Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Naime, vrlo je hrabro danas na dnevnom redu da diskutujemo o ovom zakonu, iz prostog razloga što će biti puno zameranja, postoji dosta tajkuna ili onih bogataša koji neće da plaćaju porez. Meni je nezamislivo da neko u ovoj državi, devastiranoj do 2012. godine, ne plaća porez. Ne plaća porez, pazite, čovek poseduje ne znam šta na ovom belom svetu i neće da plati porez. Pa, kako neće da plati porez? Taj porez direktno ide u budžet, tako se puni budžet, akcize, porez, donacije, a iz budžeta se grade vrtići, grade se škole, infrastrukture i sve ostalo, sramotno je to.

Godine 2012, kada je SNS došla na vlast, mislim na republički nivo, pobedila je ona 2010. godine na lokalnim izborima i na Voždovcu i u Zemunu i na ostalim opštinama, a što se tiče republičkog nivoa žestoko smo krenuli da se borimo protiv korupcije, doneli smo masu zakona, bilo je izmena i dopuna zakona i to je jako dobro. Zašto? Pa zato što imamo odgovornost prema ovim ljudima, i niko nije pošteđen. Na primer, u 2019. godini doneli smo 584 pravosnažno osuđujuće presude, što je dobro, između ostalog, tu ima funkcionera, i treba da bude tako, pa tako se radi. Kako ćemo da iskorenimo korupciju?

Kaže, gospodin Dragan Đilas, jedan od velikih tajkuna, on za sebe kaže da nije tajkun, naprotiv, kakav je on tajkun, on je samo jedan običan čovek koji poseduje 619.000.000 evra. Pa bih ja upitala – kako je moguće da on poseduje 619.000.000 evra, od toga samo o nekretninama 25.000.000 evra, ali idemo redom.

Na Đilasove tvrdnje da nije tajkun, da se nije enormno obogatio upravo koristeći politički uticaj, a znamo da je Đilas 2007. godine prijavio samo ženinu kuću na Dedinju i automobil „sab“ 2003. godište, kao i 70.000 ušteđevine, godine 2016. on prijavljuje, a od 2013. godine nije bio na vlasti, samo u svojim nekretninama 2.022.000 evra vrednosti plus 4.500.000 evra za jednu zgradu, i to nije 4.500.000 već dva puta više, i tako redom. Ali to on prijavljuje.

Istina je nešto drugačija. Istina je da samo u nekretninama ima 25.000.000 evra, pa ću ja da krenem redom, ali ne ja kao Ljiljana Malušić, ne daj bože, nego podaci iz APR-a, kao i Agencije KRIK, da se zna, KRIK je mreža za istraživanje kriminala i korupcije.

Idemo redom. Lokacija Vračar-Beograd, gospodin Dragan Đilas – jedan stan od 90 kvadrata, 200.000 evra. Idemo dalje. Đilas poseduje i dupleks u potkrovlju zgrade u blizini Hrama Svetog Save – 185 kvadrata, 450.000 evra.

Molim vas da me ne prekidate, ja nikada nikoga ne prekidam, pa posle možemo da polemišemo, prosto da me ne dekoncentrišete.

Dalje, Stari grad, kompanija Dragana Đilasa poseduje četvorosoban stan kod Studentskog trga – 148 metara kvadratnih, 298.000 evra. Stari grad-Beograd, „Multikom grupa“ – 65 kvadrata, 135.000 evra. Dvosoban stan kod Studentskog trga u Dobračinoj ulici Đilasova kompanija „Multikom grup“ kupila je avgustu 2014. godine za 120.000 evra.

Idemo dalje, Stari grad-Beograd, ja vas upozoravam, biće mi potrebno sat vremena za sve ovo što ima, ja zaista neću da govorim sat vremena, negde ću na trećini da prestanem, pa ćemo po amandmanima da pričamo i dalje o njemu, „Multikom grup“ u julu 2014. godine – stan 55 metara kvadratnih, 116.000 evra. Vračar-Beograd, ponovo „Multikom grup“ – 91 kvadratni metar, 190.000 evra. Pa onda idemo Vračar-Beograd, takođe „Multikom grup“ – 43 metra kvadratna, 103.000 evra. Znači, nije to moja priča, ne daj bože, nego prosto APR-a i KRIK-a. Pa onda, Đilasova firma je jednosoban stan kod Hrama Svetog Save kupila za 67.000 evra u julu 2014. godine. Onda Majdanpek – 48 kvadratnih metara, 16.500 evra.

I tako, draga gospodo, ovo je materijal, ja ću pričati i dalje o tome, zato mi danas raspravljamo o ovom zakonu. Bilo, ne ponovilo se. Znate zašto je mogao da radi ovo, ne samo on, nego svi ljudi koji Republici Srbiji ne plaćaju porez i enormno su se obogatili? Pa zato što su donosili upravo zakone da bi njima odgovarali.

Hvala na pažnji. Sa zadovoljstvom ću da podržim Predlog ovog zakona.

Hvala, gospođo Malušić.
Sada reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste Srpska napredna stranka-Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, govoriću o svim onim problemima, svim onim stvarima koje se tiču malih sredina, ali ovaj zakon o kome sada govorimo je zakon koji je trebalo da se donese mnogo ranije. To je zakon koji je trebalo da reši sve one nedoumice onih koji su 2000. godine došli na vlast i „oslobodili“ sve nas od onih društvenih firmi, od onih preduzeća koja su u to vreme radila, koja su radila za vreme bombardovanja, za vreme rata, oni su 2000. godine došli i sve to uništili na najgori način. Posle njih ostala je katastrofa, posle njih dosta je od njih bilo bogatih ljudi. To je ono o čemu su govorili, o tome je govorio jutros i gospodin Šešelj, govorili su o svim onim negativnim stvarima onih koji su uništili našu zemlju posle 2000. godine. Baš sada, ovog puta, ovaj zakon dolazi na dnevni red, Predlog zakona o poreklu imovine, jer treba da znamo ko ima i odakle mu.

Od 2004. godine sam u politici u jednoj maloj opštini i sredini, gde sam na svoje ime i prezime izlazio uvek, do današnjeg dana. Evo, ja sam spreman da budem prvi ko želi da se sve ovo proveri od 2004. godine do današnjeg dana, da se proveri sve ono šta sam imao kada sam došao na mesto zamenika predsednika opštine, pa sa mesta predsednika opštine, pa sada u dva mandata narodnog poslanika. Želim da se provere sve one nekretnine o kojima govore ti koji su opljačkali našu zemlju, želim da se vide sve one stvari koje sam imao kada sam bio veterinarski tehničar na terenu, da se vidi šta ima sada moja porodica i moja kuća.

Na ovaj način kada govorim, to govorim iz srca, siguran sam u sebe, u svoju porodicu, zato što smo pošteni ljudi, poštena porodica i kao čovek želim da budem prvi kome će to sve da se proveri, šta sam imao kada sam došao na neku funkciju do današnjeg dana, da se vidi otac, da se vidi moja majka, da se vidi moja sestra, moja žena, moj sin, moja porodica celokupna i svi oni koji su sa mnom i koji me znaju. To je ponašanje jednog čoveka koji se bavi politikom, sa željom da se obezbede bolji uslovi života za ljude koji žive na selu, žive od sela, da se da podrška našoj poljoprivredi, da se da podrška razvoju jugoistoka Srbije.

Želim svojim primerom da pokažem kako treba da se bavimo politikom, a ne da govorimo ovde da neko ima avione, kamione za vreme mandata od nekoliko godina. Da li je to Dragan Đilas, da li neko drugi, nije bitno. Bitno je sutra da svi oni koji su se obogatili na način koji nije u skladu sa zakonom za to moraju da odgovaraju, a ne na štetu građana, ne na štetu malih sredina, ne na štetu malih opština.

Znači, treba da se odgovara, sada ovog trenutka imamo mogućnost i ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za Predlog ovog zakona, jer želim da se provere svi oni koji su bili na izborima, dobili funkcije, dobili poverenje naroda, a sada su izašli kao bogati ljudi.

Hvala, gospodine Miletiću.
Sada reč ima Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite, gospođo Mihailović Vacić.

Obećanja o donošenju zakona o poreklu imovine slušamo već više od dve decenije. Dobro je što je konačno pred narodnim poslanicima, i to ne samo kao dopuna, već postojećim zakonskim aktima koji regulišu tu oblast i do sada, nego donosimo poseban zakon koji utvrđuje pitanja porekla imovine i propisuje poseban porez.

Želim odmah da kažem, jer je u javnosti bilo dosta polemike i kritika da će ovaj zakon biti selektivan i da će se primenjivati na politički nepodobne i na političke protivnike, apsolutno ta vrsta zamerke ne stoji. Zakon o poreklu imovine o kojem danas raspravljamo odnosi se apsolutno na sve poreske obveznike, na sve građane Srbije koji plaćaju porez. Nije selektivan, godinama, tačnije decenijama unazad slušamo o ovom zakonu kao o pravnom aktu koji je pod znacima navoda u završnoj fazi, ali nažalost do danas nikada ranije nije došao u Skupštinu, niti se našao u skupštinskoj proceduri, ni pred narodnim poslanicima.

Svako dakle, ko se obogatio nakon 2007. godine i to na nezakonit način uvećao svoju imovinu moraće da dokaže poreklo, odnosno način sticanja imovine, dok će teret, odnosno odgovornost za dokazivanje uvećanja imovine pasti na poresku upravu.

Bilo je takođe i polemika u javnosti o tome da li je trebalo doneti poseban zakon i rešiti to pitanje ili unaprediti postojeći Zakon o poreskom postupku. Trebalo je doneti poseban zakon zato što nam je kao društvu neophodna nulta tolerancija za korupciju. Verujem da će ovaj zakon biti jedan korak napred u borbi protiv korupcije. Neću pominjati posebno sve one članove i tačke i sva predviđena unapređenja i već postojećih akata koji će se takođe primenjivati uz ovaj zakon, o tome su govorile i moje kolege. Bez sumnje ovaj zakon nam je bio više nego potreban i SDPS će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala, gospođo Mihailović Vacić.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo već osam godina režim SNS nam obećava kako će doneti zakon o utvrđivanju porekla imovine. Nakon osam godina dočekasmo konačno da to uđe u proceduru, ne bih rekao zakon, jer ima čitavih 29 članova, stao je na jedno tri lista papira, možda je bolje reći zakončić o utvrđivanju porekla imovine. Ako je vama ekspertima iz SNS trebalo osam godina da napišete 29 članova ja se pitam koliko će vam vremena trebati da primenite ovaj zakon i on da bilo kakve rezultate.

Prvo što me zanima, pošto ste dosta govorili tokom obrazloženja o Đilasovih 619 miliona evra, o Šolaku, o Miškoviću, o tajkunima, da li je to konačno zakon kojim ćete vi oduzeti Đilasu, Šolaku tih 619 miliona evra koje su oni uzeli i oteli? Da li se ovaj zakon odnosi na Miškovića i koja je vaša procena koliko će to država prihodovati od njega kada se ovaj zakon primeni?

Drugo, veoma zanimljivo pitanje je to, da li se ovaj zakon odnosi na kupljene diplome? Dakle, da mi predlagač pojasni, u skladu sa zakonom, da li će kupljene diplome moći da se smatraju imovinom i to nezakonito stečenom imovinom? Znate, kad neko ide pa završi fakultet, diploma je diploma, ali ako je kupi za 500, za 1000 ili koliko već evra, to vi bolje znate koji ste kupovali diplome, onda postoji osnove da se ta diploma smatra imovinskim pravom, da vidimo da li ćete oduzimati možda 75% diplome od ovih vaših eksperata koji ne postupe u skladu sa savetom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao – braćo naprednjaci, cepajte na vreme diplome, nemojte da dođete pod udar zakona i proveru, nego ako pocepate na vreme onda kao da ništa nije bilo. Ja ne pitam za sebe, pitam za sve vaše Nikoliće, za sve vaše Markoviće, Arsiće, itd, koji su pribavljali diplome znate i sami kako.

Drugo, mi imamo ministra na primer jednog, govorim o Zorani Mihajlović koja je samo jednom prilikom, tokom jedne kupovine u Njujorku potrošila više od 10 hiljada evra na donji veš. E sad, da li ćete brojati gaće ministrima i znate kada neko troši enormne svote novca mogu se trošiti na različite stvari i na putovanja i na donji veš i na mnoge druge stvari, na večere. Znate, isti taj ministar, ona je slavila u Hajatu, koliko se sećam sa američkim ambasadorom. Znate, to pokazuje da neko ko troši mnogo više onoga što zarađuje, a ona po imovinskoj karti ne zarađuje ništa, jer ne prima ni dinara od Vlade Republike Srbije, jedino na Megatrendu zarađuje, ali je problem što i ona i dalje troši, a Megatrend odavno ne isplaćuje platu..

Treće, vi već imate izbegavanje plaćanja poreza kao krivično delo i to krivično delo gde za znatno manje sume zaprećena znatno veća kazna, ne samo novčana, nego i zatvorska. Da li vi ovim zakonom praktično olakšavate lopovima? Da li vi oslobađate lopove, tajkune, kriminalce, one koji ne plaćaju porez? Vi ih abolirate i praktično propisujete znatno slabiju sankciju od one koje već postoji u Krivičnom zakonu.

Još jedan veliki problem je što je ovo stvaranje sistemskog osnova za korupciju. Kada date vi jednoj grupi ljudi koja će biti u toj jedinici poreske uprave da oni procenjuju kako će i koga će uzimati u obradu i gde će im se učiniti verovatnim, to je zakonska formulacija da postoji enormno i nezakonito uvećanje imovine, taj ima slobode da pozove nekoga pa da kaže, slušaj prijatelju, umesto 75% sutra, možeš danas da platiš 20%, 30%, 40%. To ti je dosta povoljnije, pa da mi procenimo da nije verovatno, da je došlo do uvećanja imovine. Mnogo toga postoji.

Znači, pitanje je na koga je tačno uperen ovaj zakon. Meni se čini da nijedan tajkun ovde neće odgovarati. Možda par kafanskih pevaljki koje otpevaju na pogrešnom predizbornom skupu neku pesmu, ali ništa ozbiljno. To je potpuno sigurno. Dobro bi bilo da kažete koliko očekujete ljudi da bude procesuirano po ovom zakonu i da vidimo koliko će to Republika Srbija prihodovati na osnovu, budžet Republike Srbije na osnovu primene ovog zakona.

U proceni finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona ja sam očekivao da ćete vi reći očekujemo u prvoj godini da se naplati na primer pedeset miliona evra, u drugoj sto, u trećoj trista i da ćete vi ozbiljno taj posao prihvatiti. Međutim, umesto prihoda u budžet vi planirate samo rashode budžeta na osnovu primene ovog zakona. Za 2020. godinu sto milina i 500 hiljada dinara, za 2021. godinu 121 milion i 200 hiljada, za 2022. godinu 121 milion i 200 hiljada i još četiri miliona za te tri godine za obuku sudija upravnog suda. Ukupno, gospodo draga, za primenu zakona u prve tri godine, 344 miliona i 900 hiljada dinara, ili tri miliona evra. Tri miliona evra iz džepova građana Srbije umesto iz čepova tajkuna, a u budžet Republike Srbije.

Što se tiče toga kada kreće primena zakona, pa vi ni tu, gospodo, apsolutno ne žurite. Podzakonski akti će, kažu, biti doneti za šest meseci, a rukovodilac jedinice poreske uprave i ljudi za vezu, u skladu sa ovim zakonom, će biti imenovani za devet meseci, dakle krajem ove godine što znači da to može početi da funkcioniše negde tek 2021., ali onda ostaje pitanje kako ćete potrošiti za 2020. sto miliona, odnosno, pardon, 100.500.000 dinara.

Da bi građani čuli kako, evo već za prvu godinu planirate nabavku softvera u iznosu ni manje ni više nego 36.000.000 dinara, više od 300.000 evra za softver koji će vam omogućiti ne znam šta.

Dakle, ovo nije zakon da se pare vrate u džepove građana Srbije i u budžet Republike Srbije. Ovo je opet zakon da vi profitirate, da profitiraju ljudi bliski režimu, da profitiraju vaše firme.

Dakle, pazite, vi ste već 300.000 evra za softver… Što, nema dovoljno pameti u Srbiji? Jel to oslanjanje na domaće stručnjake? Da li će pod udar ovog zakona pasti, na primer, firma žene koja je do juče bila državni sekretar pa posle dve godine njena privatna firma počela da obezbeđuje zgrade MUP-a? Mi smo jedina država na planeti gde privatno obezbeđenje i privatne firme obezbeđuju zgrade MUP-a i to za više novca nego što je to bilo plaćano samim policajcima.

I vi očekujete da vam neko poveruje da se vi iskreno borite protiv korupcije?

Konačno, evo, ja sam očekivao da će se gospodin Antić malo pre javiti, maločas vi ste žestoko kritikovali Đilasa kako je lopov, ukrao 619.000.000 evra, pa, evo, Aleksandar Antić mu je bio desna ruka četiri godine. Ili duže nešto, gospodine Antiću?

Dakle, da čujemo šta je on radio dok je Đilas krao, da li je on držao sveću, šta je radio, dajte da čujemo malo više o tom odnosu.

Reč ima dr Aleksandar Martinović.

Ja ću da pocepam sve svoje diplome i to nije nikakav problem. Nema veze, pocepaću, poslušaću gospodina Šarovića, pocepaću sve svoje diplome, ali građani Srbije treba da znaju da je jedini čovek trenutno u Srbiji kome je na sudu dokazano da je falsifikovao diplomu, gospodin Miroljub Ignjatović.

U vreme kada sam ja bio član SRS, on je bio sekretar Gradskog odbora SRS na čijem se čelu nalazio Nemanja Šarović. To je jedini čovek kome je na sudu dokazano da je falsifikovao diplomu, ako se ne varam, Fakulteta za fiziku Univerziteta Lomonosov u Moskvi.

Ja ću da iscepam sve svoje diplome, samo se najpre pogledajte u ogledalo, pa za ono za šta optužujete druge, malo se zapitajte šta vi radite.

Ja mislim da se ovde radi o apsolutnom nepoznavanju onoga što piše u Predlogu zakona. Nije suština ovde da se oduzima imovina. Ovde je suština u tome da država hoće da utvrdi kako imaš ogromnu imovinu, a prihodi su ti skromni, odnosno nedovoljni da bi tu imovinu stekao na zakonit način.

Ako država utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda koje si prijavio poreskoj upravi, nije suština u tome da se oduzme imovina, nego da se naplati poseban porez po stopi od 75%.

Naravno da će budžet Srbije od toga da, iz godine u godinu, ostvaruje značajne prinose.

Ne radi se ovde o krivičnoj odgovornosti.

Ovo što je sada rekao gospodin Šarović, to je sada rekao, pre nekih sat vremena na konferenciji za novinare, Đorđe Vukadinović, koji je rekao da će da časti novinare, on će da plati, kaže, ručak u „Maderi“ ako i jedan građanin Republike Srbije bude osuđen po ovom zakonu. To u ovom zakonu nigde i ne piše.

Ovde se ne radi o krivičnoj odgovornosti. Ovde se radi o tome da kada poreska uprava utvrdi, odnosno ova posebna jedinica poreske uprave, kada utvrdi da postoji nesrazmera između imovine i prihoda koje si prijavio, da platiš porez, a krivična odgovornost se predviđa samo za službena lica koja rade u poreskoj upravi i koja u stvari dođu u poziciju da ne primenjuju ovaj zakon.

Ja bih molio kolege narodne poslanike, ponavljam još jednom, cepam sve svoje diplome, ali pošto kažu da je zakon stao na tri stranice, nije teško da se pročita, pa da se vidi šta u njemu piše.

Hvala dr Martinoviću.

Pravo na repliku ima i ministar Aleksandar Antić, ima i Nemanja Šarović.

Dobro, pošto se ministar nije javio za repliku, onda Nemanja Šarović.

Izvolite.