Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom i po svim ranijim amandmanima i po onim koji su povučeni i po raznim idejama, ja razmišljam na sledeći način. Žao mi je što ovi žuti nesrećnici nisu danas ovde, ali pogledajte istini u oči.
Godine 2012. smo zatekli potpuno razrušenu, zapuštenu i napuštenu državu bez ikakvih šansi za sadašnju, a posebno za buduće generacije, sve je spalo na nas. Kurs je divljao, uprkos što se čuvao deviznim rezervama, kurs dinara je, dinar je padao, kurs evra je rastao, pa sa 78 dinara za manje od četiri godine otišao za 50%.
Trebalo je to zaustaviti, i zaustavili smo. Trebalo je zaustaviti, a pri tome ne izgubiti devizne rezerve kao što su ih oni gubili i zaustavili smo bez gubljenja deviznih rezervi. Devizne rezerve, šta više, su porasle, a one zlatne rezerve su za duplo porasle. Trebalo je smanjiti inflaciju koja je bila dvocifrena i uspeli smo. Ona je negde 1,5% koliko ja znam. Trebalo je to raditi sa kursom, sa inflacijom, znači sa rastom cena na malo, trebalo je sve to izdržati. Trebalo je zaposliti ljude, one na stotine hiljada koji su bili otpušteni, dovući investicije da bi se ljudi uposlili, i uspeli smo.
Po visini investicija smo rekorderi u regionu. U procentu stanovništva rekorderi u svetu. Kada uzmemo koliko je učešće našeg stanovništva u svetskom, kad uzmemo obim investicija, Srbija je šampion u tome.
Trebalo je sve to urediti. Najviše kritika, a oni danas nisu ovde, smo dobili od proizvođača problema. Nema u čemu nas nisu kritikovali. Zašto brže ne rešavamo probleme, koji su nam, gle čuda, upravo oni ostavili. Uglavnom kritika je bilo od onih koji su probleme pravili, zašto mi to brže ne rešavamo na način na koji su oni to brzo i pravili, ali rešiti jedan problem, treba ti daleko više vremena nego kad se problem pravi. Kad se propada, brzo se propada, ali kad na brdo treba da se uspnete sa teretom koji je bio na našim leđima, sa dugovima, sa ekonomijom koja je propala itd. teško se možete popeti na mesto gde ste nekad bili, a kamoli napraviti neki napredak u veoma kratkom vremenu.
Setite se Zojinog zakona, čini mi se. Imali smo takve kritike i tako dalje a pri tome bez stida i srama, izvinite mi to nismo rešili za 12 godina, ali ćemo vas kritikovati zašto to ne rešite za šest meseci i kada je došlo do glasanja, među ovim žutim nesrećnicima je bilo četiri čoveka. To je Aleksin zakon itd.
Dakle, kada nas kritikuju, sada obično nas kritikuju na hodniku, veoma su glasni, Tijanin zakon itd. sve zakone koje su propustili da donesu, kritikovali su nas zašto to nismo radili brže, efikasnije, zašto zakoni nisu potpuniji. A kada sa njima razgovaraš, pregovaraš, kad uvažiš sve što oni hoće, kad uzmeš onog Milisavljevića i staviš ga da bude ovlašćeni predstavnik po pitanju nekih zakona, oko njega glasa tri čoveka. Kada uzmu da nas kritikuju za dugove iako je sada javni dug svega 50%, tu su veoma glasni. Kad nas kritikuju za decu lečenu u inostranstvu, oni leče 45, mi lečimo 600 dece u inostranstvu iz RFZ-a, plus Vladin budžetski fond, koji one slučajeve koje RFZ eventualno odbije, zbog propisa i pravila, budžetski fond Vlade preuzme. Sve to kad uradiš oni te kritikuju.
Danas o nestalim bebama kritika na sve strane. Ja ne vidim da su ovi žute pre nas, pre promena pokušali bilo šta da reše a danas razne, Jerkovka, Gordana Čomić itd. drvlje i kamenje i onda čujete samo zamerke, šta fali, zašto brže ne rešavate. Uglavnom oni nikada nisu bili rešenje problema, oni su problem i zato naši građani na izborima, bez obzira što su se oni, kako to kaže jedan moj kolega, modifikovali, modifikuju neke čudne političke organizme, gotovo da tu bojkota nema samo naslov i izborni lista će biti drugačiji. Naši građani treba da paze prilikom izbora, ti maskirani, modifikovani, žuti organizmi nikako ponovo da ne dođu u parlament. Hvala.
