Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Republike Srbije – postoji li krivična odgovornost Saveza za Srbiju zbog kontinuiranog širenja lažnih vesti o predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, o državi Srbiji i njenim organima sa namerom podrivanja nacionalne i bezbednosne stabilnosti naše zemlje? Najnovija lažna vest, je navodno širenje anti-migranske kampanje od strane države Srbije.

Činjenica je da je danas migrantska izbeglička kriza fenomen globalnih razmera koja je bez presedana u periodu nakon Drugog svetskog rata. Republika Srbija bila je u samom središtu, a i danas je zapadno od balkanske migrantske rute. Republika Srbija i njeni građani su pokazali prema migrantima solidarnost i humanost zašto je često bila pohvaljena od strane samih migranata ali i evropskih i svetskih institucija i njihovih zvaničnika, posebno OEBS je pohvalio, EU, Unicef i druge organizacije.

Srpsko saosećanje sa izbeglicama i migrantima i suštinsko razumevanje njihovih patnji i situacija u kojoj se nalaze potiče od činjenice da se mi sa problematikom izbeglica i interno raseljenih lica suočavamo već više od dve decenije. Republika Srbija će i dalje razvijati kao i do sada sveobuhvatno i održivo rešenje za migrante i na taj način zadovoljiti potrebe u pogledu osnovnog ljudskog dostojanstva i zaštite izbeglica štiteći ljudska prava svih, ali u isto vreme garantujući bezbednost naše zemlje.

Međutim i kod nas predsednici nekih političkih stranaka, kao što je doktor Zoran Lutovac u narodu zvani Zoki zalutovac, konstantno lažima napada vlast bez ikakvih stvarnih činjenica. Tako je optužio vlast SNS za anti-migrantsku kampanju, optužujući je da lažno propagira jezičke patrola, prebrojavanje krvnih zrnaca migranata i za još nekakve izmišljotine. Naravno, da su te optužbe obične izmišljotine.

Međutim, istina je da njegov predsednik Saveza za Srbiju, Boško Obradović zagovarao rasizam i poveo kampanju protiv migranata. Ovaj bezumnik je sklopio video klip koji govori o tome kako po Srbiji je loše zato što se u njoj nalaze migranti. Doktor Zoran Lutovac, zvani zalutovac, je demantovao njegov stranački kolega, Goran Ješić koji je rekao Zoranu Lutovcu, citiram – a ta migranstka kampanja ima više veze sa liderom Dveri Boškom Obradovićem, ta budala tumara po Srbiji sa okićenom hladnjačom, širi strah, laže kao pas i od nesretnih ljudi pravi političku kampanju, završen citat. To je rekao 26. februara 2020. godine.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić, član „međunarodne grupe bandita i prevaranata“ optužio je predsednika Vučića da se neodgovorno ponaša u vezi sa širenjem korona virusa, Jeremić tvrdi da je situacija ozbiljna pa kaže, citiram: „Virus je stigao na Balkan, u Hrvatsku i Severnu Makedoniju, a u Srbiji navodno nije“, završen citat. Kako vidite, poštovani građani, ovaj bestidnik optužuje svoju zemlju i rukovodstvo Republike Srbije za prikrivanje korona virusa.

Istina je da u Srbiji do sada nema zaraženih korona virusom, a naša zemlja uradila je sve najbolje po tom pitanju što je u njenoj moći, zbog čega nas je pohvalila i Svetska zdravstvena organizacija.

Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Marinika Tepić, nastavljaju fabrikovati svakodnevno laži. Stare laži zatrpavaju novim lažima, novim aferama i tako se vrše u krug. Ko se danas seća njihovih laži o Jovanici ili laži o Franšu, njihovih laži o stotinama mrtvih koji plutaju po Obrenovcu za vreme poplava ili njihovih lažnih otmica novinara koje su pokušali sami da isceniraju ili njihove lažne pretnje smrću koje su sami sebi ispisivali po pločnicima ili njihove izmišljotine o nameštenim otmicama dece?

Poštovani građani, SNS i Vlada Srbije neće da se bavi ovim bestidnicima koji nanose štetu svojim lažima i vitalnim nacionalnim interesima naše zemlje, već će brže i jače sprovoditi ubrzanu modernizaciju naše zemlje, a motor ubrzane modernizacije je predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će danas na sednici od strane predlagača prisustvovati Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Konvencije za zaštitu lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.
Pozdravljamo ministra Đorđevića.
Da li želite reč ministre? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici i dame i gospodo, pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, za šta bih vas, pre svega, podsetio da je osnovni tekst ove navedene Konvencije Saveta Evrope, usvojen još 1981. godine u Strazburu, a da je Republika Srbija potvrdila ovu Konvenciju 1992. godine.
Značaj ovog dokumenta je bio veliki jer je reč o jedinom postojećem zakonski obavezujućem međunarodnom ugovoru sa globalnim značajem u ovoj oblasti. Zbog toga ovu Konvenciju potvrdile su i neke države izvan Evrope.
Konvencija je predvidela da je neophodno garantovati svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, poštovanje njegovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno prava na privatnost, kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka.
Sa druge strane, pored Konvencije takva obaveza proističe iz člana 42. stav 1. Ustava Republike Srbije koji propisuje da je zaštita podataka o ličnosti zajamčena. Međutim, imajući u vidu nove izazove zaštite pojedinca u pogledu obrade ličnih podataka koji su se pojavili nakon što je Konvencija usvojena, Komitet ministara Saveta Evrope je 18. maja 2018. godine usvojio Protokol kojim su u velikoj meri izmenjene i dopunjene odredbe osnovnog teksta Konvencije.
Praktično je reč o modernizaciji Konvencije, koji se odnose na nove izazove koji se tiču privatnosti, a pre svega proizilaze iz upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Istovremeno, jača se i unutrašnji mehanizam Konvencije, kako bi se osigurala njena efikasna primena. Zbog toga protokol pruža jasan i fleksibilan multilateralni pravni okvir za lakši prekogranični protok podataka, istovremeno pružajući delotvornu zaštitu u situacijama kada se koriste lični podaci.
Protokol takođe predstavlja sponu između različitih regiona sveta i različitih normativnih okvira, uključujući i novo zakonodavstvo EU, koje se u potpunosti primenjuje od 25. maja 2018. godine i koji se takođe poziva na konvenciju u kontekstu prekograničnog protoka podataka.
Iz navedenih razloga, kao i zbog činjenice da se potvrđivanjem ovog protokola sa jedne strane ispunjavaju obaveze Republike Srbije, kao članice Saveta Evrope, a istovremeno i dodatno unapređuje zaštita ličnih podataka, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, predlažem da Narodna skupština u danu za glasanje potvrdi ovaj protokol.
Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, očito da druge poslaničke grupe ne žele sada da iskoriste ovo vreme, ali to je njihovo pravo. Mislim da je danas jako važna tema za Skupštinu Srbije zato što govorimo o protokolu koji se odnosi na Konvenciju o zaštiti prava lica u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, odnosno na privatne podatke koje možete koristiti u razmeni podataka kada je u pitanju današnji postupak digitalizacije u progresu.

Treba reći da pravni osnov uopšte i za ovu Konvenciju i za Aneks 1, koji se odnosi na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana, da je pravni osnov Ustav, član 99. stav 1. koji kaže da je Narodna skupština dužna da ratifikuje sve međunarodne sporazume, ali ova Konvencija o kojoj govorimo je još prvi put usvojena 1981. godine u Strazburu i očito da današnje prilike zahtevaju, imamo nove izazove koji traže da se osavremene nove konvencije i da se urade određeni akti kojima bi se obuhvatili svi ti novi izazovi koji od 1981. godine nisu bili aktuelni.

Ta obaveza podrazumeva da se garantuje svakom fizičkom licu, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bez obzira na mesto stanovanja, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, naročito pravo na privatnost kada je u pitanju automatska obrada podataka.

Članom 42. Ustava Republike Srbije takođe imamo ovu potvrdu, obavezu države. Svaka država, članica potpisnica Saveta Evrope, a ima ih 47, su se obavezale da poštuju ovo pravo i da zaštite svoje građane, a novim izazovima, rekla sam, tražimo da određena konvencija, kao platforma, bude jasna, fleksibilna na multilateralnom nivou i da je to u stvari pravni osnov da bi se lakše vršila razmena podataka, a da se ne bi ugrozili lični podaci svakog pojedinca.

Nov zakon inače podrazumeva u stvari i zakonodavstvo EU, ne samo članica Saveta Evrope, veći i EU i ona predstavlja u stvari put kojim je započela sprovođenje u samoj EU ova Konvencija. Ona je u primeni od 25. maja 2018. godine.

Kada govorimo o tome kada je donesena prva 1981. godine, nakon toga su u Savetu Evrope mnoge rezolucije donošene, još 2011. godine, zatim 2014. godine i na kraju mišljenje 2017. godine, gde je usvojio Komitet praktično ovu Konvenciju sa svim svojim izmenama.

Kada govorimo o tome, najvažnije je da preambula koja je uvedena, praktično u ovoj Konvenciji još 28. januara 1981. godine, pokazala je da suštinski možemo sve te promene koje se dešavaju u eri digitalizacije, implementiramo u ove konvencije određenim izmenama i dopunama. To je ono što u stvari evropsko zakonodavstvo je postalo fleksibilno u ovom smislu, daje nam mogućnosti da osavremenimo svaki dokument, svaki međunarodni ugovor, svaku konvenciju, a to naravno daje i mogućnost i Srbiji da sve ono što usvajamo u ovom parlamentu kao važeća dokumenta koja se odnose na osavremenjavanje uopšte privrede i razmenu podataka i sami menjamo kroz ratifikaciju ove konvencije.

Drugi deo međunarodnog sporazuma je, u stvari, predlog ratifikacije Sporazuma o ekonomsko-tehničkoj saradnji Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana. Takođe, isti pravni ustavni okvir, za ratifikaciju koju ovaj parlament ima, a treba reći još 25. januara 2012. godine je potpisan ovaj sporazum i taj zaključak praktično je istekao 20. decembra prošle godine, s tim što je bilo potrebe da se zameni novom ratifikacijom i novim sporazumom između dve Vlade. Tako da, 26. decembra prošle godine, Vlada Azerbejdžana, preko svoje ambasade ovde u Beogradu, pokrenula inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma koji je potpisan u Beogradu i predmet realizacije, u stvari, su projekti u kojima se azerbejdžanske firme, uopšte su se pokazale kao vrlo efikasne u izgradnji infrastrukture, saobraćajne, železničke, putne infrastrukture.

Tako da je predmet, u stvari, ovog sporazuma ratifikacija, realizacija projekata za izgradnju autoputa Ruma – Šabac, most preko Save, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, zatim, sva putna železnička infrastruktura i onaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu, kao što je vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, ali i deo koji se odnosi na prečišćavanje, odnosno sanaciju komunalnog otpada.

Kao što vidimo, nema dodatnih troškova po budžet Srbije, što se tiče ovog sporazuma, kao i za ovaj, kao i za prethodnu konvenciju. Tako da, u danu za glasanje SNS će podržati ova dva sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicom, želeo bih da kažem nekoliko reči o ovom predlogu zakona, o potvrđivanju protokola, o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka.

Pre toga, želim da naglasim da ova vladajuća većina, ova Vlada je suštinski zainteresovana za članstvo u EU, a suštinska zainteresovanost znači da mi naše zakone usklađujemo sa pravnim tekovinama EU. To je veoma važno naglasiti, jer pravne tekovine EU su inkorporirane u naše zakone i njihova primena čini državu Srbiju već delom i članom EU.

Formalno priznanje i formalno ulaženje u EU značiće da je država Srbija učinila sve da primenjuje od evropskih tekovina, do svih standarda EU. Upravo ti standardi EU su nešto što je neophodno državi Srbiji, jer država Srbija je deo Evrope i samo članstvo biće potvrda da smo sve učinili ono što se od nas očekuje.

Od nas se očekuje da uredimo državu Srbiju, ne samo u pravnom okviru, već i u svim drugim standardima koji nas obavezuju. Pre svega, mislim na autoputeve, mislim na vodovode, kanalizaciju, na zaštitu životne sredine, dakle, sve one tekovine koje država Srbija čini i radi da bismo bili sastavni deo EU.

Tu je sigurno veoma važno i veoma bitno i stabilna ekonomska situacija, jer stabilna ekonomska situacija, koja je postignuta, daje mogućnosti da sve ove stvari radimo, a da postajemo na taj način deo EU.

Ono što je ovog trenutka veoma važno, a to je zaštita ličnih podataka. Zaštita ličnih podataka za svakog pojedinca je veoma važna. Imamo nove tehnologije, imamo globalizaciju i ta razmena je veoma izražena.

Svi smo na društvenim mrežama, često dajemo i neke podatke koje ne bi trebalo da dajemo i zloupotreba podataka i te kako može da bude opasna i za pojedinca, a i za državu.

Nije iznenađenje da sve ono što znači napredak u kompjuterskim i ostalim tehnologijama, znači mogućnost i zloupotreba, uvek postoje oni koji to žele da urade. Upravo zbog toga moramo imati zakonske okvire, koji će omogućiti da se sve to što se nalazi na društvenim mrežama ne sme zloupotrebljavati, jer zaštita ličnosti, njegovih opredeljenja, njegove verske, polne i svake druge opredeljenosti, mora biti zaštićena. Ti podaci se ne smeju zloupotrebljavati.

Upravo država Srbija, koja je uvek prihvatala sve te izmene i dopune zakona i protokola, upravo inkorporira u svoja zakonska rešenja. To je ono što je veoma dobro, što znači da ne zaostajemo, naprotiv, u nekim stvarima idemo napred. Zbog toga i podržavamo Konvenciju Saveta Evrope, jer ta Konvencija omogućava da idemo korak napred i da zaista učinimo ono što se od nas očekuje.

Znate, da bi neko uzeo vaše podatke, vi morate dati ličnu saglasnost, a lična saglasnost znači da se to ne može i ne sme zloupotrebljavati. To je ono što je veoma bitno, veoma važno. Ti podaci se moraju samo koristiti na odgovarajući način iz prostog razloga jer se ne smeju zloupotrebljavati, a samo za one potrebe koje su tu veoma važne.

Ono što je nama vrlo bitno, a to je, mi imamo i nekih drugih podataka o kojima do sada nismo govorili. Znate, to su genetski podaci, biometrijski podaci. Oni identifikuju neko lice. Isto tako, podaci da li je neko član sindikata ili ne su veoma važni podaci. Ukoliko se to zloupotrebi, poslodavci to mogu da dovedu u situaciju da to lice koje je član sindikata bude u nepovoljnom položaju.

Upravo i donosimo izmene i dopune ovog zakona da se to ne može i ne treba zloupotrebljavati.

Tehnologija ide veoma brzo napred. Drago mi je što država Srbija upravo prihvata nove tehnologije. Evo, govorimo o 4G, četvrtoj industrijskoj revoluciji, što znači, država Srbija, ukoliko želi da ide napred, da bude bolja, prosperitetnija, mora sve te nove tehnologije da prihvati i unapređuje, ali istovremeno mora da postoji oprez da se te tehnologije ne zloupotrebe protiv pojedinaca.

Dakle, SDPS, koja prihvata sve novine, koja prihvata da država Srbija bude jedna uređena država, članica EU, gde će se pravo pojedinca poštovati, gde će biti zaštite podataka svakog pojedinca i upravo to nas motiviše da naglasimo da ćemo glasati za ove izmene zakona, ali i za sve druge sporazume, jer to znači da će Srbija biti u narednom periodu prosperitetnija zemlja.

Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer mi ne govorimo nešto što ne možemo da uradimo. Mi govorimo šta ćemo uraditi, uradimo, a građani Srbije vide te rezultate. Zbog toga naglašavam da će SDPS glasati za ove zakone.

Još nešto. Sam zakon ne donosi uvek ono što je najvažnije. Najvažnije je njegova primena i kontrola primene tih zakona. Zato smatramo da unapređenje kapaciteta Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti takođe je važno pitanje. Zajedno sa ovim zakonom i sa ovim nezavisnim državnim organom, mislim da ćemo postići cilj o kojem ovde govorimo.

Zato naglašavam da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se već 20 godina, od kada ta fama i ta dogma o evropskim integracijama vlada Srbijom, zalaže za preispitivanje tih odluka. Kao što znate nikada se država Srbija nije opredelila za evropske integracije, već isključivo vladajuće garniture koje su bile posle 5. oktobra instalirane u Srbiji sa ciljem da preuzmu kontrolu, da preuzmu vlast i da imaju pod svojom šapom sve ključne institucije, i to traje već 20 godina.

Mi smo podržavali orjentaciju Srbije, zaključivanje sporazuma Srbije i sa zemljama koje ne pripadaju EU, pogotovo tih sporazuma koji su nesumnjivo u srpsku korist, iz jednog razloga zato što, sarađujući sa zemljama koje nisu u EU, mi ostvarujemo saradnju bez političkog uslovljavanja i bez političkih pritisaka da posle toga moramo da platimo neku cenu koja se ispostavi da bude mnogo veća od onoga što dobijamo, čak se išlo u pravcu odricanja od teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Dakle, sa tim nije gotovo, to i dalje traje u odnosima Srbije i EU.

Naravno, više puta i često u poslednje vreme je u javnosti prisutna i govori se o saradnji Srbije i Azerbejdžana. Svet se veoma promenio i EU, a i ostale zemlje, više nema unipolarnog sveta, a i EU i zapadne zemlje nisu one sile koje su bile tokom 90-tih godina ili EU iz vremena Sporazuma u Mastrihtu 1992. godine. To je sada sila na zalasku, kao što i Azerbejdžan i mnoge druge zemlje nisu više samo sovjetske provincije, već se pokazalo da su ekonomski veoma uspešne zemlje i da je saradnja Srbije sa Azerbejdžanom, konkretno, a i sa ostalima, veoma korisna za našu zemlju. To smo imali prilike da čujemo i od nekih predstavnika zvaničnog Beograda kada su bili u poseti Bakuu i sa tim treba da se nastavi, ne samo sa Azerbejdžanom, već i sa Belorusijom, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom. Sve te veze treba da se prodube.

Imajući u vidu da govorim o međunarodnim sporazumima danas, možda bi trebali da napravimo osvrt o poziciji Srbije u međunarodnim odnosima i o spoljnoj politici Srbije o kojoj se ne govori dovoljno i nije toliko često tema dnevnog reda u Narodnoj skupštini. Mi smo prošle godine imali samo jednom prilike da ovde raspravljamo o spoljnoj politici kada je bio ministar Dačić i ni jednom više.

Dakle, danas smo čuli vest da je osamnaesta država povukla priznanje nezavisnosti Kosova, Sijera Leone, jedna od zemalja koja je među prvima priznala tu nezavisnost, i to je posao spoljne politike Srbije koji se obavlja na izuzetan način i treba iskazati svaku pohvalu za uspeh, a 18 zemalja članova UN koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova je svakako uspeh srpske diplomatije, ali je prilično pozicija Srbije kontradiktorna i konfuzna.

Imali smo prilike da vidimo i da je bila nemilosrdna, teška borba, odsudna bitka da tzv. republika Kosovo u nekoliko navrata ne postane član UNESKO i ne postane član Interpola. Iako je većina zemalja glasala u tim organizacijama za prijem Kosova, nije bilo dovoljne kvalifikovane većine, odnosno dve trećine zemalja koje bi za to glasale i republika Kosovo u nekoliko navrata nije uspela da se u te organizacije učlani, i to je takođe pozitivno.

Imali smo prilike da vidimo predstavnike režima koji su ovde otprilike predstavljali sebe kao istorijske pobednike zbog tih uspeha, a kontradiktornost leži u tome što ukoliko kroz briselski dijalog, odnosno proces pregovora između Prištine i Beograda, odnosno Kosova i Srbije, bude potpisan pravno obavezujući sporazum između Republike Srbije i tzv. Kosova, Kosovu otvori vrata članstva u UN i sve ove zemlje koje su povukle priznanja smatraće se, takođe, da su tu nezavisnost priznali po sistemu kolektivnog priznanja, a i o članstvu Kosova u UNESKO i Interpolu neće se više ni glasati zato što su ta tela u okrilju UN i svaka država članica UN je ujedno i član UNESKO i Interpola. Dakle, onda bi imali problem i sa srpskom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji, manastirima i crkvama koji bi vremenom postali kosovarski, a videli smo da je i bivši ministar diplomatije tzv. vlade Kosova Bedžet Pacoli u više navrata rekao kako manastire na Kosovu nisu gradili samo Srbi, već i Albanci, a od toga je samo jedan korak ka tome da su manastire na Kosovu gradili Albanci.

Takođe, ukoliko Kosovo postane član Interpola, već imamo najave da postoji mogućnost podizanja više od 10 hiljada optužnica protiv oficira Vojske i policije koji su se borili 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji, a koje bi bile međunarodne u okviru Interpola.

Mi bismo sa pravno obavezujućim sporazumom dobili to, odnosno suočili bi se sa tim opasnostima. Šta će nam onda značiti hvalospevi za povlačenje priznanja, za sprečavanje članstva u UNESKO i Interpolu, ako Kosovo na kraju tog procesa postane član UN? Sav taj posao i sav taj trud biće uzaludan. Pošto su ta dva procesa neraskidivo povezana, članstvo Srbije, odnosno potencijalno članstvo Srbije u EU i priznanje nezavisnosti Kosova, dakle, put Srbije u EU je uslovljen priznanjem nezavisnosti Kosova i to se više i ne krije, a normalizacija odnosa koja u pravnoj terminologiji ne postoji je samo u stvari druga reč za otvoreno priznanje nezavisnosti.

Država Srbija bi prvo trebala da preispita svoju ulogu u tom briselskom procesu i šta su to benefiti za Srbiju, koji su to opipljivi benefiti za Srbiju koji su proistekli iz pregovora u Briselu.

Mi smo se povukli sa severa Kosova, učvrstili smo kosovske institucije na severu Kosova, a nismo dobili ni tu zajednicu srpskih opština i još smo na sve to dobili režim taksi od 100% na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. To su posledice briselskih pregovaranja.

Suspendovali smo Ustav Srbije. Ustavni sud se proglasio nenadležnim, a onda smo čuli pozivanje, ne samo od Albanaca sa Kosova, već i od funkcionera Vlade Republike Srbije na poštovanje ustava Kosova, kada je trebalo da dođe do formiranja vlade u Prištini, učešća Srpske liste u toj vladi. To je danas konfuzija po pitanju Kosova od strane vlasti u Srbiji i naš položaj koji je izuzetno težak, jer smo ga mi sami takvim napravili.

Dakle, za sedam godina nismo dobili ništa, a dali smo gotovo sve, odnosno dali smo sve osim priznanja. Postavlja se logično pitanje – zašto bi Srbija dalje srljala u tom procesu? Zašto to sve i učešće, i položaj, i politiku po tom pitanju ne bi preispitala?

Takođe, simptomatično je za sve vlasti u Srbiji od 2000. godine da se na Rezoluciju 1244, stranke koje posle dođu na vlast, pozivaju samo u toku političke kampanje, u toku predizborne kampanje i u toku opozicionog delovanja, a vrlo brzo to zaborave kada formiraju Vladu. Tako je bilo i sa demokratama, a tako je sada i sa naprednjacima.

Nikad nije bilo inicijative od strane Vlade u Beogradu za poštovanje Rezolucije 1244, odnosno pokretanja tog pitanja u Savetu bezbednosti UN. Odgovorno bi bilo da država Srbija ne bude saglasna sa pregovaračem, odnosno posrednikom koji je faktički na jednoj strani, kao što je to EU, jer je EU kao takva priznala nezavisnost Kosova, tako što ima studiju o izvodljivosti za Kosovo, tako nešto ne postoji ni za regione, ni za pokrajine, ni za gradove, ni za opštine. Studije o izvodljivosti se isključivo prave za države. Evropska unija je na Kosovo i Metohiju poslala misiju Euleksa koja ima cilj da instalira institucije nezavisnog Kosova.

Kako to može da bude objektivan posrednik u pregovorima između Beograda i Prištine? Odgovorna Vlada bi tražila da se ti pregovori vrate u Savet bezbednosti UN gde bismo mi imali balans u smislu zemalja koje su priznale nezavisnost i oni koji to nisu od stalnih članova, jer Narodna Republika Kina i Ruska Federacija koji su istorijski i čvrsti saveznici Srbije neće dozvoliti priznanje nezavisnosti Kosova i članstvo u UN, a situacija može da se promeni samo ako se Srbija prva toga odrekne, odnosno Srbija prva to potvrdi.

Već znamo da evropska perspektiva za Srbiju ne postoji. To nam se više i ne krije, to govore i poslanici Evropskog parlamenta, to govore najviši zvaničnici Evropske komisije, to je rekao Emanuel Makron, više puta naglasio da se EU neće više širiti. Evropska unija više nema ni komesara u okviru svoje komisije za proširenje, već ima komesara za susedske odnose.

Ono što se sada servira Srbiji, posle 20 godina neuspešnih pregovora gde je Srbija morala da ispuni saradnju sa Haškim tribunalom do maksimuma, na taj način se istorijski ponizi zato što je isporučivala političke čelnike i vojne oficire stranom sudu, političkom sudu koji je imao za cilj da svu krivicu za raspad bivše Jugoslavije svali na srpski narod. U okviru toga i bivšeg predsednika Republike, što je nešto neviđeno i istorijska sramota. Od te EU dobila je za tih 20 godina i nezavisno Kosovo, odnosno proglašavanje okupirane teritorije nezavisnom, a sada posle 20 godina vrata su zvanično zatvorena i traži se priznanje Kosova.

Alternativa koja se nudi Srbiji koja je i ovde dočekana veoma lepo u Beogradu jeste takođe „mali Šengen“ ili Balkanska unija, dakle, unija između Severne Makedonije, Albanije i Srbije. Mi smatramo da to nije alternativa za Srbiju i da to nije dobar način da Srbija postigne bilo kakav benefit u međunarodnim odnosima.

Ne vidimo konkretne interese Srbije u Balkanskoj uniji, ne vidimo da će naši turisti da pohrle u Albaniju, ne vidimo da će naši proizvodi, odnosno naše kompanije biti popularne u Albaniji i da će tamo biti zastupljeni zato što oni nas ne žele tamo. Dakle, to je trenutno situacija, a ovde čujemo u Beogradu poruke od strane režima kako je to način da ceo ovaj region uđe u Balkansku uniju tj. EU, Makedonija, Albanija i Srbija.

Da li je to nešto u šta neko normalan može da poveruje, da će nam unija sa Albanijom i Makedonijom pomoći za članstvo EU? Ne, nama je došla direktna poruka da mi treba da predstavljamo periferiju EU, kao takvi da budemo resurs i obezbeđujemo jeftinu radnu snagu, da budemo poligon za eksperimentisanje, jer ono što se nama priča i što nam se nudi nije ono što je zastupljeno u EU i u smislu izgleda institucija i ekonomske politike i sl. i u budućnosti takođe parking za migrante, odnosno opet nešto nalik vojnoj krajini što su Srbi Prečani predstavljali u 17. i 18. i 19. veku. To je suština i to je uloga koja je namenjena za Republiku Srbiju.

Sada je vreme da Republika Srbija od toga odustane, da više ne ide ka zatvorenim vratima i da se opredeli za sve intenzivniju saradnju sa zemljama BRIKS-a koje su na našu sreću naši tradicionalni prijatelji i partneri, a predstavljaju najbogatiji i najperspektivnij deo sveta, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, koji predstavljaju budućnost svetske ekonomije ka članstvu Srbije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, gde bi naši proizvodi mogli da budu konkurentni, gde bismo mi sarađivali bez političkog uslovljanja i članstva Srbije u Odboru dogovora o kolektivnoj bezbednosti, Vojnom savezu na čijem je čelu Ruska Federacija.

Mi kroz članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i u ODKB možemo da postignemo ekonomski prosperitet i da razvijamo našu ekonomiju bez pritisaka i bez ikakvog pljačkanja, energetsku sigurnost i da postignemo takav režim saradnje sa Rusijom, gde bismo plaćali naftu i gas po cenama koje plaćaju u Belorusiji, što bi značilo za trećinu manje od cene koja je sada na snazi i bezbednost zemlje kada bi u dogovoru sa Ruskom Federacijom postigli nešto nalik na Povelju NATO pakta i član 5. koji kaže da svaka zemlja koja napadne bilo koju članicu NATO-a smatra se da je napala ceo savez, ukoliko mi možemo, a to je moguće, dostići takav sporazum sa Rusijom, gde bi se smatralo da ko napadne Rusiju, napao je ceo ODKB, mi ćemo na dugi rok osigurati bezbednost zemlje.

Takođe, SRS od decembra meseca govori o ugroženosti srpskog naroda u Crnoj Gori. Mi se time nažalost ne bavimo, odnosno Beograd se time ne bavi, mlake su reakcije koje dolaze od strane režima. Trebalo bi zahtevati sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj bi se pitanje o ugroženosti Srba u Crnoj Gori postavilo, gde bi shvatili ozbiljnost situacije i režim Mila Đukanovića u Podgorici, ali i svih drugih i kako bi se reagovalo protiv ustavnog i necivilizacijskog Zakona o slobodi veroispovesti.

Podsetiću vas, danas je u Podgorici otvoren kriminalan mafijaški režim koji hapsi narodne poslanike, koji sudi za izmišljene događaje istaknutim srpskim liderima, čak i jednom od vođa Srba u Crnoj Gori, Milanu Kneževiću su maltretirali i hapsili porodicu. Pokušavaju da uzmu sve srpsko u Crnoj Gori, od jezika, pisma, do crkve i situacija je veoma ozbiljna. Nikakvih reakcija iz Beograda nije bilo.

Odgovorna država bi postupila tako što bi uvela mere reciprociteta, što je poznato sredstvo u međunarodnim odnosima u diplomatiji i npr. ukoliko je nekim istaknutim javnim ličnostima, a njih je sve više, ljudima koji su rođeni u Crnoj Gori, a imaju srpsko državljanstvo, čak poslednji slučaj je bio sa ovim muzičkim sastavom "Beogradski sindikat", kada im je zabranjen ulazak u Crnu Goru, ajmo malo mere reciprociteta, pa da Republika Srbija zabrani predsedništvu i glavnom odboru DPS, partija Mila Đukanovića, ulazak u Srbiju, pa da vidimo da li će onda shvatiti ozbiljnost situacije, kada više vrh crnogorske države ne može da pristupi svojim stanovima, nekretninama i svom biznisu po Beogradu i Srbiji i da mi krenemo u kontrainicijativu u cilju zaštite Srba koji tamo žive, koji su veoma ugroženi i koji su pred razgradnjom srpskog nacionalnog korpusa i sa tim se suočavaju od strane režima Mila Đukanovića. Dakle, pristup spoljnoj politici od strane Srbije i politici prema susednim zemljama je neozbiljan, neodgovoran i treba što pre da se promeni.