Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade i ministar gospodin Nebojša Stefanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| ministar
Hvala, gospodine Jovanoviću, na jednoj, rekao bih, vrlo sadržajnoj raspravi u kojoj ste i vi otvorili više interesantnih pitanja. Da vam kažem, svaki zakon, znate i sami, koji izaziva pažnju javnosti, koji je suštinski imao određenu složenost izaziva i različita pitanja, tumačenje i naravno primena tog zakona nije uvek samo u donošenju propisa, već i kako ćemo ga primenjivati, ne samo ovaj zakon, već brojni drugi.
Ovaj zakon je važan zato što na jedan sistemski način, i hvala vam na podršci za to, uređuje kako da se efikasnije borimo protiv korupcije i kako da pokažemo da smo kao država posvećeni tome da ne dozvolimo da neko ko je nezakonito stekao imovinu može njom da raspolaže i da one građane koji su to radili legalno prosto ponižava i da kaže vi ste u stvari potpuno pogrešno u životu radili što ste plaćali porez, zato što ste sticali svojim radom svoju imovinu. Naravno, time će se i jedan teret, kako bih rekao, neka senka sumnje skinuti sa određenih ljudi za koje se u javnosti nekad stvara slika da su svoju imovinu stekli nezakonito, a u stvari nisu. Dakle, zakon je tu vrlo jasan.
Što se tiče nekih od pitanja koje ste vi postavili, dva seta pitanja, meni je bilo isto zanimljivo, konsultovao sam se sa kolegama oko toga, pogotovu u slučaju kada stranka ne može da bude prisutna tokom postupka i faktički mi jesmo stavili zakonsko rešenje koje kaže da odsustvo stranke ne zaustavlja postupak upravo zbog želje da budemo efikasni. Znate i sami da se često dešavalo da se različiti postupci, pošto se ovde govori o poreskom postupku, ali u poreskim postupcima, u sudskim postupcima, u svim drugim, često su stranke pokušavale da, koristeći svoja zakonska prava i pokušavajući da odlože termine kontrole, suđenja, bilo čega, izbegnu suštinski odgovornost. Dakle, nismo želeli da se to ovde dogodi.
Međutim, ono što je krovni zakon vezan za poreski sistem, dakle, ovde se ti propisi koji se odnose i na poreski sistem shodno odnosi na ovaj zakon. Dakle, svako ko učini svoje odsustvo opravdanim, ko dokaže da je bio opravdano odsutan u tom trenutku neće snositi negativne posledice. Dakle, u tom smislu mislim da je to tumačenje nešto što jeste važno, ali smo hteli da naglasimo ovu normu. Ona nije u koliziji sa prethodno navedenim iz poreskog postupka. Ovde smo hteli ovu normu da naglasimo baš zbog toga da ne bi nikome učinili verovatnim, kako se i ovde kaže, da može da izbegne odgovornost izbegavanjem svog prisustva u postupku.
Takođe, ovde ćemo imati faktički jedan organ koji će sprovoditi, dakle, to posebno odeljenje u poreskoj upravi, gde ćemo faktički uspeti da na teritoriji cele zemlje ujednačimo postupak, odnosno imaćemo jedinstvene norme kojim će se delovati, što je dobro. Verujem da ćemo na takav način postići… I opet kažem ono što sam rekao u uvodu da to neće moći za dve, tri nedelje, svakako da ljudi ne očekuju da će se čudesno nešto dogoditi. Na kraju krajeva, samo dejstvo zakona stupa na snagu godinu dana od dana donošenja ovog propisa u Narodnoj skupštini, jer su potrebne pripremne radnje, da se izvrši obuka ljudi, da se obezbedi formiranje tih posebnih odeljenja i povezivanje sa jedinstvenim sistemom baza podataka gde će oni moći faktički od drugih državnih organa, imaju oficira za vezu, da crpe podatke koji dokazuju tu vrstu imovine.
Takođe, ono što je vaše drugo pitanje bilo, moram da razmotrim sa kolegama, na prvi pogled mi se ne čini verovatnim da možemo da dozvolimo da bilo ko pristupa ličnim podacima građana sa jedinstvenim matičnim brojem mimo državnih organa. Dajte da razmislimo da li možemo da uspostavimo mehanizam gde bismo u potpunosti isključili zloupotrebu, a u stvari olakšali kanal komunikacije. Vi znate da se ja uvek trudim, najlakše je reći ne može, ne, i to je najlakši odgovor uvek, da vidimo da li nešto možemo, ali naravno da ne ugrozimo bezbednost podataka građana.
Hoću tu da pohvalim, ako neću ja ko će drugi, ljude iz Sektora za informatiku i analitiku MUP-a. Dakle, od trenutka kad je uspostavljen sektor, od trenutka kada su na ozbiljan način napravljene baze podataka, serveri, storidži, svega što se čuva tamo, ni jednom taj podatak, koji su građani dali, ni brojevi ličnih karata, ni pasoša, ni matični brojevi, nikada ta informacija nije ni iscurela, ni ukradena, ni na bilo koji način napustila sigurno čuvanje MUP, tako da hoću da pohvalim njihov rad i mislim da su izuzetni stručnjaci.
Hoću da im se zahvalim zato što su faktički odabrali da rade za svoju zemlju, a uveren sam da bi u privatnom sektoru danas mogli da zarađuju i veće plate i da imaju veća primanja. Dakle, profesionalci koji su odabrali da, iz patriotskih razloga, ostanu u svojoj državi. Hoću da im se zahvalim na dobrom radu, zaista nešto što moramo da istaknemo zato što su to ti ljudi koji nam faktički omogućavaju da mi danas možemo da razgovaramo o elektronskoj upravi, da možemo da razgovaramo o lakšem povezivanju. Na kraju krajeva, oni će biti ti koji će biti zaduženi za sprovođenje određenih segmenata ovih zakona, jer će baze podataka, koje će MUP ustupati poreskim organima i sarađivati sa njima, upravo ići preko tih baza podataka. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Stefanoviću.
Za reč se javio Neđo Jovanović, replika. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Drago mi je da imamo ista mišljenja u pogledu suštinskih pitanja kada se radi o Predlogu zakona, s tim što ću ja učiniti jednu malu digresiju, a to je sledeće. I ovaj Zakon o poreklu imovine, odnosno oporezivanja nezakonito stečene imovine ima delimično i procesni i materijalno-pravni karakter. Dakle, radi se i o procesnim normama i materijalno-pravnim normama. Slično je i sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Samo je jedna mala, krajnje dobronamerna sugestija, a to je da se upravo u ovom zakonu jasno naznači da se procesna disciplina, a kada govorimo o procesnoj disciplini, to onda znači da ja kao stranka u postupku ne ugrožavam postupak, ne utičem na odugovlačenje postupka, da ne opstruiram organ koji vodi postupak, da se tu shodno primenjuju odredbe ZPPPA, odnosno Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. To ovde nije naglašeno na implicitan način, već je samo rečeno – ne učestvovanje stranaka u postupku ili stranke u postupku ne odlaže preduzimanje radnje. Generalna norma. S obzirom da u praksi znam kako to nekad doživi odgovarajući epilog, taj epilog zna da bude štetan za stranke, jer ga organi različito primenjuju.

Ono što želim, ministre, da iskreno kažem jeste da je ova Vlada uspela u jednoj stvari da uspostavi fiskalnu disciplinu, doprinos još većem uspostavljanju discipline u fiskalnom smislu reči jeste ovaj zakon i zbog toga je poštovanje SPS i naš doprinos u svemu tome nešto što će biti naš princip u daljem radu zajedno sa vama. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Jovanović.
Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| ministar
Kao što sam rekao i ono što kaže zakon, na postupak propisan ovim zakonom, ako nije drugačije određeno ovim zakonom, primenjuje se zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
U svakom slučaju, ono što je dobro, nadležni odbor Narodne skupštine danas potpuno jasno, kroz ove reči izrečene tokom ove rasprave, može da zna šta je autentična volja Narodne skupštine kada donosi ovaj zakon, odnosno autora zakona i kasnije, naravno, narodnih poslanika koji ga donose. Tek kroz autentično tumačenje zakona sutra, ukoliko bude bilo različitih posmatranja ove tačke, mislim da je sada nedvosmisleno jasno da imamo nameru da se i odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnose i na ovu normu.
Još jednu stvar sam hteo da kažem. Ono što je meni bilo, recimo, interesantno i tu sam sa kolegama iz Ministarstva pravde razgovara, to je bila krivična odgovornost, to je ono što možda jedan deo ljudi neće u prvom momentu razumeti. Dakle, mi imamo nekoga ko je stekao nezakonitu imovinu u tri godine, dakle, veću od 150 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti ili veću, i mi toj osobi naplaćujemo, prvo, porez od 75%, ali to onda, prvo, uključuje, ako sumnjamo da postoji krivično delo, tužilaštvo i ono utvrđuje krivičnu odgovornost, ali ne samo za preostalih 25%, već i na drugu imovinu koju to lice može imati. Mi onda možemo da oduzmemo 100% te imovine, ali u tom trenutku se uključuju tužilaštva i u smislu druge imovine koju to lice poseduje.
Ako ste vi, recimo, 2007. godine, vi, neko lice, steklo 2007. godine, ne znam, 30 hiljada evra, 2008. godine 100 hiljada evra, onda 2009. godine nije steklo imovinu, pa 2010. godine jeste, vi faktički nemate u tri godine sticaj… Tako je, ne možete da primenite ovaj zakon. U slučaju da postoji krivično delo vi možete u drugim godinama, ako utvrdite osnove za postupanje po ovom zakonu, da primenite i zakon na drugu imovinu.
Hoću da kažem da mislim da je dobro smišljeno da imamo faktički, da ne može da se izbegne zakonska kazna za krivično delo, a da svakako imamo mogućnost i instrumente za oduzimanje imovine, tako da mislim da je to važna poruka, jer, nažalost, baviće se i ovim poslom u MUP-u shvatio sam da nosioce organizovanog kriminala brine samo jedna stvar – oduzimanje imovine. Ne brine ih toliko odlazak u zatvor, nažalost, naravno da pokušavaju da to izbegnu, ali najviše boli kad im se oduzme imovina. I vi kada imate mogućnost da danas oduzmete i imovinu koju ne mogu da prikažu, odnosno da dokažu njeno poreklo i imovinu stečenu kroz krivično delo, vi imate postignutu baš tu lekciju koju hoćemo da ih naučimo, a to je da se krivično delo ne isplati.
S druge strane, ovo što ste rekli, i potpuno se slažem, da je ova Vlada uspela zajedno sa Narodnom skupštinom, ja to volim da istaknem jer je Narodna skupština zaista u ovom procesu bila važna, da uspe da postigne jednu fiskalnu disciplinu da naplaćujemo mnogo više poreza, jer taj porez kada ljudi kažu – da, naplaćuje se porez, da, to su naše škole, bolnice, putevi, sve ono što se gradi u ovoj državi gradi se iz poreza, gradi se iz prihoda koje država ima, gradi se iz onog što ostvari naša država, što ostvare firme i preduzeća, što ostvari privreda. Svi ti porezi služe da možemo da gradimo bolju zemlju.
Što bolji budemo u naplati poreza, što bude normalnije kod ljudi ne da razmišljaju o načinima kako će da nađu neku rupu i da plate manje ili da pokušaju da izbegnu plaćanje poreza, već kako će da plate porez i da budu mirni sa novcem koji su zakonito ostvarili, tim pre ćemo imati još bogatiju, još moćniju državu koja će moći više da uradi za svoje građane.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala gospodine Stefanoviću.
Sada reč ima Aleksandar Stevanović.
Izvolite gospodine Stevanoviću.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala. (Isključen mikrofon).
(Narodni poslanici dobacuju.)
Mogu ja i glasnije nije nikakav problem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvinite nije bio uključen mikrofon.
Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Dakle, ovo je jedan zakon koji u suštini se bavi više pravdom nego vladavinom prava. S te strane možemo reći da smo u nemogućnosti da brzo izgradimo vladavinu prava u Srbiji, što inače i nije nešto što je realno očekivati da se desi preko noći, jer i druge zemlje su vladavinu prava i nezavisne institucije jako dugo gradile. Pitanje je u stvari koliko smo mi stigli u tom procesu.

Ovaj zakon u suštini služi da nam premosti neke stvari koje uobičajene institucije, uobičajeni krivični postupak i druge institucije sistema jednostavno nisu uspele da urade iz mnogo razloga. Ti razlozi su vrlo često bili prilično objektivni, pošto je Srbija prošla kroz jednu veliku promenu sistema i iskustva drugih zemalja nas uči da nikada ta promena sistema nije bila lišena zloupotreba koje su se dešavale u tim periodima i velikih nepravdi koje su na neki način uništavale koheziju jednog društva.

Tako da je moje pitanje, ako smo se već odlučili na ovakav zakon protiv koga poslanička grupa Stranke moderne Srbije nema ništa protiv, zakon nije predugačak, prilično jednostavan u svojoj materiji, zašto smo čekali 2020. godinu? Ono što je dobro je da se zakon donosi na kraju mandata jedne većine, jer u tom slučaju, pošto se ne zna ko će biti naredna većina, taj zakon se može odnositi na svakoga. S te strane može se reći da nije u svojoj esenciji politički motivisan. Ali ono što će ostati kao jedan kamen u cipeli je zašto smo čekali da donesemo ovaj zakon do 2020. godine?

U osnovi smo priznali da više ne volimo ishode sistema koji ne funkcioniše u potpunosti kako treba, nego što smo uspeli da taj sistem postavimo da funkcioniše u svakom svom segmentu. Jednostavno, ovaj zakon daje odgovor na jedno tipično pitanje koje kaže da se pravda obično i žarko želi, ali ko traži pravdu najverovatnije će je tražiti jako dugo. Ovaj zakon pokušava da taj put traženja pravde koja je bitna za koheziju jednog društva koliko god je mi posmatrali različito učinimo bržim i izvesnijim.

Međutim, ono što bih istakao je da nema zamena za institucije kao što su sudstvo, za dobar krivičan zakon, za ljude koji su lišeni pritisaka svake vrste i koji su u stanju da rade svoj posao. U suštini, nema zamena za institucije koje tvore vladavinu prava ili ti koji tvore jednakost svih ljudi u jednoj zemlji pred zakonom.

Logično je imate velika očekivanja od ovakvog zakona i ona se dosta često podgrevaju u javnosti. Međutim, ono što će verovatno biti razočaravajuće baš za one koji kažu da jako žele pravdu, a nisu svesni koliko je pravda, barem ona nebeska velika pravda vrlo često daleka, i da su najveće zloupotrebe u Srbiji urađene po zakonu, odnosno da su mnoge od zloupotreba koje su se desile u Srbiji u ovom momentu teško dokazive u sadašnjem sudskom sistemu.

Iako se ovde svi slažemo da je na primer tunelovanje ili ti probijanje pravnog lica kada vi koristite društvo sa ograničenom odgovornošću kao da je to vaša privatna imovina i da niste u odnosima sa poveriocima i svim ostalim, radnja koja jeste krivično delo, iskustvo prakse naših sudova nam je dokazivalo iznova i iznova da se tunelovanje gotovo nikada nije dokazalo ili da su ti procesi trajali jako dugo, a da su ishodi na kraju bili razočaravajući za one koji su mislili da su dokazali takve stvari.

U ovih 20 godina promene sistema, koji se jako dugo menjao u Srbiji i nije se dovoljno promenio da bismo rekli da je Srbija postala jedna prava zapadna zemlja u kojoj postoji nesporna vladavina prava i nezavisne institucije, imali smo mnogobrojne slučajeve gde se sticalo na način koji je krajnje čudan i čije posledice ne samo da se ogledaju u tome da je neko stekao, nego da je svima nama ostalima ostavio troškove takvog sticanja.

Imali smo mnogobrojne slučajeve da su uništava pravna lica u Srbiji tako što su kupovana iz pozajmljenog kapitala, a taj pozajmljeni kapital su davale banke koje nisu imale ama baš nikakve želje da im se te pare vrate, pa kada onda sa tuđim parama koje ne morate vratiti kupite neku firmu nemate nikakav problem da nakon nekog vremena tu firmu gurnete u dugove, izvučete pare iz te firme i te pare da postanu vaše privatne pare. Toga je u Srbiji bilo toliko i toliko je štete napravljeno upravo takvim ponašanjem da je jako teško izvesti konačnu računicu.

Međutim, ono što je najverovatnije problem sa ovim zakonom je da će upravo najveći igrači koji su radili takve stvari ostati izvan domašaja tog zakona jer što ste radili u stvari veća nepočinstva, što ste više firmi upropastili, što ste više banaka gurnuli u propast koje mi sada kao građani Srbije tu propast plaćamo iz budžeta ili plaćamo kroz nove emisije obveznica Srbije iznova i iznova, problem je što najverovatnije tu nećemo videti pravdu iz prostog razloga što je u većini slučajeva ovo rađeno pod dobrim pokrićem zakona i što su radili ljudi, a tu ću se vratiti na jednu drugu stvar.

Kada uzimate 100 miliona ili 200 miliona, to boli ljude u Srbiji, ne boli ih što je neko uzeo 10 ili 20 hiljada, i to jesu najveći problemi koji postoje u Srbiji, vi onda imate i mogućnost da sebe zaštite u pravnim postupcima, da napravite najbolje šeme za izbegavanje poreza koristeći kako srpske propise, tako i mogućnost saradnje sa poreskim oblastima koje uopšte ne žele sarađivati sa Srbijom, znači ofšor zona određenih, iako nema ništa nelegalno u poslovanju sa istima, ali ima aktivnosti koje su jako blizu nelegalnih i da će konačno suma sumarum biti i sa ovim zakonom jako teško dokazati upravo najveća kriminalna dela koja su se desila u Srbiji.

Moja skepsa je dosta duboka i mislim da će u stvari tu ključno pitanje biti ne da li se prošlost može ispraviti, da li se mora platiti cena za nešto što drugi popiju u kafani, nego je pitanje da li danas možemo postaviti sistem i da li ovaj zakon stvara ono što je esencija odbrane zemlje od krivičnih dela, a to je da dobit od kriminala nije lako dostupna, da je rizik činjenja krivičnog dela veliki, a da su institucije sposobne da ta dela procesuiraju.

Tu ću se opet vratiti na ono što sam već rekao. Mislim da je esencijalno bitno da ljudi koji budu radili u poreskoj ovaj posao budu obučeni, izuzetno obučeni, da imaju podršku pravnu, pošto ako ulaze u procese neće ulaziti sa ljudima koji su naivni i koji neće imati dobru pravnu podršku, vrlo kvalitetnu, da budu adekvatno plaćeni jer pre ili kasnije ljudima koji rade rizične poslove, za osrednje pare, to dosadi da rade jer vide da su neke druge odluke bolje. Opet, imajući u vidu da je nerealno očekivati da nekoga platite 10.000 evra da radi taj posao jer bi se onda digla kuka i motika, između ostalog, zašto se to dešava, onda je pitanje da ljudi koji se bave tim postupku prvi vide da taj postupak ima smisla, odnosno da dolazi do procesuiranja.

U vreme baš dok je iz vaše nadležnosti ministre, u MUP nije bilo naročito dobrih plata, sada je drugačije i dok nije bilo dobre opremljenosti, ljudi su govorili da plate jesu male, ali ono što ih je nerviralo to je da njihov rad na kraju padne u svakom pogledu i onda ne samo da su radili za malo, nego su se pre nekih pet, šest godina donekle osećali kao da to uopšte nema smisla i da u Srbiji nepravda pobeđuje, gotovo konstantno.

Stoga ako mi želimo ovakvim zakonom da instant u određenim godinama postignemo što ne možemo kroz redovne pravne forme, esencijalno je da oni koji stave svoje vreme, a ja bih rekao verovatno i svoju bezbednost u pitanje imaju osećaj da to ima smisla.

Ono što je dugoročno bitno za Srbiju nije donošenje leks specijalisa koji se bave utvrđivanjem da je neko stekao bogami poveliku imovinu, a da to ne zna da objasni. To je posledica. Vrlo je nenormalno da ako imate prosečnu srpsku porodicu i da kažemo da su to tri i po osobe, ajde da kažemo da je jedno dete, vrlo često i punoletno. Vrlo je teško očekivati da imate porodicu koja ne zna kako je stekla 450.000 evra, što je granica za gonjenje, pošto se najčešće ono što se stekne krivičnim delom rasporedi i na porodicu i na rodbinu, a u novije vreme i na ljude koji nisu rodbinski povezani, da bi sakrili tragovi.

Dakle, nije uopšte sporno da to treba da se istraži. Međutim, ono što jeste pitanje kako smo došli u poziciju da se to uopšte može desiti u Srbiji? I ono što jeste činjenica kažem vladavinu prava niko nije izgradio za dve, za pet, za deset godina. Ali, ono što jeste poenta je da pored ovog zakona mi moramo imati stalan rad na unapređenju institucija. Jer, samo ako imamo sve institucije unapređene, nezavisne, pod vladavinom prava mi možemo imati ono što je ključ, a to je da se kriminal ne isplati ili da se isplati onima koji su baš skloni riziku, pa žele to da prihvate. Većina ljudi nije. Problem je kada se takvim aktivnostima počnu baviti oni koji se nikada ne bi bavili, jer vide da i drugi lepo prolaze. I tu je suština.

Da bismo napravili institucije moramo znati kako se institucije prave. Možemo mi doneti ovaj zakon, ali ako ne reformišemo sudstvo, bojim se da će tu biti klimavo i da ćemo više raditi po leks specijalisu koji može da obuhvati neke, nego što ćemo raditi po onome što je standardna praksa u svetu. Ne očekujem ja, niti bilo ko u Srbiji da imamo sudstvo kao u Švedskoj za dve ili pet godina, ali očekujemo da se konačno počne raditi na tome da se u mnogome umanje efekti jedne užasne reforme sudstva koja se desila. To je nešto što se mora načeti, jer bez toga, bojim se, da bi mnoge stvari mogle da tapkaju u mestu. Uz puno uvažavanje, da kakvi smo mi ovde Skandinavci, takav će nam i sudija biti pre Mile nego Knut i sutkinja će biti pre Milica nego što će biti npr. Skarlet. To je potpuno jasno.

Takođe, ono što je bitno reći kod izgradnje institucija jeste da pokažemo da u zakonima i kod primene ovog zakona i svakog drugog, ne postoji onaj momenat kada se ljudi plaše da primene ono što je u njihovoj nadležnosti, a to je mnogo često kod nas slučaj i to je nešto što nas sputava da razvijemo nezavisne institucije, funkcionalne institucije, institucije pod vladavinom prava, a vladavina prava i nezavisne institucije jednoj zemlji u ekonomskom razvoju, u jednoj elementarnoj pravdi i stvaranju osećaja ugodnosti, vrede više nego mnoge stvari koje mi ističemo u prvi plan i preduslov i da bi Srbija postala zemlja inovacija, Srbija postala zemlja brzog rasta, Srbija zemlja u koju žele ljudi da se vrate, Srbija u kojoj ljudi žele da ostaju.

Opet ću ponoviti, to nije lak proces, ali ono što je neophodno raditi je raditi svakog dana iznova i iznova, koliko god bilo dosadno i koliko god se nekako osećali u Srbiji frustrirano zbog toga, a dobijali smo neke izveštaje gde je bilo pitanja šta više da uradimo i to je tačno.

Šta bih još istakao? Srbija je jedna zemlja u kojoj se vrlo rado voli voditi politika poluistinama i neistinama, mnoge su političke karijere građene na potpunim neistinama i lažima i to se i danas radi. Eklatantni primeri su ludačke poruke koje si tuču npr. migranata. Imali smo kasnije i priče oko vakcinacija, imali smo priče i kada je reč o nelegalnoj gradnji i slično. Ako se ovaj zakon ne objasni građanima Srbije vrlo jasno, a to je da i uz najbolju volju i da imate najbolje ljude ovog sveta koji ga primenjuju, a mi smo svi obični ljudi, počevši od ovog parlamenta, preko izvršne i sudske vlasti, ono što ljudi u Srbiji osećaju kao kolosalnu nepravdu neće se ispraviti onoliko koliko oni misle da hoće, koliko god to bolo oči. Bitno je da ne bismo u nekom momentu u budućnosti rekli – pa, ovo je ništa, jer ovo ne mora biti ništa. Ovo može biti nešto, jedno solidno nešto.

Takođe, druga stvar koju treba objasniti je da ovaj zakon, pošto prvo očekivanje će biti da služi u tipičnoj srpskoj političkoj igri ja ću te tajkunom, ti ćeš me tajkunom i lopovom, ali on ne služi za to. Ovaj zakon je za sve građane da se objasni da poenta ovog zakona nije da neko ko je stekao radeći na crno, neku nekretninu od 10 ili 20 hiljada evra na periferiji malog grada, da ta osoba treba da strepi. Ta osoba, kakvih je mnogo u Srbiji, usled toga što smo živeli u jednom neizgrađenom društvu koje se ni do dana danas nije u potpunosti izgradilo, nije predmet ovog zakona, a vrlo je lako praviti kampanje političke koje bi bile identične npr. kampanji koja se sada vodi protiv migranata, koji su nikakva opasnost za Srbiju, a koji su postala vrlo dominantna tema kampanja. Jednako tako možete voditi kampanju i reći da je poenta ovog zakona da nekome otimate 10 hiljada evra imovine, koju je stekao radeći na crno. Jednostavno, to nije slučaj i stoga je isto potrebno pažljivo objasniti zašto je na 150 hiljada povučena granica, a povučena je zato što imamo pravni kontinuitet i jedan zakon, recimo iz 2003. godine, koji je potpisao da se sva imovina preko 200 hiljada, a ona ispod ne mora. Tako da je postavljanje na 150 hiljada prilično, kako bih rekao jedna razumna visina.

Iznad svega, ponoviću kao zaključak, nemamo ništa protiv ovog zakona, ne mislimo da će epohalno doneti pravdi, mislimo da će pomoći tome što nismo izgradili vladavinu prava kakva postoje i u zapadnim zemljama, što nismo dovoljno reformisali sudstvo, što je to proces koji traje, da ćemo na taj način uspeti da premostimo neke stvari, da odvratimo neke ljude od kriminala, da možda kaznimo one koji se bave kriminalom. Verujem da će se mnogi koji su se oprezno upuštali u dela koja su na granici kriminala, proći, ne ispod rada, nego nećete ih moći procesuirati, ali isto verujemo da neće baš svako kome padne na pamet, moći da uzima i zloupotrebljava bilo državni položaj, bilo da do novca dolazi na druge nelegalne načine i to je dobra stvar. Jer, ne valja ako baš kršenje zakona postane masovna igra i sa te strane, ovaj zakon to sprečava i to je dobra stvar.

Međutim, za kraj, još jedanput ću ponoviti, ne postoji zamena za predanu, svakodnevnu, tešku, dosadnu, užasavajuću frustraciju, frustrirajuću izgradnju vladavine prava. Ne postoji skoro ništa što je bolji autput države, vladavina prava, nezavisno sudstvo, nezavisne institucije. To je ono što pokreće društvo i to je ono što razlikuje Srbiju koja raste u boljim godinama 4% ili 5% koristeći mnoge prečice koje se sada koriste od Srbije koja bi rasla 6% ili 7% bez prečica.

Put je težak, ponoviću, put je dosadan, na tom putu nema atraktivnih medijskih stvari, a da biste se bavili politikom morate biti reizabrani, ko god da je, ili morate biti izabrani, a niste bili, to je isto istina, ali zato zamene nema.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije, kažem još jedanput, nema ništa protiv ovog zakona, ali ističe da on može biti pomoć, da on može biti dodatak, ali ne može biti zamena za ovaj dugački, dosadni proces koji na kraju daje dugoročno održive i najbolje plodove, a ja ću, kao papagaj, ponoviti u ovoj Narodnoj skupštini stoti put, to se zove vladavina prava, to se zovu nezavisne institucije. Hvala vam na pažnji.