Dame i gospodo narodni poslanici, u neka davna vremena nije moglo ovako, po pet krugova replika. Makar ja, Šaroviću, nisam davao.
(Vjerica Radeta: To kad je on pre bio na vlasti.)
Ja, Šaroviću, to ranije nisam dao.
Pre svega, dame i gospodo, ja duboko verujem da ogromna većina građana Srbije podržava usvajanje ovog zakona. Apsolutna većina građana Srbije podržava ovaj zakon zato što ovaj zakon, pre svega, donosi ono što su oni dugo vremena tražili, dugo vremena čekali, a to je pravda.
Zadatak Vlade i zadatak narodnih poslanika, naravno, je da tu pravdu pretoči u jedan kvalitetan zakonski projekat, zakonsko rešenje, da urede procedure, definišu rokove, nosioce funkcija, načine sprovođenja ovakvog jednog zakonskog rešenja i ovaj zakon je uspeo na jedan vrlo jednostavan način u relativno malom broju članova, ali vrlo čitljivih članova, koji ne zamagljuju suštinu, da uredi upravo sve te procedure koje treba, ponavljam, da reše pravdu. I u pravu je i Dušica Stojković i Bojan Torbica i Ljiljana Malušić kada su, pre svega, pravdu ovde stavljali u prvi plan.
S druge strane, ja duboko verujem da je ovaj zakon neselektivan. Gospođa Nataša Mihajlović Vacić je o tome, ja duboko verujem, na izuzetno valjan i kvalitetan način govorila. Ovaj zakon definiše jasne procedure i definiše tu njegovu potpunu transparentnost i neselektivnost i jasne procedure na koga se on odnosi i ko može doći pod udar ovog zakona.
Takođe, u pravu su i oni narodni poslanici koji kažu da je ovo jedan značajan dan, veliki dan i da je trebalo puno vremena, snage i hrabrosti da se donese ovakav zakon i za njega je bila potrebna hrabrost i snažna politička volja. Ja mislim da oni koji dobacuju vrlo nepristojno i spočitavaju ovom zakonu tu dimenziju, upravo ne razumeju zato što kao posledicu nedostatka odgovornosti ne shvataju koliko je potrebno hrabrosti i političke volje za donošenje ovakvog zakona kada protiv tog zakona čak protestvuje i opozicija koja ne vidim da ima i jedan motiv, osim da kaže – bravo i konačno da se donese jedno takvo zakonsko rešenje, jer ta opozicija koja je, uglavnom kroz čitav politički život u Srbiji bila u opozicionoj strukturi, bi trebalo da podrži zakon koji bi trebao malo da pročešlja sve ove vladajuće strukture godinama unazad i da eventualno oceni da li je bilo nekih nezakonitih ponašanja i nezakonitog sticanja imovine od strane državnih funkcionera.
Ovaj zakon je u sebi suštinski antikoruptivan i, pre svega, u toj prvoj interakciji je okrenu političkim elitama i zato je, ponavljam, bila potrebna politička hrabrost i tu političku hrabrost je imao i predsednik Vučić, naravno, na prvom mestu, Srpska napredna stranka, ali duboko verujem i ostale političke stranke koje su deo Vlade i vladajuće većine, i Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija i SDPS i Pokret socijalista i PUPS i svi oni koji će za ovaj zakonski projekat glasati. Ja sam zahvalan svima što će podržati ovo zakonsko rešenje.
Naravno, ja razumem da opozicija ima potrebu da iznalazi primedbe na zakon i to je deo demokratije. Ne shvatam da na ovakav zakon te primedbe mogu da budu u vrednosnom smislu i suštinske. One mogu biti tehničke prirode i shvatio bih da su oni u funkciji popravljanja ovog zakonskog projekta, ali dovoditi u pitanje na šta se ovaj zakon donosi i praviti tu vrstu magle pred očima građana je zaista nepotrebno zato što ovaj zakon na vrlo jednostavan i efikasan način u članu 11. definiše da je reč o nepokretnim stvarima, stanovi, kuće, poslovne zgrade, prostorije, garaže, zemljište, finansijskim instrumentima, udelima u pravnom licu, opremi za obavljanje samostalne delatnosti, motornih vozila, plovnih objekata, vazduhoplova, štednih uloga, gotovog novca i drugih imovinskih prava. Znači, svega što je u imovinskom i vrednosnom smislu uverljivo, sve dolazi pod udar zakona.
Ko dolazi pod udar zakona? Svako ko ne može da dokaže način na koji je stekao imovinu. Ko sprovodi zakon? Vrlo je jasno definisano i onda se postavlja jedno pitanje za koje ja zaista ne mogu da nađem opravdanje – zašto su za primenu zakona potrebna sredstva i zašto su potrebni rokovi za početak pripreme? Naravno, kada se uvodi novi organ koji treba da rešava jedno tako krupno pitanje, jedno tako esencijalno teško pitanje, naravno da je potreban period u kome će ljudi koji će to sprovoditi da se obuče i naravno da je potrebna određena logistika i infrastruktura da bi se taj posao realizovao.
Ne mislite valjda da ako imate na hiljade ljudi koji razmišljaju kako da ne prijave svoju imovinu na kvalitetan način, kako da uskrate budžet i poreske obveznike od plaćanja poreza da možete da im se suprotstavite bez adekvatnih oruđa, bez adekvatne infrastrukture i logistike. Naravno da su potrebni softveri koji će da upare sve podatke iz svih baza, koji će da vrše jednu kvalitetnu analizu svega toga, koji će to pratiti. Naravno da je potreban visoko obučen kadar koji će to realizovati. Taj kadar će biti podložan takođe svim antikoruptivnim merama. Ovaj zakon predviđa da svi ljudi koji budu radili u tom procesu će takođe prijavljivati svoju imovinu, prolaziti bezbednosne provere itd.
Znači, jedan vrlo celovit set mera koji treba, ponavljam, da reši onaj jedan višedecenijski višegeneracijski problem koji muči ovu državu, da naprosto jedan broj ljudi se enormno bogati a da to nije u korelaciji sa njihovim prihodima. Ja kao građanin apsolutno podržavam donošenje ovog zakona i verujem da svaki građanin u Srbiji koga boli ta slika koju može da vidi podržava usvajanje ovakvog zakona.
Predsednik je rekao da on hoće da bude prvi, ja mislim da svi mi treba da budemo, da kažem, analizirani u odnosu na ovaj zakonski projekat i zakonsko rešenje i da podržimo njegovo usvajanje.
Naravno, čuo sam ovde i neke elemente koji su naprosto jedno potpuno nerazumevanje. Znači mi imamo sve zakone koje imamo i oni ostaju na snazi. Ovo je posebni zakon koji utvrđuje određene druge procedure. Krivični zakon koji definiše poresku utaju i član 225. koji ste vi čitali, da, on je apsolutno na snazi, ali on govori o tome ako neko pokuša da utaji porez, a ovaj zakon definiše ako neko ima kuću, pa na koju može čak i da plaća porez, da mora da dokaže kako je tu kuću stekao.
Ako me pitate šta sam radio dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, da, ja sam bio predsednik Skupštine grada i trošio sam ogromnu energiju da pojedinim odbornicima pokažem i dokažem i objasnim ovako elementarno jednostavne stvari, gospodine Šaroviću, na prvom mestu vama.