Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je na početku ovog mandata, podsećanja radi, jasno ukazala na goruće probleme sa kojima se suočava Srbija. Osim onih ekonomskih, to je problem porasta kriminala.
Očekivali smo da uslišite naš apel da na vreme donosite zakonske akte koji će sprečavati taj kriminal i tu vrstu kriminala kroz institucije ove države. Nažalost, evo, doživeli smo na kraju mandata da predlažete jedan zakon koji je više marketinškog tipa, nego što je suštinski.
Ovaj zakon, kao što smo i rekli u prepodnevnoj raspravi, jednostavno, nije utemeljen u Ustavu i Ustavni sud će osporiti ovaj zakon.
Mi, pre svega, želimo da se svi oni koji su utajili porez, koji su protivzakonito došli do imovine, procesuiraju, da se na taj način stane na put kriminalu i kriminalnim radnjama. Međutim, šta je činjenica? Činjenica je da vi uporno izbegavate ili okrećete leđa pred takvom vrstom kriminala. Vi ste uveli nešto što je potpuno novo u odnosu na ono što je bilo za vreme DOS-a.
Vi u ovoj Srbiji, koja ukupno ima šest miliona stanovnika, želite medijski da nametnete jednu dilemu, da u Srbiji sa šest miliona stanovnika, ne zna se ko su ti kriminalci koji protivzakonito stiču imovinu. Ne govorim sada kao neko opšte mesto, nego mi jasno ukazujemo, svaka vlast koja krene u borbu protiv kriminala tako što će svoje ministre, tako što će najistaknutije članove svoje stranke da privede zakonu, da ih procesuiraju, ta vlast je za narod prihvatljiva i prihvatljiva je ta njihova težnja i želja u borbi protiv kriminala, a mi ovde imamo već četiri godine, da ne govorim o ranijem mandatu, ali četiri godine imamo jednu te istu priču. Okrećemo se sami oko svoje ose i tako zamajavamo javnost.
Mi vam kažemo jasno i glasno, ukazujemo na ime i prezime i kažemo da je Mlađan Dinkić, Vlahović, Labus, Đelić, ljudi koji su dokazani kriminalci, kriminalne radnje počinili, upadali sa oružjem u Narodnu banku, opljačkali. Sam Đelić je priznao da je došao ovde u ovu Srbiju spavajući kod tetke, a otišao iz ove Srbije sa deset miliona evra. Sam je priznao. Sam je to izneo. U privatizaciji i te kako su učestvovali. Duboko su zavukli ruke u džepove. I, šta sada mi gledamo? Mi sada gledamo jednu scenu donošenja predloga zakona koji treba da reguliše poreklo imovine i da se bavimo sa nekim ko je eventualno stekao imovinu koja se razlikuje od njegovih primanja u visini od 150 hiljada evra, a Dinkić, Đelić, Vlahović milione evra i svi ćute.
Gospodo, mi i dan danas osećamo posledice politike, kriminalne koju je vodio Mlađan Dinkić i kao ministar finansija i kao guverner i šta sve nije bio. Likvidirao je banke u ovoj Srbiji. On je raspolagao sa novcem koji se slio u jedan fond. To je taj stečajni fond koji je nastao zahvaljujući tome što su banke, kao što je Beobanka, kao što su druge banke likvidirane preko noći. Milijarde evra su u tom fondu.
Šta je rezultat svega toga? Bio je član Vlade. U prethodnom mandatu je bio koalicioni partner i to ga aboliralo od svega. I sada mi treba da poverujemo da ćete vi na osnovu ovoga eventualno pokrenuti opravdani postupak protiv Zorane Mihajlović. Teško je u to poverovati. Zašto? Zato što ne smete čak ni njenog sekretara u Ministarstvu da procesuirate do kraja, nego ste njene prve saradnike priveli, za 24 sata morali ste ih pustiti, neki su čak dočekani na najvišem mogućem nivou, lično ih ministarka dočekala i jedan od njih je rekao – da, tačno je, uzimao sam mito, reketirao sam, ali za interes ministarke i njenog muža.
To svugde u normalnom svetu, u svakoj sređenoj državi, uređenoj državi bi podrazumevalo da se pozove ta ministarka da da izjavu. Kada je u pitanju politički stav, pa to bi i te kako koristilo vladajućoj stranci da iskoristi da kaže – niko nije pošteđen i niko nije imun kada je u pitanju primena zakona, a vezano za kriminal, evo ministar je otišao da da izjavu.
Kako se to pokriva? Kaže, ide se na detektor laži, pa ako detektor laži utvrdi da je govorio istinu onda ne vredi ni procesuirati, ne vredi ni istraga, ne vredi ni sud. Povrh toga pojavljuje se prvi čovek ove države koji nama iz nepoznatih razloga i dalje štiti ljude koji su ogrezli u kriminalu. Nama radikalima nepoznati razlozi, znajući da on lično nije umešan ni u jedna kriminal. To se jednostavno vrti kao neka matrica po kojoj mi funkcionišemo.
Mi vam jasno ukazujemo, ne iz razloga što mi imamo protiv tih ličnosti, nego iz razloga što je to realnost u Srbiji u kojoj živimo. Muž od ministarke Mihajlović ide otvoreno, javno da reketira preduzeća za izgradnju puteva, otvoreno, javno. Da li je neko čuo da su istražni organi pozvali te ljude kod kojih je on bio da ih reketira na najgori mogući način, tako što ih je terao da priznaju da su oni napravili grešku prilikom izgradnje deonice puta od Uba ili što ih je terao da daju unapred pare pa će ih imati u vidu kada budu radovi na putnoj infrastrukturi? Niko od tih ljudi nije pozvan, ali to se sve svodi - Srbija priča.
Srbija priča i ako Srbija priča, onda u toj priči ima bar jedan deo o kome treba da razmišljaju oni koji se bave zaštitom zakona.
Mi smo imali pompezno najavljivano pojavljivanje na sceni Srbije Eliota Nesa. Taj Eliot Nes je Kušić, inspektor koji je maltene na svim televizijama obelodanio kako je Mišković najveći kriminalac, kako je lopov, kako je sakrio porez, kako je protivzakonito stekao imovinu. Šta je bilo od toga? Kada je došlo do sudskog procesa Mišković je ispao nevin. Nevin u smislu radio je u skladu sa zakonima koji su tada važili.
I šta se desilo? Umesto da i dalje ulaže u Srbiju, Mišković je kao tipičan primer kako se to radi nastojao da svoj novac što većim delom plasira negde van Srbije. E, sada kada smo već kod ove teme, logično bi bilo da se kontroliše kompletna imovina, kompletne finansijske transakcije. Svaka država to radi. Ali, u poslednje četiri godine, poštovane moje kolege, mi smo svedoci da lokalni moćnici, a to u prevodu znači, recimo, gradonačelnici pojedinih opština i gradova imaju ogromnu imovinu na Crnogorskom primorju i vi znate koji su to, bolje nego mi srpski radikali, ali se ćuti. Zašto se ćuti, niko ne zna pravi razlog.
Uvek se to obrazlaže i kaže se onako u kuloarima - ne znate vi jednog trenutka, doći će oni pod udar zakona. Kada će to doći pod udar zakona? Evo izbori su na pragu.
Ne, nema volje, nema želje i negde, iskreno govoreći, nema mogućnosti da se oni koji su se ogrešili o zakon da se procesiraju, kao što je recimo ministar Mihajlović. Nema mogućnosti. Jasno i glasno se daje do znanja, stoje Amerikanci iza nje i nema toga ko će nju da procesuira.
To što je vidljivo njenom pojavom da ona raspolaže sa imovinom, bogatstvom, nakitom u ovom slučaju većim nego što su njena primanja, to nikakve nema veze. Čak i ne krije da radi na univerzitetu koji je iskompromitovan, gde su polovina ministara ili službenika državnih u aktuelnoj Vladi pozavršavali fakultete.
Sad smo videli kako su pozavršavali te škole i o tome se ćuti. Zašto? Najlakše je manipulisati sa takvim osobama, stavite ga za ministra, a onda vas boli briga, ne sme da digne glavu, ne sme da bilo šta kaže. Zašto? Zato što je sporna njegova škola, njegova diploma.
Mi to imam u MUP, gde jednostavno ni sam ministar ne može da nabroji svoje školske drugove, a pre toga kada smo mi srpski radikali ukazivali da je sramota za ovu državu, pre svega za ovaj režim, da na čelu države bude čovek koji je na veoma sumnjiv način došao do fakultetske diplome, svi ste to tumačili ili većina, istine govoreći, tumačili ste da je to neki lični obračun sa Tomislavom Nikolićem. Ne. Nama je bio tada cilj a i sad da se spreči to negativno, davanje negativnog primera mladim ljudima.
Šta će mladi čovek kada mu savetujete da završava školu? Šta, reći će - šta će mi škola ako hoću da bude predsednik države kao Toma Nikolić nekada, šta će mi škola? Otići ću, dobiću tu diplomu. Ako hoću da budem ministar policije, šta će mi škola? Steći će je na veoma volšeban način i nije to bilo dovoljno taj pritisak, taj apel, nego se išlo korak dalje.
Mi smo zatečeni poslednjih meseci sa razmerama afere u kojoj učestvuje otac ministra unutrašnjih poslova, a onda da bi se to pokrilo, čak i DRI konstatuje da je tu počinjen kriminal kada je u pitanju trgovina, odnosno odnos između firme koju on zastupa na ovaj ili onaj način i namenske industrije "Krušik", odnosno Trstenik. Šta se onda radi? Onda se ponovo koristi autoritet predsednika države, gde se dovodi u neprijatnu situaciju. Onda ne zna da li je otac od ministra unutrašnjih poslova radi ili je savetnik ili je konsultant, pa se pojave fotografije na skupu gde su trgovci naoružanjem, pa je tu prisutan i otac od ministra unutrašnjih poslova.
Ne govorimo mi, srpski radikali, zato što mi imamo nešto posebno protiv ministra unutrašnjih poslova, nego je pravi primer zato što je to kontinuitet kada je ministarstvo unutrašnjih poslova u pitanju.
Prvo smo imali Dušana Mihajlovića koji je, dosta tih protivzakonitih radnji je vezano za njega, ima pedigre. Za vreme njegovog mandata, sećate se, ubijen je predsednik Vlade. Čovek je ostao na funkciji obrazlažući da nije dao Čeda Jovanović da ga smene. Sećate se tog obrazloženja? Prosto smešno.
Nisu dali oni koji su ga doveli na tu funkciju, engleska obaveštajna služba nije dala, zato što duboko stoji iza toga sumnja da su oni učestvovali u likvidiranju predsednika Vlade. Ima li veće sramote za jednu državu nego da se ne razjasni takvo ubistvo? Kako će se razjasniti kad je na čelu ministarstva čovek koji je ogrezao u kriminalu? Posle toga, da ne nabrajam, dolazi na čelo MUP čovek koji je provaljivao trafike, a sada dolazi čovek čija je diploma sumnjiva, pa šta hoćete dalje? Pa, zamislite situaciju kada pripadnici elitne jedinice, antiterorističke jedinice MUP treba povodom neke svečanosti da predaju raport ministru unutrašnjih poslova. Kakva je to logika?
Kakvi su tu napori tih ljudi da ostanu smireni, umesto da ga hapse oni mu predaju raport i to se sve gleda i kaže se – nema dokaza? Kako nema dokaza? Bar da je pozvan, da su pozvani, da su dali izjavu, a ne tako, detektor laži, ako detektor laži pokaže, a ko je gledao taj detektor laži i gde je to kao dokaz uopšte validno? Nigde.
Dovoljno je, i sada kada vodimo raspravu u većini ovih replika pozivali ste se na ime Aleksandra Vučića, pa nemojte. Ovde se radi o ozbiljnoj stvari. Ovde je svako odlučan da se bori protiv kriminala i sve ono što je stečeno kriminalom treba da bude registrovano i treba da bude oduzeto ili sankcionisano u skladu sa zakonom, ali zakonom koji je važeći. Pa, mi smo vam u prepodnevnoj raspravi rekli jedan primer koji je bio 2001. godine. Žrtva tog poreza na ekstra profit bio je upravo sadašnji predsednik države.
Zašto je to rađeno? Pa, to je bio čist politički obračun. Dok su ovi krali Dinkić, Đelić i ovi, oni su našli da ekstra profit treba da, ekstra porez da plati Aleksandar Vučić. Pa, valjda je i on sam izvukao pouke, valjda i njemu samom stalo da se bori protiv kriminala. A, onda kada vam zahvali drugi argument, odmah vadite njegovu porodicu.
Pa, čekajte, kakve veze ima ministar unutrašnjih poslova sa porodicom Vučić? Nema nikakve, osim što je obmanuo predsednika da mu tata nema nikakve veze sa Krušikom, a tata išao čak toliko daleko da je rekao - sledeći put kada dođemo u Valjevo u Krušik, stavite moju sliku. Zamislite kakva skromnost. Zamislite kakve su to razmere? Kakve su to ambicije?
Sada, kada je to procurilo u javnost, sada se zna da je taj isti čovek uhvaćen sa 300.000 evra u torbi. Jel neko pitao otkud njemu te pare? Ne. Jednostavno, to je skrenuta pažnja na sasvim druge stvari, medijski se pravi kampanja, kao što se sada radi. Sada to isto radite. Umesto da se ozbiljno pristupi ovom poslu, a mi vam govorimo kakve će posledice biti, ekonomske posledice, vi ćete naterati ljude da još više zakidaju ovu državu kada je u pitanju plaćanje poreza.
Kosmajac vam je najbolji primer. Čovek ima minimalnu penziju. Zašto? Pa, zato što je minimalna uplaćivao za penziono. Ima ogromno bogatstvo u nekretninama, sve se dokazalo da je legalno. A, da je država imala sluha i da ima sluha, kao što je Bogoljub Karić morao da pobegne iz ove države, ne zbog vas, naravno, nego zbog onih koji su došli kao demokrate sa buldožerima i bagerima, zar nije logičnije da ti ljudi ulažu u ovoj Srbiji, da razvijaju ovu Srbiju? Pa, vi imate čitava naselja gde vam stanuje elita politička, naselja, gde kada dođu kola hitne pomoći, oni beže, misle da je policija. Pa, to njihove komšije komentarišu i kaže – čim dolazi hitna pomoć, moj komšija se pakuje i beži, misli da je policija. U kom to svetu mi živimo? Kakva je to borba protiv kriminala?
Jedna fingirana borba u kojoj zna se tačno u Srbiji ko je i na kakav način stekao kapital, gde se nalazi taj kapital, ali se ćuti. Zašto se ćuti? Pa, zato što su duboko umešani ljudi koji su unutar sistema vlasti. Pa, tu su i ministri u vlasti.
Kako možete da bilo šta ispitujete kada su u pitanju univerzitetske diplome, a da ne stavite kao primer bar nekog od ministra da kažete - evo ga, na veoma čudan je način stekao tu diplomu, evo, uključite kamere, stavite u mikrofon, neka pred javnošću kaže kako je došao do diplome. Ne, navodite primer kako je u Nemačkoj ministar iz moralnih razloga podneo ostavku.
Ovde je kada je u pitanju Vlada, kada su u pitanju visoki funkcioneri, moral je daleko od njih. Oni su očigledno na vi sa moralom.
Mi srpski radikali nećemo odustati. Idu izbori. Pitanje je šta će biti posle izbora? To što je zabrinutost da li će SRS i koliko dobiti glasova, nemojte da brinete. Mi smo okusili taj gorak hleb i vanparlamentarna stranka smo bili, ali nećemo vam dati mira, pogotovo ako dođemo u situaciju da učestvujemo u vlasti. Donosićemo zakone, na osnovu tih zakona biće procesuirani svi, a jedva čekamo da otkrijemo u našim redovima nekog ko se ogrešio o zakon.
