Gospodine predsedavajući, zaista posle ovakve divne diskusije i replika poslanika vladajuće većine, gospođe Tomić i Marijana Rističevića, po principu – ja tebi vojvodo, ti meni serdare, postavlja se pitanje – da li mi ostali uopšte treba da govorimo i da li je ovom parlamentu opozicija potrebna? Ukoliko već imaju nerazjašnjenih računa, mislim da bi trebalo organizovati posebnu sednicu za poslanike vladajuće većine ili pozvati na primer temu, gospodina Zukorlića i gospodina Vukadinovića, ko je pravi predstavnik nacionalnih manjina. Danas samo to još nismo čuli. Mislim da bi gospodin Zukorlić to sjajno objasnio, a ne znam kako bi se snašao gospodin Vukadinović.
Sve u svemu, danas imamo vrlo bitnu tačku dnevnog reda, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.
Ono što je nama potrebno, naravno, ovakav vid sporazuma je i potreban, a prvi zbog činjenice da Srbija i Azerbejdžan nemaju nikakvih otvorenih pitanja, međusobno se podržavaju po očuvanju teritorijalnog integriteta i celovitosti. Ono što je za nas srpske radikale veoma bitno to je da je Azerbejdžan država koja nije priznala terorističku, lažnu, kako god hoćete, državu Kosovo i koja je učinila i korak dalje, a to je da su glasali protiv prijema tzv. države Kosovo u Interpol.
Ono što je takođe vrlo značajno jeste da mi ovakvu državu treba da gledamo kao zaista ozbiljnog ekonomskog partnera, ne strateškog. Nama je potrebno da strateški partner bude Kina, da se u potpunosti integrišemo sa Ruskom Federacijom, ali ovakvi sporazumi sa ovakvim državama, koja u prethodnim godinama ima pozitivan ekonomski rast, su nam i te kako potrebni, pogotovo ako se ima u vidu da je ovo država koja je među prvih 20 zemalja u svetu po dokazanim rezervama nafte.
Kada govorimo o sporazumima poput ovog, postavlja se pitanje – zašto onda naša država Srbija, zašto naša Vlada, zašto ovaj režim upada sam sebi u usta? Sa jedne strane imamo sporazume koji su i te kako dobri za ovu zemlju, a sa druge strane moramo da postavimo pitanje – šta ćemo u onim u kojima imamo samo obaveze, a nemamo nikakvih prava, kao što je CEFTA?
Evo koliko je već vremena prošlo, a takse terorističke države Kosovo prema Srbiji su i dalje na snazi. Obećanje sadašnjeg predsednika Vlade, kada su to uradili, bilo je da će tužiti odmah po tome, a najkasnije u roku od tri meseca, ali to se nije desilo.
Evo prošlo je ako se ne varam preko godinu dana, godinu i po dana će sada skoro i naravno po tom pitanju Srbija ništa ne radi, kao da je to u našem interesu i izjave koje dobijamo od predstavnika režima u najblažoj formi reči jesu sumanute. Sa jedne strane mi danas imamo radosnu vest da je još jedna država povukla priznanje tzv. nezavisnog Kosova. Najavljeno je čak da će u narednih nekoliko dana biti sigurno još jedna.
Ukoliko se ne varam, time u UN je sada veći broj onih država koje priznaju celovitost i teritorijalni integritet Republike Srbije, a ne one koje se zalažu za tzv. nezavisno Kosovo, ali se onda postavlja pitanje kako je moguće da kažemo – znate, mi se zalažemo samo za mir, pa makar nam u prevodu rečeno, budu otimali i deo po deo teritorije.
Takva je bila poslednja izjava predsednika države nakon razgovora sa američkim predstavnicima, gde je rečeno da, eto dobro je da su nas saslušali, saslušali su naše probleme, ali mi se ne slažemo oko tog pitanja, ali evo unapred da kažemo mi ne želimo nikakve sukobe.
Kakvu mi poruku šaljemo suprotnoj strani koja je upravo ratom otela našu teritoriju i trenutno je ta teritorija pod okupacijom? Da li će se desiti da se to na mala vrata završi i da nam se onda desi kao godinama kasnije, da niko više iz vladajućeg režima, baš kao što ne spominje Republiku Srpsku Krajinu, neće pominjati ni KiM?
Da li je za osam godina vladavine SNS pred bilo kojim međunarodnim institucijama pokrenuto pitanje Republike Srpske Krajine? Da li je pokrenuto pitanje te okupirane teritorije? Zašto se i dalje ponašamo i povlačimo u defanzivu kada je u pitanju naš narod koji je proteran sa tih teritorija, jedan veliki broj, nažalost likvidiran na najmonstruozniji način? Koje su to sile gde ćemo poput ovog današnjeg, gde pravimo ekonomskog partnera, buduća Vlada Republike Srbije zauzeti kurs prema strateškim partnerima?
Da li su to partneri koji žele da i na ekonomskim pitanjima sarađuju na osnovama koje su pozitivne za obe strane potpisnice, ili ćemo sarađivati kako kažete, a to nije saradnja tako što će jedna strana imati veliku dobit, a druga strana, odnosno nažalost Srbija, veliki gubitak?
Koji su to zvanični pokazatelji kada govorimo o ekonomiji i saradnji, a govorimo o zvaničnim podacima na kraju 2018. godine, kada je u pitanju spoljnotrgovinska robna razmena? Da li smo mi bili u suficitu ili deficitu?
Prema podacima Vlade Republike Srbije, kaže se da je pokrivenost uvoza izvozom bila 74,3% i manja je nego 2017. godine. Da li mi treba da budemo zadovoljni što imamo mnogo veći uvoz od izvoza? Odakle dolazi taj uvoz? Ja razumem da mi uvozimo mango i banane, ali ne mogu da razumem da je država slepa pred činjenicom da se u poljoprivredu ulaže nedovoljno kako bi naši poljoprivrednici, seljaci bili konkurentni na našem tržištu, jer oni nisu sada u mogućnosti ni na našem tržištu da budu konkurentni kamoli na tržištima EU.
Pompa se digla kada je Ruska Federacija pozvala Srbiju da uđe u Evroazijsku ekonomsku uniju i tu smo imali na prečac neke informacije gde je Srbija konačno rešila da potpiše Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, 25. oktobra prošle godine. Tada je rečeno od predstavnika našeg režima da taj sporazum nije u suprotnosti sa evropskom politikom Srbije, zapravo izjavila je Ana Brnabić i tada je rekla da je to ekonomski, a ne politički sporazum i da je on komplementaran sa evropskom politikom Srbije.
Prvo, kao prvo, mi tada nažalost nismo postali članica ovog saveza, već je tim sporazumom samo proširena lista proizvoda iz Srbije koji mogu da se izvoze na teritorije Evroazijske ekonomske unije, a zbog građana Srbije, kada pokušavate da ih obmanjujete pričama o tome da je saradnja sa EU uspešna za Srbiju, građani Srbije, poljoprivrednici, privrednici, industrijalci, preduzetnici, treba da znaju da sporazum koji imao za određene artikle i proizvode sa Evroazijskom ekonomskom unijom su identične kao sa bratskom Ruskom Federacijom, a to je da su bez carine.
Tu je jedina mogućnost da ukoliko država ozbiljnom politikom, petogodišnjim planovima za početak, strategijom razvoja privrede može biti konkuretna i na taj način, ako se već deklarativno zalažete nadam se svi, za obnovu sele, kako se kaže, očuvanje sela i povratka ljudi na selo, onda je potrebno i dati podršku zakonsku, proceduralnu i direktnu.
Ovim sporazumom tada, koji je Ana Brnabić potpisala tada je samo povećanja kvota za izvoz robe za koju važe ograničenja i šire zonu slobodne trgovine na Jermeniju i Kirgistan. Znači, samo je povećanja kvota.
Ono drugo što nam je bitno jeste da pored toga što smo čuli da prosto nemamo problem sa EU, tada se odma oglasila potparolka EU Maja Kocijančić u izjavi za Radio "Slobodna Evropa" i istakla da Srbija može sklopiti sporazume sa drugim zemljama i organizacijama pre pristupanja EU, međutim, da ovi sporazumi morajau da se povinuju obavezama koje je Srbija preuzela na osnovu Sporazuma o stabilizaciji, pridruživanju između EU i Srbije, te se procenjuje od slučaja do slučaja.
U kontekstu pregovora o pridruživanju EU, Srbija se obavezala da će se povući iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, znači i sa Evroazijskom ekonomskom unijom i sa Ruskom Federacijom, sa onima sa kojima imamo bezcarinsku mogućnost izvoza i gde možemo biti konkurentni, na dan svog pristupanja EU.
Sada, šta je bilo interesantno čuti. Doktor Marijan Rističević je danas ovde izneo, profesor doktor Marijan Rističević, akademik Marijan Rističević je danas ovde izneo jednu interesantu formulaciju. On je rekao - mi ne treba da se odričemo puta ka EU, ali trebamo da iskoristimo put ka EU zbog evropskih fondova koje treba da uzmemo. Zamislite, mi ćemo, jedna Srbija će prevariti EU, najveće sile EU. Jedna Srbija će prevariti Nemačku, Francusku, Španiju, Italiju, otećemo im novac. Verovatno bi prevarili i Veliku Britaniju, ali sada nismo u mogućnosti, jer su se oni na vreme spasili i pobegli sa broda koji tone.
Zaista, očekujem da u narednom mandatu akademik Rističević u najmanju ruku bude ministar spoljnih poslova, jer ovakvom politikom građanima Srbije može da se obeća da će sedeti kući i da neće morati da rade ništa. Ali tu je jedan mali problem, akademik Rističević nije slušao Emanuela Makrona koji je rekao da u narednom periodu i ne tako bliskoj budućnosti neće biti proširenja EU i da najveća članica, najveći predstavnici, najveće zemlje EU treba da se iznutra restruktuiraju i verovatno će se oni tako restruktuirati, po nalogu akademika Rističevića, da velike zemlje svoje povlastice, svoja ovlašćenja prebace na prvo, zemlje koje tek trebaju da pristupe, da im daju sve, zatim pristupe i biće vodeće sile Srbija i Bugarska. Verovatno Hrvatska neće pošto sa njima imamo neprijateljske odnose.
To je najbolja stvar koju smo danas mogli da čujemo, a onda su u replikama sa svojim koalicionim partnerom iznosili podatke kakve sve uspehe možemo i dalje da dobijamo povodom ovakve ekonomske politike koju vodimo.
Ja zaista verujem da će posle današnjeg tog izlaganja i ekonomskog koncepta koji ste izneli, da gospodin Aleksandar Vučić sigurno će uzeti taj koncept za predizbornu kampanju i u narednom periodu, u narednoj Vladi ukoliko bude bio, onda će tim konceptom stvoriti stvarno zlatno doba. Do danas smo bili na putu za zlatno doba, ali današnjim konceptom ja verujem da će budući predsednik Vlade od gospodina akademika, gospodina Rističevića, tražiti da napiše ekspoze za budućeg predsednika Vlade i verovatno će to biti od uvođenja višestranačja da se prvi put desilo da 250 poslanika glasaju za. Jer, pazite ukoliko ja kao otac dvoje dece, čekam hvala Bogu treće, ukoliko se ovo ispuni ja ću morati i četvrto i peto, jer živeti u takvoj onda zemlji blagostanja biće pravo uživanje. Moram priznati da se nikada više neću baviti politikom i na kojoj god listi gospodin akademik Rističević bio, kao 2000. godine do danas, pošto je bio na raznim listama, ja ću pratiti samo gde je on, da bi zaokružio zbog ekonomskog koncepta koji smo danas čuli.
Prevariti EU na ovaj način, ovo me podseća na film „Pljačka Trećeg rajha“. Ja da sam gledao taj film, ja bih pomislio da je akademik Rističević tu bio glavni glumac. Oni su uspeli da opljačkaju Berlin, pobede u Drugom svetskom ratu, a vi ste uspeli danas da rasturite u komade EU i ja zaista očekujem da će Srbija put blagostanja današnjim konceptom krenuti.
Ono što je dalje bilo vrlo interesantno, a to je da, kada govorite o putu ka EU i kažete – ne, mi ćemo, mi ne treba da se odričemo nego da ih koristimo, verovatno mislite da ih koristimo i po principu kako oni nama otvoreno prete oduzimanjem Kosova i Metohije, kako od nas insistiraju da preuzmemo i primimo u državi jedan broj migranata, verovatno isto tako smatrate da je ovaj put pravi put kada nam se mešaju unutrašnja pitanja države poput baš ovih izbora i onih koji danas nisu ovde da nam određuju izborne zakone i da nam objasne šta je demokratija, na sve to šalju neke bivše poslanike i time dokazuju i pokazuju da smo za njih minorni, da moramo biti ponizni, jer ako ne sednemo sa njima mi nismo dovoljno pametni da ovde donosimo ispravne zakone.
Vidite, tu se mi srpski radikali sa vama ne slažemo i za razliku od vas i vama sličnih, mi ne sedamo sa onima koji su nas na taj način isto tako bezuslovno bombardovali kao što su nam sada slali i pokušavali da nam objasne da treba sesti sa nekakvim Jeremićima, Đilasima, ili ne znam kako se sve zovu, koji pobogu bojkotuju ove izbore.
Što se mene tiče, ne da treba da ih bojkotuju, oni ne treba više da se bave politikom. Oni su imali dovoljno godina i bili su u vlasti, videli smo koliko su znali i umeli. Za razliku od vašeg ekonomskog koncepta, njihovom ekonomskom konceptu će se na nažalost prepričavati još sto godina. Uništili su sve fabrike, uništili su bankarski sistem, nema šta nisu uništili. Jednostavno, moramo za neke stvari da budemo ozbiljniji i da ovom parlamentu vratimo ono što je potrebno, da se ovde razgovara, da se ovde nedvosmisleno donose zakoni i da i ukoliko imamo probleme, rešavamo ih ovde svih zajedno. Hvala.
