Tačno je kolega, svi to znaju, imaju spisak ispred sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, leteći paradajzi i krastavci koji ujedaju i boranija koja napada na kuće je već preterala svake granice.

Dakle, prvo ne treba plašiti naše građane. Kaže Zakon o GMO, znači, Zakon je, da ponovo ponovim građanima, pravno obavezujući dokument. Deklaracija to nije. Deklaracija znači da se zalažete za nešto. Zakon je nešto što je izričito. Znači, to je obavezujući pravni dokument i po zakonu, po deklaraciji, ne možete nikog da kaznite, a po zakonima možete da kaznite sve, jer, zakon je za svakog zakon. Kažeš - što ti zakon dade, niko ti ne ote. To kaže Valtazar Bogišić i to je jedno od njegovih pravila.

Kaže član 2. – ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Znači, Zakon o GMO, znači pravno obavezujući dokument, koji ako se krši za to se odgovara.

Što se tiče sumnje u EU da li treba uhvatiti predah ili ne, ja moram da pitam malinare, moram da pitam i proizvođače jabuka, moram da pitam obe strane, jedna od strana se zalaže da se raskinu odnosi sa EU, a ima i onih koji bi raskinuli odnose sa Rusijom, pošto je naš glavni kupac jabuka u 90% slučajeva Rusija, ja pitam one koji se zalažu za raskidanje odnosa sa Rusijom, da li misle da naši seljaci neće moći da prodaju jabuke ukoliko to učinimo?

Takođe, maline, 95% proizvoda malina se izvozi u EU. Sad ja pitam, da li da se odreknem maline ako se odreknem EU ili Rusija, ako se odreknem Rusije? Zato mislim da politika koju trenutno vlast vodi, kao nezavisna suverena država, koja sarađuje sa jednima i drugima, jedina prava politika koja garantuje ekonomski napredak.

Dve trećine, gospodine predsedavajući, gospođo Tomić, vi potvrdite, da li je dve trećine našeg izvoza vezano za EU? Taj izvoz donosi plate, taj izvoz donosi nova radna mesta. Taj izvoz kao i onaj za Rusiju odnosi nove tehnologije, donosi zanavljanje naučnog rada itd.

To je ono što pokreće državu – rad. Radom možete postići sve. Ležanjem na kauču i kritikama ne možete pomoći mnogo svojoj državi. Zato energiju treba trošiti u radu, a ne po kafićima, ne pričajući po kafanama koješta, ne odlazeći na slave srpskih domaćina za Vidovdan, što ni jedan srpski domaćin nije radio.

Dakle, ukoliko se odreknemo EU u ovom trenutku koja nije idealna, mi to ne treba da činimo. Neka EU vidi šta će sama sa sobom prvo, ali mi ne treba da se odričemo u pretpristupnom periodu, gospođo Tomić, EU zato što je razlika između destinacije i puta. Mi na putu prema EU treba da pokupimo sve privilegije pretpristupnih fondova. Daj da se odreknem 184 miliona iz IPARD fondova zato što ih daje EU našim poljoprivrednicima. Ja mislim da ne treba da se odreknemo, ali EU, ja se slažem, i sama ima probleme sama sa sobom. Ponekad i meni EU liči na Jugoslaviju iz 1989. godine.

Ponekad i meni EU liči na Jugoslaviju iz 1989. godine. I ja sam ponekad skeptik, ali umereni, prema EU. Ali, želim da iskoristim put prema EU da što više sredstava uvučemo u našu zemlju, da zanovimo ne samo administraciju, već poljoprivredu, preradu, napravimo dodatnu vrednost iz poljoprivrede, a to evropski fondovi na tom putu prema EU nude.

Ja malo skeptik za Sloveniju i Hrvatsku, znajući zajednicu koja je postojala na ovim prostorima, gde su bile Slovenija i Hrvatska, koje imaju običaj da ne čuvaju tu zajednicu, već da je parazitski isisaju i da je kao praznu ljušturu je napuste.

Nisam siguran da mogu stoprocentno da verujem u zajednicu u kojoj su Hrvatska, Slovenija. Mislim da sam u tom delu skeptičan i da EU zbog toga može da ima određene probleme. Ali, odreći se EU, dve trećine trgovine prema EU, odreći se para koje u ovom trenutku stižu iz EU, bi bilo pogrešno, kao što bi bilo pogrešno da se odreknemo Rusije i da se odreknemo Kine.

Ukoliko se odreknemo EU, pitanje je koliko će kineski i ruski investitori investirati ovde, jer kada dolaze da investiraju ovde, računaju i na tržište EU, koje broji, čini mi se, nekoliko stotina, ali pet stotina miliona ljudi, koliko ja znam.

Zato mislim da je politika odricanja od EU sasvim pogrešna, kao što je i pogrešna politika odricanja od Rusije i odricanja od Kine. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima dr Aleksandra Tomić, replika.
Izvolite.

Direktno pominjanje.

Gospodine Rističeviću, tačno je da je preko 65% ukupne robne razmene, trgovinske razmene sa zemljama EU, ali to ne znači da smo mi zapostavili ni Rusku Federaciju, ni Narodnu Republiku Kinu. Naravno, to niste ni rekli, ali se razmena sa Ruskom Federacijom uvećava, upravo zbog toga što mi imamo stabilnu saradnju po pitanju uopšte određenih novih tehnologija, naročito sa zemljama EU.

Struktura proizvoda se inače promenila. Ono što su nekada zauzimali poljoprivredni proizvodi u saradnji sa EU, sad zauzimaju, recimo, gotovi proizvodi ili poluproizvodi. To znači da smo otvorili fabrike, nova radna mesta, ali i IT sektor.

Mi smo bukvalno udvostručili u protekle četiri godine izvoz koji se odnosi na IT sektor i sada ukupna razmena, kada govorimo o IT sektoru, iznosi preko milijardu evra godišnje, što znači da taj spoj između, recimo, poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i IT sektora govori o digitalizaciji našeg društva koje daje sada rezultate direktno u ekonomiji, da prelazimo iz ekonomije zasnovane na investicijama u ekonomiju zasnovanu na znanju.

Zbog toga ova Vlada može da se pohvali na kraju svog mandata da je zaista uspela da zahvaljujući i evropskim integracijama i saradnjom sa Evroazijskim blokom, koji obuhvata takođe preko 300 miliona ljudi, EU preko 550 miliona ljudi, znači, uspela je da svojom odgovornom politikom bude nezamenljiv faktor uopšte kada je u pitanju trgovina iz zemalja regiona.

Znači, nijedna država u regionu zapadnog Balkana ne sarađuje sa istokom i sa zapadom na ovaj način. Zbog toga imamo krajnje poštovanje, što smo potpuno otvoreni i iskreni i ono što kažemo, to i uradimo, i kada je u pitanju istok i kada je u pitanju zapad.

Znate šta, kada su u pitanju kineske investicije, Evropljani svi se negde klone toga, ne vole to, ali bi svi voleli da stanu u red kada su u pitanju njihovi krediti i investicije, recimo, u energetiku ili u infrastrukturu, zato što oni imaju jedan brend koji kaže da jednostavno najbrže, najefikasnije i najbolje grade putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu i tu su se pokazali na tržištu kao najbolji što se tiče ulaganja.

Zbog toga je uvek najbolje ići kod onih koji su najbolji. Zato kada govorimo o malim i srednjim preduzećima, to su zemlje EU, Nemačka. Kad je u pitanju infrastruktura, to je Kina. Kada je u pitanju energetika, Ruska Federacija. I zašto Srbija da ne koristi te potencijale podjednako dobro, jer to je u interesu svih nas. Hvala.

Hvala.
Profesore Ševarliću, po kom osnovu želite reč?
Izvolite, replika.

Zahvaljujem.

Jedno je prekidanje svakih odnosa, a drugo je prekidanje integracionih procesa. Ako ne znamo šta to znači, dovoljno je pročitati radove profesora ekonomije priznatog na prostoru bivše Jugoslavije i Slovenije, profesora Mesingera.

Ali, da se vratimo na suštinu pitanja. Ja bih molio predstavnike vladajuće većine i predstavnike Vlade da objasne i meni, ali i građanima Srbije, pre svega, šta znači pravno obavezujući sporazum sa Kosovom kao samoproglašenom državom? Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Replika je zbog gospođe Tomić.

Gospođo Tomić, vi ste me prozvali. Dakle, ne odnosi se na leteće paradajze i krastavce koji ujedaju.

Gospođo Tomić, pravno obavezujući dokument sa Kosovom i Metohijom ne postoji. On postoji u glavi Vuka Jeremića, postoji u glavi Vojislava Koštunice, postoji u glavi Borisa Tadića, koji su radi opstanka na vlasti dopustili 2008. godine da Kosovo proglasi nezavisnost a da prstom nisu mrdnuli. Prstom jednim nisu mrdnuli, kao što ni za vreme martovskog pogroma 2004. godine prstom nisu mrdnuli, ni malim prstom nisu mrdnuli dok su se palile desetine srpskih crkava i manastira, dok je srpski narod potpuno nezaštićen spašavao glavu, a neki nisu uspeli ni to. Prstom nisu mrdnuli.

Jesu mrdnuli 2001-2002. godine kada su amnestirali 2108 albanskih terorista, među njima pojedinačno Kurtija, među njima Fljoru Brovinu, ili kako se zove, taj albanski mi ide teško, to Jeremiću ide malo bolje, braća Mazreku, koja su optužena za spaljivanje Srba u Klečki, dakle, 2108 albanskih terorista su, gospođo Tomić, pustili ovi Koštunicini, pri tome su pustili teroriste. Martovski pogrom, da bi sebi sačuvali obraz, oni su dopustili da grupa huligana zapali dve džamije da bi ispali loši koliko su Albanci. Eto, Albanci spalili na desetine srpskih crkava i manastira i onda je grupa huligana, glupaka, uz dopuštenje tadašnje vlasti, uradila taj vandalski čin u Nišu i u Beogradu, što je gurnulo fleku na obraz Srba.

Ništa oni nisu uradili, a sada pričaju o pravno obavezujućem dokumentu. Pravno obavezujući dokument je bilo ono što su Jeremić, Borko Stefanović radili u američkoj ambasadi i rekli – ako Boris Tadić bude izabran nećemo preći crvene linije koje budu dale SAD. To je u beleškama, to je Vikiliks objavio. Znači, ništa ja ne izmišljam. Sve može da se nađe. Da su tražili da zanove vlast Borisu Tadiću u zamenu za to da će oni sa tom kosovskom nezavisnošću moći da prođu itd, i neće prelaziti crvene linije, ali samo ukoliko kosovski Albanci odlože svoje proglašenje dok Boris Tadić ne bude izabran, da Tomislav Nikolić ne bi bio izabran i sprečio nezavisno Kosovo.

Hvala.
Pravo na repliku, Aleksandra Tomić.

Radi pune informacije, znači, pravno obavezujući dokument pokazuje upravo to da albanska strana nikada određene tačke sporazuma nije ni sprovela, niti poštovala. I kada čujete evropske zvaničnike, vi imate prilike da čujete da oni sami kažu da taj dokument u stvari i nije bio obavezujući, ali je obavezujući bio u vreme gospodina Vuka Jeremića, jer je tada odluka u razgovorima u dijalogu na Kosovu i Metohiji prešla iz UN u EU. Znači da su postojale neke međunarodne obaveze koje je neko potpisao.

Kako objašnjavate da sa jedne međunarodne organizacije pregovori prelaze u drugu međunarodnu organizaciju? Na kraju krajeva, gospodine Rističeviću, danas je najčudnije što vi imate promene u albanskim strankama na vlasti, sada dolazi za premijera gospodin Kurti, koga Vuk Jeremić naziva najvećim intelektualcem na KiM i koji treba suštinski da vode pregovore Beograda i Prištine.

Znači, to su obavezujući podaci, i dokumenta, i ugovori o kojima danas možemo da razgovaramo zato što su to posledica one politike do 2012. godine koju su vodili oni koji sada nama ovde sole pamet. Hvala.