Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nisam ni akademik, ni doktor nauka, ali nisam ni pacijent, dakle, da još jednom objasnim kolika bi šteta bila od bilo kakvog raskida sa Rusijom, Kinom, EU i sa državama CEFTA tržišta.

Godine 2001. aktivno sam učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji. Aktivno. Pomagali su mi mnogi republički funkcioneri u dva saziva i kad sam bio poslanik i kad sam bio predsednik Skupštine sa tog mesta sam smenjen kada smo završili tu industrijsku zonu. Inđija je tada imala dug 50 miliona dinara i obaveza, a onda su Ješić i usrećitelji, ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu, samo da znate da vam Ješić tri godine prima platu, dragi moji građani, a na sednici ne dolazi.

Dakle, on je najstariji bojkotaš ovde. Verovatno su ga zarobili tamo u onoj stančugi u Beču, ili penthausu, šta već ima, ili je možda izgubio pasoš, pa ne može da se vrati.

Dakle, gradeći tu industrijsku zonu bio sam svestan da na putu od Evropske unije prema Istoku, svestan toga da Sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu, da na istok treba gledati srcem, a na Zapadnu Evropu očima, gradeći tu industrijsku zonu znao sam da će to smanjiti nezaposlenost.

U tom trenutku Inđija je dobila devedesetih godina 50% novog stanovništva zahvaljujući tome što je Tuđman proterao Srbe i ne samo Tuđman, već veliki broj proterao je Alija Izetbegović. To su ovi multietnički, koji vole da proteraju naciju, a za sebe govore da su multietnički, otcepe se od Srbije, formiraju neku svoju Republiku i sve Srbe koji žive u toj Republici proglase agresorima.

Bez obzira što smo dobili 50% novog stanovništva, Inđija danas gotovo da nema nezaposlenih. Nezaposlenost u Inđiji je negde 4%, mada, ja sumnjam da ima onih koji se nisu prijavili na Zavod za zapošljavanje da bi izbegli pozivanje. Ima ljudi, verovali ili ne, ljudi sličnih Goranu Ješiću, koji izbegavaju da rade.

Dakle, samo jedna fabrika u toj industrijskoj zoni. Prva koju smo otvorili je bila fabrika cigareta „Fast“. Imao sam probleme sa Đelićem i Vlahovićem, i to grdne probleme, jer oni kad su prodali duvansku industriju hteli su da prodaju sve pušače u Republici Srbiji i da apsolutno u stranim rukama budu sve fabrike cigareta. Ja sam mislio drugačije.

Ta fabrika i taj investitor nam je pomogao da započnemo industrijsku zonu iz koje je jedna fabrika, ja ću je navesti sad „Grunfus“, njen izvoz je godišnje 208 miliona evra. Znači, jedna fabrika u Inđiji, 208 miliona evra. Druga u sastavu „Henkela“ daje još 100. Znači, to je samo dve fabrike od desetak kojih tamo ima, to je negde 300 miliona evra ili 7.000 evra po glavi stanovnika samo iz te dve fabrike. Većina te robe ide u Evropsku uniju, jedan deo ide i na CEFTA tržište.

Moram da navedem i primer NIS. Nisam se složio sa cenom za koju je NIS prodat, ali je NIS veliki izvoznik. Dakle, pitanje je koliki bi NIS bio izvoznik da, recimo, malo ljudi zna da u Bugarskoj i Rumuniji, koje su članovi iz Evropske unije, NIS, odnosno „Gasprom“ ima više pumpi dva i po puta nego u samoj Srbiji, benzinskih stanica, kako oni to zovu. Naftna industrija Srbije ostvaruje značajni iznos koji se meri stotinama miliona evra. Pitanje je da li bi ruski investitor, bez ulaska u EU, bez ovog pretpristupnog perioda, da li bi ostvarivao takve rezultate?

Da li znate da među prvih desetak izvoznika su dve kineske firme, odnosno kineske investicije? To su „Železara“ Smederevo i RTB Bor. Dakle, te dve firme spadaju među prvih pet-šest izvoznika. Znači, Evropska unija nam je podigla kvotu za 5% po pitanju „Sartida“ i veliko pitanje Smedereva, broja radnih mesta u Smederevu i Boru bi bilo otvoreno da Kina nije računala da čelik i bakar može da prodaje u Evropskoj uniji.

To je ono što sam ja hteo da kažem, ne želeći da dovodim u sumnju bilo čije kvalifikacije, mada se moje dovedene u pitanje. Ja ponavljam, niti sam akademik, niti sam doktor nauka, ali nekima bih mogao da održim određeno predavanje.

Ukoliko bi mi prvih pet izvoznika likvidirali to bi bilo četiri milijarde izvoza. Taj izvoz i te investicije nama garantuju da možemo da delimo plate, da te plate ne budu više 32.800 dinara, koliko su zatečene, 328 evra, nego da budu 510 evra i da porastu za preko 50%. Investicije su gorivo u automobilu, investicije su gorivo kao što je benzin u automobilu, tako su investicije gorivo u privredi i ekonomiji.

Znači, bez investicija nema ekonomskog razvoja, a ne možete dobiti investicije ni sa Zapada, ni sa Istoka ukoliko nemate mnogobrojno tržište.

Zemlja kao što je naša, koja je opkoljena glavnim gradovima, trgovinskim šoping molovima i tako dalje, ne bi mogla da zadovolji potrebe građana, ne bi mogla da da ojača vojsku, ne bi mogla da rešava svoje obaveze prema inostranstvu i tako dalje da nema razvijenu privredu. Volim i ja investicije sa istoga, mi izvozimo jabuke u Rusiju, maline u Evropsku uniju, dakle, treba da vodimo politiku koju vodi trenutno rukovodstvo.

Put u Evropsku uniju je popločan raznim preprekama, ali odgovarajuća sredstva dobijamo. Da li ćemo ući uli ne u Evropsku uniju to će odlučiti svi građani Republike Srbije, neće odlučiti ni gospodin Arsić sam, ni gospodin Martinović, ni gospodin Vučić, a posebno ne moja malenkost, ali mi dotle moramo da koristimo jedno, drugo i treće tržište, moramo, jer u suprotnom ovako mali, bez izvozne varijante, bez proizvodnje roba, usluga i tako dalje, nećemo moći da ostvarimo bilo koji napredak u ekonomiji, nećemo samim tim moći da servisiramo socijalne potrebe stanovništva i onda ćemo se vratiti u vreme žutih nesrećnika koji bojkotuju svoj rad ali ne bojkotuju i te kako dobre i masne plate.

Hvala.

Zahvaljujem.

Kolega Vukadinoviću, nemate više vremena.

(Đorđe Vukadinović: Imam vremena.)

Molim?

(Đorđe Vukadinović: Imam vreme od ovlašćenog i to skoro 10 minuta.)

Nemate od ovlašćenog, zaista nemate. Potrošeno je, možete da proverite.

Sad mi kažu iz službe da ništa od vašeg vremena nije bilo oduzeto ako je bilo prekoračenje u replikama. Žao mi je, zaista.

Pošto se više niko ne javlja za reč zaključujem zajednički jedinstveni pretres.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – Predlog odluke o izmenama odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, više od šest meseci glavna tema u Srbiji jesu izborni uslovi, izborni proces, poboljšavanje izbornih uslova, kako ćemo mi sada da postanemo demokratičniji, kako ćemo sada da usvojimo preporuke od nekih inostranih predstavnika ovde.

U tom periodu desilo se, mogu slobodno da kažem i istorijsko pomirenje između predstavnika vlasti i predstavnika prozapadne opozicije, ujedinio ih je zajednički mentor, ujedinila ih je zajednička ideologija,tako da su te stranke negde od leta 2019. godine, počele da održavaju stalne sastanke, konsultacije, takozvani dijalog, pod pokroviteljstvom nevladinih organizacija koje su pod kontrolom Džordža Soroša. To je počelo prvo na Fakultetu političkih nauka, gde smo videli da u roku od 24 sata brzo se zaboravljaju i lopovi, i izdajnici, i Đilasove krađe, i Vučićeve krađe i sve ostalo to spada u drugi plan, sve ono što su jedni od drugima međusobno pričali kada sastanak sazove Milan Antonijević, Sonja Liht i ostali predstavnici Fonda za otvoreno društvo, odnosno nevladine organizacije koja globalno deluje pod pokroviteljstvom Džordža Soroša.

Da to sve nije dovoljno pokazalo je da treba da se desi još jedno poniženje za Narodnu skupštinu, a to je kada su bivši poslanici evropskog parlamenta određeni da dođu ovde i drže lekcije, budu određeni od strane EU za nastavnike za narodne poslanike u Srbiji.

Tako su Eduard Kukan i Knut Flekenštajn došli u Srbiju da pregledaju mladeži zube, da nas malo nauče izbornim pravilima, da nas nauče kako se glasa, kako se izbori sprovode, kako se broje glasovi, kako se emituje propagandni sadržaj na televizijskim stanicama i mnogo toga drugog, ko će sve to popamtiti. Za tih šest meseci mi smo napredovali kao nikada u našoj istoriji, dostigli smo nivo koji je bio nezamisliv za demokratiju u jednoj evropskoj zemlji.

Sama gospođa Gojković, kao predsednik Narodne skupštine, je bila podređena tim poslanicima, odnosno bivšim poslanicima evropskog parlamenta. U međuvremenu stigla je i zvanična delegacija evropskog parlamenta da potvrde ono što su dogovorili njihovi prethodnici, da daju instrukcije i vlasti i prozapadnoj opoziciji u Srbiji kako treba da se ponašaju, ko treba na izbore da izađe, ko ne treba, ko će da izađe u sledećem izbornom turnusu itd.

Podsetiću vas da je SRS od 2016. godine stalno naglašavala kako treba Poslovnik o radu Narodne skupštine da se promeni, kako je to Poslovnik koji favorizuje vlast, a koji diskriminiše, na neki način opoziciju, kako bi to trebalo, ukoliko je nekome zaista stalo do situacije, odnosno atmosfere u u Narodnoj skupštini, treba da bude interes svih poslanika, a pre svega vlasti da se tako nešto promeni.

Pa smo onda imali sedamdeset i nešto tačaka dnevnog reda zajedno sa budžetom, odnosno Zakonom o budžetu na dnevnom redu pre godinu i po dana. Imali smo hiljade amandmana koje su podneli poslanici vlasti, a za njih posle toga nisu glasali. Šta sve mi ovde nismo imali.

Mi smo upozoravali kako je to loše za parlamentarizam, za parlamentarni život u Srbiji, za demokratiju u Srbiji. Ne, nama se odgovaralo - vi kada pobedite na izborima onda vi sprovodite tu vašu demokratiju i taj parlamentarizam, pustite vi nas, za nas je glasalo toliko i toliko ljudi.

U međuvremenu stigao je izveštaj Evropske komisije o Srbiji gde je naglašeno stanje u Narodnoj skupštini i onda su se svi poslanici vlasti utrkivali ko će to više da pohvali, ko će više da se potrudi da to primeni i ko će da bude servilniji prema diktatima iz inostranstva, što je na neki način vrlo ponižavajuće za Republiku Srbiju, za Narodnu skupštinu koja je najviša politička institucija u Srbiji.

Tako smo imali i favorizovanje od strane vlasti određenih narodnih poslanika, pa smo videli da Poslovnik nije isti za sve, pa smo videli da kada npr. SRS i 22 poslanika koja čine njenu poslaničku grupu u Skupštini Srbije, zajedno sa više od 100.000 građana Srbije podnese neki predlog zakona sa 100.000 potpisa građana Srbije, kao što je Predlog zakona koji je podnela SRS o izvršnom postupku i obezbeđenju kojim je predviđeno da se u Srbiji ukinu javni izvršitelji, to ne može da dođe na dnevni red već više od šest meseci u Narodnoj skupštini, iako smo mi poštovali Poslovnik, predali taj predlog zakona 15 dana pre redovnog zasedanja i redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine prošle godine, ali to izgleda nije važno.

Videli smo da Nenad Čanak i nekoliko poslanika te poslaničke grupe, njih nema više od šest, sedam, oni predlože neki predlog zakona koji dovodi u pitanje, odnosno razgovara se o statusu Vojvodine i pitanjima vezanim za AP Vojvodinu, to ekspresno dolazi po hitnom postupku na dnevni red, jer je to onda sa tačke gledišta vladajuće većine u Skupštini Srbije odgovaralo da se neko busa u patriotske grudi i da se suprotstavlja Nenadu Čanku u Skupštini Srbije.

Gordana Čomić, to je član stranke koja je pokrala Srbiju, „žuto preduzeće“, pljačkaške privatizacije, zbog njih se otcepila Crna Gora, zbog njih je Kosovo proglasila nezavisnost. Oni su otpustili 300.000, 400.000, 500.000 radnika, uništili su Srbiju, zavili su Srbiju u crno. Samo im je cilj da se vrate na vlast i da pljačkaju.

Otprilike, tako se ophode, odnosno ophodili su se predstavnici vlasti prema Gordani Čomić i njenim kolegama iz DS. Ona podnese Predlog za izmenu zakona o lokalnim izborima i o izbornom procesu, odnosno zastupljenosti na listama manje zastupljenog pola i promeni tih kvota. Odjednom je ona jedan od najviših političkih autoriteta u Srbiji, odjednom je ona majka demokratije, odjednom je ona uvažena gospođa Čomić, nema više „žutog preduzeća“, nema više Đilasa, nema više pljačke, nema više koliko je ko miliona ukrao, već je ona otprilike najvažnija osoba u Skupštini. Da li je to diskriminišuće od strane vlasti, odnosno vladajuće većine u Skupštini Srbije.

Dakle, u redu je da se ne poštuju 22 poslanika SRS, da se o njihovim predlozima ne razgovara, da se uvredi na brutalan način više od 100 hiljada građana Srbije, koje je jasno izrazilo svoj stav o ukidanju javnih izvršitelja, a mi tu peticiju podneli, ali Gordana Čomić je prioritet svih prioriteta da se o njenim predlozima razgovara.

Tako i danas, dame i gospodo narodni poslanici, vi sve više i više srljate i danas je na delu nemoguća jedna situacija koja je zaista nenormalna, a to je da će na predlog nepostojeće stranke, na predlog stranke koja se nije kandidovala na izborima, koja je nastala tako što su određeni ljudi koji su izabrani sa liste Saša Radulović – Dosta je bilo, ukrali mandate, formirali neku stranku i sada su oni neka stranka, oni se sad za nešto zalažu, oni nešto predlažu, njihovo mišljenje je takvo i takvo, nikakvog legitimiteta nemaju, jer za njih niko nije glasao.

Sada treba takvoj nekoj organizaciji koja je nastala tako što su ljudi jednim nečasnim postupkom, dakle krađom mandata, to je krađa kao bilo koja druga i sada treba tim ljudima dozvoliti da oni predlažu članove RIK.

Da li je to po evropskom standardu? Dakle, ukradu se mandati, formira se neka druga stranka, to je u interesu vlasti u Srbiji i sada oni mogu da predlažu i članove RIK. To je nenormalno, za tu stranku nikad niko nije glasao, za tu stranku ni 90% građana Srbije nikad nije ni čulo, iako se veoma mnogo forsira od strane medija koji podržavaju Vladu Srbiji.

Dakle, ta stranka ne postoji. Vi na taj način legitimizujete krađu mandata, nečasne stvari i nemoral ukoliko im sada dajete, pošto ste im podelili mesta u odborima, podelili ste im i mesta u delegacijama Narodne skupštine, sada na vrh svega toga treba da bude i član RIK koga predlaže stranka kradenih mandata.

Mi smo mnogo govorili o izbornim uslovima i izbornom procesu u Srbiji i kada se cenzus smanjivao za republičke izbore i za lokalne izbore i pre toga kada su donošeni neki zakoni u Narodnoj skupštini koji se tiču izbornih kampanja i učešća na izborima, to je bila glavna tema, a niko se nije setio da razgovara, odnosno da predloži nešto što je najveći problem u našem parlamentarnom i političkom životu, a to je da kada neki narodni poslanik koji je po proporcijalnom sistemu izabran sa liste jedne političke stranke, kada odluči da tu stranku napusti i pređe u drugu stranku sa sobom u miraz toj drugoj stranci podnese i svoj poslanički mandat.

Ja shvatam bliskost koju ima vladajuća većina i najveća stranka koja tu većinu čini prema krađi mandata, budući da je to u fundamentu, odnosno temelju njenog postojanja, i da je tako u stvari nastala, ali to je nešto što je jedan od velikih problema, ako ne i najveći, i o kojem bi trebalo prvo da se razgovara, za onoga kome je na umu poboljšavanje izbornih uslova i demokratije u Srbiji. To je osnovni problem, što se to promoviše, što se to afirmiše na ovaj način.

Šta god ja mislio o Saši Raduloviću, a ne mislim o njemu ništa dobro, neki broj ljudi u Srbiji je za njega glasao, odnosno za stranku koju on predvodi. Možda su ti ljudi bili u zabludi, možda neće više nikada glasati, možda su se prevarili, ali to ne daje za pravo nekima da kradu mandate i da se pretvaraju da su u stvari oni uvaženi narodni poslanici pa sad oni sa nekim legitimitetom nastupaju, nešto predlažu i za nešto se zalažu. To je ludilo. To je šizofrenija.

Imali smo mi mnogo problema. Imali smo situaciju da direktnim mešanjem američke ambasade u Beogradu i obilaskom nekih izbornih štabova od strane američkog ambasadora 2016. godine, a zaključno sa tim i Republičke izborne komisije, veoma jakim uticajem američke ambasade neke liste prebace cenzus, iako nisu imale dovoljno glasova za prelazak cenzusa 2016. godine. To su liste DSS - Dveri i lista Čeda-Boris-Čanak, odnosno koalicija Liberalno-demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i te Tadićeve stranke koja ne znam ni kako se zove. To je po direktnim mešanjem američke ambasade.

U lancu ishrane na političkoj sceni u Srbiji, na prvom mestu su građani Srbije i njihova izborna volja, i iznad njih po jačini je Srpska napredna stranka, a onaj ko je u hijerarhiji najviši, to je američka ambasada u Beogradu. To smo mi mogli da vidimo ovih prethodnih četiri godine. To je tako.

Dakle, nema iskrenog zalaganja za poboljšanje izbornih uslova, nema iskrenog zalaganja za demokratičnost u Srbiji i u parlamentu Srbije, sve dok se ispunjavaju samo diktati iz inostranstva i sve dok mi imamo ozakonjeni nemoral i krađu mandata u Skupštini.

Sad treba ta stranka nekad da izađe na izbore, koja ne postoji i poslanička grupa se sastoji od ljudi za koje niko u Srbiji ne zna, niko nikada za njih nije glasao, koji su se međusobno prvi put sreli i upoznali kada se održavala konstitutivna sednica ovog Jedanaestog saziva Narodne skupštine. A najbolje su poznati kao prateći vokali Saši Raduloviću kada on ima performans kada svira gitaru. To su ti ljudi koje vi danas legitimizujete, još jednom i to na ovaj način.

Pokazujete na neki način i ideološku bliskost sa svima njima. Vi ste pohrlili da ispunjavate što je pre moguće te diktate iz inostranstva, pa menjate članove REM-a, predlažete neke druge na kvoti Narodne skupštine. Bilo je predloženo na Odboru za kulturu četiri kandidata. Vladajuća većina, dakle, Srpska napredna stranka, je glasala da u uži izbor prvo uđu kandidati koje je predložila Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića i drugi kandidat kojeg je predložila, tzv. Stranka moderne Srbije, stranka ukradenih mandata, koja nije nikad učestvovala na izborima. A onda, sa obe ruke su poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije glasali za Juditu Popović, koja je nekada bila narodni poslanik, a to je žena, setimo se, koja se zalaže za nezavisnost Kosova, koja se zalaže za NATO integracije, koja otvoreno govori da su Srbi sami krivi za bombardovanje, koja govori o krivici srpskog naroda za navodni genocid u Srebrenici.

Posebno je zanimljivo i za poslanike Socijalističke partije Srbije, koja takođe čini vladajuću većinu, što su takođe i oni glasali za njen izbor, a ta osoba je kada je ubijen Slobodan Milošević u Hagu slavila i seirila po Kalemegdanu puštajući balone.

Međutim, situacija se menja, Evropska unija, Evropski parlament i američka ambasada je najvažnija, njihov diktat mora da se ispunjava i onda se traže partneri po ideološkoj bliskosti. Po prvi put u istoriji popunjavanjem mesta u REM-u desila se koalicija na republičkom nivou između Srpske napredne stranke i Liberalno-demokratske partije. Do sad je to bilo poznato na lokalnom nivou, LDP je doveo SNS na vlast na Vračaru, kada je sa njima napravio koaliciju, u beogradskoj opštini Vračar, ali, evo, sada i član REM-a pripada LDP-u zahvaljujući naprednjačkim glasovima u Skupštini Srbije.

Dakle, to je trenutno naša tužna situacija na političkoj sceni. Na toj sceni su oni koji predstavljaju vlast u Srbiji samo puki izvršioci diktata iz inostranstva, kao i sa REM-om, kao i sa RIK-om, kao i sa zakonodavnom procedurom, odnosno predlozima zakona koji treba da dođu na dnevni red.

Možemo da razgovaramo u Skupštini o onome što je u interesu Evropske unije i Evropskog parlamenta, a kada 100 hiljada građana Republike Srbije nešto potpiše, a u ovom konkretnom slučaju predlog SRS o novom zakonu kojim se ukidaju javni izvršitelji, to ne može nikad da se pojavi u Narodnoj skupštini. Jer, što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu. To je ono za šta se vi zalažete i to je ono kakva je vaša politika - najbliža stavovima Liberalno-demokratske partije, najbliža krađi mandata.

Jedina razlika između vlasti u Srbiji i prozapadne opozicije u Srbiji jeste nadmetanje ko će brže, uspešnije, praktičnije da ispunjava diktate koji dolaze iz Brisela i Vašingtona. To smo videli u poslednjih 20 godina, prvo demokrate do 2012. godine, a onda naprednjaci od 2012. na ovamo.

Nema iskrenosti i nema zabrinutosti za demokratiju u Srbiji, ima samo servilnosti prema stranim ambasadama, ima samo postupanja po pritiscima i diktatima iz inostranstva.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Nisam mislio da se javljam za reč. Ovo je jedna krajnje tehnička tačka dnevnog reda, budući da je iznet čitav niz neistina na račun SNS, Vlade Srbije i predsednika Republike, moram na te neistine da odgovorim.

Koliko aktuelni Poslovnik diskriminiše opoziciju mogli smo da vidimo juče. Juče je Saša Radulović, čovek koji se više od dve godine nije pojavljivao u Narodnoj skupštini, biše od tri sata obrazlagao dopune dnevnog reda, od kojih je većina tih dopuna potpuno besmislena. Čovek je, između ostalog, tražio da se stavi van snage zakon kojim se omogućava realizacija projekta "Beograd na vodi", a eno, "Beograd na vodi" do pola već završen.

Dakle, taj Poslovnik do te mere diskriminiše opoziciju da je jedan takav čovek juče više od tri sata, bez ikakvih problema, govorio u Narodnoj skupštini, pri čemu je potpuno zaboravio činjenicu da dok je bio stečajni upravnik, ojadio je više od 16 preduzeća u Srbiji i, naravno, sebi i svojoj supruzi omogućio sticanje ogromnog kapitala koji je potpuno nemerljiv za većinu građana Srbije. Dakle, to je taj strašni Poslovnik o kome je danas bilo reči.

Ovo što smo danas čuli vezano za ovu tačku dnevnog reda, to se ponavlja iz sednice u sednicu i šta god je na dnevnom redu, govori se jezikom fraza, govori se jednim, kako bi rekli komunisti dogmatskim jezikom, okoštalim, birokratskim jezikom, koji nikakve veze nema sa realnim životom.

Rečeno je da Srbijom vlada američka ambasada i da smo mi servilni prema američkoj ambasadi, prema zapadnim silama i da ispunjavamo sve njihove naloge. Ja ću navesti samo nekoliko primera iz kojih se vidi koliko je to jedna velika neistina.

Od Aleksandra Vučića je traženo da se pod hitno vrati u Haški tribunal Vojislav Šešelj zato što je drugostepenom presudom osuđen i zato što, navodno, treba da odgovara za nepoštovanje suda. Prethodno je taj isti Vojislav Šešelj, po sopstvenim rečima, izbačen iz Haškog tribunala, izneli su ga iz Haškog tribunala, ubacili, kaže, u avion i tako je doputovao u Beograd. Aleksandar Vučić je onda na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom rekao da Vlada Srbije, to je rekao još dok je bio predsednik Vlade, nije Fedeks, niti neki drugi poštanski operater koji robu primi, pa je onda za 24 sata vrati. Eto, tako smo servijalni prema Amerikancima, prema Haškom tribunalu i prema onima koji stoje iza Haškog tribunala.

Onda su vršili pritisak da troje naših kolega poslanika, takođe, poput nekog paketa ili neke robe isporučimo u Haški tribunal zbog nepoštovanja suda, jer su oni, navodno, a ja mislim da apsolutno nije tačno da su oni to radili, jer sam sa tim ljudima radio taj isti posao, pa znam da to nisu radili, vršili neprimeren uticaj na svedoke u postupku protiv Vojislava Šešelja i onda je od Aleksandra Vučića i od Vlade Srbije traženo da se to troje narodnih poslanika, od kojih je jedan nažalost u međuvremenu preminuo, isporuči u Haški tribunal. Da li je Aleksandar Vučić i da li je SNS podlegla tom pritisku? Nije.

Od strane EU trpimo već nekoliko godina, od 2014. godine kada je izbila ukrajinska kriza, stalne pritiske da, budući da smo država kandidat za članstvo u EU, uskladimo našu bezbednosnu i spoljnu politiku sa politikom EU, a ta politika, između ostalog, podrazumeva i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Jedina država, osim Belorusije, evropska država, koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, uprkos vrlo snažnim i intenzivnim pritiscima, je upravo Republika Srbija koju vodi Aleksandar Vučić.

Već nekoliko godina nalazimo se pod snažnim pritiscima i optužuju nas da smo proruska država na Balkanu zbog toga što ojačavamo naše vojne kapacitete, tako što jačamo našu vojsku time što kupujemo najsavremenije naoružanje od Ruske Federacije, jednim delom i od Kine, ali pre svega od Ruske Federacije. Zapad od nas traži da sa tom praksom prekinemo. Mi sa tom praksom ne da ne želimo da prekinemo, nego mislimo da je to apsolutno u interesu Srbije i sa tom praksom ćemo nastaviti i dalje zato što mislimo da je jačanje naših odbrambenih snaga u interesu i Republike Srbije, ali i interesu srpskog naroda koji živi u zemljama bivše Jugoslavije.

Naveo sam samo nekoliko primera iz kojih se vidi kolike smo mi kukavice i kako slepo izvršavamo sve ono što nam dolazi iz zapadnih centara moći.

Što se tiče ove žalopojke oko toga da li je nešto stavljeno na dnevni red ili nije stavljeno na dnevni red, Poslovnikom je propisano koji broj poslanika vam je neophodan da bi zakazao vanrednu sednicu Narodne skupštine sa unapred utvrđenim dnevnim redom. Ni jedna poslanička grupa nema ni jednu prepreku, što se tiče poslanika SNS, da sakupi taj broj poslanika, odnosno taj broj potpisa koji je neophodan i da bilo koju tačku dnevnog reda stavi na dnevni red, odnosno da predloži predsednici Skupštine zakazivanje sednice sa unapred utvrđenim dnevnim redom. U tom smislu te opaske da mi, navodno, nešto sprečavamo da dođe na dnevni red jednostavno nisu tačne.

Osim toga, po Ustavu Republike Srbije, 30.000 birača, dakle, nije potrebno čak ni 100.000, 30.000 birača je neophodno da bi jedan predlog zakona ušao u skupštinsku proceduru, budući da pravo zakonodavne inicijative imaju, ne samo poslanici, odnosno poslaničke grupe, nego i sami građani kao birači, i to brojem od 30.000. U tom smislu nikakvih prepreka nema da se sve ono što građani žele nađe na dnevnom redu Narodne skupštine.

Danas su ponovljene te fraze o tome kako je neko od nas iz SNS, iako to nikada niko nije rekao, Gordanu Čomić nazivao majkom demokratije, da joj se klanjao do zemlje, da smo joj, ne znam ni ja, ukazivali kakvu počast i privilegije. Ja samo želim da podsetim da su oni koji su nas za to kritikovali glasali za te zakone. Dakle, oni su glasali za te zakone, a mi smo sa te iste strane čuli da je čak mala kvota od 40%, sa te kritičke strane sa koje danas dolaze te otrovne strelice na račun poslaničke grupe SNS. Mi smo čuli od predsednika te poslaničke grupe da je malo staviti 40% žena na listu, nego da treba staviti 50% žena na listu, zato što, po rečima tog gospodina, 50% je žena, 50% je muškaraca u društvu, pa tako treba da se preslika i kad se formiraju izborne liste.

U tom smislu ne razumem kritike onih koji su za te zakone glasali, a smeta im predlagač zakona. Ako vam je smetao predlagač zakona, onda za te zakone, tako mi je bar logično, niste trebali ni da glasate.

Naravno, po ko zna koji put se ponavlja ta neistina kako smo prihvatili sve što nam je dolazilo sa zapada, sve što nam je dolazilo od strane nevladinih organizacija, a tiče se poboljšanja izbornih uslova u Srbiji. Ja ću reći danas ono što smo mi iz SNS govorili već nebrojeno puta, a to je da smo pokazali spremnost da razgovaramo sa svima koji žele da razgovaraju o tome kako da unapredimo izborni i politički sistem u Republici Srbiji.

Svako ko je hteo da u tom dijalogu učestvuje bio je naš sagovornik. Mi nismo birali sagovornike, nego smo rekli da smo spremni da vodimo dijalog sa svima koji hoće da mirnim, civilizovanim sredstvima ovde u parlamentu razgovaramo o tome kako da se unapredi naše izborno zakonodavstvo, a ne da na ulici imamo ukrajinski, makedonski ili neki drugi scenario koji su zagovarali ljudi, poput Borka Stefanovića i njemu sličnih, koji su pretili da će puška da puca u Srbiji isto kao što je pucala u Makedoniji itd.

Smatrali smo da nema potrebe da se Srbija pretvara u bojno polje političkih protivnika, nego da se sve političke razlike, sva naša neslaganja treba da se vode i da o njima razgovara ovde u parlamentu, a ne na ulici. Smatrali smo da nije način da se politika vodi tako što ćete da rušiti saobraćajne znakove, time što ćete da maltretirate i vređate radnike na gradilištu, time što ćete da zaustavljate izvođenje građevinskih radova, da blokirate saobraćaj, nego da postoji parlament kao jedna demokratska institucija u kojoj treba da se razgovara.

Svi koji su hteli da razgovaraju u tim razgovorima su mogli da učestvuju, a mi smo kao najveća i kao stranka koja snosi najveću odgovornost za upravljanje Srbijom pokazali dovoljno dobre volje, dovoljno energije da saslušamo sve one predloge za koje smatramo da su na mestu, da su dobri i da mogu objektivno da poprave izborne uslove i uopšte politički sistem u Srbiji.

Mi smo, naravno ovde suočeni sa dva različita gledišta i sa dve različite škole mišljenja, mi u SNS mislimo da ne treba da se ukopavamo u rovove i da niko od nas ne zna sve o svemu, nego da smo, kao narodni poslanici i kao političari dužni jedni sa drugima da razgovaramo. Imate onu drugu školu mišljenja koja misli da zna sve, da se u sve razume, da je jedino ona u pravu, da niko drugi nije u pravu i koja smatra da treba ostati ukopan u tom rovu, ni sa kim ne razgovarati, ni sa kim ne voditi dijalog i živeti u uverenju da ste vi najbolji na svetu. Ja dopuštam da je to mišljenje legitimno, samo mislim da nije korisno ni za ljude koji tako misle, a pogotovo nije korisno za građane Srbije.

U svakom slučaju, mi smo u tim razgovorima učestvovali, nismo pokazivali bilo kakvu servilnost prema bilo kome. Na kraju krajeva, Tanja Fajon nije ni za koga od vas rekla da govori jezikom mržnje, nego za mene. Dakle, toliko smo bili servilni prema toj gospođi i prema tim evro parlamentarcima.

Naravno, i danas je bilo reči o tom famoznom Savetu REM-a. Oko tog Saveta REM-a je napravljena jedna urbana legenda, da je to jedna institucija od koje zavisi izborni rezultat i ako imate većinu u REM-u, onda pobeđujete na izborima, ako nemate većinu u REM-u, onda gubite na izborima.

Nama je spočitavano zašto smo glasali za predstavnike opozicije. Upravo zato da bi pokazali da nije REM taj koji će da odluči ko će da vlada naredne četiri godine u Srbiji, nego da su to građani, i da nama ne smeta ni Judita Popović, niti predstavnik SMS u Savetu REM-a, zato što znamo da ni Judita Popović, ni predstavnik SMS neće odlučivati o tome ko će u narednom periodu da vrši vlast u Srbiji, nego će o tome da odlučuju građani.

Opet, imate jednu školu mišljenja koja kaže da ako imate svoje ljude u Savetu REM-a, onda vam je to siguran dokaz da ćete na izborima da ostvarite i dobar rezultat. Dugo godina sam u politici, dugo godina sam bio i u opoziciji i znam da nikada nema tog Saveta REM-a koji može da vam obezbedi pobedu na izborima, ako građani ne kažu da ste vi tu pobedu zaista i zaslužili.

U tom smislu te opaske o tome kako su predstavnici opozicije ušli u Savet REM-a, mislim da idu samo u prilog SNS i pokazuju koliko smo demokratični, koliko smo široki i koliko smo otvoreni da prihvatimo i one koji ne misle isto kao i mi, da imaju svoje predstavnike u Savetu REM-a.

Na kraju svih krajeva, ni LDP ni SMS ne bi mogle da imaju svoje predstavnike u Savetu REM-a, da nije bilo poslanika SNS. To otvoreno kažem, zato što nema potrebe da se mi toga stidimo. Mi smo omogućili predstavnicima opozicije da uđu u Savet REM-a.

Mi smo ti, i to takođe želim da kažem, u ovo predizborno vreme, mi smo ti koji smo po prvi put od 2000. godine formirali Nadzorni odbor Narodne skupštine koji treba da prati rad medija u izbornoj kampanji. Svi su o tome pričali od 2000. godine, niko taj nadzorni odbor nije formirao, formirali smo ga mi. Zašto? Opet iz onog razloga zašto smo omogućili predstavnicima opozicije da uđu u Savet REM-a. Pa neće Nadzorni odbor Narodne skupštine da odlučuje o tome ko će da pobedi na izborima. Odlučiće građani. Svim ovim potezima mi smo u stvari pokazali da se ne plašimo i da nema potrebe da se bilo ko plaši ko sedi u REM-u, ko sedi u nadzornom odboru, ko sedi u Upravnom odboru RTS-a ili u nekoj drugoj instituciji van Narodne skupštine, jer neće oni odlučivati o sudbini građana Srbije. Odlučivaće sami građani, 26. aprila će biti izbori i građani, a ne Savet REM-a, ne nadzorni odbor, ne RTS, ne „N1“ niti bilo ko drugi će reći, ova strana i ovaj lider treba da vladaju Srbijom.

Tako da sve ove mistifikacije oko toga za koga ste glasali u Savetu REM-a, zašto ste stavili ovo na dnevni red, zašto ćete danas glasati za SMS da ima svog zamenika člana u REM-u, su pomalo deplasirane. Stranka moderne Srbije već ima zamenika člana. To želim da kažem zbog građana Srbije. Mislim da neke kolege nisu dobro čitale ovaj materijal koji se nalazi pred njima.

Dakle, ne uvodimo mi danas SMS u RIK. Ona već ima zamenika člana u RIK-u, samo tog svog zamenika člana menja sa nekim drugim zamenikom člana. Umesto osobe iks, biće osoba ipsilon. Što se nas tiče, nikakvih problema nema, jer opet neće ni RIK da odlučuje o tome ko će da pobedi na izborima, odlučivaće građani. I mi se vraćamo na ono početno osnovno pitanje – ko odlučuje o pobedi na izborima? Odlučuje narod.

Oni koji se plaše naroda, oni traže izgovor. Neki traže izgovor u bojkotu, neki traže izgovor u tome da nemamo fer i demokratske uslove za izbore, neki traži alibi u tome što neki drugi ima, oni nemaju predstavnika u Savetu REM-a, što njihovi ljudi ne sede u UO RTS-a, ne sedi niko ni iz SNS, ali to su vam sve izgovori ili zašto ne izlazite na izbore, ili unapred znate da nećete baš sjajno proći na tim izborima, pa ćete onda naći hiljadu izgovora zašto je to tako.

Mislim da bi bilo najpoštenije, najcelishodnije za one koji nas danas kritikuju zbog svih ovih stvari, da vide postoji li možda neki problem u njima, u njihovoj politici, u načinu na koji oni predstavljaju svoje idete građanima Srbije, pa loše prolaze na izborima.

(Nemanja Šarović: Pa pomozi nam Martinoviću.)

Pa pomogli smo, evo spustili smo cenzus na 3%. Kud ćete veću pomoć? Ne znam šta još treba? Da pozovem jedino jedan deo ljudi koji su planirali da glasaju za SNS, da glasaju za vas. Još jedino to mogu, ali na to nemam pravo.

Dakle, ne trebaju građani Srbije da se plaše ni Tatjane Macure, ni Judite Popović, niti mog uvaženog kolege koji je pre mene govorio. Građani Srbije su gospodari svoje sudbine, građani Srbije su ti koji će 26. aprila da kažu u koga imaju poverenje, da ocene njegov rad, da vrednuju sve ono što je taj čovek i ta stranka, mislim na Aleksandra Vučića i na SNS, uradila za Srbiju u poslednje četiri godine.

Građani Srbije vrlo dobro razumeju ko je sačuvao suverenost Republike Srbije, ko je ojačao njenu vojsku, ko je napravio desetine i stotine kilometara autoputa, ko je napravio nove kliničke centre, ko je povećao plate i penzije, ko je omogućio našoj deci koja nisu nekad mogla da se leče u inostranstvu, da se leče u inostranstvu. Dakle, sve to građani Srbije vrlo dobro znaju i vrlo dobro razumeju i ja sam ubeđen da će građani 26. aprila, kada sve to stave na vagu dobro da odmere svakome od nas, kome šta pripada.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Gospodine Arsiću, ja bih hteo da se izvinim narodnim poslanicima što sam iziritirao svojom diskusijom ovlašćenog predstavnika SMS. Nije mi to bila namera. Hteo sam samo, ukoliko je moguće da mi se razjasni par nekih dilema.

Da li o ekstradiciji u ovoj državi odluku donose političari ili sudovi? Tako je, nije bilo političke volje od strane Aleksandra Vučića za izručivanje srpskih radikala Haškom tribunalu, ali da li je ta odluka donesena na GO SNS ili u okviru nadležnog suda?

Što se tiče ispunjavanja naloga sa zapada, zbog pritisaka Evrope ne može da se da diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra. Sedam, osam nekih ljudi koji su učestvovali u spašavanju naših građana u Srbiji, tokom poplava i požara, ne mogu da dobiju diplomatski status, ali zato NATO trupe mogu da dobiju sve. Čuli smo da su ovo, što komentarišemo, predlog zakona kojim se ukidaju javni izvršitelji, nekakve žalopojke i da je jasno propisano koliko je potrebno narodnih poslanika da predlog zakona dođe na sednicu Narodne skupštine.

Mene zanima, gospodine Arsiću, da li znate da mi kažete koliko to narodnih poslanika ima Gordana Čomić, pa se njen predlog našao na sednici Narodne skupštine i usvojen je, i pre toga se našao, voljom i glasovima SNS, a ne Demokratske stranke?

Dakle, to što smo čuli da naprednjaci nisu hteli da prihvate uslove i uslovljavanje diktata itd, pa prvo je bilo – ne dam vam ništa koliko god da vas se skupi, pa onda je bilo – dajem vam sve samo kažite šta hoćete. Ne možemo da zaboravimo šta se dešavalo nekoliko meseci unazad, nismo valjda pod amnezijom. Dakle, to je, nažalost, činjenična situacija u Srbiji, to su sve činjenice i čini nam se da je opravdana sva ova kritika koju smo izneli. Hvala.

Kolega Šešelj, samo da vam odgovorim, da je potrebno 84 narodna poslanika da se nešto nađe na dnevnom redu, pošto ste me to pitali, a inače bila je objedinjena rasprava između Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru narodnih poslanika i to koje su podneli narodni poslanici iz SNS i Gordana Čomić kao pojedinac. To je bila rasprava o sasvim dve različite promene u zakonu.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, ova tačka dnevnog reda samo pokazuje koliko se svi mi zajednički trudimo da stvorimo i obezbedimo uslove da se izbori koji nam slede, sprovedu na jedan potpuno demokratičan, jasan, transparentan način. Međutim, očigledno da taj naš trud nekima smeta. Otprilike što je rekla ona narodna – što mi bolji, oni sve gori. Danas je u ovom domu predsednik jedne partije koja inače ima člana, odnosno zamenika člana u RIK-u, a zvanično bojkotuju izboru u aprilu 2020. godine, umesto da pozove narod na izbore, da proklamuje svoj plan i program rada, svoju ideju, pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja Republike Srbije.

Boško Obradović je danas prevazišao samog sebe i u ovom domu pozvao vojsku i policiju da preuzmu vlast u zemlji i da izoluju predsednika Republike, praktično pozvao je pripadnike vojske i policije da izvrše krivično delo nasilne promene ustavnog uređenja ili kako mi to kažemo pozvao ih je na puč.

Ovo krivično delo je u najblažem krivično delo iz člana 309. Krivičnog zakonika Republike Srbije i nije mu prvi put, kao što kaže moj uvaženi kolega gospodin Marijan Rističević. Ja zaista ne znam šta je potrebno Javnom tužilaštvu više da bi radilo svoj posao. Republički javni tužilac, njega sada ovog trenutka prozivam, je dužan da od svojih kolega, nadležnih javnih tužilaca, ako već oni nisu sposobni i spremni, preuzme ovaj predmet u ruke, podnese zahtev za sprovođenje krivičnog postupka protiv Boška Obradovića, podnese zahtev ovom domu, da se Bošku Obradoviću ukine imunitet i da se jednom za svagda stavi tačka na pozivanje na nered, na krvoproliće, na tuču, na zlo koje neko želi Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.

Boško Obradović, da mu je skidan imunitet kad god je zaslužio da se to učini, da je Tužilaštvo preuzimalo gonjenje, do sada bi već zaradio ko zna koliko godina robije i bar ne bismo razmišljali o tome šta je sve spreman da učini da bi udovoljio svojim nalogodavcima i finansijerima.

Poštovani građani, budite mirni i sigurni da Republika Srbija ima svoje mehanizme kojima će nas sve zajedno zaštiti i od Boška Obradovića i nekog minornog broja onih koji misle isto što i Boško Obradović, a i Republika Srbija će kao i 2015. godine naći načina da na odgovarajući način, poštujući minimum ljudskog dostojanstva onih koji moraju da napuste svoje domove, a govorim o migrantima, obezbedi da građani Republike Srbije zbog toga ne da ne budu ugroženi, nego ni jedno njihovo pravo ne bude umanjeno ili da bilo šta trpe.

Pozivam svoje kolege da budu spremni na jedan predlog ukoliko Javno tužilaštvo ne bude radilo svoj posao, na predlog koji ćemo pokrenuti, a to je da se pokrene preispitivanje rada kompletnog Tužilaštva u Republici Srbiji i da jednom za svagda kukolj izbacimo iz žita, jer ja sam siguran da najveći broj ljudi koji rade u pravosuđu Republike Srbije, kako u Tužilaštvu, tako u sudovima su čestiti, pošteni, sposobni, ali zbog jednog malog broja koji se dočepao nekih funkcija pravosuđe u Srbiji danas ne radi onako kako bi trebalo. Da radi, mi bi već sada ovde pred sobom imali zahtev za ukidanje imuniteta Bošku Obradoviću. Hvala.

Pitam da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Ako ne, prelazimo na diskusiju po redosledu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.