Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Pokušaću da nastavim u duhu onoga što je govorio akademik Zukorlić, a tiče se zaista boljeg položaja mladih ljudi koji su se odlučili za nauku, za naučna istraživanja i za podsticaj njihovim dosadašnjim i budućim projektima.

Kao univerzitetski profesor svakodnevno sam u kontaktu sa sadašnjim studentima, ali i onima koji su završili svoje master ili doktorske studije i koji u onom ambijentu u kom se nalaze trebaju, veoma su potrebne ovakve vrste projekata, naučnih projekata i naučno-finansijske podrške.

Ovde ću govoriti konkretno o prostoru Sandžaka, koji dobro poznajem. Ne znam kako je u drugim delovima države, ali znam da na našem prostoru, uzimajući sveukupnu ekonomsku situaciju, pa vrlo često različite vidove pritisaka, pa onda i nepotizma i partokratije, mladi stručnjaci, mladi ljudi vrlo često ne mogu da dosegnu onaj nivo uspeha kakav realno pokazuju prema svojim talentima i prema svojim dosadašnjim naučnim dostignućima. Iz tih razloga, ne želeći da saviju kičmu prema bilo kom moćniku, vrlo često kreću putem odlaska iz države, a na taj način mi kao društvo gubimo ono najvrednije što imamo.

Međutim, kada dođu u tu situaciju da u nekoj zapadnoj državi dobiju i najmanju šansu, oni postaju najbolji stručnjaci u bilo kojoj branši i na taj način mi investiramo vlastite mozgove, vlastite talente u privredne i sve druge sektore zapadno evropskih država, a mi kao društvo postajemo izuzetno oslabljeni i ono što je najvrednije u našem društvu postaje zapravo tuđe vlasništvo ili tuđi potencijal, kvalitet. Zato je od preke važnosti da zaista što je moguće više investiramo u istraživanja, što je moguće više investiramo u naučne projekte mladih istraživača i posebno da to bude raspoređeno ravnomerno, da se koncentracije tih naučnih projekata i centara ne događa samo u velikim, hajde da kažemo, centrlanim delovima države poput Beograda, poput Novog Sada, već da imamo ravnomerno raspoređeno u svim delovima države.

Čuli ste o potencijalima Novog Pazara, potencijalima dva univerziteta i o prekoj potrebi jednog tehnološkog parka, kako bismo te mlade ljude, pune energije, pune želje za istraživanjima, pune želje za novim saznanjima, ali ograničene trenutnim kapacitetima, zaustavili, da ostanu u tim krajevima i omogućili im da se ravnopravno razvijaju, da svoja mladalačka, a i sva druga iskustva, stiču u svojoj državi i da na taj način investiraju svoje znanje u razvoj vlastite države, a vrlo često i ta neka svoja dostignuća koja se često mogu meriti sa onim dostignućima koja se postižu na najznačajniji svetski univerzitetima i naučno-istraživačkim centrima.

Zato ovaj projekat, koji se tiče ulaganja u naučne fondove, bi bio od izuzetne važnosti sa jednom opaskom da ovaj drugi deo koji se tiče ulaganja u dijasporu, a ne znam da li je nesrećno formulisan kao ulaganje u srpsku dijasporu, mislim da treba, bolje bi bilo i preciznije, da se definiše - ulaganje u dijasporu Republike Srbije, jer imamo veliki, veliki broj mladih ljudi, istraživača, građana Republike Srbije koji nisu Srbi, a koji svojim potencijalima, naučnim i svim drugim, mogu jako puno doprineti razvoju i naše države i svim ovim projektima i zato smatram da je nepravedno to oslovljavati tako da je taj deo zajma naučnoga usmeren samo na srpsku dijasporu, već mora biti usmeren na dijasporu Republike Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o sporazumima koji su na dnevnom redu i od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Što se tiče prvog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, radi se o sredstvima za finansiranje projekta akceleracije, inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Republici Srbiji.

Projekat ima za cilj unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja i inovativnog preduzetništva, a sprovođenje je podeljeno na tri osnovne komponente - reforma sektora istraživanja, akceleracija poslovanja, implementacija projekta, praćenje i izgradnja kapaciteta. Sve tri komponente projekta direktno i zajednički doprinose sprovođenju strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i unapređenju poslovne klime i otvaranju novih radnih mesta.

Za koordinaciju i sprovođenje projekta biće zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u saradnji sa Fondom za nauku i Fondom za inovacionu delatnost.

Nauka i inovacije su faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Osnovni preduslovi za stvaranje inovativnog društva znanja su izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata. Izvrsnost je mera kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučno-istraživačkih rezultata, a relevantnost predstavlja uticaj naučno-istraživačkih rezultata na privredu i društvo.

Naime, moramo imati na umu da društvo zasnovano na znanju zahteva visok znanja, kao i primenu istog u nove proizvode, procese i usluge. U razvijenom delu sveta konstantno se ulažu materijalno-finansijska sredstva u istraživanja, inovativnu delatnosti i ljudske resurse.

Posebno mi je drago da je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj nauke istraživanja gde je imala viziju, donela važan strateški dokument, odnosno Strategiju istraživanja za inovacije od 2006. do 2020. godine, a izrada nove strategije za period od 2020. do 2027. godine je u toku i na sajtu Ministarstva prosvete upućen je poziv da se uključe relevantne institucije i struka, kako bi proces izrade ovog strateški važnog dokumenta bio što inkluzivniji, kako bi sve društvene grupe i pojedinci imali priliku da doprinesu kvalitetu istog.

Srpska ekonomija i društvo kroz polje razvoja baziranog na nauci i inovacijama doprineće ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života. Ono što je u ovom projektu veoma značajno to je program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom sa ciljem privlačenja mladih, perspektivnih naučnička, istraživača i preduzetnika da svoje veštine i svoja znanja stavi na raspolaganje svojoj matici.

Par reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd između kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca, i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca.

Sporazum je potpisan u Beogradu 17. januara 2020. godine, a Narodna skupština treba da ga potvrdi, odnosno ratifikuje. Osnova ovog finansijskog ugovora jeste Sporazum o ekonomskoj, tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koju su Vlada Republike Srbije i Vlada Narodne Republike Kine potpisale još u Pekingu 2009. godine, čiji je cilj unapređenje saradnje u oblasti važnih infrastrukturnih projekata.

Realizacija projekta izgradnje toplovoda od Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu do toplane u Novom Beogradu dogovoreno je na osnovu Memoranduma o razumevanju od 2017. godine. Vlada je 26. decembra 2019. godine zaključkom prihvatila novi ugovor za realizaciju projekta čiji uslovi bitno ne odstupaju od prethodnog 2017. godine. Razlog za raskidanje starog je što sredstva po tom ugovoru nisu odobrena u roku od 540 dana i razlog je promena valutne klauzule iz dolara u evro što je povoljniji uslov zaduživanja na finansijskom tržištu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikacionih usluga poverenja, koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji - ovim međunarodnim sporazumom je predviđena mogućnost prekograničnog priznavanja kvalifikacionih usluga od poverenja, čime se popunjava prostor za poboljšanje i unapređenje bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, iako se oni generalno ocenjuju kao dobri.

Ekonomska saradnja između dve zemlje pretežno se bazira na trgovinskoj razmeni koja je na zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carine na osnovu CEFTA sporazuma iz 2006. godine.

Imajući u vidu da su informaciono-komunikacione tehnologije pokretač globalno-ekonomskog razvoja saradnja u ovoj oblasti ima za cilj jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje.

Međusobno priznavanje kvalifikacionih usluga od poverenja doprineće eliminisanju prepreka u ekonomskom poslovanju. Donošenjem zakona obe zemlje međusobno priznaju kvalifikacioni elektronski potpis, kvalifikacioni elektronski pečat, kvalifikacioni vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije, što će imati uticaj na privredne subjekte obe zemlje, jer se otvara mogućnost prelaska na brže i efikasnije elektronsko poslovanje.

Takođe će on lajn usluge jedne zemlje biti dostupne građanima i u drugoj i obratno, što će pozitivno uticati na privredni razvoj obe zemlje.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane – o ovom sporazumu je dosta i afirmativno govorio moj uvaženi kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i ja ću još par reči dodati. Sporazum je inače potpisan 25.10.2019. godine u Moskvi. Potpisali su ga Ana Brnabić, premijer Republike Srbije, sa jedne strane, premijer Republike Jermenije, premijer Republike Belorusije, premijer Republike Kazahstan, premijer Kirgijske Republike, Dmitri Medvedev, premijer Ruske Federacije i Tigran Sarkis Sjan u ime Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane.

Republika Srbija je i do sada imala visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje u veoma važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan, a sada će biti proširena na nove članice Evroazijske ekonomske unije, tj. Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku.

Do sada je Republika Srbija imala oko 90% ukupne trgovinske razmene sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, što se odnosilo najviše na Rusku Federaciju.

Novim sporazumom biće omogućen pristup tržištu Evrazijske ekonomske unije za oko 99% robe iz carinske tarife, a na privrednicima je da te pogodnosti iskoriste, a i motiv je za dolazak stranih investitora i ulagača.

Režim slobodne trgovine primenjuje se na robu koja je zadovoljila kriteriju o poreklu robe. Tačnije rečeno – da je roba proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje nije veći od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Biće ukinuto do sada važeće pravilo direktne kupovine, što će za posledicu imati značajnu dobit za naše velike izvoznike. Kao uslov za ukidanje ovog pravila srpska strana je prihvatila ruski zahtev da se pojačaju kontrole pravnih lica koja učestvuju u lancu kupovine kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe preferencijalnog statusa.

Moram da napomenem da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju tradicionalno viševekovne prijateljske odnose, a u ovom 21. veku odnosi se uspešno razvijaju na svim poljima, kako političkim, tako ekonomskim, kulturnim, vojnim i drugim vrstama bilateralnih odnosa. Dodatni kvalitet ovim odnosima dala je Deklaracija o strateškom partnerstvu potpisana 24. maja 2013. godine u Sočiju.

Bilateralni politički dijalog na visokom i najvišem nivou je redovan i intenzivan, uostalom i ambasador Aleksandar Bocan Harčenko u Beogradu izjavio je, citiram: „Srbija i Rusija nikada nisu imale tako kvalitetnu saradnju kao danas“. Ovih dana smo svedoci da smo dodatno unapredili i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, što je potvrđeno dolaskom ministra odbrane Ruske Federacije u posetu Srbiji, Sergeja Šojgua. Ova saradnja u oblasti odbrane odvija se u skladu sa Deklaracijom o strateškom partnerstvu. I da zaključim da ćemo nastaviti rad na usaglašavanju novih sporazuma kojima će se i dalje unapređivati institucionalni okvir bilateralnih odnosa.

Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog Protokola 6. o trgovini uslugama, Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA u Bukureštu 2006. godine potpisale su Srbija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Albanija i privremena administrativna Misija UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Do kraja 2007. Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicama.

Stvaranjem slobodne trgovine zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku, što pokazuje i naglašava evropsku perspektivu ovog regiona. Inače, CEFTA je osnovana još 1992. godine u Krakovu u Poljskoj, a ovaj savez je tada postao ulaznica za EU i države koje žele postati članovi trgovinske organizacije prvo moraju određeno vreme provesti u CEFTA.

Svedoci smo i da niko nije posebno odreagovao na kršenje CEFTA Sporazuma od strane vlasti u Prištini, kada je uvela 100% takse na uvoz robe iz Srbije. Ovo kršenje sporazuma će ne štetiti samo Srbiji, već celom regionu zapadnog Balkana. Ekonomsko povezivanje celog regiona stvorilo bi veće jedinstveno tržište, što bi značajno bilo za dolazak velikih investitora.

Poglavlje 6. deo Sporazuma CEFTA odnosi se na usluge i predviđa da će se CEFTA strane razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamno otvaranje svojih tržišta za usluge i u kontekstu evropskih integracija.

Dodati Protokol 6. u trgovini uslugama je usvojen 18.12.2019. godine u Tirani. Zato je potrebno da Republika Srbija u skladu sa svojim zakonodavstvom potvrdi i dodatni Protokol 6. Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za navedene predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, pred nama je danas pet sporazuma, ja ću govoriti o njima, ali pre nego što krenem da obrazlažem sporazume, zaista moram da se okrenem da vam prezentujem šta kaže Slaviša Lekić, novinar „Danas“, taj borac, kao borac za slobodu medija, a u stvari borac za sopstveni džep.

Građani gledaju prazne klupe i zavide, a parlamentarci se žale, pa je onda slikan ovaj deo, zaista prazan, ali to se dešava već godinu dana, ljudi ne dolaze, deo opozicije, ne čitava opozicija. Ovde su časni ljudi koji su shvatili zašto smo mi ovde. Mi ovde radimo za svoju državu.

Čast je i privilegija biti ovde, jer mi predstavljamo narod, branimo njihove interese. Tu su ljudi koji takođe misle i dobijaju svoju platu, a gospodin kaže: „Parlamentarci žive, uživaju i sve ostalo“. Da ja ne bih pričala da to nije tačno i da imamo silne privilegije i da pravimo sve i svašta od ovog parlamenta, možemo da pogledamo, odličan je snimak, zaista ljudi ne dolaze, primaju odlične plate a ne dolaze. Ja bih to drugačije, ali ko mene pita.

Ono što je važno, ja ću citirati ljude iz opozicije koji ovde dolaze, a to je gospodin Vladimir Đurić koji lepo kaže, poslanik Stranke moderne Srbije: „Poslanički posao je častan i zahtevan. Srpski parlamentarci su najslabije plaćeni u regionu“, kaže on, ja kažem – ja sam jako zadovoljna svojom platom. Hvala državi na ovome što nas plaća, može i manje. Ja radim za interese svoje stranke, svog naroda, pre svega, radim za državu.

Onda kaže: „Dnevnice ne postoje“, istina. „Skupštinski restoran je prilagođen ishrani zaposlenih u Skupštini, istina. Jedina privilegija koju imam, kaže gospodin – je da sebe i porodicu izlažem zlonamernom jeftinom populizmu. To je njegov stav. Ja sam ponosna što radim ovde.

Šta kaže gospođa Sanda Rašković Ivić? Ona takođe smatra da je jedina privilegija parlamentaraca što se uz pokazivanje poslaničke kartice mogu voziti tramvajem i autobusom. Toliko da se zna zarad ovog naroda da ne misle da smo ovde bahati, ne naprotiv. Vrlo smo pristojni ljudi, lepo radimo svoj posao i radimo za državu.

Što se tiče sporazuma, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu. Zajam za ugovoranje stranog projekta o izgradnji za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd. Jako je dobro da govorimo danas o ovim sporazumima. Zašto? Zato što jačamo bilateralnu saradnju.

Gospodin Aleksandar Vučić, predsednik ove države vodi jednu izuzetno mudru politiku. Spaja ljude, stvara prijatelje i zato imamo danas masu sporazuma od 2012. godine i zato je ova zemlja od minus 3,5% BDP došla do plus 3,5%. Imamo silne investitore. Zašto? Zato što smo uređenja zemlja, zato što smo faktor stabilnosti u regionu, zato što su ljudi zaintresovani da dolaze i ulažu ovde.

Između ostalog, što se tiče ovog sporazuma, da još dodam da smo na Duing biznis listi bili 186. Šta to znači? Po brzini izdavanja građevinskih dozvola, danas smo 42. Imamo 54.000 otvorenih gradilišta u zemlji. Radimo, Beograd izgleda mnogo drugačije nego pre 10 godina. Srbija izgleda mnogo lepše. Tako se radi, tako radi odgovorna vlast.

Što se tiče sporazuma, veliko je zadovoljstvo danas govoriti o njemu, jer ima dva boljitka. Pre svega, usvojićemo ga iz razloga što će se smanjiti emisija štetnih gasova. Ono što je po meni još važnije, jeste isporuka toplotne energije iz Obrenovca, do Beograda, do Novog Beograda, jer će trajno rešiti problem.

Naime, dešava se da u nekom međuperiodu kada nema centralnog grejanja, obzirom da imamo decu, bude puno hladno u stanovima, a glasanjem za ovaj sporazum i to ćemo rešiti. Hvala na pažnji, SNS će u danu za glasanje sa radošću glasati za sve predloge ovih sporazuma. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, novac se zarađuje, uglavnom proizvodnjom roba i usluga u tržišnoj ekonomiji. Dakle, da bi zaradili novac morate da imate robu koja se prodaje. Da bi se roba prodavala, morate da imate tržište na kome će se roba prodavati. Da bi proizvod se prodavao, mora da ispunjava odgovarajuće kriterijuma, mora da postoji marketing. Da bi se prometovale usluge i roba, morate pre svega u malim zemljama da imate veliki izvoz. U suprotnom male zemlje ne mogu da budu uspešne. Da bi to uradili, moramo da imamo investicije.

Zemlja bez investicija je auto bez goriva. Znači, samo nizbrdo. Proizvod koji prodajete, da bi našao tržište mora na određen način da bude po kvalitetu isti, ako ne i bolji od sličnih proizvoda, zato što možete da proizvedete dva miliona stolica, ali ako ne možete da ih prodate, ako ne ispunite sve uslove, ako nemate sporazume, ako nemate tržište, ako nemate zadovoljavajući proizvod, u tom slučaju, ako proizvedete dva miliona ovih stolica ili pet miliona aparata, to su vam samo muzejski eksponati. Znači, budući muzejski eksponati, jer to ne možete da prodate.

Zato su po meni važna i tržišta, ali i važni investitori koji donose strani novac. Dakle, domaće firme koje su osnovane stranim kapitalom. Zato što te firme obično donose i komad tržišta. Te robe se onda proizvode za poznato tržište. Da bi se to privuklo morate da imate odgovarajuću infrastrukturu, puteve, telekomunikacije itd, da bi privukli, ne samo investitore, već da bi robe koje proizvodite i sirovine koje uvozite imale odgovarajuće uslove za brzi transport. Zato su vam potrebni auto-putevi, pruge idt.

Vi morate da ne birate tržište. CEFTA je veoma bitna, tu nam je najveći suficit. Zato ja pozdravljam sve sporazume koje u okruženju ubrzavaju protok roba, usluga, ljudi, kapitala itd. Ali, pozdravljam sporazume i sa Evroazijskom unijom. Ne želim da se odreknem tržišta EU.

Ja ću vam to na poljoprivredni način opisati sledećim rečenicama. Izvoz jabuka u Rusiju, ja moram naše poljoprivrednike da upozorim da Rusija podiže u poslednje vreme velike zasade jabuka, velike površine i da pokušamo u budućem periodu da proizvedemo što više krušaka, jer one na domaćim i stranim tržištima imaju veliku prođu, malo se teže održavaju, ali su prinosi gotovo identični sa jabukama.

Preko 90% naših jabuka završi u izvozu u Rusiji. Navešću vam malinu. Preko 90% maline se izvozi u EU. Sad, tražiti da se odreknemo jabuke ili maline, za nas poljoprivrednike nije uputno. Ako se odreknemo EU, odričemo se na određeni način izvoza maline, a ako se odreknemo Evroazijske unije onda se odričemo izvoza jabuka. Zato, mislim da su sva tržišta podjednako vredna. Jeste da u EU izvozimo 66% naših roba, jeste da u CEFTA-i imamo najveći suficit, ali ne treba zanemariti ni tržišta Evroazijske unije, Rusije, Belorusije, Kazahstana itd.

Mislim da su to vredna tržišta i da treba da se borimo da što više robe proizvedemo. Roba je novac. Da tu robu prodamo, da servisiramo naše dugove prema inostranstvu, da servisiramo kupovinu roba koju kupujemo iz inostranstva i da tim izvozom sa ostatkom novca podelimo i da će na tan način novac doći do svakog od nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput je vladajuća većina zloupotrebila Poslovnik i još jedanputa raspravljamo o predlozima zakona u zajedničkoj raspravi, koji ne bi smeli biti predmet zajedničke rasprave.

Poslovnik kaže da se može raspravljati o zakonima ukoliko su rešenja u njima međusobno povezana i ukoliko su međusobno uslovljeni. Ovde apsolutno nema nikakve uslovljenosti i ne znam da li će gospodin Mali ili neko od ovih ekonomskih eksperata iz SNS moći da objasni na koji način su to međusobno uslovljeni toplovod od Obrenovca do Novog Beograda, sa npr. Sporazumom o slobodnoj trgovini i Evroazijskoj uniji. To, verovatno po vašem mišljenju jedno bez drugog ne bi moglo, međutim građanima Srbije je jasno da vi, zapravo, na taj način samo umanjujete prava opozicije i skraćujete vreme za raspravu koje bismo inače imali.

Što se tiče ovoga prvog zakona, odnosno to je drugi u ovoj zajedničkoj raspravi. To je toplovod od Obrenovca do Novog Beograda. Znate, dobro bi bilo da je to i mnogo ranije urađeno. Znam da ćete vi reći da to nisu uradili ovi iz bivšeg režima, ali mnogo je tu režima prošlo, to je moglo biti urađeno i pre 20 i 30 i ko zna koliko godina, možda tu ovi iz SPS snose i najveću odgovornost jer upravo su oni ti koji su od zadnjih 75 godina u Srbiji bili na vlasti 70, a pet godina nisu, a kada slušate njihove govore pomislio bi neko neupućen, ovi ljudi su od juče u vlasti, nizašta nisu odgovorni, ni o čemu nisu odlučivali, jednostavno čiste kao jutarnja rosa.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, SRS pozdravlja svaku saradnju i svaki napredak u saradnji između Srbije i prijateljskih zemalja. Kada kažem prijateljske zemlje, naravno da se tu pre svega radi o Rusiji, o Kini, o Belorusiji i sličnim zemljama koje pre svega podržavaju i teritorijalni suverenitet i integritet Republike Srbije. Mi smo apsolutno protiv svakog vida političkog udruživanja i dalje zavisnosti ekonomski i političke od strane EU i njenih vodećih zemalja, koje sve čine protiv srpskog naroda i koji jesu neprijatelji Srbije. Ne može se drugačije nazvati neko ko bombarduje Srbiju, neko ko ekonomski pokušava da nas uništi, neko ko će uvek stati na stranu koja je suprotna interesima srpskog naroda.

Ja ne znam šta je više potrebno da biste se vi osvestili i da biste videli koliko je ugrožen srpski narod, da prestanete više da pričate te priče kako smo mi nekakav faktor stabilnosti na Balkanu, jer niti smo mi faktor za bilo šta, a svakako nismo faktor stabilnosti.

Ukoliko ste toliko moćni, ukoliko ste u stanju da stabilizujete i okolne države, zašto to ne učinite u Crnoj Gori? I, kako je moguće da neko, da neka država donese takav zakon kojim se flagrantno krše prava srpskog naroda, kojim se ruše praktično i ukidaju prava koja ima Srpska pravoslavna crkva, a da niko ne reaguje? Reagovala jeste EU, ali tako što su rekli da je za demonstracije i za litije u Crnoj Gori pre svega kriva Srbija i da su kriva sredstva informisanja u Republici Srpskoj i Srbiji, jer su oni ti koji pogrešno obaveštavaju građen o onome što se u Crnoj Gori događa, pa su valjda zbog toga građani na ulicama.

Drugo, ne znam da li vam je jasno da će oni uvek zauzeti stranu koja je protiv Srbije. Da li vam je jasno da oni mogu u svakom trenutku destabilizovati Republiku Srpsku, kao što su to učinili donošenjem Odluke Ustavnog suda u kojoj većini imaju tri stranca i dva muslimana i da na taj način oni kada god požele mogu uzdrmati Srbiju i srpski narod.

Jasno je da se odnos zapada prema srpskom narodu ne menja i da se neće uskoro ni promeniti. Dakle, zašto je to tako, na to pitanje odgovarajte vi, jer vi tvrdite da su nam veliki prijatelji, iako se uporno na delu pokazuje da to nisu.

Nedavno smo čuli iz usta predsednika Republike Srbije da je jedna moćna evropska zemlja tražila od Prištine da uvede sankcije, odnosno da uvede takse na srpsku robu na taj način direktno kršeći CEFTA sporazum, koji je u ime južne sprske pokrajine potpisao UNMIK.

Vi, gospodine Mali, znate kao ministar finansija da te takse i te sankcije i to kršenje CEFTA sporazuma traje već duže od godinu dana. Ja bih voleo od vas da čujem šta je Srbija uradila da se to spreči i pitao bih vas koji bi bio razlog da bilo ko od poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasa za ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, dakle CEFTA sporazum, da bi građanima kraj malih ekrana bilo jasnije?

Srbija je potpisnik CEFTA sporazuma. Kada je Srbija u pitanju, CEFTA sporazum se ne poštuje. Dakle, koji je razlog da Srbija ostaje u okviru sporazuma u kojoj nema nikakva prava? Po svojoj suštini, CEFTA sporazum je obavezujući za sve države potpisnice.

Ako možete samo malo tiše da dobacujete, ministar telefonira, a evo i ja ću tiše da govorim, da mu ne bih smetao. Ali, dobro bi bilo da i vi iz režima što tiše dobacujete.

Dakle, pitanje je dokle ćemo mi pristajati na to da kada je Srbija u pitanju i kada je srpski narod u pitanju ni jedno pravilo ne važi?

Nekada je postojala krilatica da su sva pravila, odnosno da je dozvoljeno kršiti bilo koje pravilo kada su u pitanju srpski radikali, pa je onda bilo da su protiv Miloševića sva sredstva dozvoljena, ali mi suštinski vidimo da se ovde ne radi ni o bilo kojoj pojedinačnoj stranci, da se ne radi o bilo kom pojedinačnom lideru, već da je princip vodećih zapadnih zemalja da kada je srpski narod u pitanju ne važi ni jedan princip i ni jedno pravilo.

Ja sam pitao nekoliko puta i ministra Sinišu Malog, pitao sam i Anu Brnabić, da odgovori na pitanje da li je Srbija dobila odgovor, jer nakon uvođenja ovih taksi od 100% na robu iz Srbije, Ana Brnabić je rekla da u skladu sa procedurom mora u roku od 90 dana da se nađe kompromisno rešenje, da je ona pred CEFTA pokrenula odgovarajući postupak i najavila je da će nakon isteka roka od 90 dana biti podneta tužba Arbitražnom sudu CEFTA.

Od toga je prošlo više od godinu dana. Ja sam nekoliko puta pitao i ministra Malog, pitao sam i Anu Brnabić, postavio sam čak i poslaničko pitanje i pitao da li je Srbija u skladu sa obećanjem predsednika Vlade Republike Srbije podnela tužbu Arbitražnom sudu CEFTA? Ukoliko jeste - kada, i da mi dostave tu tužbu. Ukoliko nije, tražio sam da odgovore zašto ta tužba nije podneta.

Vi ćutite i to mene navodi na pomisao da nešto krijete, da iz određenog razloga tu tužbu niste podneli i da vam je neko rekao da ukoliko biste eventualno i podneli, da je takva tužba osuđena na neuspeh, kao što je, uostalom, i svako obraćanje Srbije bilo kom međunarodnom sudu koji je pod prevashodnim uticajem zapadnih zemalja.

Molim vas da odgovorite gospodine Mali na ova pitanja, jer, bez toga zaista ne možemo odlučivati o tome treba li Srbija i dalje ostati u okviru CEFTA sporazuma, ako ne znamo da li bilo koje pravilo i bilo koja garancija koja je u njemu sadržana važi za Srbiju i za srpski narod.