Ako je sad suština poslednjeg javljanja bila da se postavi pitanje meni zašto nisam u redovima onih koji imaju nešto protiv da može roditelj da inicira postupak, pa jel stvarno treba da vam odgovaram na to, mislim da je ispravno da roditelj može da inicira postupak, pa se zato ne slažem, ili je pitanje zašto se ja ne slažem sa onima koji bi da obrišu to da mogu članovi porodice, a to piše, i to hoćete da obrišete, da iniciraju postupak, pa ja se ne slažem sa tim.
Znate šta je problem? Ne da li se vi slažete sa mnom ili ja sa vama, problem je što se vi ne slažete sami sa sobom. Pre sat vremena ovde, vi, dakle, ne neko peti, nam pričate – osnovna zamerka koju imamo je što ne može pojedinac koji smatra da je, kao beba, bio žrtva trgovine novorođenom decom da inicira postupak, i kažete – to je neprihvatljivo, zašto ta mogućnost nije predviđen i zbog toga vi imate sve najgore da kažete o zakona.
Mi vam sada pričamo – ljudi, to je postalo sastavni deo zakona, formulisano je kao predlog. Dakle, postoji amandman upravo na ovom članu o kojem sada pričamo, a koji glasi upravo onako kako ste vi pričali pre sat vremena da želite da glasi. Dakle, nije vaš problem neslaganje sa mnom ili sa nekom drugom poslaničkom grupom prisutnom ovde ili sa Anom Brnabić i Vladom Srbije. Vaš osnovni problem je vaše neslaganje sa vašim sopstvenim stavovima.
Pričate nam već danima ovde, jedan od vaših poslanika – nije ovo dovoljno evropski, nije ovo dovoljno u skladu, kako on kaže, sa presudom Evropskog suda za ljudska prava, mora ovo da bude evropskije, a onda ustanete vi, pa kažete – ne sme ovo da ima nikakve veze sa Evropom i zašto uopšte imamo bilo kakav predlog koji ima ikakve veze sa Savetom Evrope, evropskim sudovima ili bilo čim. Hajde dogovorite se među sobom. Hajde to da vas zamolim za početak.
Kažete – ne valja kada dođe do apsolutne zastarelosti i onda tu više nema šta da se priča, a posle kažete – dajte obezbedite da ne bude te zastarelost, pa treći ustane i kaže – obezbedite da se poštuje da je došlo do zastarelost. Hajde se dogovorite. Dakle, odlučite sami šta je vaša poruka.
Po pitanju člana 14, ako ste ozbiljno mislili ono što ste rekli malopre, i to ću da vam ponovim, da vam je osnovni cilj da pojedinac koji smatra da je kao beba bio žrtva ove vrste kriminalnih radnji može da inicira postupak pa da se utvrdi istina. Naravno, to je poenta ovog zakona i svega što mi ovde radimo, da se obezbedi prostor da se utvrdi istina, da li jeste ili nije, pa onda možete samozadovoljni da budete i da kažete – evo, jedan naš predlog usvojen je i postaće sastavni deo tog rešenja koje će pomoći, otvoriti prostor da se utvrdi istina i nema drugog odgovora na naše pitanje, nikakvog odgovora nema na naše pitanje.
Dobro, ljudi, šta je alternativa ovome? Ovo ničemu ne šteti, nikome ne škodi. Nijedan roditelj nije na bilo koji način oštećen time što ćemo mi ovaj zakon da usvojimo. Ne, ljudi samo dobijaju i to dobijaju po nekoliko važnih osnova i na nekoliko važnih načina koji nisu postojali pre ovog zakona. To mi omogućavamo ovim Predlogom zakona, a šta je alternativa ovome što će značiti tim ljudima, što će im pomoći još više? Toga prosto nema. Da ima, jedan biste jedini papirić mali doneli ovde sa nekim predlogom svog rešenja, a ovo što donesete i da stoje one reči da se briše član ovaj ili onaj, pa koliko je to rešenje to znate i sami. Mislim da ima veze sa onom banalizacijom koju smo pominjali malopre.