Da, vidim, ima više prijavljenih.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Ja verujem u dobronamernost gospodina Zukorlića.

Argumentacija da je bio više puta u Srebrenici ide u prilog tome da je i Boris Tadić bio u Srebrenici, ali ne opovrgava činjenice koje su iznešene od strane holandskog korpusa koji je bio zadužen za Srebrenicu. Ne opovrgava činjenice koja se u poslednje vreme pojavljuju i ugledale su svetlost dana od strane Velike Britanije, odnosno engleske obaveštajne službe koja iznosi nove podatke u prilog ovome što je i Vojislav Šešelj objavio u svojoj knjizi.

To je samo zbir podataka, činjenice koje je Vojislav Šešelj stavio u jednu knjigu i nije pristrastan ni za jednu, ni za drugu stranu. Nije ogorčen ni na jednu, ni na drugu stranu, nego samo na bazi činjenica je prikazao ono što se desilo u Srebrenici.

Ako visoki oficiri holandskog korpusa tvrde da je tamo boravila i specijalna jedinica engleske obaveštajne službe, tzv. SAS, „sasovci“ onda ne sme se abolirati neko u ime toga što ćete uvećati ili uveličati eventualni zločin koji su počinili pripadnici jednog naroda. Erdemović nije srpske nacionalnosti, Erdemović je priznao, na bazi njegovog priznanja otvorena je čitava afera, da tako kažem, Srebrenice. On je po nacionalnosti Hrvat, ali to ne umanjuje njegov zločin.

Na bazi njegovog priznanja došlo se do određene brojke streljanih. On je oslobođen, može se reći oslobođen. Nekoliko godina i oslobođen.

Hvala.

Replika mislim da je sasvim bilo dosta razgovora o temi koja nije danas na dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa i pored ovih tema koje nisu na dnevnom redu, a koje su bile predmet rasprave i gde se pričalo o svemu i svačemu, osim čini mi se najmanje o tome šta Republika Srbija dobija kada usvojimo zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica, a ono što mene još više interesuje jeste i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.

Čudi me da niko od kolega, narodnih poslanika, u svojoj diskusiji nije rekao da se, recimo, u Azerbejdžanu, kao jednoj nama jako prijateljskoj zemlji nalazi spomenik jednom od najvećih srpskih naučnika, Nikoli Tesli.

Čini mi se da su neke druge stvari bile mnogo važnije nego to. Ili da pričamo o tome kako je Srbija, otkad je odgovornost za njenu politiku preuzela SNS i Aleksandar Vučić, vodi svoju samostalnu spoljnu politiku u skladu sa interesima koje ima Republika Srbija.

Nesporno jeste da Azerbejdžan nama jeste prijatelj, kao i Ruska Federacija, kao i mnogi drugi prijatelji u svetu, ali nemate ništa od tog prijateljstva ako ga na neki način ne materijalizujete kroz naučnu, tehnološku i ekonomsku saradnju. Čini mi se da tu neke kolege poslanici jako podsmešljivo o tome govore, kao da ćemo mi da prevarimo nekoga, na primer EU.

Razlika između SNS i Aleksandra Vučića i bivšeg režima je što mi uvek govorimo istinu. Kakva god da je ta istina, kome se svidela ili ne svidela, uvek se kaže istina. Meni je žao što kolege poslanici pokušavaju da predstave Republiku Srbiju i nas koji podržavamo ovakve sporazume prevarantima.

Znate, prošlo je vreme kada smo odbijali da budemo prijatelji sa onim narodima zato što je to nekima drugima bilo u interesu, pa se sećam, recimo, za vreme Borisa Tadića, koji je bežao da se susretne sa predsednikom Belorusije, gospodinom Lukašenkom, i krio se po Kopaoniku.

Isto tako, nemojte da mešamo babe i žabe. Meni nije jasna nikako ta paralela između, recimo, Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i kneza Lazara Hrebeljanovića i Slobodana Miloševića, evo neka mi to neko objasni? Kaže, ovaj vodio vojsku na boj na Kosovu, da li je izgubio ili dobio, istorija će o tome verovatno još da raspravlja. Sad, ne možemo da krivimo ni ove zato što je tamo neka grupa ljudi proglasila nezavisnu državu na teritoriji naše južne pokrajine. Postoje velike razlike. Prvo, i Slobodan Milošević i Lazar Hrebeljanović su tu bitku za Kosovo platili glavom.

Kako su izašli ovi nabrojani - Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić? Bogatiji nego ikad. E, tako su se oni borili za Kosovo, da steknu puno novca, da ostanu što je god moguće duže na vlasti, da beže od naših prijatelja koji žele da nam pomognu, da bi imali pravo da nečiju podršku i tu podršku predstavljali građanima, da ih, eto, neko iz Evrope želi na vlasti.

Ne može ni još jedan gospodin, za koga ne mogu da kažem da je kriminalac, da pobegne od istorijske odgovornosti, a to je Vojislav Koštunica. To je poslednji predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Po meni je on isti kao i Stipe Mesić. Ovaj je bio poslednji predsednik SFRJ, predsedništva SFRJ.

U čemu je razlika? Njegovi poslanici su ovde glasali da se ukine Savezna Republika Jugoslavija i da postanemo državna zajednica suprotno Ustavu, istom onom Ustavu na kome je Vojislav Koštunica postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Prekršen Ustav. Jel to istorijska okolnost, činjenica? Jeste. Posle za vreme tog istog Koštunice izgubili smo i drugu državu, državnu zajednicu. Priznao je rezultate referenduma, ne po Ustavu, sada već nama susedne zemlje, nego po stavu Venecijanske komisije.

Sad, kada je i treći put upropastio Srbiju, kada se to desilo na Kosovu što se desilo, onda je postao nacionalista, onda je postao protiv EU, onda je postao protiv svega. Pa sam imao ovde jednog kolegu, čini mi se da je bio predsednik poslaničke grupe DSS, bivši ministar u Vladi za Kosovo i Metohiju, priča ovde protiv EU, a deca mu žive u EU. Zamislite koliko čovek može da bude neprincipijelan, nizak, neodgovoran, licemeran, hohštapler, ništa drugo. Znači, ono što je dobro za njegovu decu, za našu ne valja.

Takvi su vodili Srbiju. Zato smo i došli do one krize koja je bila 2012. godine i zato smo morali da pravimo mere fiskalne konsolidacije 2014. godine. Zato sada sarađujemo sa prijateljima i sa svakim ko želi da sarađuje sa Republikom Srbijom.

Još nešto. Jedno pitanje da postavim. Kada je ta priča bila oko te zle EU, pa kao da mi nekoga hoćemo da prevarimo, u ekonomskoj saradnji, moram da postavim još jedno pitanje - a, da li bismo imali te naše prijatelje, investitore ovde, iz prijateljskih zemalja, ne iz EU, evo, iz Ruske Federacije, iz Kine, evo sad iz Azerbejdžana, da li bi nam ti prijatelji bili tu kao investitori, oni bi i dalje bili prijatelji, da nemamo otvoreno tržište prema EU? Ne bi.

Čekajte, stanite, ako našim prijateljima odgovara da sarađuju sa tom EU, zašto mi da je smatramo neprijateljom? A nisu članice EU, žele da sarađuju. Ne može jednostrano da se gleda politika samo na jednoj, da kažem, tezi da mi želimo i moramo da sarađujemo samo sa prijateljima.

Voditi državu nije lako, pogotovo u današnje vreme kada se ponovo uspostavlja neki odnos između velikih sila i Srbije koja je teritorijalno i brojčano mala, sačuvati od svih tih interesa koji vladaju, a to možemo samo ako sarađujemo sa svim prijateljima, i ako nas poštuju oni koji nam baš i nisu prijatelji. To je jedini način da opstanemo.

Tu da zahvalim i predsedniku Aleksandru Vučiću što je svojom mudrom politikom sačuvao Republiku Srbiju da ne bude uvučena u igre velikih gde smo mi bili samo sredstvo da oni ostvare svoje interese i ciljeve, a istorija nas uči da nas je to mnogo skupo koštalo.

Sada imamo situaciju da bez ikakvog straha, problema možemo da kažemo ko su nam prijatelji, ne da se krijemo, ne da bežimo od njih, ne da ih izbegavamo, nego da sarađujemo sa njima i ostvarujemo svoje ekonomske interese.

Nadam se da su kolege konačno shvatile razliku šta znači voditi državu kao što su je vodili Vuk Jeremić i Đilas, koji su upropastili državu i pri tom se dobro obogatili i onoga što mi govorimo građanima i Aleksandar Vučić kao predsednik Republike Srbije i predsednik SNS, govorićemo građanima istinu, uvek i samo istinu, svidela se ona njima ili ne. Više vas cene kada mu kažete istinu, nego kad ga prevarite, pa posle samo nekoliko meseci vidi da je prevaren. Tada kazna stiže. Stigla je i ove. Pa preporučujem kolegama da uvek govore samo istinu.

Poštovani narodni poslanici, uručena vam je odluka RIK o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slobodanu Veličkoviću, izabranom sa izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“.
Na osnovu odluke RIK i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slobodanu Veličkoviću.
Sada određujem pauzu, trebalo bi 60 minuta, ali evo do 15.00 časova, kada ćemo nastaviti i sledeći govornik je Nataša St. Jovanović.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolega narodni poslanici, ja bih diskutovala o Konvenciji za zaštitu lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope koja je usvojena 1981. godine u Strazburu, a Republika Srbija… Imajući u vidu nove izazove zaštita pojedinaca u pogledu obrade ličnih podataka koji su se pojavili nakon što je Konvencija usvojena, Komitet ministara Saveta Evrope 18. maja 2018. godine usvojio Protokol.

Srbija je 36. država koja je potpisala predmetni Protokol Saveta Evrope. Među državama potpisnicama nalaze se i države van evropskog kontinenta budući da je reč o Ugovoru koji je otvoren i za države koje nisu članice Saveta Evrope.

U skladu sa Konvencijom neophodno je garantovati svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili mesto stanovanja, poštovanje njegovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, a posebno prava na privatnost, kako i kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka. Uostalom takva obaveza proističe iz Ustava Republike Srbije koji propisuje da je zaštita podataka o ličnosti zagarantovana.

Regulatori su iskoristili priliku da dodatno urede brojna sporna pitanja nastala tokom razvoja interneta i novih tehnologija u pokušaju da obnove narušeni balans a građanima omoguće da povrate kontrolu nad svojim podacima.

Značajna težnja jeste usaglašavanje pravila među članicama EU i dalje ostavlja prostor državama koje nisu članice da mnoge detalje samostalno regulišu u skladu sa svojim nacionalnim propisima. Pošto Srbija teži da se priključi toj evropskoj zajednici, logično je bilo i potvrđivanje Protokola.

Konvencija štiti prava građana EU, bilo da im nudi robu ili usluge ili prati njihovo ponašanje na internetu. Novi zakon o zaštiti podataka ličnosti u Srbiji je novi propis o zaštiti podataka, usvojen u novembru 2018. godine sa odloženom primenom devet meseci, počev od avgusta 2019. godine.

Policijske direktive koje uređuju obradu podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti, ovaj zakon makar i samo normativno predstavlja najviši standard zaštite podataka ličnosti, a pre ili kasnije manjkavosti i praznine će biti rešene naknadnim intervencijama, dok će značajne pravne inovacije ostati ugrađene u naš sistem zaštite ljudskih prava.

Ovi principi dobili su primenu u prometu roba i usluga na internetu a konačno je otvoreno i sporno pitanje regulisanja automatizovane obrade podataka. Proširena je odgovornost ljudi i organizacija koje prikupljaju i obrađuju podatke i detaljno su razrađeni instrumenti i procedure sprovođenja propisa. Tako će rukovaoci u prekršajnom postupku rizikovati kazne od najviše dva miliona dinara po pojedinačnom prekršaju, dok je najmanja zaprećena novčana kazna za prekršaj iz ove oblasti 50.000 dinara.

S obzirom na prilično nisku kulturu zaštite ličnih podataka koja je do sada bila u Srbiji i retku primenu zakona i propisa iz ove oblasti, svako pravilo nove regulative verovatno predstavlja novost za mnoge kompanije ali i državne institucije.

Nadležni organ za zaštitu podataka se primenjuje kod svih članica EU i u svakoj od ovih zemalja postoji nezavisni nadzorni organ za zaštitu podataka o ličnosti koji samostalno prati primenu pravila o zaštiti podataka i ima ovlašćenja da izdaje mišljenja, sprovodi istrage, vodi postupke, izriče upozorenja, kazne i drugo.

Nadzorni organi su u načelu najoperativniji deo nacionalne administracije koja se bavi zaštitom podataka o ličnosti i do danas je svaki od njih razvio obimnu praksu u tumačenju i primeni pravila.

U Srbiji ulogu nadzornog organa ima Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je razvio značajnu praksu kroz brojna mišljenja, odluke u postupcima nadzora, a koje se redovno objavljuju na sajtu Poverenika.

Modernizacija Konvencije, koja je jedini postojeći zakonski obavezujući međunarodni ugovor sa globalnim značajem u ovoj oblasti, bavi se izazovima koji se tiču privatnosti, a proizilazi iz upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija i jača mehanizam Konvencije, kako bi se osigurala i njena efikasna primena.

Predsednica Vlade Republike Srbije je puno puta istakla da su digitalizacija i reforma prioriteti i da su ljudi u Srbiji sada počeli da veruju u taj proces i da vide konkretne rezultate.

Živimo u vreme četvrte industrijske revolucije i vreme dinamičnog i brzog razvoja. Digitalna transformacija u Srbiji zasnovana je na tri stuba: transformaciji obrazovanja, transformaciji javnih usluga, digitalnoj transformaciji poslovnog okruženja i podršci inovacijama i start apovima.

U Srbiji su doneti odlični zakoni, dobri pravni i poreski podsticaji za investiranje informacione tehnologije, start ap inovativna preduzeća, istraživačke centre.

Francuska je lider u digitalizaciji, ali su Srbija i Estonija, kako kažu, najveće nade za budućnost.

Na primer, 6. marta u Palati Srbija će biti održana konferencija pod nazivom „Podaci i e-Uprava: Iskra za budućnost“. Upravo ovde će biti predstavljeni uspesi na polju otvaranja i upotrebe otvorenih podataka digitalne transformacije i biće prisutni svi od javnog sektora, civilnog društva, tehnološke zajednice i dela akademskog sektora.

U uslovima u kojima je najveći izazov za digitalizaciju politička volja i novac za realizaciju projekta, Srbija je zemlja koja ima političku volju, a i sve više novca, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, stabilnom budžetu i rekordnom prilivu stranih, direktnih investicija.

Iz svega izloženog se nameće zaključak da Zakon o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica na automatsku obradu ličnih podataka, je neophodan, jer Srbija sve više izlazi u svet i svet dolazi nama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa I, Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.

Naime, izuzetno je važno da sklapamo ove sporazume zato što je to jačanje bilateralnih odnosa. Republika Srbija je u periodu od 2012. do 2020. godine zaista sklopila dosta tih sporazuma i to samo znači jačanje spoljne politike.

Od kako je došla na vlast SNS i naravno sadašnji predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, mi smo postali jedna respektabilna zemlja u svetu i to svi znaju. Na Duing biznis listi smo 42, ali što se tiče uticaja moći, političke i ekonomske u svetu, Srbija je na 44. mestu liste najmoćnijih zemalja sveta. To je zaista za svaku pohvalu i to ne kaže Ljiljana Malušić, nego kaže najnoviji spisak medijske kompanije „US News & World Reports“ i pokazuje da se Srbija, sa 2018. godine kada je bila na 52. mestu, popela na 44. mesto. Ta mala Srbija koja ima ukupno sedam miliona stanovnika je postala respektabilna zemlja u svetu.

Zašto? Zato što upravo predsednik republike, gospodin Aleksandar Vučić vodi jednu mudru pomirujuću politiku. Zato stalno kažem da smo mi faktor stabilnosti na Balkanu, pa jesmo, radimo na tome da pomirimo strasti. Neću ni da pričam šta je bilo malopre, sto puta sam rekla, neću da širim temu o tome šta je bilo i gde je bilo, kako je bilo, to je uvažena koleginica najbolje rekla, ali je zaista izuzetno važno da sklapamo ove sporazume.

Što se tiče Republike Azerbejdžan i Republike Srbije, Azerbejdžan je nama fizički daleka zemlja, ali je u srcu i po onome što radi u Republici Srbiji izuzetno blizu, ima izuzetno veliki potencijal i ja sam impresionirana onim što je rekao moj uvaženi kolega, gospodin Arsić, da su gospoda iz Azerbejdžana podigla spomenik najvećem naučniku ikada, Nikoli Tesli. Znači, to je nešto što je za svaku pohvalu.

Što se tiče ovog sporazuma, on je potpisan prvi put 25. januara 2012. godine. Mi smo 2019. godine imali dopunu, odnosno par promena, imaju bolju prohodnost Azerbejdžana u Republici Srbiji i to je dobro.

Naime, kada govorimo o Azerbejdžanu, uvek govorimo o nekim projektima. Azerbejdžan je tu prisutan, zahvaljujući Azerbejdžanu i ne samo Azerbejdžanu, nego mnogim zemljama, pre svega Kini, Rusiji i mnogim drugim zemljama, ali i Azerbejdžanu. Imamo masu urađenih puteva.

Kada smo već kod puteva, ja moram da kažem da smo uradili od 2012. do 2020. godine 350 km autoputeva, što je za svaku pohvalu i ne samo to. Radimo brzu saobraćajnicu, biće gotova pred kraj 2021. godine. Izgradićemo brzu železničku saobraćajnicu od Beograda do Novog Sada, gde ćemo do Novog Sada stići za 30 minuta.

Izvanredno, to sam doživela u Kini, pa ću doživeti i sledeće godine u Srbiji. Niko živ više neće ići automobilima, nego će da sedne u voz iz Beograda i do Novog Sada za 30 minuta.

Što se Azerbejdžana tiče, strane su saglasne da sarađuju i na realizaciji projekata u Republici Srbiji, što se tiče auto puta Ruma-Šabac, ali izgradiće se i most preko reke Save. Takođe i brza saobraćajnica Šabac-Loznica i ne samo to, oni će biti prisutni, radiće na projektima koji se tiču prečišćavanja pijaće vode, ali i otpadnih voda i mnogo čega drugog.

Još jednom izuzetno je važno da potpisujemo ove sporazume i ja ću u danu za glasanje, sa radošću glasati za sve predloge zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Izvolite.