Dakle, kao što smo i čuli u prethodnim izlaganjima i ovo o čemu govori prethodni poslanik, ne mogu da kažem o detaljima o kojima ne znam ništa, ali kao i u svakoj struci, uvek postoji mogućnost greške. O tome sam govorio i kao ovlašćeni predlagač.
Dakle, suštinska stvar je da u jednom sistemu za koji koliko, toliko možemo reći da je bio uređen, kao što je bio sistem u SFRJ, mislim da je veoma mala šansa da je postojao organizovani kriminal tog tipa, da su postojale organizovane kriminalne grupe koje su se bavile time, a da država to nije prepoznala i sankcionisala.
Sa druge strane, nesumnjivo da je bilo pojedinačnih slučajeva, nesumnjivo da je bilo sigurno grešaka i nažalost, nesumnjivo da je bilo zloupotrebe tog plemenitog zdravstvenog poziva. O tome će na kraju krajeva sutra u nekoj drugoj fazi, kada ovaj zakon budemo usvojili, odlučivati sud i suditi na osnovu dokaza, na osnovu valjanih informacija i ono što je još bitnije, na bazi popravljanja ovog zakonskog rešenja i na bazi informacija koje dostavi komisija, ne samo na osnovu onih dokaza koje pribavi sud.
Isto tako, vrlo je bitno, ovde sam takođe čuo da sada vladajuća većina pokušava da ubedi opozicione poslanike da je zakon dobar. Čemu to?
Prvo, to nije istina. Nema razloga za time, nema razloga da se ubeđujemo da li je nešto dobro ili nije. Najbitnija stvar je da oni koje zakon tangira, a to su roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala u porodilištima, da oni budu zadovoljni zakonskim rešenjem, da imaju nadu da će ovo zakonsko rešenje u stvari doprineti tome da se dođe do istine.
To je suštinska stvar, a mi smo danas čuli i od strane opozicionih poslanika da je najveći broj tih udruženja i najveći broj roditelja zadovoljan zakonskim rešenjem. To je najbitnija stvar, za mene lično, a mislim i za sve nas zajedno, jer zakon se pravi zbog problema koji postoji, a pravi se da bi došli do adekvatnog rešenja. To je jedini put.
Dugo se razmišljamo… Da li mislite da ljudi iz Ministarstva pravosuđa nisu dugo razmišljali na koji način da se reši taj višedecenijski problem? Kao zaključak došlo se do rešenja koje je jedino moguće, a to je zakon. Zašto zakon? Zato što se na sudu na ovaj način dokazuje u vanparničnom postupku dokazni materijal, informacije koje su relevantne, zato što je to jedini put.
Na ovaj način mislim da definitivno pokazujemo ozbiljnost i kao vlast i kao država rešavajući ovakve probleme. Hvala.