Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas se pred nama nalazi nekoliko predloga zakona kojim se na ozbiljniji način uređuje sistem, pre svega, poreske uprave, a naravno i zakoni koji usaglašavaju postojeće zakone sa do sada načinjenim izmenama o obligacionim odnosima i u parničnom postupku.
Danas je prvi zakon pred nama – Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji se prevashodno bavi onom imovinom koju fizičko lice ne može da dokaže da ju je steklo na zakonit način. Zbog čega? Naravno, postavlja se nekoliko tu pitanja – zbog čega se uspostavlja poseban postupak, odnosno poseban zakon kada je ispitivanje poreske imovine, čime se bavi poreska uprava, a ovaj zakon jeste plod rada Ministarstva pravde i Ministarstva finansija… Oni su se usaglašavali u najvećem obimu kako da se uspostavi novi zakon, jer zašto smo onda pribegli utvrđivanju novog zakona kada već postojeći zakoni o poreskoj administraciji omogućavaju da se ovakva imovina utvrdi, odnosno da se utvrdi da li je neko platio porez i da se utvrdi njegovo poreklo imovine?
Naime, na ovaj način uspostavljamo jedan efikasniji mehanizam za utvrđivanje imovine fizičkog lica, odnosno pre svega uvećavanje imovine fizičkog lica i mere za oporezivanje te imovine tamo gde se učini verovatnim da je fizičko lice u roku od tri godine, najmanje tri godine uzastopno, steklo imovinu veću od 150 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, to je bila mera za koju su stručnjaci utvrdili da je suštinski onaj koji prvi dolazi pod udar ovog posebnog zakona, a to naravno ne isključuje obavezu poreske uprave da utvrđuje porez, odnosno da li je neko platio porez i na druge iznose imovine, ali smo imali više slučajeva da se pokazuje da određena lica stiču nekretnine, stiču drugu vrstu imovine i, naravno, finansijsku i drugu vrstu imovine i da moraju da dokažu da su tu imovinu stekli u skladu sa zakonom.
Ukoliko naravno ta imovina pređe, pre svega, dokazivanje je dvostepeno, odnosno prvo poreska uprava mora da učini verovatnim i da dokaže da je lice steklo u roku od tri godine imovinu veću od 150.00 evra, a onda je teret dokazivanja na fizičkom licu da je imovinu stekao u skladu sa zakonom.
Naravno, poreska uprava ima i obavezu ukoliko poreski inspektor posumnja da je imovina stečena protivno zakonu da podnese i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu i to ne isključuje drugi postupak, dakle, utvrđivanje krivične odgovornosti lica za koja se može utvrditi da imovinu steklo na nezakoniti način. Ali mi u ovom zakonu govorimo o metodima oporezivanja te imovine i imaćemo stopu koja se tada utvrđuje u ovom zakonu, ukoliko Narodna skupština odluči naravno da tako usvoji, stopu od 75% i razgovarao sam sa kolegom iz ministarstava pravde i finansija zato što je postala razlika i u razmišljanje. Bilo je pitanja - zašto ne 100%? Zašto se imovina ne uzima u celini ili zašto ne nekim nižim stepenom koji predviđa Zakon o poreskom postupku, uopšte poresko pravo u celini prepoznaje nešto niže poreske stope?
I tu se država odlučila za ovaj iznos upravo zato da se ne bi u suštini i u smislu vladavine prave ne odemo u zakonske norme koje bi bile i ličile na konfiskaciju imovine, a s druge strane, da ne odemo sa previše niskim stopama zato što bi to onda faktički izgledalo kao legalizacija imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, jer zašto bi onda neko uopšte se trudio da dokazuje. Ako je niža stopa, prijavite tu imovinu, platite, recimo, nižu stopu 25% i zadržite 75% imovine za koje nema dokaza da je stečeno u krivičnom delu, ali ne možete da dokažete njeno poreklo. Zato se država opredelila za visok stepen poreske stope od 75% i na takav način uputilo poruku svim onima koji su imovinu sticali u tom vremenskom periodu, dakle, u tri godine uzastopno za više od 150.000 evra, da imaju motiv da pribave sve dokaze kako su tu imovinu stekli, da li je to imovina koja je stečena iz nekog posla, preko računa, da kažem, šta su izvori te imovine i da učini da je to zakonito moguće.
Takođe, ovaj zakon ima naravno i određene izmene koje će se desiti u jedinicama poreske uprave. Napraviće se posebne jedinice u poreskoj upravi koje će utvrđivati ove činjenice i okolnosti i šef te jedinice odgovaraće, biće na predlog ministra finansija postavljen od strane Vlade. Naravno da je to i nešto što na takav način Vlada preuzima deo odgovornosti za uspostavljanja ovog sistema utvrđivanja imovine, ali time naravno i uspostavljamo jedan čvrst antikorupcijski mehanizam, što je važno za Republiku Srbiju i zaposleni u ovom posebnom odeljenju imaće obavezu čuvanja službene tajne. Dakle, imaće i posebne propise. Moraće da prođu bezbednosne provere. Neće moći tek tako bilo ko iz poreske uprave da radi u ovom delu poreske uprave.
Ovim se pojačava i tržišna utakmica, pored onoga što se utvrđuje kroz poseban zakon, pored fizičkih lica koja moraju da učine verovatnim, odnosno moraju da dokažu kako su stekli svoju imovinu, time i stimulišemo značajnije plaćanje poreza svih drugih fizičkih i pravnih subjekata zato što oni koji su stekli imovinu na druge načine nisu platili, dakle, oni na koje se ne odnosi u prvom mahu ovaj zakon, ali nisu plaćali poreze, druge poreze koji postoje, imaće motiv da plate svoje poreze, da ih izmire na vreme da ne bi došli pod udar ovog zakona, jer ako nemaju plaćene druge poreze, a imaju imovinu koja je stečena u iznosu većem od 150.000 evra u ove tri godine, kao što sam rekao, imaće mogućnost provere ovog zakona.
Dakle, imamo ozbiljan antikoruptivni mehanizam i mislim da će svako, pogotovo što je stavljena formulacija koja je, da kažem, pozajmljena, uslovno tako da kažem, iz građanskog prava da se učini verovatnim najblaži oblik, čak nema ni osnovane sumnje ili sumnje, vi ovde imate mogućnost da faktički svaki građanin Srbije može doći pod udar provere imovine po ovom zakonu, što mislim da je veoma važno i naravno postoji ozbiljna obaveza poreske uprave postoji ozbiljna obaveza Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije koji će to morati da nadgledaju da se potpuno pravično i ravnomerno vrši kontrola da ne postoji bilo kakva sumnja da se ovaj mehanizam koristi na način koji zakonom nije predviđen.
Takođe, svi drugi državni organi na zahtev posebne jedinice poreske uprave moraće da dostave podatke koji se nalaze u njihovim registrima, a koji mogu da pomognu u utvrđivanju svih činjenica i okolnosti da se teret dokazivanja olakša, odnosno da se proces u kojem poreska uprava utvrđuje da li je neko lice steklo imovinu, da li je to katastar, da li je to neki drugi organ, moraju staviti na raspolaganje ovom posebnom odeljenju.
Očekujem da tokom rasprave razgovaramo, tu su i kolege iz ministarstava koji su imali ključnu ulogu u donošenju ovog zakona, ali faktički cela Vlada Republike Srbije je zainteresovana da ovaj zakon vidi svetlo dana i biće jedan efikasan mehanizam, pored postojećih poreskih mehanizama u kojima ćemo moći da utvrđujemo da li je sve ono što smo mogli da vidimo da su određena lica sticala imovinu, često se u javnosti pokrene priča o tome, nekada su lica ta sticala imovinu u skladu sa zakonom, nekada ne, nekada tu ima krivične odgovornosti, nekada ne, ali sada imamo efikasniji poreski mehanizam, da utvrdimo porez od 75%, što naravno ne isključuje i obavezu inspektora da pokrene, odnosno da obavesti tužioca koji će pokrenuti krivično postupak ukoliko je imovina stečena iz krivičnog dela i postupak oduzimanja celokupne imovine, tako da mi faktički imamo mehanizam da oduzmemo i celokupnu imovinu, 100% imovine ukoliko se utvrdi da je ona stečena iz krivičnog dela. Naravno, tu se može utvrđivati i pored predikatnog krivičnog dela i kasnije pranja novca. Dakle, postoji dovoljan osnov da se to na ozbiljan način istera do kraja.
Što se tiče drugih zakona, imamo izmene i dopune Zakona o obligacionim odnosima kome se pristupa kako bi se ta rešenja uskladila sa promenama koje su nastale u pravnom sistemu Republike Srbije i koje su posledica propisivanja strožijih formi za ugovore o prometu nepokretnosti i uvođenja javnobeležničke delatnosti, pogotovo što je nešto slično, kada govorim o tome, kada smo govorili šta je sve potrebno da se izvrši da biste mogli da izvršite kupoprodaju nepokretnosti upravo zato da bi se i antikoruptivnim delovanjem i zbog različitih prevara koje su se dešavale, ali i da bi se povećala pravna sigurnost građana koji kupuju i prodaju nepokretnosti, uveli javnobeležničku ispravu koja će biti potrebna da se ostvari takva vrsta kupoprodaje.
Sada imamo određene neusaglašenosti koje su posledica zato što neki zakoni nisu menjani jako dugo. Tako da u ovom trenutku imamo ako je za glavni ugovor predviđena forma javnobeležničkog zapisa, punomoćje, zaključenje tog ugovora daje se u obliku javno overene legalizovane isprave, a ne u formi javnobeležničke isprave, odnosno u formi javnobeležničkog zapisa i na takav način se dodatno olakšava licima koja su inostranstvu da raspolažu nepokretnostima u Republici Srbiji. Oni će moći da za raspolaganje nepokretnosti da daju pred bilo kojim organom koji je u stranoj državi nadležan da overava potpise. Neće morati to da rade uz dodatne troškove. Neće morati da sačinjavaju punomoćje u formi javnobeležničke isprave, odnosno javnobeležničkog zapisa. Neće morati da se obraćaju našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima i na takav način da gube dodatno vreme i novac. Dakle, više elemenata pokušavamo da usaglasimo sa pravnim sistemom Republike Srbije.
Takođe, Predlogom zakona o dopuni Zakona o parničnom postupku dopunjuje se član kojim se precizira sadržina presude koje je doneta u parničnom postupku, a u cilju usklađenja sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i efikasnijem sprovođenju izvršnog postupka.
Pred nama je danas i Memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope sa Protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope. Ovo je još jedan od mehanizama koji je jedan od najefikasnijih mehanizama u Jugoistočnoj Evropi. Pored onih koji postoje u delovanju u okviru EU, ovaj mehanizam pomoći će Republici Srbiji da ima još efikasniju međunarodnu saradnju u antikoruptivnom delovanju. Dakle, pored onoga što Republika Srbija radi u saradnji sa drugim međunarodnom institucijama, ono što rade pre svega tužilaštva i policija, ovo je jedan od mehanizama koji olakšava delovanje, antikorupcijsko delovanje i koje olakšava saradnju državnih organa u tome.
U tom smislu, regionalne antikorupcijske inicijative koje su se pojavljivale kod nas, dale su do sada rezultate i naravno još uvek postoji prostor. Smatram da postoji prostora za čvršćim povezivanjem, pre svega razmenom podataka o potencijalnom koruptivnom delovanju određenih pojedinaca, koji pokušavaju da svoje koruptivno delovanje sakriju delovanjem van granica matične zemlje. Zato je ovakva vrsta udruživanja i ovakva vrsta razvijanja saradnje važna i daće rezultate i biće vidljivi i kroz delovanje naših državnih organa.
To je ono što je danas pred nama na dnevnom redu. Mi ćemo imati i druge propise koji će biti pred Narodnom skupštinom tokom nedelje. Svi članovi Vlade su ovlašćeni, tako da očekujemo jednu dinamičnu raspravu, a vama hvala na pažnji.