, Šolaku, Đilasu, a govorim o filmu koji su finansirali o Aleksandru Vučiću, ne predstavlja ništa drugo do potpuna nemoć da pridobiju poverenje građana Srbije, ali bih rekao i veliki strah o Zakonu o poreklu imovine, koji će se uskoro naći pred građanima Srbije i u Skupštini Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, u uvodnom delu nisam pomenuo Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.

Ministar je to podrobno objasnio u uvodnom delu, a ja bih hteo samo da radi javnosti kažem da, između ostalog, u ovom sporazumu samom protokolu, tj. član 6. lista posebnih obaveza, gde se kaže da će svaka strana u odnosu na sektore u kojima su preuzete ovakve obaveze pomenuta lista sadržati: pod jedan, uslove, rokove i ograničenja u vezi sa pristupom tržištu, pod dva, uslove i kvalifikacije za nacionalni tretman, zatim, tamo gde je moguće i vremenski okvir za primenu, kao i datum stupanja na snagu preuzetih pomenutih obaveza.

Sada, dalje, u članu 7. se navodi kako su strane obavezne da pismenim zahtevom dostavljaju Potkomitetu za trgovinu uslugama izmene lista posebnih obaveza koje podležu procedurama propisanim članom 47. CEFTA sporazumom.

Kad se kaže slobodna trgovina, uvek se javlja neka potencijalna sumnja. Zato je i ovim Dodatnim protokolom i to kroz član 9. predviđena i transparentnost u radu kroz vremenske rokove za objavljivanje, načinima objavljivanja široj javnosti, a naročito međunarodne sporazume koji se odnose ili utiču na trgovinu uslugama.

Osim ovoga, u podtačkama 3, 4. i 6. ovog člana, predviđeno je imenovanje tzv. kontakt tačke za usluge prema članu 44. CEFTA, i naravno, redovno najmanje jednom godišnje, kako stoji, obaveštavati Potkomitet za trgovinu uslugama o namerama, izmenama, dopunama propisa, akata i zakona članica potpisnica.

U danu za glasanje SDPS podržaće predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.