Uvek. Hvala.
Gospodin Moamer Zukorlić, pretpostavljam replika gospodinu Mirčiću. Izvolite.

Pojam radikalizam ni po etimološkom, ni po terminološkom i bilo kom drugom upotrebnom smislu sam po sebi niti je pozitivan, niti je negativan. Zato sam i u prvom reagovanju potencirao da se radi o metodološkoj ili metodičkoj kategoriji, a ne o ideološkoj. I zato je moguće biti radikalan komunista, radikalan levičar, desničar, nacionalista, šta god. Ali, to su ideologije.

Radikalizam sam po sebi ne predstavlja ideologiju, već je potrebno da dobije određeni sadržaj. Istina, pojedine političke stranke, organizacije, nisu uvek u stanju ili možda ne žele da izdiferenciraju taj svoj sadržaj unutar svog radikalizma, pa bude malo nacionalizma, malo levičarenja, malo desničarenja, ali i to je puno pravo. Jer, sve ono što izdefinišete svojim programom, to ste zapravo vi.

Što se samog zaokreta tiče, radikalizam se, između ostalog, kao metodička kategorija, overava po radikalnim zaokretima, jer je metodika u pitanju, a ne ideologija.

Svakako, ja kao zastupnik ideje pomirenja, što je jedna od temeljnih programskih odrednica moje stranke, pa čak i ako hoćete, moja primarna misija i u ovom mandatu i nadam se i u određenom budućem periodu, jeste zapravo to, gde bismo sva dosadašnja iskustva, pametni ljudi uvek svoja iskustva nastoje da pretvore u pozitivno, da određene pouke izvuku iz sopstvenih grešaka, tuđih grešaka, ja smatram da su potrebni zaokreti. Radikali neka prave radikalne, umereni neka prave umerene zaokrete, ali su nam potrebne nove stranice, ukoliko hoćemo da nam budućnost bude bolja od prošlosti, a pre svega mislim na međuetničke i međunacionalne interese. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić. Izvolite.

Hvala gospodinu Zukorliću za podrobnije objašnjenje šta je radikalizam. To je korenito. Radikali, u prevodu, to su koreniti. Ne zbog svojih delovanja, nego zbog načina kako razmišljaju o rešavanju nekih problema sa kojima se suočava ili suočavalo određeno društvo u određenom periodu.

Nama je drago da se gospodin Zukorlić pridružuje ideji Srpske radikalne stranke koja je od zanavljanja Srpske radikalne stranke, a to je pomirenje.

Još jedan dokaz koliko mi insistiramo na međunacionalnom pomirenju je i nova knjiga Vojislava Šešelja "U Srebrenici nije bilo genocida". To je jedini način da dođe do pomirenja, ako se i o tom događaju, kao što je Srebrenica, objavi prava istina. Bilo je zločina, ali genocida nije bilo. I svaki zločin je za osudu. Svako onaj ko je počinio zločin, mora da odgovara za taj zločin. Samo na tim osnovama, na osnovama istine i činjenica, može doći do pomirenja.

Sve ostalo je samo zamagljivanje, samo odlaganje, komplikovanje, nešto što će dovesti do još teže situacije u kojoj se nalazi. Mi, srpski radikali, nikad ne potenciramo ni jednu, ni drugu stranu, mi želimo da saznamo istinu. Tragom te istine možemo da dođemo do zajedničkog stava koji će i te kako da bude značajan u svim ovim iskušenjima kojima se izlaže Srbija. Jer, mi smo svesni da oni koji parčaju Srbiju su isti oni koji su i Jugoslaviju rasturili. Rasturili najvećim delom na bazi tog sukoba, međunacionalnog sukoba, međunacionalnog nerazumevanja.

Ako neko ima širinu i programski je opredeljen za to, onda su to srpski radikali. Naravno, uvek korenito.

Reč ima gospodin Muamer Zukorlić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Upotrebom pojma "korenito" zapravo se i potvrđuje ono što sam kazao. Da, svako drvo ima koren, ali svako drvo ima i svoje ime. To što svako drvo ima koren, uopšte ne određuje vrstu toga drveta. Prema tome, ovo je potvrda da je radikalizam metodologija i metodika, a nipošto sadržina, ideologija. Čak, način mišljenja je način mišljenja, a sadržaj mišljenja je ono što bi trebalo biti ideologija.

Možda je napredak da čujem od kolega radikala da se uopšte upotrebi pojam pomirenje, što jeste, naravno, iskorak. Nažalost, da nije ovih drugih odrednica i stavova koje smo čuli ili koje čujemo, koje negiraju samu ideju.

Naravno da sam više puta izricao svoje stavove, vezano za genocid u Srebrenici. Ja mislim da radikali, uz ogradu i sve ove najave koje govore, ali ovim stavom negiranja genocida u Srebrenici zapravo čine veliku medveđu uslugu samoj Srbiji i srpskom narodu. Jer, svako poturanje, podmetanje cele države i nacije da se negira nešto što je činjenica i nešto što je presuđeno međunarodnom presudom zapravo znači da time umesto stvarnih krivaca koje treba uvek goniti i osuditi i presuditi, na neki način podmećemo državu i naciju, što je, po meni, loša usluga samoj Srbiji i samom srpskom narodu, jer ja nisam zastupnik kolektivne odgovornosti, već smatram da mora postojati pojedinačna, ma koliko u tome bilo učesnika. Jer, takvim jednim insistiranjem se zapravo stavlja prepreka na pomirenje, stavlja se prepreka na otvaranje jedne nove stranice.

Ono sa čim mogu da se složim jeste da pomirenju mora prethoditi pravda, a pravdi mora prethoditi istina i zato se stranka koju predvodim i zove Stranka pravde i pomirenja.

Moram da kažem da genocid u Srebrenici nigde nije presuđen i da u Srebrenici zaista nije bilo genocida.
(Ljubiša Stojmirović: Ja se slažem sa vama.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Ono što je činjenica to je da i globalisti kao i ranije oni što su zastupali totalitarizam zastupaju tezu da nije bitno šta se desilo, bitno je šta oni misle o tome.

Kada se izmislio slučaj Srebrenica po pitanju genocida svi već znamo kako je to nastalo. Nastalo je u Holivudu, pežorativno u Holivudu tako što je jedan slučaj seksualne afere trebalo pokriti sa nečim što bi trebalo da optereti jedan narod, a taj Holivud radi i po već ustaljenim principima, bitno je žrtve stvoriti, uvećati broj tih žrtava.

Uostalom, nije samo u pitanju Srebrenica kada je u pitanju ovakav način filmskog prikazivanja, lažnog prikazivanja, imate mišljenje Karle del Ponte, Haškog tribunala, iste te kuhinje iz Amerike, Kosovo i Metohija unapred je pripremljen broj žrtava, pa su rekli ako je u Srebrenici buru izazvalo preko 5.000 žrtava, na Kosovu mora biti 100.000 žrtava.

Vidite, u dokumentaciji Haškog tribunala, Karla Del Ponte kada je videla da ne može ni približno da se nađe u grobnicama toliko žrtava, rekla je – nedostatak radne snage. Jer, samo 100.000 to je brojka koja bi uzbudila svet i koja bi Srbima dodatno stavila teret da su genocidan narod. U tome su svesrdno pomagali Nemci.

Mi sad govorimo u ime nekog zajedničkog otpora prema svima ovima. Ne vredi nam ako ne objavimo i ne znamo pravu istinu. Moramo znati pravu istinu, bez obzira, ti pojedinci koji su počinili kome pripadali i sa koje strane dolazili moraju da odgovaraju za to. Ne možemo da prećutimo.

Imali smo period, dugi niz godina oni koji su hteli da pokriju aferu Monike Levinski, oni su ovde u ovom parlamentu ovoj Srbiji žestoko navaljivali, optuživali srpski narod za nešto što se nije desilo u Srebrenici. Jeste zločin, ali nije genocid.

(Muamer Zukorlić: Javljam se za reč. Replika.)

Gospodine Zukorliću, gospodin Mirčić vas nije pomenuo, on je samo objašnjavao da u Srebrenici nije bilo genocida. Ali, ako insistirate, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ja bih vas zamolio da ne polemišete sa mnom sa vaše pozicije, sa mojim stavovima vezanim za genocid, jer to nemate pravo.

Što se tiče ovog što sam čuo od kolege Mirčića, ono što očekujem sve vreme i na šta sam implicirao od samog početka, korenito i radikalno jeste da bi srpski radikali zapravo trebali da budu barjaktari priznanja genocida u Srebrenici. Jer, oni kao dokazane patriote, oni kao oni koji su pokazali svoju hrabrost da ono što ne smeju drugi bi trebalo da na neki način oslobode i ostale u ovom parlamentu, ali isto tako i celokupnu srpsku javnost i da to bude jedan pravi radikalski, radikalni zaokret, koreniti, gde će se oni suočiti, odnosno pokazati da je to moguće.

Znači, radi se o nespornim činjenicama, istina, ukoliko se to posmatra sa tačke gledišta iz Beograda ili nekih drugih udaljenih tačaka, sve to izgleda drugačije. U Srebrenici ja sam bio najmanje 10 puta i više. Imate, dakle, faktografiju, imate imena i prezimena, imate nešto što je nesporno. Naravno, ono jedino sa čime sam spreman da se složim jeste ako treba i zajedničku radnu grupu i zajedničku naučnu grupu i šta god uključiti i doći zaista do pravih istina i do pravih činjenica.

To je od interesa za oba naroda, to je od interesa za našu budućnost, to je od interesa za odgoj naših budućih generacija, jer odnos prema zlu i zločinu nije samo odnos prema drugoj strani. To je odnos prema budućim generacijama na kojoj matrici školujemo, na kojoj matrici podižemo naše buduće generacije. To je nešto za šta bi trebali imati snage da imamo zajednički stav. Hvala.