Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, danas ima zaista niz zanimljivih tema i ja ću svoju pažnju posvetiti jednoj od tačaka ovog dnevnog reda, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za ugovaranje stranog projekta o izgradnji za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, između kinske Export - Import banke, kao zajmodavca i Republike Srbije itd. itd.

Ova materija mi je bliska, jer o izgradnji toplovoda Obrenovac - Beograd ja slušam od ranih devedesetih godina, ranih devedesetih godina kada se započeo projekat izgradnje mosta koji je, pored termoelektrane, prvo trebao da bude samo most koji će služiti da cevi sa toplom vodom prebaci na drugu stranu reke Save, ka Boljevcima i omogući njen transport ka Beogradu.

Zašto o ovome govorim? Govorim jer želim da podvučem jednu jasnu paralelu o tome kolika je velika odgovornost koju Vlada Republike Srbije, a i sam grad Beograd, ima prema Obrenovcu u poslednjih osam godina, za razliku u onim svim ranijim prethodnim periodima.

Taj projekat se nije završio tako što je to bio samo most za prenos tople vode preko reke Save, već je, na insistiranje Obrenovčana, to postao most koji je danas drumski most, koji povezuje levu i desnu obalu reke Save kod Termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu, ali do današnjeg dana projekat toplifikacije nije realizovan.

Moram da kažem da jedan od razloga zašto nije realizovan nisu bile samo finansije i nisu bili samo novci, već, jednostavno, jedan krajnje bahat i nekorektan odnos velegradskih vlasti prema Obrenovcu.

Obrenovac je delimično bio obuhvaćen toplifikacijom u tom periodu i naravno da je bilo potpuno logično posvetiti odgovarajuću pažnju širenju te mreže i obezbediti sredstva i za to.

Mi iz Obrenovca u to vreme i stariji od nas su insistirali na tome da u projekat toplifikacije Beograda bude priključen i Obrenovac kao jedna mala stavka i da se mreža toplovoda u Obrenovcu proširi na jednu potpuno funkcionalnu celinu.

To do danas nije došlo na dnevni red, pošto smo negde stali u tom periodu kao jarčevi na brvnu sa jedne i druge strane tih razgovora i pregovora. Mi nismo hteli da dopustimo tek tako da Beograd na naš teret bude još čistiji i lepši i zagrejaniji, a i da Obrenovac ne dobije ono što zaslužuje. Izgleda da smo i u to vreme bili građani drugog reda i ovaj projekat i ovaj zajam pokazuju da se situacija i slika ozbiljno promenila.

Zaključenje ovog ugovora o zajmu omogućiće sledeću stvar, koja je jako važna i za Obrenovac, a to je da će danas biti potpisan ugovor o izgradi tzv. treće magistrale. Upravo ta treća magistrala treba da poveća stabilnost, funkcionalnost sistema toplovoda koji greje Obrenovac, ali i da proširi i omogući da, povećanjem kapaciteta, sistem pokrije i mesta Urovce, Krtinsku, Belo Polje, Zvečku i sve ono što je isplativo i korisno da bude pokriveno toplovodom.

Obrenovac je grad koji je trpeo štetu od toga što su termoelektrane „Nikola Tesla“ postavljene tu gde jesu i o tome mislim da ne treba voditi nikakvu posebnu polemiku, a da u prethodnim vremenima nije dobio odgovarajuću kompenzaciju za to kao sredina što se te dve izuzetno značajne elektrane, termoelektrane „Nikola Tesla“ A i B nalaze na teritoriji Obrenovca, zato što su ogromne površine pokrivene pepelištem. Ta kompenzacija nije bila ostvarena, čak ni onih sedamdesetih i osamdesetih godina, kada se to radilo. Svi su u tom periodu zaboravili i grejanje Obrenovca, zaboravili su i širenje vodovodne mreže, a apsolutno je nesporna stvar da je postojanje tih deponija upropastilo podzemne vode i onemogućilo dotadašnji način korišćenja pijaće vode iz bunarskih sistema. Tek u poslednjih osam godina, promenom vlasti, se nešto ozbiljno na tom polju dešava i Obrenovac, uz pomoć grada Beograda, dobre saradnje, sa njim prvenstveno, ali i sa Republikom, proširuje svoju vodovodnu mrežu na vrlo sistematičan način i ja se nadam da će u roku od tri godine najdalje zaista ovaj jedan veliki hendikep, koji smo imali, pokriti i sanirati i obezbediti ono čemu svi težimo, da svi koji živimo na teritoriji grada Beograda imamo jednake ili približno jednake uslove za život, bez obzira nalazili se u centru Beograda ili tamo negde na kraj Drena u Iveriću, na kraju teritorije opštine Obrenovac.

Toplifikacija i ova priča o kojoj govorim je važna iz još jednog razloga. Veliki stručnjaci koji su pre nas bili na vlasti, planirali su bili da ugase blokove A1 i A2 na termoelektrani „Nikola Tesla“ zato što su navodno energetski neefikasni, zato što zagađuju sredinu, zato što su nepotrebni i verovatno bi ti stručnjaci pogasili jedan po jedan blok u Srbiji, pa Srbiju, umesto zemlje koja ima potpunu nezavisnost energetskog sistema, doveli u poziciju potpunog zavisnika.

Ovaj zajam i izgradnja toplovoda ka Beogradu stvara uslove da se sačuvaju funkcionalnost blokova A1 i A2, jer iziskuje njihovu potpunu rekonstrukciju. To su oni, kako ih mi zovemo, stari ruski blokovi, ali vrlo funkcionalni, vrlo dobri, vrlo upotrebljivi.

Investicija od 200 miliona evra koja zvuči prilično ozbiljno je ništa za krajnji efekat koji se time postiže. Da bi topla voda mogla ići ka Beogradu, blokovi A1 i A2 moraju da budu rekonstruisani i nastave da funkcionišu.

Jedna zabluda u javnosti, koja nije ovde među nama koji smo se bar malo o tome raspitali, važi da je to otpadna voda koja odlazi u reku Savu i da je to nešto što je potpuno besplatno. Jednostavno, to nije tačno. Odvođenje tople vode ka Beogradu košta. Umanjiće proizvodnju električne energije, ali kada se sagledaju svi krajnji efekti toga i proceni da treba u Beogradu da dovede do uštede od 40 miliona evra na godišnjem nivou, onda zaista ne postoji ni jedna dilema da ovu investiciju treba u potpunosti dovesti do kraja.

Naravno, u sklopu svega toga je već započeta procedura obezbeđivanja sistema odsumporavanja, ozelenjavanja površina oko pepelišta i ojačavanja nasipa, jer i ekologija u svemu ovome ima ključan faktor.

Termoelektrane rade i one će raditi. Treba raditi na tome da budu što manji zagađivači, ali ovaj, uslovno rečeno, gubitak koji sam malopre objasnio je u stvari veliki ekološki dobitak, jer, koliko sam shvatio, obezbediće preduslove da se gotovo sve pojedinačne toplane na strani novobeogradskoj ugase, a mislim da neki budući planovi mogu obezbediti da se ta mreža širi na drugu stranu, ali da ne ulazimo u nešto što se baš i posebno ne razumem, jer nisam do te mere tehnički obrazovan i spreman da uđem u tu priču.

Znači, ovo pored učvršćivanja energetske nezavisnosti Srbije, zaštite životne sredine, uštede koje će dati na grejanju Beograda, smanjiće zagađenje i u samom Obrenovcu. Dobro je što postoji izuzetno dobra koordinacija između republičke Vlade, gradskih vlasti i javnih preduzeća, koja se danas mnogo odgovornije ponašaju i zaista postaju društveno odgovorne firme.

Treću magistralu u Obrenovcu neće finansirati ovaj zajam, o kome danas govorimo. Ali, uzročno posledično EPS je finansijer izgradnje treće magistrale, kao društveno odgovorna firma i zaista možemo samo da pozdravimo ovakav pristup i odnos prema sredini, koja je bila uštinuta za mnogo toga u prethodnih, pa bogami, znači to je već sad četrdesetak i nešto godina kako termoelektrane, i više od četrdeset godina, rade na teritoriji Obrenovca.

Naravno da ćemo podržati sve ove predloge. Veliko nam je zadovoljstvo da vidimo mogućnost da društvena odgovornost dođe do izražaja, mogućnost za to jeste stabilna ekonomija, stabilno poslovanje, izvesnost u finansijama. Mada, ipak, još jednu stvar moram da dodam, nisam baš siguran da veliki doprinos društvenoj odgovornosti EPS-a prema Obrenovcu ne potiče i od toga što je prvi čovek EPS-a iz Obrenovca i što kao i ja i kao oni svi koji žive u Obrenovcu znaju sa čime se Obrenovac susreće i imao je hrabrosti, mogućnosti i uslova da kao neko ko rukovodi ovim velikim sistemom dokaže da je EPS odgovorna, samim tim i svoju odgovornost.

To jeste u skladu sa politikom koju stalno slušamo, jer dobar domaćin u firmi, dobar domaćin u javnom preduzeću, dobar domaćin u svakoj lokalnoj samoupravi je nešto na čemu se i zasniva politika Aleksandra Vučića koju mi, kao Pokret socijalista podržavamo i pratimo, a ovo je jedan od najtipičnijih primera kako se dobar domaćin, koji poznaje probleme svoje sredine, sredine iz koje je potekao, odnosi prema njima i kako od jedne firme, koja nije baš toliko bila društveno odgovorna ranije, prevodi je u vode apsolutne društvene odgovornosti. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo u daljem radu na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani prisutni, dame i gospodo, ovo su važni sporazumi i zaslužuju podršku. Narodni poslanici stranke „Pravde i pomirenja“ će ih podržati u danu za glasanje.

Ja se želim osvrnuti posebno na ovaj sporazum kojim će se obezbediti materijalna podrška, dakle programima inovacije, ubrzanja inovacije i podsticanja preduzetništva. Mislim da je to jedan od veoma važnih programa za dalju dinamizaciju celokupnoga razvoja i drago mi je da imamo neku vrstu sprege između programa koji podstiču afirmaciju naših mladih talenata, a sa druge strane i poduzetništva, odnosno podsticanje preduzetništva ili poduzetništva.

Više puta sam isticao i to ću ponoviti, da svaka zemlja ima neke svoje izuzetne potencijale. Neke zemlje imaju naftu, neke imaju neka druga blaga, ova zemlja i ovaj širi prostor ima izuzetne talente, mlade mozgove koje nažalost ovih dana, meseci, u poslednje vreme rekama teku prema zapadu i osiromašuju ovaj prostor.

Drago mi je da imamo prepoznavanje ovoga problema sa strane Vlade, ne samo u formi problema, već i prepoznavanje i reagovanje na način da se pokuša omogućiti ambijent i platforma u kojoj će oni najbolji i oni najpametniji naći sebi mesto kod kuće, ovde, jer živimo na prostoru kojeg je Svevišnji stvoritelj tako sazdao, da sve što je Bog dao je najlepše, a nažalost što su ljudi radili je daleko od toga.

Jako mi je drago da Vlada u poslednje vreme posredstvom Ministarstva za prosvetu se opredelila i u pravcu osnivanja tehnoloških parkova, što zapravo predstavlja prostor i mehanizam za afirmaciju mladih mozgova, talentovanih i za njihovo unapređenje.

Međutim, ono što nam nedostaje jeste ravnomerni razvoj na tom polju. Odavno smo usvojili princip ravnomernog razvoja, međutim i dalje imamo činjenicu da se najznačajniji deo projekata vuče u pravcu onih centara koji inače su najrazvijeniji.

Tako da i sada imamo određene prostore zemlje koji su zapostavljeni. Ja u tom smislu imam konkretnu ideju, usmeno sam je izložio i ministru prosvete, a evo sada želim i narodne poslanike i sve prisutne, ali i javnost obavestiti da bi od izuzetnog značaja bilo da u Novom Pazaru isto tako pristupimo projektu osnivanja tehnološkog parka.

Za to postoje uslovi. Potrebno je samo nešto volje i saradnje na relaciji između Ministarstva prosvete i Ministarstva odbrane. Tamo imamo izuzetno ozbiljne objekte koji pripadaju vojsci na lokaciji Novopazarska banja, koji su sada napušteni prazni, idealan ambijent i u prirodnom i u svakom drugom smislu, gde se mogu adaptirati i pripremiti za jedan tehnološki park u gradu koji sada ima dva univerziteta, koji se nalazi na izuzetno važnom mestu sa strukturom stanovništva. Uprkos drastičnog iseljavanja, to je najmlađi grad u Evropi prema prirodnom priraštaju. Mislim da bi bila velika šteta i nepravda taj deo zemlje, odnosno ovaj grad i prostor Sandžaka ostaviti bez tehnološkog parka gde bi mladi dobili šansu da budu afirmisani u sopstvenoj izuzetnosti.

Nažalost, proteklih sedmica smo imali, kroz medije pratili da su određene strukture moći u ovom gradu, privrede, političke i kriminalne, zainteresovane za taj prostor, da su se svađali oko tog prostora, jer je to između ostalog i investiciono i ekonomski vrlo interesantan prostor, ali da im pomognemo da završe te svađe, da taj prostor odredimo za tehnološki park, za budućnost, za obrazovanje, za inovacije, za investiciju u mlade mozgove. To je ono što će biti od koristi zasigurno i za lokalnu zajednicu i za širu zajednicu i za sve nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, potpisivanje sve većeg broja sporazuma sa mnogim zemljama, odnosno unijama, jasno govori o tome koliko Srbija beleži dinamičan rast. Zatim, sve veću konkurentnost srpskih kompanija na tržištu i od kolikog su značaja ovi sporazumi za Srbiju, za njen ekonomski rast, za bolji životni standard građana.

Sporazum između Srbije i Evroazijske ekonomske unije proširiće se lista proizvoda koji možemo da izvezemo na prostore ove unije, pre svega bez carine i sa sada uvećanim kvotama.

Ovaj sporazum koristiće srpskim privrednicima, ali predstavlja i veliki motiv za dolazak stranih investitora.

Predlog zakona o potvrđivanju Dodatog protokola 6 o trgovini uslugama, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, nedvosmisleno govore da je ubrzani ekonomski razvoj Srbije evidentan, naravno, pre svega, i da sa sve većim brojem investitora nastaje potreba za daljim razvojem i ulaganjem u infrastrukturne projekte, u čemu je Srbija postala lider u regionu.

Dok se u Srbiji realizuju, kao što rekoh, veliki infrastrukturni projekti, radi se kao nikada, nikada više gradilišta nismo imali u Srbiji, dotle se u gradu Šapcu ruši i rade nekakve nakaradne rekonstrukcije. Nebojša Zelenović, koji je izgleda prošao dobru obuku kod Đilasa, Obradovića, Jeremića, Bastaća i ostalih koji su ne tako davno demonstrirali rušilačku sklonost ispred zgrade predsedništava Narodne skupštine Republike Srbije, zgrade RTS-a, po beogradskim trgovima, dakle, tako priučeni Nebojša Zelenović počeo je da demonstrira neku sasvim novu politiku u Šapcu.

Uz već poznato ugnjetavanje radnika po javnim preduzećima i uništavanje istih, počeo je da demolira Šabac sa svojim rekonstrukcijama trgova, posebno poslednjeg kod čuvenog Zorkinog solitera, koga su Šapčani već prozvali, taj trg, „trg vešala“. Nije ni čudo u poslednjih godinu dana kroz Šabac su prošli Đilas, Obradović, Jeremić, Jovo Bakić i ostali otpad srpske politike i srpskog društva koji svuda zagovaraju progon političara, političkih protivnika, pa do toga da će sve one koji drugačije misle bacati u Savu i vešati.

Zelenović je veoma ozbiljno shvatio ovaj program svojih političkih učitelja, pa je jedan takav trg već urbanistički priveo nameni, koga su, kao što rekoh, Šapčani po tome kako izgleda prozvali „trg vešala“. Ali, to nije sve, pre neki dan Zelenović je krenuo bagerima na omladinu grada Šapca, u centru Šapca, u naselju Benska bara, gde je na brzinu, podmuklo, preko noći porušio dečiji teren i dečije igralište, jedini takve vrste u ovom gusto naseljenom delu centra grada u Šapcu, na terenu gde su decenijama unazad deca igrala, bavila se sportom, a mnogi značajni sportisti sticali prva iskustva i osvajali kasnije mnoge medalje.

Narod je izašao da zaustavi pomahnitalog Zelenovića i njegove mašine. Tu su se našli i srednjoškolci i osnovci i studenti koji su tu odrasli. Zelenović im je svima poručio da ovde više neće biti teren i da nemaju više šta da traže, a koliko je stvar ozbiljna, potvrđuje i to da se pojavio lično šabački politički duh Dušan Petrović, koji je, kažu očevici, ušao u žučnu raspravu sa decom, a na kraju im i pretio.

Tako sa jedne strane imamo potpuni preporod Srbije, jednu uspešnu Srbiju i sa druge strane, neke opozicione lokalne lidere, koji su proglašeni krivim na sudu, a nisu osuđeni samo zato što im je slučaj zastareo, kao što je to slučaj sa Nebojšom Zelenovićem u Šapcu. Valjda mu je to rođendanski poklon od Dušana Petrovića, koji i dalje po čvrstim uzdama drži i kontroliše jedan deo srpskog pravosuđa koji je zadužio onom čuvenom reformom pravosuđa.

Srbija je danas uspešna država i zato ovi stručnjaci ne smeju da izađu na izbore, jer nemaju više šta da kažu građanima Srbije. Njihova dela, odnosno nedela dovoljno govore o njima. I ovaj jadni pokušaj ujedinjenih tajkuna Srbije, oličeni u Miškoviću, Šolaku, Đilasu, a govorim o filmu koji su finansirali o Aleksandru Vučiću, ne predstavlja ništa drugo do potpuna nemoć da pridobiju poverenje građana Srbije, ali bih rekao i veliki strah o Zakonu o poreklu imovine, koji će se uskoro naći pred građanima Srbije i u Skupštini Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, u uvodnom delu nisam pomenuo Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.

Ministar je to podrobno objasnio u uvodnom delu, a ja bih hteo samo da radi javnosti kažem da, između ostalog, u ovom sporazumu samom protokolu, tj. član 6. lista posebnih obaveza, gde se kaže da će svaka strana u odnosu na sektore u kojima su preuzete ovakve obaveze pomenuta lista sadržati: pod jedan, uslove, rokove i ograničenja u vezi sa pristupom tržištu, pod dva, uslove i kvalifikacije za nacionalni tretman, zatim, tamo gde je moguće i vremenski okvir za primenu, kao i datum stupanja na snagu preuzetih pomenutih obaveza.

Sada, dalje, u članu 7. se navodi kako su strane obavezne da pismenim zahtevom dostavljaju Potkomitetu za trgovinu uslugama izmene lista posebnih obaveza koje podležu procedurama propisanim članom 47. CEFTA sporazumom.

Kad se kaže slobodna trgovina, uvek se javlja neka potencijalna sumnja. Zato je i ovim Dodatnim protokolom i to kroz član 9. predviđena i transparentnost u radu kroz vremenske rokove za objavljivanje, načinima objavljivanja široj javnosti, a naročito međunarodne sporazume koji se odnose ili utiču na trgovinu uslugama.

Osim ovoga, u podtačkama 3, 4. i 6. ovog člana, predviđeno je imenovanje tzv. kontakt tačke za usluge prema članu 44. CEFTA, i naravno, redovno najmanje jednom godišnje, kako stoji, obaveštavati Potkomitet za trgovinu uslugama o namerama, izmenama, dopunama propisa, akata i zakona članica potpisnica.

U danu za glasanje SDPS podržaće predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, drage kolege, pred nama je, kao što smo čuli, set zakona među kojima pod tačkom 2. i 3. predlozi sporazuma o zajmu.

Nekako kada je Srbija u pitanju uvek najpre čujemo taj zajam i uvek najpre reagujemo na to. Zarad građana Srbije probaću da objasnim, iako ste, ministre, u uvodnom izlaganju vrlo precizno rekli o čemu se radi, probaću da objasnim da je Vlada Srbije i Skupština svojom raspravom danas donela odluku da ovakvim sporazumima, odnosno predlozima zakona unapredi, pre svega, život građana Srbije.

Naime, prvi predlog sporazuma koji se tiče zajma za projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji je vrlo precizno definisan.

Rekli ste, ministre, u uvodnom izlaganju šta on znači, pre svega, u razvoju našeg preduzetništva, ali ono što je jako važno reći jeste da je on struktuiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u tri osnovne komponente, i to prva – reforma sektora istraživanja, za koju su opredeljena određena sredstva, što znači da će iz toga biti podrška Fondu za nauku Republike Srbije, da će se ticati i reforme Instituta za istraživanje i razvoj, da će biti uključen program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom, u tom prvom delu i prvoj komponenti.

Druga komponenta akceleracije poslovanja takođe se sastoji iz nekoliko sektora, i to, pre svega će se ticati Fonda za sufinansiranje programa tehničke pomoći kao takve.

Dakle, govorimo o zajmu koji će zaista unaprediti naše preduzetništvo, a to je osnovni preduslov za unapređenje kvaliteta života građana Srbije.

Pod tačkom 3. nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za izgradnju toplovoda Obrenovac. Kolega Komlenski je o tome iscrpno govorio i ja tu zaista nemam mnogo detalja koje bih dodala. Oni se najpre tiču boljeg kvaliteta života najvećeg grada u Srbiji, odnosno njegovih stanovnika, Beograda i Beograđana. Sva ova ulaganja definitivno nisu nikakvo trošenje novca, nikakvo zaduživanje Vlade i države Srbije bespredmetno, već vrlo svesno korišćenje sredstava za unapređenje kvaliteta života.

Ono što, takođe, imamo danas kao Predlog zakona je potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji.

Jako je važno reći da u regionu Srbija, u ovom trenutku, ima status, pre svega, faktora stabilnosti i najstabilnije države, kada je u pitanju reon zapadnog Balkana. U tom smislu imamo i obavezu da možda učinimo napor više u odnosu na naše komšije i kada su u pitanju unapređenja saradnje. Upravo iz tog razloga imamo i ovaj Sporazum o saradnji sa Vladom Severne Makedonije.

Nakon što ovaj zakon bude donet ove zemlje će međusobno priznavati kvalifikovani elektronski potpis, kvalifikovani elektronski pečat, kvalifikovani elektronski vremenski žig i registrovane šeme, odnosno sisteme elektronske identifikacije. Ovo je samo još jedan korak napred u do sada odličnim odnosima, bilateralnim, između Srbije i Severne Makedonije.

Možda najatraktivniji sporazum iz predloženih jeste Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Evroazijski ekonomski savez je zajednica država sa političkom, ekonomskom, vojnom, carinskom i humanitarnom saradnjom na području Evroazije. Članice ove Unije su, ali to smo već nekoliko čuli, Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan. Zvanično je uspostavljen 1. januara 2015. godine.

Pristupanje Srbije ovoj Uniji je od ogromnog značaja za ekonomiju naše zemlje, jer je za nas ovakvim sporazumom otvoreno tržište od 183 miliona ljudi. To je jedno novo i veliko tržište za naše proizvode, pri čemu je važno reći da je privredna saradnja najintenzivnija sa Ruskom Federacijom sa kojom imamo Sporazum o strateškom partnerstvu, potpisan još 2013. godine. Imao je za cilj da, pre svega, unapredi ekonomske i političke odnose dveju zemalja, što je i rezultiralo istinskim poboljšanjem bilateralne saradnje u svim sferama društvenog života.

Ono što imam obavezu da kažem jeste da nijedna država članica ove Unije nije priznala nezavisnost samoproglašene republike Kosovo, i zapravo to bi mogao da bude i jeste još jedan od važnijih razloga da Srbija, u odnosu na članice ove Unije, ima zaista prijateljski odnos, onoliko koliko su one imale prema nama.

Potpisivanje Sporazuma o ekonomskoj saradnji sa Evroazijskom unijom još je jedan korak u našim odnosima sa zemljama članicama ove Unije i otvorenost ove Unije za Srbiju je velika šansa, a pre svega za privredu Srbije, uključujući i poljoprivredu i prerađivačku industriju i najznačajniji partneri Srbije u oblasti spoljne politike su i dalje države članice EU i države potpisnice CEFTA Sporazuma. Ovaj će Sporazum u celini za Srbiju imati i politički, ali i ogroman ekonomski značaj u narednom periodu i zato ga smatramo strateškim interesom Srbije.

Na kraju, poslednji predloženi Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi ili CEFTA, a čiji je Srbija takođe član, ne manje važan. Kolega Jelenković je govorio precizno o članovima koji definišu ponašanje unutar CEFTA. Čvrsto verujem da će i ovakav predlog zakona upotpuniti tu saradnju koja je umela da jednostrano bude narušena od nekih država koje su članice CEFTA.

Ono što želim na kraju da kažem, a da ostavim malo vremena za svoje kolege koje će govoriti posle mene, jeste da je danas Svetski dan socijalne pravde i prilika da se podsetimo kako je ona moguća samo ako zajedno radimo na iskorenjivanju siromaštva, nasilja, rodne nejednakosti i smanjenju stope nezaposlenosti.

Baš na današnji dan sve ovo što ćemo kao Skupština izglasati i podržati Vladu upravo će umanjiti ono što bi moglo da bude socijalna nepravda. Važno je da kao društvo podstičemo solidarnost i odgovornost prema onima koji su najugroženiji. U Srbiji su danas u najvećem riziku od siromaštva mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više dece, stariji, bolesni i nezaposleni.

Mere socijalne politike morale bi da uključe podršku svim navedenim kategorijama stanovništva, jer se socijalna pravda ostvaruje borbom protiv siromaštva i uvažavanja različitosti kroz jednakost, solidarnost i stvaranje jednakih šansi za sve.

Politika Vlade Republike Srbije bila je upravo to, da pojača privredni rast, da poboljša kvalitet života svojih građana i mi danas pred sobom imamo tačke dnevnog reda koje idu isključivo u prilog tome.

Iz svega navedenog, kao razlog za SPS je sasvim dovoljan da poslanici u danu za glasanje podrže sve predložene predloge zakona. Hvala.