Mislim da je besmisleno da se ova rasprava pretvori u lični rat moj sa bilo kim. Ja razumem da je kolega ostrašćen i da je pun nekog besa i srdžbe u odnosu na mene, ali to je sada njegova stvar, ja u to ne ulazim.

Kolega ne razume, iako je dugogodišnji poslanik, dve poslovničke kategorije. Jedno je opomena, drugo je novčana kazna. Tačno je da su mu izrečene opomene, ali nije tačno da su mu izrečene novčane kazne. Nisu mu izrečene novčane kazne.

(Milorad Mirčić: Kako nisu?)

Milorade, član si Administrativnog odbora, ako kolega neće da prizna, priznaj ti. Da li su izrečene novčane kazne? Nisu čak stavljene ni na dnevni red. Dakle, nisu čak stavljene ni na dnevni red, to kažem ja kao predsednik Administrativnog odbora, ali nije sada to toliko bitno.

Ja bih voleo da čujem, kada je to bilo ko iz SNS rekao da je Gordana Čomić majka demokratije, da je Dragoljub Mićunović otac demokratije i da smo je mi, ako sam dobro razumeo reč, podjarmili?

Podjarmiti nekog, znači staviti nekome jaram na vrat. Kome smo mi to uradili? Nismo uradili nikome. Ono što smo mi uradili, to je da prihvatimo predlog Gordane Čomić, kao narodnog poslanika, to je njeno legitimno pravo po Poslovniku, da kada se predaje izborna lista, na toj izbornoj listi bude najmanje 40% manje zastupljenog pola u političkoj praksi Srbije, ali ne samo Srbije. Četrdeset posto manje zastupljenog pola su zapravo žene i ne vidim šta je tu loše.

Na kraju krajeva, poslanička grupa kojoj pripada kolega koji je mene tako žučno kritikovao je, ako se ne varam, za taj predlog zakona glasao. To što smo glasali za jedan predlog zakona, ne svedoči o tome da smo bilo koga proglašavali majkama i očevima demokratije u Srbiji, to nam nije potrebno i to niko od nas iz SNS nije radio, kao što ste mnogo puta ponavljali nešto što takođe niko od nas nije rekao, a to je da EU nema alternativu. To su govorili neki drugi, a vi stavljate nama u usta.

Dakle, završavam, ono što smo mi uradili to je da smo pokazali jedan demokratski kapacitet da prihvatimo jedan dobar predlog nekoga ko dolazi iz opozicije, ništa drugo.

Hvala, dr Martinoviću.
Zatvorio bih krug replika.
(Nemanja Šarović: Opet na meni.)
Imaćete verovatno sada opet priliku, tako da, ne brinite.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Znam da prethodni govornik, ali prethodni govornik na listi govornika, najpoznatiji Vranjanac sa Dorćola, ima specifičan odnos sa Draganom Đilasom. Znam da nije ni malo srećan zbog činjenice da će se ovaj zakon odnositi i na Dragana Đilasa, i na Miškovića i na sve ostale tajkune.

Odmah da mu odagnam nedoumice, predsedavajući, pošto je postavio pitanje da li će se ovaj zakon odnositi na njih, da, ovaj zakon će se odnositi na svakoga u Srbiji ko je nezakonito sticao imovinu.

Gospodine predsedavajući, svestan sam i toga da će se ovaj zakon možda odnositi i na prethodnog govornika zbog onih 19 hiljada evra za nepostojeće putne troškove, koje je naplaćivao u jednom od prošlih mandata. Ali, to je za neku drugu raspravu.

Danas raspravljamo o veoma važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o utvrđivanju porekla imovine i ovo je tema koja je već dugo prisutna u javnosti. Mnogi su najavljivali podršku ovom zakonu, mnogi su se deklarativno zalagali za donošenje ovakvog zakona, ali su potrošili godine i godine na vlasti, a nije im palo na pamet da donesu ovakav jedan zakon dok su bili na vlasti.

Ako se neko pita zašto Đilasovi poslanici nisu danas ovde prisutni kada usvajamo, odnosno kada raspravljamo o ovom predlogu zakona, pa odgovor je jasan - kako može Đilas da podrži ovakav zakon, kada on prvi ni na koji način ne može da dokaže poreklo svoje imovine? Kako očekujete od njega da podrži ovaj zakon, kada ne može da objasni odakle mu 25 miliona evra i to samo u nekretninama? Kako da objasni stotine i stotine miliona evra koje ima, pogotovo ako znamo da je pre bavljenja politikom imao zarađenih nekih 74 hiljade evra navodno u Češkoj?

Dakle, dođeš lepo iz Češke u Srbiju, doneseš 75 hiljada evra, onda postaneš direktor one nepostojeće kancelarije predsednika Republike, pa onda budeš ministar u Vladi, pa onda budeš gradonačelnik Beograda, najlošiji gradonačelnik Beograda u istoriji, uništiš Beograd, budeš akter bezbroj višemilionskih korupcionaških afera i onda kada se podvuče bilans, saldo kada se napravi, postaneš jedan od najvećih milionera, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Onda je potpuno jasno zašto je Dragan Đilas protiv ovog zakona.

Jasno je zašto je Vuk Jeremić, protiv ovog zakona, pogotovo ako znamo da nikada nije objasnio svoje poslovne i finansijske veze sa onim međunarodnim kriminalcem Patrikom Hoom, nikada nije dao odgovor na pitanje - a na osnovu čega je dobijao novac od Patrika Hoa? Na osnovu čega je dobijao novac od raznih ambasada po belom svetu? Onda je jasno zašto je i Vuk Jeremić protiv ovog zakona.

Jasno je zašto je Boško Obradović protiv ovog zakona, pogotovo ako znamo da od poslaničke plate ne može da se bahati i letuje i zimuje po skupim i preskupim mestima. Od poslaničke plate on to sebi ne može da priušti. Onda bi bilo dobro da da odgovor kako je to moguće.

Lakše je onda u tom slučaju proglasiti bojkot parlamenta, lakše je proglasiti bojkot izbora, lakše je bez ikakvih argumenata optuživati kako nema uslova za fer i poštene izbore. Lakše je svaki dan fabrikovati i konstruisati nekakve afere. Lakše je voditi svakodnevnu kampanju protiv SNS i Aleksandra Vučića i snimati nekakve nazovi filmove propagandne, na kojima na najgori mogući način vređaju Aleksandra Vučića.

Sve je to lakše, nego voditi realnu i odgovornu politiku koju vodi Aleksandar Vučić, svakodnevno brinuti o nacionalnim interesima Srbije i o građanima Srbije prvenstveno.

Upravo ovim zakonom, donošenjem ovog zakona, podvlačimo crtu i pokazujemo jasnu i suštinsku razliku između SNS i DS, ili svih tih dosmanlijskih režima koji su vladali u periodu od 2000. do 2012. godine, zato što je ovo bilo izborno obećanje SNS koje danas i realizujemo. Zahvaljujem, predsedavajući.

Hvala, gospodine Markoviću.

Pravo na repliku ima Nemanja Šarović.

Izvolite, gospodine Šaroviću.

Prvo, gospodinu Antiću. Meni je malo neprijatno, gospodine Antiću, da vas ovako napadaju vaši koalicioni partneri iz SNS. Nema nijednog poslanika iz SPS i oni su vas napustili. Zaista se pitam šta se dešava. Tvrde da ste vi podržavali najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda Dragana Đilasa.

Sad recite vi, gospodine Antiću, bez vas ništa nije moglo da se donese. Vi ste imali ključ većine u svojim rukama. Znamo i sami koliko ste bili moćni, dakle, Đilas, pa vi kao njegova desna ruka. Dajte da čujemo šta je istina.

Vi ste u to vreme pričali kako se Beograd enormno razvija, kako je to najbolja vlast u istoriji. Isto nam to pričate i danas. Ja se pitam, a siguran sam da se pitaju i građani Srbije, da li da vam verujemo? Da li da vam verujemo ono što ste pričali juče, ono što pričate danas ili je možda najbolje da vam ne verujemo ni jedno ni drugo?

Vi kažete maločas kako pored ostalih koji su u pravu, u pravu je i Srba Filipović. Pa, i Srba Filipović je u to vreme podržavao Đilasa. Jel tako? Možda se vi znate iz tog vremena kada je on bio član DS, kada ste zajedno vi, gospodine Antiću, sa Draganom Đilasom više od milion evra iz gradske kase dali dnevnom listu „Pravda“ koja je bila glasilo SNS. Da li je to tačno? Da li je to tačno, evo, ponoviću, me čuje gospodin Antić, da ste iz gradskog budžeta dali više od milion evra dnevnom listu „Pravda“, koja je bila glasilo SNS i da su isplate krenule od oktobra 2008. godine, od kako su se odvojili, tako su krenule uspešne isplate?

Vi takođe znate, ja sam tu dokumentaciju pokazivao i u Gradskoj skupštini i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da je Renata Radujko, dva prezimena ima, koja je bila gradski sekretar za finansije, na svim onim nalozima za isplatu se ograđivala da ne bi došla pod udar zakona zato što je to bilo potpuno protivzakonito…

(Predsedavajući: Hvala.)

Evo, završavam. Još uvek imam tu kompletnu dokumentaciju, pa ako ste vi zaboravili, gospodine Antiću, ja nisam, mogu da vam donesem da se podsetite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ja poštujem vašu tolerantnost. Član 104. stav 1. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku čiji nije član poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime, funkciju itd, ima pravo na repliku.

Ja nemam ništa protiv što ste dali gospodinu Šaroviću repliku, ali on se za repliku javio na izlaganje gospodina Markovića, a sve vreme je replicirao ministru. Ako ste mu dali repliku na izlaganje gospodina Markovića, onda on treba da replicira gospodinu Markoviću, a ne ministru. Ovako se širi krug replika i ovako možemo mi koji smo ovde strpljivi da čekamo do sudnjeg dana da vi završite te replike, zato što kod vas replika nije jedna, nije odgovor na repliku. Kod vas ima pet replika. Kod vas dva minuta traju samo kod mene dva minuta. Samo za mene su dva minuta dva minuta, ostali mogu tri minuta, četiri minuta.

Poštujem tu vašu demokratičnost i ono smisao da se vodi debata itd, ali nemojte baš puno preterivati.

Ne tražim da se glasa, ali da se uvede nekog reda malo u te replike. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik.
(Marijan Rističević: Pa, znao sam ja to da ti smatraš.)
Možda bi najbolje bilo da ne dam ljudima da govore, ali u parlamentu smo, tako da, ja ne mogu da određujem kolegama šta da govore, ali jedino mogu da se staram o tome da ne bude uvreda na ličnoj osnovi ili bilo kojoj drugoj, koje bi ugrozilo ugled ovog visokog doma.
Hvala što ste rekli da se Narodna skupština ne izjašnjava u danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, replika.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Kaže Nemanja Šarović kako sam ja nekoga optužio da je podržavao najgoreg gradonačelnika Beograda. Istina je, predsedavajući, da je upravo Nemanja Šarović snažno i zdušno podržavao tog najgoreg gradonačelnika Beograda u istoriji našeg grada, Dragana Đilasa, i to u periodu od 2009. do 2012. godine.

Pazite, predsedavajući, podržavao bi i on njega i posle tog perioda, ali nije prešao cenzus na izborima 2012. godine, pa nije bio u prilici da ga podrži, ali ga je podržavao u periodu kada je bio u prilici, kada je bio član odborničke grupe njegove stranke, kada su delili upravne i nadzorne odbore, on i Dragan Đilas. Da zlo bude gore, to je bio period kada je pustošen budžet grada Beograda besomučno, onako, dakle.

To je bio period koji je poznat po brojnim aferama, višemilionskim, korupcionaškim aferama, čiji je akter bio upravo taj najgori gradonačelnik Beograda koga je podržavao Nemanja Šarović. Dakle, afera „Bus-plus“, afera „ Pazl grad“, afera ugradnja onih podzemnih kontejnera, afera rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, tu je i hapšen onaj gradski menadžer koga je isto podržavao prethodni govornik, i afera, na kraju krajeva, „Mosta na Adi“, najskupljeg mosta na svetu.

Sve to tada nije smetalo Nemanji Šaroviću. Sve to tada nije prestavljalo problem Nemanji Šaroviću da zdušno podržava najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda, a sve zarad upravnih i nadzornih odbora kako bi da kažem svoje poslušnike ubacio u članstvo upravnih i nadzornih odbora, a onda su došli izbori i nije prešao cenzus na sledećim izborima, jer su ga građani kaznili zbog toga.

Sada, danas, podržava najgoreg predsednika opštine u istoriji opštine Stari grad, Marka Bastaća, Đilasovog pulena, Đilasovog potrčka i takođe mu ne smetaju silne afere koje se vezuju za lik i delo Marka Bastaća. Ni sada mu to ne predstavlja problem, pa ako pravimo analogiju, onda možemo pretpostaviti kakav će izborni rezultat imati nakon sledećih izbora. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.

Pravo na repliku ima Nemanja Šarović.

Izvolite.