Ne znam da li imam, gospodine Marinkoviću, evo pitajte Martinovića i Marijana Rističevića, pošto ja vidim da su oni ti koji određuju šta i kako i onda se posle žale kako su ugroženi. Možda i da osnujemo neku grupu pod nazivom „pravda za Marijana“ i da se onda svi zajedno borimo za njegova poslanička prava za koja tvrdi da su ugrožena.

Kako što vidite, iako ovi iz režima pričaju o nekakvoj srdžbi, pa ja mislim da nema čoveka koji je više osmeha vama podelio i zaista jeste smešni i jeste zabavni i, kao što vidite, ja ne prestajem da se smejem.

Istine radi, nisam ja taj koji optužuje Aleksandra Antića, koji optužuje socijaliste za saradnju sa najgorim lopovima, to ste upravo vi iz SNS. Aleksandar Marković, evo, primera radi, je lagao ovde u živom prenosu građane Srbije kako je podneo krivične prijave i kako su samo na opštini Vračar ukrali više stotina miliona evra. To je u stenogramu. Tražio sam tada da gospodin Marković pokaže makar jednu krivičnu prijavu koju je podneo u relevantno vreme za te milionske, i to u evrima, krađe. Nije podneo ni jednu.

Vi pričate kako je Dragan Đilas ukrao 619 miliona evra, ali ga ne procesuirate. Donosite Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Ja sam se poradovao, konačno taj Đilas da ode u zatvor, konačno te pare da vratite zakonu, pitam – da li se odnosi na njega, pa opet se ne odnosi. To je vaš problem. Vi pričate o Bastaću, kažete da je lopov, kriminalac, da je ne znam šta, ali ga ne procesuirate. Vi ste režim koji najviše priča o kriminalu, a koji nije u stanju bilo koga da procesuira. To je vaš problem. Jedno pričate, drugo radite, a iza vas ne ostaju nikakvi rezultati.

Hvala, kolega Šaroviću.
Pravo na repliku ima kolega Marković.

Ja sam mogao od poslanika, recimo, Balše Božovića, Milojičića ili nekog od poslanika DS da očekujem ovakav žal za sudbinom funkcionera DS na bilo kom nivou, u opštinskom, gradskom ili republičkom, ali nisam znao da postoji i kod Nemanje Šarovića ovolika žal i zaista ne umem to da objasnim. Dakle, ja verujem da je njemu krivo zbog toga što će se i Dragan Đilas i Mišković i ostali tajkuni naći, odnosno doći pod udar ovog zakona o kome danas raspravljamo. Dakle, verujem da je njemu žao.

Verujem da se on vezao za Dragana Đilasa na ličnom nivou, jel tako, u tim godinama saradnje, a obilata je bila ta saradnja u Skupštini grada. Kako da vam kažem, ovo nije fontana želja, sad šta bi voleo Nemanja Šarović, da li bi Nemanja Šarović voleo da Dragan Đilas odgovara ili ne, to je potpuno irelevantno, da kažem, u ovoj raspravi.

Kada je reč o drugom pitanju, a to je pitanje onih 19 hiljada evra, opet, predsedavajući, mogu da vam kažem da izražavam bojazan da će se pod udar ovog zakona, odnosno da će predmet ovog zakona biti i slučaj prethodnog govornika, odnosno 19 hiljada evra koje je nezakonito naplatio. Čovek je nezakonito naplatio nepostojeće dnevnice, tako što je prikazivao da putuje svaki dan do Vranja ili gde već po Srbije. Dakle, apelujem da nadležni organi istraže tom prilikom i tu pojavu, odnosno taj slučaj. Da li je na zakonit način stekao 19 hiljada evra?

Još nešto, predsedavajući, videćete jednu zakonomernost, 19 hiljada evra, problematičnih, nezakonitih, a sa druge strane 19 hiljada glasova, koliko je prethodni govornik dobio na zadnjim izborima u gradu Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde sedi 10-ak kolega, pravda za kolege. Ako neko onako uvredljivo i posprdno kaže – pravda za Marijana, samo zato što sam tražio da se te replike malo suze, da ne traju mnogo duže od dva minuta, što piše u Poslovniku, da se replike odnose na prethodnog govornika, da se ne replicira po pet, šest puta uzastopno, da ne gubimo vreme, da svaka sednica košta, ali da razumem želju predsedavajućeg da dopusti dijalog i da to toleriše, ali sam tražio da te nenamerne zloupotrebe, ta tolerancija ne ode predaleko i previše.

Staro pravilo kaže da su najbolji zakoni i najbolja pravila ona koja se sprovode. Ovaj Poslovnik nisam pisao ja, nisam čak bio ni poslanik kada se ovaj Poslovnik pisao, ali mislim da makar neka osnovna pravila treba da poštujemo. Ne možemo da dođemo u jedan sat popodne, napravimo jedno 20 uzastopnih replika itd, onda odemo kući, a istih 10-15 ljudi sedi ovde u Narodnoj skupštini, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju. Uvek vidim iste kolege koji strpljivo sede itd, ne zloupotrebljavaju ni jedno pravo, posebno ne preterano, a uvek imamo ljude koji imaju pravo na pet, šest, sedam uzastopnih replika i posle odu kućama, a mi svi bez obzira na poslaničku grupu, koji danima ostajemo ovde, sedimo.

Tražim da se sa tom tolerancijom ne pretera previše. Razumem želju predsedavajućeg da se dijalog vodi itd, ali da ne bude po pet, 10, 15 uzastopnih replika i da traju po četiri, pet minuta. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

U potpunosti shvatam i uvažavam vašu sugestiju kada je reč o replikama i molim narodne poslanike…

Gospodine Šaroviću, dozvoliću vam, obzirom da se kolega Marković obratio vama direktno, repliku i onda vas molim da pokušamo da zatvorimo krug replika i da se vratimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Izvolite.

Dobro je, gospodine Milićeviću, da vi niste došli ovde u ime SPS da ukidate demokratiju. Strahovao sam, kada su zamenili predsedavajućeg, nakon mojih kritika da nema SPS, ali evo tu je sada Neđo, tu je sada potpredsednik, ide na bolje.

Dakle, mnogo toga je što ova gospoda treba da objasne. Ako sam dobro shvatio, oni se žale da je previše demokratije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da im smeta i ovo malo što opozicija može da govori u skladu sa ovim Poslovnikom onda kada nam dozvolite. To je upravo najbolji mogući pokazatelj načina koji vi vidite demokratiju.

Maločas, kaže Martinović - ako želiš Šarović da prizna, još uvek nisu izrečene novčane kazne za ovo poslednje oduzimanje reči koje sam dobio. Još uvek nije tako, još uvek vi to niste stavili na dnevni red gospodine Martinoviću i sad ja treba valjda da kažem - vidite kako ste vi moćni, kako ste vi svemogući i kako vi odlučujete da li će drugi poslanici, za koje kažete da su vam kolege, primiti platu narednog meseca ili neće.

Nije to demokratija gospodine Martinoviću. Vi ako ste pravnik, ako ste doktor prava, ako išta u pravu razumete, treba da razumete da je ovde 250 ljudi koji su jednaki. Ja ovde nikada nikog nisam uvredio, nisam upotrebio ružnu reč, nisam psovku, ali da se trudim politički, kulturno, civilizovano da vam učinim nemogućim život u Skupštini, trudim se i to očigledno uspeva.

Izluđuje vas to što govorim, ne možete politički da se obračunate i zato me kažnjavate. Ali, kakav je junak onaj koji ne može drugačije da se obračuna s političkim protivnikom, nego tako što će mu udariti na egzistenciju? Nema tu junaštva, niste vi junaci.

Vi da ste junaci vi bi to ukinuli, pa ne biste svaki put krug replika prekidali kad treba da govori neko iz opozicije, nego bi dozvolili da se sučele stavovi. Ako ste tako moćni, tako obrazovani, tako dominantni, pa vi bi bili oduševljeni, tražili bi što više ovakvih debata da bi videli građani Srbije koliko ste vi stručni, koliko ste dobri, koliko su vam zakoni u interesu građana. Ali, nije tako.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Obzirom da ste se najpre meni obratili, da sam došao, koliko sam shvatio da suspendujem demokratiju, naprotiv, ne. Vi znate da sam ja uvek za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, ali bih voleo da se vratimo na ono što jeste tačka dnevnog reda, pa da tu sučelimo argumente.
Dakle, da se ipak sa terena politikanstva vratimo na argumentovanu i demokratsku raspravu o zakonskim predlozima koji su važni. Razumem i vašu potrebu i to je vaše legitimno pravo, ali maločas ste imali konkretnu repliku na kolegu Markovića, pomenuli ste kolegu Martinovića, koji sada ima osnov za repliku.
Izvolite, kolega Martinoviću.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

I, evo, molim vas, pošto ću pomenuti gospodina Šarovića, da mu date pravo na repliku, pošto je Narodna skupština Republike Srbije hram demokratije i te blagodeti demokratije treba da uživa i moj kolega Nemanja Šarović.

Samo jednu rečenicu vezano za ono što je on rekao, a Milorad Mirčić je svedok. Na jednoj od proteklih sednica Administrativnog odbora bio je utvrđen dnevni red. Na dnevnom redu nije bilo novčano kažnjavanje bilo koga, pa ni gospodina Šarovića.

Međutim, moje kolege iz SRS su bile nepoverljive prema meni, pa su mislile da ću ja to da stavim kao dopunu dnevnog reda, jer valjda nemam hrabrosti da stavim na dnevni red izricanje novčanih kazni. Kada se to nije desilo oni su ljudi napustili sednicu Administrativnog odbora.

Dakle, nemam ja nameru i nije suština parlamentarnog života da se bilo kome ugrožava egzistencija. Novac treba Nemanji Šaroviću isto kao i meni, i on čovek ima svoju porodicu isto kao što imam i ja, i nije stvar ovde u tome da jedni drugima ugrožavamo egzistenciju. Ali, ja hoću da kažem nešto što je mnogo važnije i zaista se više neću osvrtati na ono što kaže kolega Šarović, jer mislim da je to potpuno razvodnjavanje ove teme.

Ne mislim ja da je SRS predmet uređivanja ovog zakona i to što sam napustio SRS, ne mislim da je SRS na bilo koji način opljačkala ovu državu, nema potrebe vi da se zbog toga uzbuđujete. Predmet ovog zakona su oni koji su upropastili Srbiju od 2007. godine, u stvari, oni su počeli da upropaštavaju i ranije, neko je pominjao godinu 2007.

Od 2007. godine u Srbiji postoji elektronska evidencija imovine i elektronska evidencija poreskih prijava. Zato smo mi morali indirektno da uzmemo 2007. godinu kao nultu godinu od koje se računa da li si na zakonit ili ne nezakonit način stekao imovinu. Inače, suštinski, politički, mi o nezakonitom sticanju imovine možemo da govorimo do 2001. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o privatizaciji, a u nekim slučajevima i tokom devedesetih godina, jer ne bi bilo pošteno da se kaže da su baš svi tajkuni nastali posle 5. oktobra. Neki su bili i za vreme Slobodana Miloševića, pa ih je DOS preuzeo, a neke je DOS i proizveo.

Ali ovde je suština, ne u bilo kojoj stranci i ne u bilo čijem imenu, nego u svakome onom ko ne može da dokaže da imovina koju je prijavio nadležnom organu odgovara njegovim prihoda, pa bez obzira kako se taj čovek zvao. Naravno da građani Srbije znaju da su to pre svega oni koji danas predstavljaju opoziciju Aleksandru Vučiću, a oličeni su pre svega u ovom Savezu za Srbiju koji vodi Dragan Đilas. I ovde se ne radi o prostoj utaji poreza. Da bi građani Srbije razumeli o čemu se ovde u suštini radi, nije Dragan Đilas kriminalac zato što je utajio porez, nego je Dragan Đilas po našem mišljenju prekršio zakon zato što je prijavio da ima isključivo platu gradonačelnika, a na bankarskim računima ima 619 miliona evra. To nije moguće da se dokaže.

A da je on plaćao porez, verovatno jeste, ali se postavlja pitanje – gde, kojoj državi i na koji prihod? Nemoguće da je plaćao silan novac za gradonačelničku platu. Ovde se ne radi o utaji poreza. Napominjem još jednom, utaja poreza je utaja poreza, to je krivično delo i ovim zakonom niko od tog krivičnog dela neće biti amnestiran, ovde se radi o tome da je neko prijavio da živi od plate, a ima pet vila, 10, stanova, ima jahte, ima ofšor kompanije itd. Takvih nema u SRS, ja sam ubeđen i ja to znam. Nemate potrebe da zbog toga toliku količinu besa svaljujte na SNS, ali da ih ima u DS, u stranci Borisa Tadića, da ih ima kod Dragana Đilas, pa ima ih na pretek.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.

Kolega Šaroviću, mislim da smo razjasnili da kolega….

(Nemanja Šarović: Jel rekao Martinović da mi daš reč?)

Naravno kolega Šaroviću. Zar ste mislili da vam neću dozvoliti repliku?

Prosto želim da vam kažem da je kolega Martinović bio jasan da nije mislio na SRS, ali izvolite, imate pravo na repliku.