Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine Martinoviću, gospodine ministre, ugovor sa Turskom je potpisan ne na osam hiljada tona, gospodine Orliću, vi to svakako razumete, potpisan je na pet hiljada tona i to smo ispunili.

Potpisan je drugi na 10 hiljada tona, čiju realizaciju očekujemo, ali da bi u stočarstvu stvorili jednu kravu, morate da kupite priplodni materijal i da čekate više od dve godine da tele odraste da postane krava, da se oteli, a da posle toga utovite june.

Znači, to je period koji traje nekoliko godina. Da bi došli do toga mi smo čak i propise prilagodili da bi uvoz teladi i uvoz repromaterijala, priplodnog materijala bio što lakši.

Ja ne mogu da se setim da je za vreme žutih neko podržao voćarstvo kao ova Vlada. Za jedan voćnjak savremeni podsticaje koje Vlada isplaćuje često dostignu i 15 hiljada evra. Objasniću vam kako. Za razliku od žutih žohara, mi prvo podržavamo zasade, odnosno sadni materijal i zasade. Posle toga zalivne sisteme, ograde i žice, posle toga protivgradne mreže.

Za jedan voćnjak koji podižete u tri godine možete tri puta da konkurišete po različitim osnovama. Prvo, zasadite ako nemate dovoljno novca, zasadite pa vam država vrati, pa onda izbušite bunar, stavite zalivni sistem pa vam opet država vrati 50%. Onda opet dodate nešto novca pa kupite protivgradnu mrežu, ona vam država opet da od 50% do 65% u zavisnosti da li su to područja sa otežanim uslovima rada, onda se isplaćuje 65%.

Ako ste mladi poljoprivrednik, onda dobijete od 70 do 75% i to dobijete na osnovu profakture. Nikada ovakvi uslovi, ja se bavim poljoprivredom, nisu postojali u prethodnom periodu, od recimo prvih demokratskih izbora 1990. godine, a ni ranije. Nikada ovoliki podsticaji nisu bili namenjeni podizanju voćnjaka. Ja moram da upozorim naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom jabuka da pažljivo prate Rusiju, jer se u Rusiji na površinama koje su dosta velike podižu zasadi poslednjih godina, jabuka koji će doći na rod.

U tom trenutku preti opasnost da izgubimo deo tržišta i moj savet im je da pošto kruške, posebno viljamovke daju isti prihod po jedinici površine jeste da se malo teže održavaju, da pokušaju ovi koji tek sada sade voćnjake, da pokušaju da pređu na neku drugu vrstu voća da ne bi došli u poziciju u kojoj smo došli sa malinama, da smo podigli duplo veće zasade, a da je tržište ostalo isto i da smo sami sebi napravili konkurenciju, odnosno da smo napravili Čile i Poljsku u sopstvenoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
Izvolite.

Kada bi ono što je uvažena gospođa Jovanović bilo tačno, onda bi nama izvoz opadao. Međutim, nama izvoz raste, kako u zemlje EU, tako i u Rusiju.

Pročitaću vam nešto što dolazi iz redova onih koji su apsolutno neskloni, da ne upotrebim neku težu reč, ekonomskoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. U NIN-u je 9. januara 2020. godine objavljen jedan članak u kome autor članka, inače profesor ekonomskog fakulteta, između ostalog, kaže sledeće: "Srbija je u prethodnim godinama ostvarila makroekonomsku stabilizaciju, pre svega, usled relativno uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, koja je dovela do eliminacije fiskalnog deficita, to je direktno uticalo na umereno smanjenje nivoa javnog duga sa 70% BDP-a 2015. godine na oko 53% BDP-a krajem 2019. godine. Indirektno, fiskalna konsolidacija je uticala i na smanjenje inflacije, unapređenje spoljno-trgovinskog bilansa, te na smanjenje rizika zemlje, pad kamatnih stopa i priliv investicija iz inostranstva."

Što se tiče ulaganja u srpske poljoprivrednike, gospodin Rističević je, čini mi se, u to bolje upućen i neka me ispravi ako grešim.

Ovi koji svakoga dana, gospođo Jovanović, ovde u holu drže konferencije kako su ugroženi, kako su im ugrožena ljudska prava, kako u Srbiji vlada neki strašan diktatorski režim, oni su od te iste vlasti dobili subvencije koje se mere od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra. Tu, pre svega, mislim na gospodina Miroslava Aleksića, koji je dobio subvencije i za kupovinu novog traktora i druge poljoprivredne mehanizacije, za voćnjak, za kupovinu protivgradnih mreža i gospodin Radoslav Milojičić, u narodu poznatiji kao Kena, koji je, Rističeviću, koliko, za četiri hektara borovnice dobio subvencije od 150 hiljada evra. Ali, ne valja mu država. Ne valja mu država. Čovek posadi četiri hektara borovnice, država mu da 150 hiljada evra na ime podsticaja i kaže – e, vidiš ovaj Vučić, on je neki strašan diktator, diskriminiše me čak i po političkom osnovu.

U njihovo vreme, vi to jako dobro znate, ko je mogao da dobije subvencije? Prvo, subvencije su bile mnogo niže. Drugo, subvencije su davali sami sebi. Fiktivno su prikazivali da imaju neke svinje, neka goveda, neke jagode, neke jabuke, neke kruške. Toga u praksi nije bilo, ali su subvencije redovno uplaćivane i naravno, to su radili samo svojim stranačkim kolegama.

Danas država Srbija ima apsolutno jednak odnos prema svima i prema domaćim i prema stranim investitorima. I, kao što sam rekao na primeru ove dvojice, možda najglasnijih boraca protiv strašnog diktatorskog režima Aleksandra Vučića, pa oni su dobili na ime subvencija toliko para da Marijan Rističević i svi mi zajedno možemo samo da sanjamo. Toliko o tome kako vlada diktatura u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Pozdrav za ministra Sinišu Malog i njegov tim.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS Srbija je na prvom mestu. Dobrobit građana Srbije, takođe, je na prvom mestu. To je razlog što ćemo u danu za glasanje podržati sve predložene sporazume, jer oni vode daljem ekonomskom napretku naše zemlje, a samim tim i povećanju životnog standarda svakog građanina Republike Srbije.

U vreme vršenja vlasti predsednika Republike Aleksandra Vučića u Republici Srbiji izgrađeno je preko 300 kilometara autoputeva, izgrađeni su mostovi, rekonstruiše se železnica i gradi brza železnička pruga Beograd-Budimpešta, otvaraju se aerodromi, otvara fabrike, zapošljava, ali i ono što je možda podjednako važno kao otvaranje puteva u Srbiji koji će povezati sve naše građane, bez obzira u kom delu zemlje žive, kao i naše građane sa drugim regionima, to je vrlo važno da Aleksandar Vučić otvara puteve saradnje Republike Srbije u Evropi i čitavom svetu. Otvara puteve Srbije saradnje i Srbija nije više zemlja koja se ponižava, nije više zemlja koju niko neće ni da sasluša. Srbija je danas, zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, zemlja koja se poštuje, zemlja čiji se glas čuje, zemlja koja se uvažava.

Možda je najbolje o politici Aleksandra Vučića rekao patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej, kada je uručivao najveće crkveno odlikovanje Orden Sv. Save prvog stepena našem predsedniku, a povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC, kada je između ostalog rekao da je Aleksandar Vučić učinio mnoga dela za sadašnje, ali i buduće generacije.

Želim da se osvrnem na projekat koji se odnosi, odnosno na Predlog sporazuma koji se odnosi na unapređenje projekata koji se odnose na inovacije, a u cilju rasta preduzetništva u Srbiji. Zašto? Zato što je danas istina da je Srbija 44. zemlja od 80 u svetu kada se mere parametri političke stabilnosti, ekonomske stabilnosti i vojne moći. Srbija je napredovala za osam mesta.

Istina je da Srbija u zadnje četiri godine, kada Vlada na odgovoran način radi svoj posao, prvi put u istoriji ima suficit u budžetu četiri godine za redom. Šta to znači za obične građane? To znači da će njihove plate i njihove penzije biti veće. To znači da će biti izgrađeno više puteva. To znači da će biti otvoreno više škola. To znači da će biti otvoreno više bolnica.

Istina je da SNS kada je došla na vlast nezaposlenost je bila dvocifrena. Istina je da je danas nezaposlenost 9,5%. Šta to znači? To znači da je Aleksandar Vučić u Srbiji otvorio fabrike i da se u Srbiji radi i gradi i u Beogradu i na svakom drugom mestu duž Srbije podjednako. Istina je da Narodna banka Srbije raspolaže najvećim deviznim rezervama zlata. Istina je da Srbija u ekonomskom napretku i u stopi ekonomskog rasta napreduje najbolje u zemljama u regionu.

Kada se tiče konkretno ovog projekta koji podržava preduzetništvo i inovacije, Sporazuma, u stvari, koji podrazumeva inovacije u oblasti preduzetništva, moram da naglasim da je ovde i te kako značajna uloga Fonda za nauku i kroz projekte spajanja naučnog istraživanja i znanja iz oblasti naučnog istraživanja sa privredom 8.000 pronalazača i naučnika biće uključeno u ove privredne aktivnosti.

Ko je započeo sa procesom povezivanja naučnog istraživanja i privrede u cilju poboljšanja privrednog rasta? Upravo naš predsednik Aleksandar Vučić. Ko je zagovarao i uveo, na čiju inicijativu je uveden sistem dualnog obrazovanja? Upravo na inicijativu našeg predsednika Aleksandra Vučića. Zašto je dualno obrazovanje važno? Zato što će deca, odnosno učenici moći da svoju diplomu mere znanjem i što će moći mnogo brži i jednostavniji način da dođu do posla, zato što će se ranije osamostaljivati, zato što će ranije moći da stvaraju svoje porodice.

Ovaj sporazum je jako značajan sa povezivanjem naše naučne zajednice sa srpskom naučnom zajednicom u dijaspori. Šta to znači? To znači da će naši naučni istraživači imati mogućnost da stiču znanja i iskustva i u svetu i u Evropi, ali to će značiti i put da se naši istraživači koji su otišli ranije u svet vrate u svoju zemlju i svojim znanjem doprinesu daljem napretku Republike Srbije.

Naravno, moram da istaknem da je Srbija dosta učinila kada je u pitanju povezivanje naučnog istraživanja i preduzetništva, osnivanjem naučne infrastrukture, a to su naučno-tehnološki parkovi. Osnovana su i izgrađena četiri u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. To jeste način da se poveže privreda, da se poveže naučno znanje.

U svom nacionalnom planu predsednik Republike Aleksandar Vučić „Srbija 2025“ opredeljuje 600 miliona evra za obrazovanje za 30.000 digitalnih učionica, ali i 90 miliona evra za veštačku inteligenciju da našoj deci bude bolje i da Srbija svakog dana korača krupnim koracima bolje i uspešnije u svoju budućnost. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Jevtović Vukojičić.
Reč ima gospodin Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi iz SRS konačno smo dočekali da možemo da pohvalimo nešto što je sastavni deo dnevnog reda, a odnosi se na Sporazum o saradnji sa Evroazijskom unijom.

To je konačno pravi potez na koji se odlučila Vlada Srbije, mada malo ostavlja traga onaj nastup premijera, odnosno predsednika Vlade kada je prilikom potpisivanja sporazuma u obrazloženju rekla, možda se omaklo da kaže - eto svi idu EU, a mi u Evroazijsku uniju, kao da je Evroazijska unija nešto što je, uslovno rečeno, lošije za Srbiju. Po nama srpskim radikalima to je mnogo, mnogo bolje nego EU.

Evropska unija je propast za Srbiju kada su u pitanju ekonomski odnosi. Odmah vidimo da su dogovorene određene kvote. One se najvećim delom odnose na poljoprivredu što je znak i Vladi, pogotovo resornom ministarstvu da počinje malo na drugačiji način da razmišljanja kada je u pitanju razvoj poljoprivrede, pogotovo kada je u pitanju razvoj stočarstva. Tu znamo da imamo problema sa isporukom, sa količinom koju treba isporučiti sa već potpisanim ugovorima za Kinu i za Tursku.

Treba voditi računa da u poljoprivredi učestvuju i oni koji su srednje, odnosno i oni mali poljoprivrednici, a ne samo veliki. Sve što je do sada urađeno to je pre svega potencirano od tih koji su veliki i krupni da se njima daju veće subvencije i sve. Tako da treba razvijati i te srednje i male poljoprivrednike.

Ne ljutimo se mi, u prepodnevnom zasedanju bilo je merenja patriotizma kada je u pitanju Ruska Federacija, kada je u pitanju Evroazijska unija. Čak se nismo ni osvrtali na to što je neko merio koji automobil neko vozi pa je tako i politički orijentisan. Mi srpski radikali smo, kao što je poznato, otvoreni za svaku priču, svaku diskusiju. Pitali smo mi par, a neke i iz SNS koji su u više odbora i imaju više para i nisu se nešto pokazali da mi pomognu. Otvoren je poziv i dalje. Ako želite da pomognete, nećemo se ljutiti, ali meriti patriotizam na taj način nije primereno, pogotovo kada je u pitanju ovakva vrsta sporazuma sa Evroazijskom unijom.

Ono što je isto tako dobro to je da konačno počinje da se realizuje jedan projekat koji dugoročno donosi dobro opštini Novi Beograd, a to je povezivanje sa Obrenovcem. Kamo lepe sreće da su još neki projekti, kao što je ovaj, kada je u pitanju obezbeđivanje energenata, pogotovo onih koji su potrebni prvenstveno za grejanje, za zagrevanje da su na što većoj teritoriji Beograda. To bi bilo dobro i to je, vidimo, u visini od 162 miliona. Potpisano je sa našim tradicionalno već prijateljima, a to su Kinezi, njihove banke.

Ono što ostavlja malo trag sumnje to je zašto se nije bar ovaj put više angažovala domaća operativa? Znate, ovde u ugovoru sve je isprecizirano. Biće izvođač radova operativa iz Kine. Čak je u ugovoru precizirano da najmanje 15% repromaterijala i materijala potrebnog za ovu investiciju treba da bude iz Kine. Mi pretpostavljamo da sa Kinezima koji su uvek naklonjeni Srbiji uvek može da se postigne dogovor da što veći udeo ima naša domaća operativa, a na ovakav način možemo pojednostaviti ovu situaciju, a to znači da smo dobili kredit od kineske banke, kineski izvođač radova naplatiće te radove i nama ostaje samo da vraćamo dugove.

Dobar je projekat. Odličan je projekat. Treba sa svim termoelektranama to da se uradi bez obzira koliko je to skupa na prvi pogled investicija i to je nešto što delimično rešava i ovaj problem oko zagađenosti čovekove okoline, pogotovo kako to naglašavaju da je Srbija, zamislite, u kojoj mestimično radi industrija, da ne govorim o onoj prljavoj tehnologiji što je nema, ali su nas stavili na vrh liste zagađenih. Ne može čovek da veruje koliko su ljudi počeli slepo da veruju tim dezinformacijama. Da ne širimo priču. Ovo je veoma, veoma dobro.

Što se tiče ovog ugovora oko unapređenja nauke i pronalazaštva, to je akceleracija, kako bi se to reklo srpski baš zvuči, to je ubrzanje nauke i pronalazaštva, tu ima jedna odredba koja nama na prvi pogled nije jasna, ministre, a to je da Banka za razvoj će finansirati sve ove projekte u nauci i inovacijama, ali svi ti projekti idu na uvid, odnosno nacrt i projekat idu na uvid banci, odnosno savetu koji će formirati banka, i banka će finansirati samo projekte za one za koje ona misli da su ispravni i da su dobri.

Znate, u oblasti nauke i inovacija to je malo nedefinisano, do kraja nedefinisano šta to znači kada banka procenjuje da li su projekti po njenom mišljenju dobri ili nisu. To znači da ono, mi gledamo uvek drugu stranu kao opozicija, šta će biti ako procene da jedan od projekata inovacije i projekat o razvoju nauke donosi nešto što će Srbiji biti i te kako značajno, a banka, pogotovo ova za razvoj, nije baš toliko raspoložena i blagonaklona da gledaju nešto što bi bilo dugoročno dobro ne samo za Srbiju nego za bilo koju državu gde oni daju finansijska sredstva, nije ni jednoj banci u interesu da se države brzo osamostale. One podržavaju razvoj te države, izlazak iz krize, ali ne baš tako kako se to prezentuje u javnosti. One uvek žele da su države zavisne i u zavisnosti od njihovog kapitala. Kakva bi onda bila svrha postojanja takvih banaka?

Znači, samo taj deo, ostalo je određeno otvoreno pitanje, gde banka može konačno da donese svoje mišljenje, a ima taj deo gde na prvom mestu uvek ističu, a to je ekologija. Ima nešto što bi možda moglo slikovito da se prikaže, a to je kao kad pošaljete na sistematski pregled ljude koji su za određene specijalne funkcije odnosno dužnosti a onda poslednji, verovali ili ne, poslednji je psihijatar. I kad hoće da nekog eliminišu, kaže - nije prošao kod psihijatra. Sad vi to dokazujte.

Tako vam je ekologija, nešto slično. Kada je u pitanju odobrenje projekata, ekologija je relativna. U ekologiji se ništa ne zna. Da li je to ispravno ekološki ili nije, to će proceniti onaj koji finansira. Svi se deklarativno zalažu za zaštitu, za unapređenje ekologije, ali, vidite kakvi su potezi i šta je realnost. Realnost je da kada je u pitanju kapital, kada je u pitanju interes, baš ih boli briga za ekologiju. Oni na prvo mesto stavljaju svoj interes. I kako to reče i kolega Martinović, nije valjda to pitanje zagrevanja zemlje odnosno atmosfere koliko se troši dizel goriva u Srbiji? To samo ovaj ministar koji je sad trenutno zadužen za ekologiju, on ima te neke ispade, gde se pojavljuje u javnosti i kaže - Srbija je zagrejanija, površina Srbije, nego ostatak zemljane kugle. To je van pameti. Ili, u Srbiji je zagađen vazduh zato što gradski saobraćaj radi. To su priče van pameti.

Ekologija je zahvalna tema, pogotovo to zna ministar finansija, pogotovo kad žele da plasiraju svoj kapital. Samo vas proglase da ste ekološki veoma, veoma opasni, i onda kapital za unapređenje, za kupovinu filtera, itd.

Međutim, mi srpski radikali nećemo glasati za ovo zato što ima tu dosta nedostataka, a pogotovo kad je u pitanju ovaj Aneks 6 CEFTA sporazuma, o čemu će, pretpostavljam, kolega Šešelj više govoriti. Hvala.

Hvala, kolega Mirčiću.

Nastavljamo dalje po redu.

Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč. Izvolite.