Hvala vam, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, polako se približavamo kraju važne rasprave i zaista se slažem sa svim ocenama danas iznetim koje idu u smeru da je reč o dobrom poslu koji smo obavili zajednički ne samo pripremajući ovaj predlog zakona, ne samo radeći na njemu ovih dana u Skupštini, već i spremnošću koju smo pokazali da napravimo određene kompromise i da zaista, da, to je tačno, pokažemo da smo partner sa svima u ovom društvu, ne samo sa Vladom Srbije, mi kao narodni poslanici, ne samo jedni sa drugima mi kao narodni poslanici, već sa našim narodom u najširem mogućem smislu.
Vidite, to pokazuje ne samo pitanje ovog zakona, ovog koji smo raspravljali danas, već i drugih zakona o kojima smo govorili tokom ove nedelje, odnosno na ovoj sednici.
Zaista, svako može da se seti ne jednog, već nekoliko slučajeva, odnosno ne jedne već nekoliko prilika kada se pokazalo da su upravo ljudi koji su suštinski zainteresovani za one teme koje tretiraju određeni zakoni javno izašli sa stavom – da, mi se slažemo sa predloženim rešenjima, da, mi se slažemo sa ovako formulisanim zakonima, da, mi smatramo da nam na taj način formulisana rešenja idu u korist i mi to podržavamo. I kada to kažu ljudi kojih se ta pitanja, pre svega, tiču na prvom mestu, ja mislim da je to onda nedvosmislena jasna potvrda da mi jesmo dobar posao obavili zajednički.
Još jednom da podsetimo, mi smo došli do zajedničkog rešenja, došli smo do tačke obostranog razumevanja sa predstavnicima udruženja koja okupljaju roditelje koji sumnjaju da su njihova deca nestala po rođenju. Mislim da je to važan zaključak kog treba svi da budemo svesni i treba da se držimo tog zaključka kada ocenjujemo šta smo uradili.
Naravno, to je najbolji mogući odgovor, ali zaista najbolji mogući odgovor, mnogo bolji od bilo čega što bismo mogli da sa svoje strane formulišemo mi onima koji su danas radili sve suprotno od zaštite dobrih interesa svih ljudi kojih se ovaj zakon neposredno tiče, koji su, jeste, satima je to trajalo, moram da sa tugom konstatujem da su u pravu svi koji su to primetili, koristili ovu temu da se na neprimeren način politički obračunavaju, pre svega, sa nama iz parlamentarne većine, da nam prebacuju, kako su to oni rekli, mi hoćemo da legalizujemo neki kriminal ili neki zločin, da mi hoćemo da pokažemo da hoćemo da gazimo sve živo na evropskom putu, da ne marimo za sudbine ljudi, da hoćemo da vređamo ljudski um, ljudsku inteligenciju i da ne štitimo interese onih koji su potencijalno oštećeni.
Vidite, rezultati i rešenja koji su sadržani u ovom tekstu zakona, o kom ćemo se mi uskoro izjasniti, govore sve suprotno. Zameralo nam se da nisu u prilici ljudi kojih se ovo neposredno tiče da iniciraju istrage sa ciljem da se utvrdi istina, a upravo ovaj predlog zakona to omogućava.
Dakle, mogu i moći će odmah nakon što mi ovo usvojimo roditelji koji imaju određene sumnje, određene zebnje, određenu brigu koja ih dugo muči, da iniciraju odgovarajuće postupke upravo zahvaljujući ovom zakonu. Mogu i drugi članovi porodice, sada kada smo to utvrdili amandmanski, mogu i pojedinci koji sumnjaju da su se sami našli u ulozi beba koje su bile otuđene po rođenju.
Predstavnici udruženja roditelja tražili su da neposredno učestvuju u postupcima utvrđivanja činjeničnog stanja i to je svakako omogućeno formiranjem zajedničke komisije predstavnika Vlade i predstavnika upravo tih udruženja roditelja.
Mislim da je ovde potpuno jasno reč o otvorenom, korektnom partnerskom odnosu koji su pokazali i predstavnici Vlade Srbije i predstavnici Narodne skupštine, odnosno narodni poslanici, odbor, pa i plenum, videćete za koji trenutak, spremnost da budu partneri sa svima koji su zainteresovani za materiju regulisanu ovim zakonom. I dobro je što smo čuli da će mnogi koji su imali određene rezerve prema ovom zakonu za njega i glasati, da su se u međuvremenu predomislili, odnosno korigovali svoj sud o tome šta smo mi ovde uradili zajednički. To je dobro. I dobro je što smo pozivali pre nekoliko trenutaka na širok konsenzus. Toj vrsti poziva i mi se sa svoje strane pridružujemo.
Dakle, reč je o kvalitetnom rešenju, jer ako hoćemo da budemo do kraja pošteni, hajde pogledajte samo kako je izgledala situacija u ovoj oblasti, u ovoj materiji pre sedam dana, pre 15 dana, pre mesec dana, bilo kada, kad nismo imali ovakav zakon. Da li je išta bilo bolje bez ovog zakona, nego što će biti kada ga imamo? Pa, nije ništa.
Bukvalno jedan jedini aspekt ne postoji da je bolji bez ovog zakona, nego sa njim, a naprotiv, sa druge strane, više važnih stvari upravo je omogućeno ovim zakonom. Da li je definisano koji sudovi treba da se bave odgovarajućim pitanjima? Jeste. Da li je utvrđena hitnost, dakle, da više niko ne može da kaže – imam izgovor zašto to neću obraditi u onom roku u kom se roditelji ili bilo ko da je inicirao postupak nada da će biti obrađeno? Nema, tu vrstu izgovora mi smo eliminisali. Mogu li oni koji su pozvani da svedoče ili oni koji su pozvani da veštače sebi da lako dozvole komfor odbijanja da u utvrđivanju činjeničnog stanja učestvuju? Sada sa ovim zakonom više neće moći.
Primetili ste i govorili ste, i to je tačno, drakonske kazne su predviđene ovim predlogom zakona. Zar to nije samo bolje? Zar to nije samo više u smeru zaštite interesa tih ljudi koji se pitaju šta se zaista dogodilo sa njihovom decom? Naravno da jeste.
Pitanje nadoknade kojim se strahovito manipulisalo, ali strahovito manipulisalo i na tom pitanju mnogi su pokušavali da grozno, teško uvrede parlamentarnu većinu koja je od samog starta rekla da podržava ovaj zakon.
Ljudi, šta može da učini sud sutra? Može da sprovede postupak do kraja i kaže – da, utvrdili smo činjenično stanje je sledeće, niste u pravu, nije vaša beba nestala ili kaže – utvrđeno je stanje, u pravu ste, vaša beba jeste nestala. Može da se dogodi i ono treće. Realno je, moguće je da se dogodi da sud kaže – ne možemo da utvrdimo činjenično stanje, prosto nemamo načina da to utvrdimo, nešto se dogodilo, ako hoćete sedamdeset i neke godine, nemamo živih raspoloživih svedoka, nemamo dokumentaciju u koju možemo da izvršimo uvid, ne znamo ni odakle da počnemo, dakle, nismo u mogućnosti da vam damo precizan odgovor na pitanje šta se dogodilo zaista.
U tom slučaju ovim zakonom se predviđa mogućnost da onaj ko je inicirao postupak dobije odgovarajuću odštetu. Za šta? Za činjenicu da sud ne može da utvrdi stanje do kraja.
O tome mi pričamo kada pričamo tih 10 ili koliko već, ne mora da bude 10.000 evra. Da li je to nešto loše? Nije. Da li to ugrožava, da li koriguje na loš način, na negativniji način poziciju onoga koji ima interes da se stanje utvrdi do kraja? Ne. Između ostalog, mi smo i predvideli da to ne znači da je postupak zauvek završen ako dođe do takve vrste ocene od strane suda. Ako se sud izjasni da ne može da utvrdi stanje u ovom trenutku, to takođe predviđa jedan od dogovorenih, usvojenih amandmana, to ne znači da, ako se sutra stvari promene, pa se pojave novi dokazi, pa se pojave svedoci, pa se promeni bilo šta što je relevantno za ovo pitanje, ne može čitav postupak da se ponovo sprovede.
To su dobre stvari i to zaista može samo da podrži svako ko želi da se ovo pitanje tretira na pravi način i da se ovim ljudima pruži odgovarajuća zaštita, odnosno zadovoljenje njihove želje da se istina sazna.
U tom smislu sam se složio malopre sa svim što ste vi rekli gospođo Macura, ali imam jednu napomenu za vas. Pošto ste se zahvalili nekima, koji nisu u ovim klupama ovde, zato što su, kako ste vi rekli, pomogli da se u jasnosti više čuje po ovom pitanju, odnosno da podignu vidljivost tako ste to formulisali, moram da vam kažem da je to njihovo podizanje vidljivosti, ako ste to primetili, a verujem da jeste, bilo vođeno isključivo na način da bude po leđima nas ovde, jer su ti ljudi izgovarali odvratne uvrede da mi prodajemo decu za po 10.000 evra, jel se sećate toga?
Dakle, u tom segmentu ne mogu da se složim. Ja ne verujem da mi bilo kakvu zahvalnost dugujemo tim ljudima zato što su na taj način govorili. Da su se oni držali onoga na šta ste pozvali da se ne politizuje, da su se držali onoga na šta ste pozvali da se ne zloupotrebljava, da su se držali onoga na šta ste pozvali da se ne banalizuje, sve bi bilo u redu, ali oni su uradili sve suprotno. Ljudi koji su bili u prilici da se bave ovim pitanjem, ljudi koji su bili u prilici da donesu ovaj zakon, ovakav, nešto drugačiji, pa bilo kakav, ali nikada ništa nisu uradili što bi vodilo u smeru da se bilo šta unapredi.
Ovo što mi radimo danas nikada im na pamet padalo nije. Da, podsetili su drugi, u vreme kada su ti bili na vlasti, kakve su odgovore davali na pitanja – može li da se utvrdi šta je sa decom ili ne može. Jedini odgovor koji su imali je apsolutna zastarelost, apsolutna zastarelost, ne možemo i nećemo da uradimo ništa, apsolutna zastarelost. Dakle, to je bio jedini njihov odgovor i nivo njihovog interesovanja, a to što su, kako kažete, podizali vidljivost ovih dana, samooptužujući nas ih parlamentarne većine da mi decom trgujemo, kriminal štitimo, pa jasno vam je koliko su iskreni kad znate šta su i kako radili, a radili su ovako kako sam vam rekao, ali to ne sme da bude najvažnije danas.
Najvažnije mora da bude da smo napravili dobar, važan korak koji treba da pozdrave svi u ovom društvu i, još jednom, da se sa tim slažu važni predstavnici udruženja roditelja, odnosno onih građana koji se to neposredno tiče. To nije jedini zakon o kome raspravljamo na ovoj sednici, a da se to za njega može reći.
Između ostalog, bilo je ovde i ocena, kada smo govorili o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, da se na taj zakon, takođe, kao i na ovaj, čekalo dugo. Jeste, i to ne dugo kao par meseci ili od stavljanja zakona u skupštinsku proceduru, pa do stavljanja na dnevni red. Godinama se čekalo, kako ovaj koji se tiče sudbine dece, tako i na Zakon o utvrđivanju porekla imovine.
Ti isti o kojima sam govorio malopre, pa i sami to dobro znate koliko su ga samo najavljivali, pričali o njemu, pretili time, ako tako hoćete, drugima, pa se nikada ništa dogodilo nije, nikada se ništa dogodilo nije. Sada vidite kako se stvari u Srbiji menjaju. Sada se i o tome zakonu raspravlja, sada se i on nalazi u proceduri, baš kao što se raspravlja o ovom koji se tiče pitanja dece za koju se sumnja da su nestala. Dakle, to je velika, važna, suštinska razlika u odnosu na Srbiju kako je izgledala nekada, a kada je nedostajalo hrabrosti, kada je nedostajalo političke petlje, ako hoćete, da se brojnim pitanjima ljudi, koji su za to pozvani, bave, kada se o nekim stvarima samo pričalo, a ništa se radilo nije.
Što je problem da se zna? Ovo se danas stavlja na dnevni red. O ovome se danas izjašnjava i ovo stupa na snagu u Srbiji koja sledi politiku Aleksandra Vučića i SNS. Neka to bude razlika u hrabrosti, odgovornosti, kako god hoćete, ali ta razlika je jasna i postoji.
Kada smo pričali o onom trećem važnom zakonu, trećem i četvrtom, ako hoćete, upravo na ovoj sednici, mi smo imali, dakle, jasan zajednički, partnerski odnos upravo sa ljudima kojih se ta pitanja tiču, sa ljudima koji su opet, ponovo, pravilo je to već, godinama čekali da se takvi zakoni donesu, a to se dešava upravo danas, pa kako sa predstavnicima boraca koji su dugo čekali da dobiju ovakav kompaktan, sveobuhvatan predlog zakona koji se bavi pitanjem njihovih prava, i to su mnogi koji pripadaju opoziciji u ovoj sali rekli i priznali, jer je to tačno, tako i predstavnici Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom. Rekla je da ono što smo uradili, kao rešenje u zakonu koji se tiče igara na sreću, je zaista u njihovom interesu i to javno pozdravili. To su učinili iz ove zgrade pre nekoliko dana.
Što se tiče zakona koji se tiče pitanja prava boraca, pa i to su pozdravili, ta rešenja su pozdravili redom predstavnici relevantnih udruženja koja okupljaju borce, veterane i vojne invalide. Pročitaću vam samo par imena udruženja da biste znali o kome je reč. Pozdravili su taj zakon i rekli da su u okviru tog zakona usvojena njihova rešenja, njihove sugestije i molbe iz Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova, takođe, iz Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida, iz Udruženja teških ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca svih ratova Srbije. To su ljudi otvoreno rekli i lepo naveli šta su sve tražili godinama i sada je došlo do pravog odgovora, onog odgovora kakav su čekali, kakvom su se nadali od strane države, Vlade, parlamenta, da to što su oni želeli zaista postane sastavni deo zakona.
Što je problem, kakav je greh reći – da, to se dogodilo danas, ne u vreme onih koji su danas lažno zabrinuti, a bili su u prilici nešto da urade, pa nikada nisu uradili ništa? To se dešava danas i to treba reći otvoreno, treba reći pošteno i nije problem da se to zna. Uostalom, to otvoreno i pošteno kažu ovi ljudi o kojima govorimo sve vreme, ovi ljudi kojih se to pitanje neposredno tiče.
Da vam ne čitam i da vam ne prepričavam sada sve, ali ovo poslednje udruženje koje sam pomenuo. Kada su održali konferenciju za štampu u skupštinskom holu, bukvalno su uz pozitivne ocene predloženih zakona rekli sledeće – ovi predlozi zakoni pokazuju poštovanje i brigu za borce i vojne invalide, kao i za članove njihovih porodica. Poštovanje i brigu i kažu – na to smo čekali jako dugo.
Zahvalili su se ministarstvu na predlogu, ali posebno Aleksandru Vučiću, to su njihove reči, jer bez njegove podrške ovakvih rešenja ne bi bilo.
Ovakve ocene vi čujete od ljudi kojih se ovi zakoni, svi ovi zakoni o kojima mi danas govorimo, ovih dana govorimo, ovih meseci ili ovih godina u Srbiji govorimo, kako ti ljudi govore o tome zašto i kako smo došli do te vrste rešenja koja zaista jesu ono što narod u ovoj zemlji žele. Ako to narod u ovoj zemlji kaže, ja sam siguran da tu apsolutno niko ozbiljan ništa ozbiljno, prosto, nema šta da doda.
Zajednička i globalna, nek bude i konačna ocena svega onoga što smo radili, upravo dolazi od strane naroda. Dakle, ni od nekog evropskog ili bilo kog drugog suda, niti od ove ili one organizacije, saveta, jednog ili petog. Dakle, u ovoj zemlji šta i kako je urađeno ocenjuje narod, šta i kako ćemo dalje tu odluku takođe donosi narod. Svi ovi ljudi koji su dali podršku onom poslu koji smo obavili ovih dana zajednički kao Narodna skupština, svi ovi ljudi koji podržavaju politiku, uspešnu politiku, politiku pobeda koja se vodi u Srbiji danas, ti isti ljudi krajem aprila, očekujemo, daće i svoj sud o tome šta ćemo da činimo dalje. Ja sam siguran da to može da bude samo podrška daljem naporu, daljem dobrom poslu da od ove zemlje napravimo onakvo okruženje u kom će njegova deca želeti da žive, koje je ponosno na svoje uspehe i koje za razliku od nekih godina iza nas konačno pobeđuje, jer je svesno da to može, ima kako to da uradi i zna da to odavno zaslužuje. Hvala vam lepo.
